Borba
б октобар 1963.
Да | БОРБА ј |
У АНАС У мај И 7 О КЕНЕДИ: СМАЊЕЊЕ ПОРЕЗА | НАЈЗНАЧАЈНИЈА АКЦИЈА
ЦРВЕНИ ФЕСТИВАЛ ПУ — У ФИРЕНЦИ РЕШАВАЊУ ПРОЉЛЕТА ЗААТА 1 ДОЛАРА
| ; блем платног биланса док се (Од сталног дописника
Страна 3,
ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ ИнФОр
ТЕШКОЋЕ АЛЖИРА
месеца француских
на половина уски власника —
Пе била је веома створен је крупан ан друштвене иповине. Она је
на за даљу политич~
ма, : Вашингтон, 30. септембра 38 лабилизацију и учвр-
= > шења . | поверена на, управу непо- Борбе“) лом црвеном бисеру Тоска Председник САД Кенеди ПИ ре Ку сње пезависности Ал- средним произвођачима — | 4 не „кјантију“, које се пило изјавио је данас да сметра|хдоутим пите Ј а У том периоду зем- зачет је систем самоуправ- Рим, септембра | уместо воде. Попило се, ка- смањење пореза у висини! Ускоро ће се решити же добила коначно свој љања. Усвојени устав сане| Тих неколико дана про- | 27: с. 00 боца тогаз вина од 11 милијарди долара „нај| питање евентуалне прој нални устав, а затим ционисао је систем руково- | ведених у Фиренци неће (око сто хиљада Ма значајнијо ај кој : 5 г Председника Репу- деће, Зединствене општена- | остати у сећању само због Зачудо нигде не виде- чајнијом акцијом ЈУ| даје америчког жита = И устав и Председ- ционалне организације — | тога што смо видели тад смо пијана човека. Само ве Конгрес Сједињених Држа- СССР ошли су после опште- Фронта националног осло.|У коме је живео и стварао“ > И још веселије, и нај- РОМ АНУ 4 > Кливленд, 30. септембра НЕД 6. та. Бе- бође Н Д веселије. шавању проблема злата и родних плесисцита, 'обења, који је означен као | Данте, а склониште нала- АТИ ! К 6 АП Кеј Министар иностраних посло | већина алжирских „јединствена, ·_ авангардна | ЗИ0 Талилеј, град који је == бини су 16: долара. ако јавља , ва САД Дин Раск изјавио је | ача изјаснила се за ос- партија која ради на оства- | био Једна од најлепших ко- нису весе, ње о неди је, затим, истакао да синоћ да ће се за који дан | (ни закон нације и иза- рењу циљева демократске | левки Ренесансе те „најве- | 5 па МЕ у У ОНИ ће његова администрација|решити питање евентуалне лов за шефа државе револуције и изградњи со- ће прогресивне револуције Свако ам су радили. учинити све што је потреб- | продаје америчког жита Совфра оду. Може се рећи цијализма“. коју је човечанство до та- | свом 80) посао, А че но за заштиту долара и дај јетском Савезу. Раск је, како | су оба гласања била и _ Шроцес којим је Алжир | Д8 доживело“. Остаће у се- завета биом јесен ан се одрже садашње ценејјавља АП, међутим, пода #. шњавање у прилог по- кренуо у последње време ћању више као један заи- купљање прилога за кому- злату. би сваки Е СОСР Бо о “ изја с коју воде влада и знатно се убрзава. Председ | ста аутентичан тренутак и- нистичку шта ~ Е Кенеди је говорио на годиш | Ришкова пе ~ Њ аибоа ДИТИК ки (биро Фропта ник је одмах по свом избо- па ке садашњости, ре из Иво Па њој конференцији Међународ 1о Бал У о слска По обођења на ру најавио ћ их дана (18—22, септем- ; 2еши ног монетарног фонда. О по-| =: оналног осл ' да ће у окто- , „ —__|КУЈУ, прикупљање потписа : | на Кубу. ке са Бен Белом, бру бити преузета сва про ОВЦЕ се ен Бри“ »за разоружање полиције“, за у а „Наша политика није никаГласања су донела озбиљ, остала земља француских