Borba, 04. 06. 1963., str. 1
"600 посланика за Савезну
_ ске, и 4.606 одборника за 40
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ
ГОДИНА ХХУПЈ
ИЗБОРИ ЗА
Уторак, 4. јун 1963. БЕОГРАД
Директор и главни и одговорни уредник Лазар Мојсов
Уређује редакцијски колегијум Лист излази сваког дана
"ЦЕНА ## ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
БРОЈ 152
1
СКУПШТИНЕ
ПРОЛЕТЕРИ свих ЗЕМАЉТА,
УЈЕДИНИТЕ СЕФ
БОРБА
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВ
Општински одоорници јуче еунзабрали представнике за (авезну, републичке, покрајинске ин среске скупштине
_ КОНАЧНО ИЗАБРАНИ ПОСЛАНИЦИ ЗА ВЕ УЧЕРАШЊЕ ИЗБОРЕ ОПШТИ ЛИЧКИХ ВЕЋА ГРАЂАНИ ТРЕБА ДА ПОТЕ
Јуче пре подне, у читавој земљи, аудиториј од 41.235 одборника — са овлашћењима бирача својих изборних јединица — конститумсао је 581 општинску скупштину. '
После свечаних, одвојевих седница већа, које су биле посвећене избору функ
_ дионера скупштинских фо-
рума, одборници су на за_једничким седницама први пут бирали делегације општина за представничка те ла ширих заједница — за скупштине: градова, срезова, покрајина, република и савеза...
Према претходним теле-
__фонским извештајима одборници су јуче изабрали:
скупштину, 2.814 посланика за републичке и покрајин-
"среских односно градских "скупштина. '
Кандидатске листе за по "сланике — на основу којих су одборници јуче бирали
припрема избора од најши_рег бирачког тела, од свих трађана и радних људи са територија комуна. Тако су одборници општинских скупштина — ју"черашњим свечаним актом _тласања — само потврдили вољу и расположење гра_ђана који су најнепосреде предложили саставе скупштина од општин ских до Савезне... Ово пра
__вило има само један изузе-
та; среске и градске скупштине сачињаваће делегације општинских скупштина које су изузетно изабра-
·" не на основу предлога и из · бора самих одборника.
Према томе, после јучерашњих избора већ су познате коначне листе посланика савезне и републич-
"ких скупштина — чланова
>
%,
· већа радних заједница —
као и потпуне листе одборника среских и градских скупштина.
Јуче су општинске скупи тине изабрале и делегације за седам политичких већа Савезне и републичких ску пштина (за Савезно и репуб личка већа). Међутим, овај избор није коначан, Листе ових посланика треба да бу ду потврђене и од свих би-
__рача на непосредним, отиш_тим, изборима који су заказани за 16. јуни.
Како су прикупљањи подаци...
Јуче читав дан и добар део ноћи, Савезна изборна комисија је преко специјал Них телефона — непрестано и непосредно одржавала везу са комисијама републичких центара. Слично је било организовано и обаве штавање између републич_КИХ и општинских избор-
Заназан пленум Централног номитета _ (К Босне и Херџеговине
На седници Извршног ко-
разматрано кретање Чланства (СК, састав 9пШтинских и предузетних ко Митета и обележавање места и датума из револуције
Сарајево, 3. јуна
Данас је у Сарајеву одрЖана седница Извршног ко Митета ЦК СК Босне и Хер а овине на којој је размаКа кретање чланства Са л комуниста У прошлој пи затим састав опм ТнсКих и предузетних ко за 5 Савеза комуниста ианих 1962, године и обе ме места и датума и а За важне догађаје такнуте личности из ра
л Вичког покрета и револуЦије ка вршни комитет је 3заМеса да се У току овог Дница 4 пленарна се сток К ск Босне и Хер ма тра на којој ће се ра ПИ: ти активност органи ја Савеза комуниста У
са овим питањима. (Танјут)
— састављене су у току
——__-_________-__--- а нв и-пи
ИЗБОРИМА УЧЕСТВОВ АЛО 41.235 (96.3%/0)
Гласање за,
них штабова. Око поноћи сви резултати су били већ прикупљени и сабрани Резултати гласања у општинским скупштинама по чели су да пристижу јошу току преподнева. Телефоном, већ око 11 часова Савезна изборна комисија била је обавештена да је ри-
јечка скупштина обавила
своју прву дужност и завр. шила изборе. Одмах затим | "је из Ријеке издиктиран и
први извештај за Савезну скутиштину: „За Савезно ве ће изабран је Бранко Блечић са 155 гласова...“ Према претходним телефонским извештајима изборних комисија и наших дописника — на страницама „Борбе“ већ данас објав љујемо потпуне листе имена посланика који су јуче у општинским скупштинама изабрани за Савезну и републичке скупштине.
Резултати избора за Савезну скупштину
Савезна изборна комисија примила је последње извештаје нешто пре пола но ћи. Стигли су из Сплита, Вировитице, Задра и Ливна. Тако је и преко очекивања — још на дан избора — могао да буде сачињен сумаран извештај резултата избора за Савезну скупштину — како за све републике. тако и за читаву земљу. ајде.
На основу рачунице струч њака-статистичара, у јучерашњим изборима учествовало је 41.235 одборника или 96,3 одсто, од укупно изабраних за 581 општинску скушштину.
За кандидате Савезног већа Савезне скупштине гласало је: 40.872 одборника (99,17), за привредно веће: 40.721 одборник
(98,8%/0), за просветно-кул- |
веће; 40.743 одборни-' ка (98,8%/0), за социјалноздравствено веће: 40.710 одборника (98,7'/0) и за канди дате оргтанизационо-поли тичког већа Савезне скупштине гласало је 40.514 од-
борника, или 98,3 одсто од
укупног броја одборника који су учествовали у изборима. Подаци су сређени појединачно и за сваку републику: — У Босни и Херцеговини на првим седницама општинских скупштина присуствовало је — и гласало — 6.844 одборника или 97 одсто од укупно изабраних;
— Србија: 16.718 одборника или 96,8;
— Словенија: 3.670 одборника или 96,6;
— Хрватска: 9.005 одборника или 95,8;
— Македонија: 3.762 одборника или 946; и
— у Црној Гори, првим седницама општинских скуп штина присуствовало и гла сало је 1.236 одборника или
Оченују се НОВИ НОНТОНТИ
пословних људи |угосливије и Француске
ИЗЈАВА ТОДОРА ВУЈАСИНОВИЋА О ПОСЕТИ ПАРИЗУ
Париз. 3. јуна (Танјуг)
Председник — југословенског дела |угословенско-
францускот мешовитог ко-
митета за привредну сарадњу Тодор Вујасиновић. кофи је ових дана боравио у Паризу и водио разговоре с председником и члано вима франпуског дела овог комитета, изјавио је да се могу очекивати ускоро нови контакти између пословних љули две земље. До так вих закључака Тодор Вуја синовић је лошао оцењујући интересовање које су франпуски привредници и
пословни кругови показали |,
за југословенске производе на париском сајму.
У пазговору с новинарима. Тодор Вујасиновић је нагласио ла је било веома корисно што су јутословенски произвођачи. после де-
сетотолишње паузе. излагали у Паризу.
После овогодишњег парис ког сајма вероватно ће доћи и до кооперације неких југословенских и француских предузећа, нарочито У
металопрерађивачкој и у те шкој индустрији.
Делегација Југословенске лиге за мир. вратила се из Румуније
Из Букурешта се јуче вратила у Београд делегапија Југословенске лиге за мију независност и равноправност народа, са председником Југословенске ли ге Лазаром Мојсовим на че лу. Делегација У којој су се налазили др Милан Шаховић и Васко Попа, учествовала је у раду трећег састанка представника нацио налних комитета за балкан ску сарадњу Румуније, Бугарске, Грчке и Југославије, који се одржао У Букурешту у времену од 27. до 29. маја. |
Представник делегације Кипра др Васос Лисаридес, који је присуствовао састан ку у Букурешту У својству посматрача, допутовао је такође у Београд, као гост Института за међународну политику и привреду и Југословенске лиге за мир, не зависност и равноправност народа. (Танјуг)
пштини Стари Град
ЋА РАДНИХ ЗАЈЕДНИЦА САВЕЗНЕ И РЕПУБЛИЧКИХ СКУПНСКИХ СКУПШТИНА ЗА ПОСЛАНИКЕ САВЕЗНОГ И РЕПУБРДЕ НА ИЗБОРИМА 16. ЈУНА. — ОД 42.812 ОДБОРНИКА У
944 одсто од укупно изабраних. Имена посланика Савезне и републичких скупштина који су јуче изабрани објављујемо на седмој, 0смој, деветој и десетој страни, СК,
ЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије
Југославије
зишао је у Загребу 19. фебруара
1922, године. 13. јануара 1929. године забрањено је
пање излажење
„Борбе“ в чланови редакције
_ осуђени су на затвор и робију.