ста „Унита“. фФ мВал ЛИ- | продаја књита, продаја ко- на доходак повећати капитал да била оспоравање Куби осазочарања опозицији, колона, а до краја године И · (остивал — | мунистичких новина, рад не инвестиције. побољшати|новних животних намирница р ТИК више што су у ве- под управу самоуправних св ране а УМ) а У И-| на великој лутрији, рад у способност САД да продају до| И лекова — рекао је Раск за изборних округа опих одбора ставиће се три ми- | 2т НАЗИВЕ" на па фестивалском позоришту, у бра на светском тржишту, али ако се закључи споразум ика који су у пар- Лиона хектара – обрадиве народни ба а роројаге, биоскопу. стимулирати пораст америчке 90 продаји нашег жита Совјет њи рекли „не“ уставу земље, укључујући ту и ове з р о СЕ, народно На штанду, где су прикуп- привреде и запослености аме- | ском Савезу. то це бити Ке дамент о- зпатне парцеле домаћих ОНИ ПОЛИТИ | ПЕЊУ теутниск оази ачов ла ричких грађана. Кенеди је на| лов да се жито не шаље КуБен Бели, бирачи одг д ки збор, изложба, к а „за разоружа- + би“ Х са „да“. Међутим, велепоседника. Истовреме- нд-забавна , ЖУлтур-| ње полиције“ радила су три глашавао да ће пореске мере! 57“. ; ворили » но, ваљда је, ових _ дана, смотра, политич | младића и две девојке. Једно помоћи ублажавању дугороч-| У Алабами ухапшена
ја није признала да убила, И, прекјуче ујутру објавила је побуну У „штру Кабилије Тизи У5" У ствари, ради се о покушају репризе – онога се већ догађало проета, првог лета алил независности. Тада + такође, опозиција. Полипичком бироу, настојећи да користи осећање берберске _ пационалне мањине, дигла барикаде У Тизи УЗУУ и недељама земља је преживљавала дубоку кризу. Међутим, док је премијеличила на сукоб личност, на борбу појединаца | (ко власти, сада су ствари више друштвено искриста_ дисане, Сада су умешани У спор политички програми. По среди је оспоравање програма владе и Политичког бироа. Тај програм већ је, за еклу годину, знатно из је Ено биће Алжира. _ Национализацијом око 18 милиона хектара земље француских колона
национализовала нове стра не и домаће хотеле, биоско пе, трговачке радње и друге објекте, чиме је друштве ни сектор даље увећан.
Овакав курс значајних друштвених промена, стварања руководеће општенационалне политичке организације и уклањања могућности да се националне снаге јалово троше у међупартијским трвењима — по већао је број владиних про тивника. Један део познатих домаћих личности придружио се недавно опозицији која се супротстапља програму председника Бен Беле.
Опозиционари су одлучили да дигну свој барјак у Кабилији у тренутку који није баш најповољнији за владу. Она се налази под појачаним притиском иностранства. Шариз је, наиме, пре неки дан најавио да ће, због мера национализације које се предузимају према иностраној имовини у Алжиру, успорити ритам сво-
ки курс, школа.
У великом градском парку Кашине биле су отворе не политичке изложбе и штандови о историји и бор би Комунистичке партије Италије, о борби радничке класе, о антифашистичком покрету. Била је изложба комунистичке штампе м сајам књига, фестивалско по зориште и биоскоп и забавни парк. Биле су заказане и одржане дискусије са темама као што су: „Слобода, култура, уметност“, „Међународни раднички похрет | данас“. Жене су имале свој „дан борбе за мир“. Спортисти свој календар.