У на
дилачком рату
„Борба“ поново
родноослобо, излази и то: у Ужицу од 19. октобра до 27. но+
вембра 1941. н У
од 8. октобра 1942. до
Дринићу 27. фебруара 1943.
Од 15. новембра 1944. године „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду, а од 22. марта 1948. и у Загребу.
од 9. јуна 1954.
године „Борба“ је оргав Соци-
јалистичког савеза радног народа Јутославије.
Указом Председника Републике од 18. фебруара
1962. године „Борба“ је одликована Орденом заслуга за народ са златном звездом.
ЗА ПОРАСТ ПРОДУКТИВНОСТИ од БИТНОГ ЗНАЧАЈА ЈЕ РАЗВИЈАЊЕ СИСТЕМА РАСПОДЕЛЕ
— рекао је члан СИВ Борис Кралер на предизборном
Марибор, 8. јуна Око 60.000 становника ма риборског среза окупило се данас око два часа на Град ском тргу “~ Марибору на предизборном збору на коме је о привредном развоју наше земље говорио посланички кандидат овог краја за Савезно веће Савезне скупштине и члан Савезног извршног већа Борис Крај гер. Митинт је отворио пред седник среског одборе. ССРН Звоне Цјанко.
Поред руководилаца свих општина са подручја Штајерске и Помурја, овом првом предизборном збору У Словенији присуствовали су председник Извршног већа Словеније Виктор Авбељ, председник Главног од бора ССРН Словеније Алберт Јакопич, потпредседник Извршног већа Јанко Смоле, посланички кандидат Тоне Боле, Владко Мајхен, Стане Маркич, генерал мајор ЈНА Мере Марјан и други.
Говор Бориса Прајгера
Пошто је указао на друштвено-политички значај овогодишњих избора и велике привредне резултате лоститнуте у протеклом пери-
оду, друг Крајгер се осврнуо на нека питања даљег развоја привредног _си-
стема. истичући да се лруштвени производ. остварен у радним организацијама. ра споређује на освову јединствених услова и мерила који обезбеђују расподелу пре ма раду. друштвену зепродукцију и јачање друштвеног самоуправљања.
За јединствено деловање система расподеле друштвеног производа у оквиру јединственог привредног систе ма, који одређује основне услове привређивања. нагла сио је Крајгер. – одговорна је федерација и зато њени органи у вези с тим имају велике задатке. У том смислу биће и даље потребни. и то у много повољнијим уУсловима система самоуправних органа које предвиђа нови Устав. заједнички с напори свих одговарајућих орга накако бина основу досада-
Извештај из Лондона
д 4"
то,
| "5: у
(Од сталног доптсниља „Борбе“)
Лондон, 3. јуна
Британски амбасадори у Африци скренули су пажњу својој влади да би евентуално давање самостал ности Јужној Родезији под искључивим белачким режимом расне дискриминаци је неминовно створило теш ке компликације. Тврди се да је из белог дела Комонвелта стигло сличео упозо рење: Канада, Аустралија и Нови Зеланд супротстави ће се примању Јужне Родезије међу комонвелтске земље, а и предлогу да буде учлањена у Уједињене нације — све док буде имала садашњи систем поли тичке обесправљености афричког становништва.
Сутра у Лондону треба да се одржи завршни састатак садашње рунде пре говора између јужнородезијског премијера Филда и британског министра за централноафричка питања Батлера.
Ти су преговори били пре кинути прошлог петка, управо када је требало, према плану, да буде одржан последњи састанак и припремљен коминике о резул татима. По вајраспрострањенијем уверењу овде, бри танска влада није успела
да наведе Филда на било
какве реформе које би колико-толико измениле политички положај афричког становништва.
Филд је инсистирао на томе да се Јужној Родезији, таквој каква је сада, обавезно загарантује везависност у скорој будућности, упоредо са осамостаљивањем Њасе или Северне Родезије, које су друга два члана умируће Централне Афричке Федерације. Јужнородезијски „Санди мејл“ објавио је услове које је, према његовим информацијама, британска влада поставила Филду. У територијалном парламенту афричко становништво би требало да има Једцот више посланика од трећине чланова, док би две трећине мандата мање један при пали представницима.