Последњег фестивалског дана, у недељу 22. септембра, у Кашинама је било три стотине хиљада душа. Сви прилази граду и парку били су практично непроходни од аутобуса и аутомобила који су стизали из свих крајева Италије, а највише из четири „црвене покрајине“: Тоскане, Емилије, Умбрије и Марке у ко јима је на последњим пар-
од њих петоро непрекидно је држало микрофон пред усти
ма и непрекидно понављало
„Другови, омладинци, грађа"демократи..." И људи су прилазили и потје и чоса двоје одрасле деце. Деца су шта се то потписује и отац им је сбјаапел тим строгим чикама полицајцима више пиштоље, доста им је и пендрек. Деци је то, изгледа, било сасвим довољно и испод имена Ђузепе Кијарамантија остала и ћеркице Мауриције (8 годи-
ни, комунисти,
писивали. Пришао_ век четрдесетих година
се интересовала шњавао да је то
да не носе јер,
су имена сина Наура (10)
на).
Три младића и две девојке вечери својим кућама на спавање мр свако је од њих и у тврдом сну још једном бројао и изса- И њихови старији другови са радног места: прилози за комунисти чку штампу сводили су сБоје рачуне. Акција која траје већ неколико месеци повећала је укупну суму последњег фестивалског дана на 822 ми
отишли су касно те
тви уморни и промукли.
бројао двадесет хиљада купљених потписа.
лиона...
Сви су ушли, сем провокатора. И сви отишли у Ка шине.
Поново смо били у мору
света, обичног, радног и ве селог италијанског света ко ји је сад слушао комунистичке говорнике и аплау-
Са „Црвеног фестивала“ у Фиренци
дирао и клицао медитерански темпераментно, од срца.
И опет се веселио, певао, играо, забављао на овом је динственом црвеном фестивалу до пола ведре и топле септембарске фјорентилске
ноћи.
Драган ВУКОБРАТОВИЋ
КАСАВУЂБУ РАСПУСТНО
ног проблема америчког платног дефицита.
Уз обећање да ће бранити долар. Кенеди је изјавио да су САД „спремне да подрже сваку меру која би била потребна за повећање међународ не ликвидности“. Он је при томе имао на уму нове предло те о међународном монетарном пословању где долар не би остао једина валута. Неки финансијски стручњаци. наиме, страхују да би стране зем ље могле једнога дана остати оскудне у доларским резервама ако се уклони амерички платни дефицит док се развија светска трговина.
два лица под сумњом да „су подметнула бомбу у црначку цркву
Монтгомери. 30. септембра (АП) Гувернер америчке државе Алабаме Џорџ Валас саопштио је јутрос да су истражне власти притвориле два лица у вези са недавним атентатом У једној бирмингемској цркви, У којој су погинуле четири цр начке девојчице. У интересу истраге власти нису објавиле имена притворених лица. У саспштењу се додаје да се истражне власти надају да
Кенеди је у свом говору та кође изјавио да САД не намеравају да занемаре свој про-
ће убрзо разјаснити случај са подметањем паклене машине у бирмингемској цркви.
ОДРОЊАВАЊЕ ЗЕМЉИШТА КОД ТИБЕТАНСКОНЕПАЛСКЕ ГРАНИЦЕ
ПОГИНУЛО 150
А ПОВРЕЂЕНО
ПРЕКО 1.000 ЛИЦА
Њу Делхи, 30. септембра Према извештајима из Си-
јима, од колере је у Јужној
ламентарним изборима ви- Кореји умрло 34 лица.
ше него сваки трећи одрасли Италијан гласао за ко| мунисте.