бе-' на недавној
И НОВОГ ЗЕЛАНДА
лих насељеника. Укинули би се закони који строго 0одређују подручја само за белачко и само за домаће становништво и елиминисале би се друге уочљивије форме расне дискримикаци је. Садашњи систем гласања био би нешто измењен, да би већи број Африканаца добио бирачка права. (УЗ гред речено, тренутно их не ужива ни један одсто афричкот становништва У Јужној Родезији).
Колико је ова солсберијска вест о бритавском ста-
шњих достигнућа још успе-
' шније развијали привредни
систем. У вези с тим, данас се не поставља питање разбијања илузија о некаквом потпуном аутоматизму привредног система, јер таквих илузија никада није ни било. Међутим, на основу иску става последњих година и потреба краткорочне и дугорочне економске политике, тежимо ка томе да привредним организацијама, појединим групацијама и гранама, обезбедимо такве услове пословања који ће омогућити што брже повећање продуктивности рада и што већу ефикасност улагања на основу расподеле према раду и у процесу даље деетатизаци је привређивања. развијања пословности саме привреде, поготову на подручју проширене репродукције.
Анализе пословних резултата и продуктивности У даљем излагању с Крајгер је рекао да је за брже
УПОЗОРЕЊА ПРОТИВ ФИЛДОВЕ ПОЛИТИКЕ СТИГЛА И ИЗ | „БЕЛОГ“ ДЕЛА КОМОНВЕЛТА — КАНАДЕ, АУСТРАЛИЈЕ
ву тачна у појединостима, тешко је рећи, јер у Лондону ништа одређеније није било саопштено 0 садржају Батлерових захтева. Јужнородезијски лист та кође тврди да би у случају да Филд прихвати поменуте услове била образована нова Фрилдова влада са активним учешћем и Роја Велен ског, премијера Федерације, имаче веома ангажованог за стварање што тешњих веза са тотално расистичком Јужном Африком. Б. ЛАЗИЋ
Заседање Припремног комитета за конференцију министара финансија афричких земиља
Картум, 3. јуна (МЕН) У Картуму данас почиње заседање Припремног комитета за предстојећу конференцију министара финансија афричких земаља. Кон ференција министара одржаће се у суданској престо ници од 16. јула до 9. августа. | Одлука о одржавању ове конференције потврђена је ји
шефова афричких земаља у Адис Абеби. На свом тро недељном заседању министри финансија афричких земаља треба да утврде коначни програм за оснивање и рад међуафричке банке за обнову и развој и да раз мотре проблеме регулисања финансијских и платних пи тања у односима међу афричким земљама,
повећање продуктивности ра да од битног значаја развијање система унутрашње расподеле, чему треба да допринесе и ново упутство о спровођењу начела за _расподелу чистог прихода. Рад не организације су дужне да врше расподелу на основу анализа својих пословних' резултата и постигнуте продуктивности рада.
За даље јачање самоуправ љања и развијање привредног система од посебног је значаја питање – проширене репродукције. Пре свега бит на је обнова материјалне основе радних организација, односно амортизација. Резул тати ревалоризације основних средстава показују да су остварени услови за већу амортизацију привредним ор ганизацијама. мада то треба третирати као први корак у правцу стварне валоризације. Зато је и потребзо да се убрза увођење функционалне амортизације, јер тиме ћемо постићи органску повезаност и материјални основ за најрационалније усмеравање инвестиционе ло литике. Реч је о томе да се у погледу обавеза за изград њу неких већих, првенствено енергетских објеката. усмеримо на боље коришћење постојећих капацитета и то модернизацијом. комплетирањем. итд. То не може бити
Борис Крајгер
само краткорочна оријентаци ја, него дужи процес синхро низовања капацитета у 0оквиру широке сарадње, повезивања, а коначно и удруживања радних организација. У даљем развоју, нагласио је Борис Крајгер, потребно је постићи непосредну с повезаност проширене репродукције са системом са моуправљања. То значи да морамо не само децентрали-
зовати него и у све већој мери деетатизовати овај систем и ослобађати га _ свих облика бирократизма. Развијањем система на овом подручју. радним организацијама треба обезбедити самосталну материјалну — основу за проширену репродукцију у складу са резултатима њи ховог рада и смерницама и циљевима друштвених планова. Када наглашавамо да због потреба складног економског развоја радна ортанизација не може неограни чено располагати проширеном репродукцијом. онда на темељу начела новог Устава пре свега постављамо задатак да коначно организујемо одговарајући кредитни систем. То значи, да средства за проширену – репродукцију радним организацијама није могуће одузети, али је потребно да то буду средства јединственог кредит ног система и да се преко банкарског система остварује принцип рентабилности и економичности _ инвестиција УЗ заједничку — одговорност банака и радних ортанизација. Усклађивање инструмената расподеле