Сунце се већ спуштало иза највиших тосканских брежуљака, дан се ближио крају. За вече је на једној лива ди у парку био заказан вели
кима, 150 лица је погинуло 2 више од 1.000 је повређено приликом одроњавања земљишта услед великих киша у 06 ласти језера Нева, недалеко
и више стотина, предузећа
СВЕТ У БРОЈНАМА
је (Евијанским споразумом предвиђене) помоћи бившој колонији. Према неким изворима најављена је и
КОНТОАНСКУ СКУШИТиНУ
УХАПШЕНА ДВА НАРОДНА ПОСЛАНИКА —
Од избијања ове заразне бо лести у Јужној Кореји је регистровано 460 случајева обо-
Х ИНДУСТРИЈСКА производња свих западноевропских земаља пове "ћана је прошле године, · односу на 1961. за 45 дето. Међутим, у односу на 1959. и 1960. годиу то представља, „скро напредак“. |
ПРЕМА подацима Свет (ке здравствене органи
Зације, од лепре болује Данас у свету око 15 ми лиона људи. “
У ПРОИЗВОДЊА прехрам ених производа у зем љама Средњег истока 6 за 10 одсто испод светског просека, у веИни афричких земаља за 40 одсто, а на ДалеКОМ истоку за. 50 одсто Хопод просека, у свету
пар пезшест дана, предсој Де Гол кренуо је па року вадесети _ обилазак 4 СКИ тровинимја, ОПред 9 долу Роне. а Кик се, као цч, обичУб овим, путовањима, 8 1029 са. многима који, су њу Рављала, после чега са 5 Зоворе у познатом Мокра " % остајемо Франма Свега, привукла је Ма " Његова следећа, изМи о сам, тошто .“ Снаге, да настапој дужност“ — што + ви ено као увод 7 За за дидатуру – Де Ме Ћ Редседника. Фран епублике,
е то, % 1 Је најчешће говоМу Укледрццм питању“
: (изолованом) еМа са уске у савремеер У Који тежу ограа ЊУ и забрани нукле"па ужја. Председник а Рд о да ће Францу
да Иги нуклеарне о, “Те упркос Мо-
Споразуму _ који у ставља „монотол Ср пе о ону“ САД ~ пас, Бедседник је. дако" Уа да пема, чилшта ах, – Ињених нација, „при К02 такта док да будемо
7ридао посебну паог Ију францу= % програма, Де
По __ ДЕ ГОЛ ОСТАЈЕ ДЕ ГОЛ
ревизија роковника повлачења француских трупа.
Ова комнциденција спољ- ;
ног притиска и антивладиних акција унутар земље представља ново искушење за младу Републику, за пут друштвеног развоја који је изабрала и чврстину независности коју је тек
изборила ДО МАРКОВИЋ
КП Британије тражи да влада смањи војне издатке за 50 одсто Лондон, 30. септембра Британска Комунистичка партија затражила је синоћ
да Британија неодложно смањи војне издатке за 50 одсто.
У изјави коју је објавила КП Британије, истиче се да је влада Конзерватив не странке од доласка на власт утрошила на наоружање 18 милијарди фунти стерлинга, а британски народ је у већој опасности не
го икад раније.
ј неје Гољ је на почетку тур пне два најмодернија а“ томска центра Француске, Пјерлат пч Кадарали. На на-
Тамно зеленило столетног ! дрвећа на обали широког Арна и топло септембарско! сунце на небу без облачка |
учинили су ваљда да у то-' аутобусе за. Кашине, Чекало се доста дуго и свет као свет
ме усталасаном спектру 60ја ЦРВЕНА буде још упад, љивија и још присутнија. | Група младића, комунистичке секције 4 Риала дошла је на фестивал са развијеном првеном | заставом. Са црвеном заста | вицом допутовала је група | радника италијанских еми-! граната чак из Немачке. Црвене заставе на дрвећу, | на славолуцима, на импровизованим крововима. Црве
не мараме око врата, око рукава, у џепићу капута. Црвене кошуље, машне,
блузе, хаљине. Капе од црвене хартије које весели младићи и девојке продају по сто лира комад.
Око подне за стотинама столова импровизованих ре сторана није било места. Се дело се и лежало, шетало и стајало на трави. С временом је и расположење ра сло захваљујући добрим де
шем снимку: председник Де Гољ, у специјалном „оделу за заштиту од радијације,
обилази Пјерлат,
ки политички збор.
На Пјаци Дуомо, најлепшем тргу Фиренце, маса људи че
кала је редовне и ванредне
почео да се љути. Онда се на шлао један једини ту који је
хрланова | рекао нешто увредљиво и ру
жно на рачун оних који чекају аутобусе. Зачас се изро дила жестока свађа. „Провокатор“, викнуо је неко. „Фашиста“, чули су се претећи гласови. У том тренутку наишао је аутобус број 17 и примио два пута више путни ка него што има места,
ЛУМУМБИНЕ ПРИСТАЛИЦЕ
Леополдвил, 30. септембра | спроведе референдум о нацрту устава, који ће припре мити једна уставна комиси
а __ (АФП) Конгоански _ председник Жозеф Касавубу распустио је синоћ садашње заседање народне скупштине.
Како јавља АФЦ, предсе дник Касавубу је донео ову одлуку због „недостатка који се манифестовао у ра ду конгоанског парламента“. Председник Касавубу. је такође одлучио да у земљи
С пуша по НР Монодији Од Нркутска до Улан Батора
(„Специјално за „Борбу“)
На иркутском аеродрому, великој раскрсници сибирских ваздушних путева, одакле бројни млазњаци „Ту пољеви“, турбомлазни „Иљушини-18“ и трбушасти „Антонови“ секу Сибир у западном правцу према Ом ску, Новосибирску и Москви, на исток према Хабаровску и Владивостоку, на југоисток према Пекингу, стоји мали, међу крилатим дивовима, скромни „Иљушин 14“. На њему је знак „Монголски ваздушни путеви“. На улазу у авион дочекаће вас у светлоплаво униформисани пилоти и неуниформисана стјуардеса, са љубазним смешком блиставо белих зуба, црногараве косе, с модрикастим одсјајем гаврапова крила. При поласку, уместо најаве на монголском, руском или енглеском, добићете цедуљицу са уобичајеним обаве штењима: висина и брзина лета, име капетана, домаћице и време атерирања у Улан Батору. Након узлетања авион ће се ускоро наћи над Бајкалом, најдубљим језером света, познатом по страшним зимским олујама. Бајкал је крајем јула давао сасвим друкчији изглед: лагано наборана плавичаста површина, понеки бродић, ретка сликовита насеља уз обалу сва обрасла у зеленило тајге, бескрајан, достојанствен, по чему је можда и добио почасно име „Отац Бајкал“.
Планине постају постепено све више, црногоричне шуме гушће, небо ведрије и плавље, Приближавамо се Монголији, земљи у којој од најстаријих времена
највише божанство било је плаво небо, чије име и данас у разговору земља носи. Кад се појаве прве,. на ретко разбацане беле тачке, то је сигуран знак да сте већ напустили совјетско Забајкалје, налазите се изнад Монголије. Беле тачке то су биле јурте. Од сада, те округласто стожасте пла тнене кућице Монгола сусрећу се посвуда... од северне границе до јужног дела Гобија, од Алтајских гора на западу до реке Амура на истоку, на површи ви од 1,500.000. квадратних километара. То је земља ве лика као Француска, Шпанија, Португалија и Ирска, са граничном линијом од преко 7.000 километара 2100 километара границе са Совјетским Савезом и 4.300 са Народном Републи ком Кином, На целом том пространству живи нешто више од милион становника. Шуме и тајга постепено нестају, појављује се права монголска висораван травнате долине испресеца не голим, округластим брдима. У једној од таквих долина, подно светог брда Богдо-Ула, сместио се глав ни град Улан Батор.
У долини неколико бетон ских писта, танка ограда и аеродромска зграда где се дочекују познаници и го сти из Иркутска и Москве. То је први сусрет са монголским тлом. По јулској врућини, која у хладовини зна да достигне и до 38%Ц, Улан Батор ретко остаје без лаганог поветарца, смештен је на надморској висини од 1.300 м. Врућине убрзо, већ у августу сасвим
| ће пасти до минус 40,
ја,
| Градоначелник Леополдвила саопштио је данас да су по налогу министра уну трашњих послова јуче ухашшени народни Бочлеј-Дејвидсон и Јумба, који су познати као присДумумбе и ухашпенот Антоана Гизен
талице покојног
ге.