На тој основи Устав даје могућности, у условима знат но веће мобилности средстава, за потребну концентрацију средстава за проширену репродукцију у оквиру федерације, република и ко муна. Методи и облици ове концепције само су саставни део система који обезбеђује радним _ организацијама и друштвено-политичким јединицама материјалну базу У складу са резултатима 1,1 ховог рада. у
збору у Марибору
Са гледишта потреба усавршавања система с" унутрашње расподеле и решавања проблема проширене репродукције, биће потребно посте пено усклађивати и прилагођавати све инструменте расподеле, Донекле су у питању и инструменти, који су У току последњих година. већ
приликом спровођења, озна чени као привремени, а нису у складу са расподелом
према раду, јер захватају и
део продуктивности рада и повећавају неједнакост услова пословања. Неке од
тих инструмената одгозорни органи већ проучавају (на пример. допринос на с ванредни приход. рудничка рен та. итд.), и то, пре свега, у правцу тражења одговарају ћих инструмената за захватање дела екстра-дохотка и ренте.
Инструментима расподеле, нагласио је Крајгер. тре ба обезбедити да радне организације и њихове групаци је остварују средства у скла ду. са продуктивношћу рада и рентабилношћу пословања. Стога ће бити потребно у це лини озбиљно анализирати услове привређивања поједи них грана и групација. јер се често појављују приличне разлике у њиховом материјалном положају. Поготову је потребно изучити стање у извесном броју нових привредних организација. у вези са оптерећењем основних средстава. Јасна нам је оријентација у погледу аморти зације, међутим поставља се
питање каматне стопе, односно камата на основна средства. То је пре света
проблем за неке нове организације, које не могу отплаћивати ануитете за инвестиционе кредите и индикатор који показује да је потребно свестрано проучавати досадашње методе финансирања инвестиција, пошто су преду зећа добијала кредите – под очигледно нереалним условима уз формалистичко третирање гаранција територијалних јединица. На тим и скуствима треба усмерити све напоре за изградњу система дугорочног финансирања. и то на бази потпуне материјалне и правне одгољворности кредитора. корисни ка кредита и гаранта.
Више пословности у спољнотрговинском систему
За јасну производну ори јентацију савремене индустрије, истакао је Крајгер, једна од главних карактеристика је њена тесна повезаност са светским тржиштем. С обзиром на велики напредак који је у томг постигла наша индустрија У последњем периоду, сматрам да је у оквиру развијања и усавршавања привредног си стема с" од битног значаја спољно-трговински и девизни систем. Потребно је да се и у ово подручје унесе мното више пословности, са знат но већим утицајем радних организација и банака. У располагање девизама биће потребно укључити спепијализоване и пословне банке, на бази пословних односа са осталом привредом. узимајући у обзир критеријум повећања извоза и смањења увоза.
У даљем излагању Крајгер је рекао да је питање цена један од најкомплекснијих проблема привредног система. С обзиром на улоту цена као елемента прве расподеле и прерасподеле биће лпотребно за идући период дефинисати политику цена 3а све гране, пошто се – овде срећемо са проблемом изјед начавања услова привређивања на основу расподеле према раду. Пре свега је реч о елементу производне и инвестиционе оријентације за следећи период. Пред нама је и задатак да изучимо порез на промет, што је у приличној мери повеза
но са радом око политике цена. при чему тежимо ка томе да се он пренесе на
финалне производе. што би У сфери промета допринело и већем укључивању — трговине у целокупни привредни систем у условима дин ственог унутрашњег тржишта, Указујући на то да је и увођење скраћеног радног времена значајан елемент текуће и дугорочне економ=ске политике, Крајгер је нагласио да је при томе неопходно обезбедити не само садашњи ниво него и предвиђену динамику производње и продуктивности рада, и у складу с тим одговарајуће повећање личних доходака. То значи да је пред нама најшира акција за повећање продуктивности рада, која је према расположивим средствима још ниска и 38то у привреди постоје још велихе резерве. Ниско коришћење основних — средстава
(Наотгавас: - на, “- страни)