о 180 200 км,
=>
О <> ПА >
<>
ће нестати, појавиће се први мразеви, а наредних зим ских месеци температура са максималним температурним колебањем од преко 80". Топла лета и хладне зиме. Овде је оштра континентална "клима изразитија и од сибирске.
Са ових травнатих степа пошла су на исток и запад бројна номадска племена. На овим висоравнима хиљадама година живели су пастири, коњаници. Јахали су мушкарци, јахале су же не, деца су расла у коњским седлима. Номади су следили стада, хранили се њиховим месом и млеком, одевали кожом и вуном, са купљали се под ратне заставе, певали песме уз инструменте попут наших гусала. Према истоку ова пле мена звали су Дун-ху Хиунг-ну, који су један милениум ратовали и трговали с Кином и против којих су кинески цареви подигли велики зид. На западу звали су их Скити, Ујгури, Туркмени. У петом веку на ше ере дошли су као Хуни, који су заузели пола Европе и сукобили се, под вођством Атиле — „Бича божјег“, са старим Римом.
постаници
· “бајкалскст 1,
8 ~ Утгиутај не монголизу
од тибетанско-непалске границе. Набујале воде однеле су 10 мостова, а све везе са овом облашћу су прекинуте, па још не постоји могућпост да се прибаве ближе инфорКра о овој великој несре-
и.
Прве вести о одроњавању земљишта и људским жртва|ма донели су радници који су стигли из Источног Непала. |
Од колере умрло 34 | лица у Јужној Кореји
Сеул, 30. септембра (АП) Према најновијим извешта-
' “ = вије РЈ 5
(У Петровск
С
"Иркутск КЕ
+ :, =>
Мурен Куре“
(е) УЛАН БАТОР
Сеџр У: «Лунвеице ЕУ
и Ј ара њиутр А
У 9
~
При крају тринаестог века на обали реке Онон, на североисточном делу дана| шње Монголије, у скромној породици родио се дечак, који ће постати Џингис, велики кан, и владати светом од Пацифика до Лпенина, износећи по први
цу тада страшну реч Монгол, То је био врхунац, После Успона дошао је пад. Монтолија се нагло нашла У још већој тами и вековној беди, него што је била пре успона и освајачких похода. И кад данас у Улан
лелих.
Терористи убили 4 полицајца у ВенеПра а 7 У 7“ цуели по
Каракас, 30. септембра (АФГЈ
Четиђи полицајца су убијена а десет лица је повређено у нападу једне трупе терориста на воз Каракас — Ел Енканто јуче после подне.
Напад је извршен близу јед ног тунела, на 60 километара од Каракаса.
А
а: 4
Квлган
МА ПА у
МА ПеШиНГА
Батору, у националном др-
| жавном музеју прођете по-
ред слике Џингиса, суровог погледа, са зелено-сјајним тигровским бљеском у очима, како су га описивали савременици, ваш познаник Монголац незаинтересовано ће се насмешити и још незаинтересованије рећи: „Ка кав страшан поглед“,
Монтолци "много радије показују просторију на нај вишем спрату зграде, посвећену животу и раду легендарног великана данаштње, праве Монголије; Сухе Батора.
Јосип ГРУБИШИЋ
а НННЦ
Монголека парламентарна делегација долази сутра у Југославију
Као гост Савезне скупштине, у среду ће у Југославију допутовати делегација Великог народног ху„Ррала Монголске Народне Ре |публике, – коју предводи председник Великог хурала Л. Ценд. Представници монтолског парламента тиме враћају посету југословенској парламентарној делега гацији која је прошле године била у Монголији,
пут на историјску позорни-
За време осмодневног боравка у нашој земљи монТолски посланици обићи ће више места у Србији, Хрватској, Црној Гори и Словенији. Они ће водити разговоре с представницима Са везне скупштине и упозна-
Ти се са нашим друштве-
Ним системом и организаци
Јом и радом Скупштине. (Танјуг)