Borba
Страна 4.
скупштински живот
,
општине треби да поштују самосталност родних организација
_У дебати џ Организапон ћ, — Експозе о изр и Одбор за социјалне-здравст
Душан Петрови Радио
У већини општина у Србији статути су схваћени најважнији акт за регулис ње самоуправљања и даљи р' звој друштвених односа, У складу с тим, рад на припреми ових докумената изишао је из стручног оквира и лостао предмет ширих политичких разматрања — констатовано је јуче на седници Организационо-политичког Скупштине Србије.
Посланици су саслушали експозе члана Извршног већа Србије Бладана Бојанића, а у дебати су учествовали Павле Ђурић, Оз Рен Вељков, Ранко Гавриловић, Никола Ђорђевић, др. Мирослав Печујлић, Карло Палић и председник Скупшти не Душан Петровић Шане,
Организационо-политичко ве ће, коме је председавао Светолик Лазаревић, усвојило је и програм рада за наредни пе | риод и прихватило Закон 0 републичком завршном рачуну за прошлу годину.
Пре почетка рада, посланици су минутом ћутања одали пошту настрадалом становништву Скопја.
Ни преписивање, али ни оригиналност по сваку цену
Товорећи о изради статута
у Србији, Владан Бојанић је истакао да су већ половином
већа | љиса
Састављени преднацрти оп-
као! штинских статута показали а-| су да је у њима. У већини а | случајева, исувише уопште-
них закључака и да многи ли че више на устав него на са моуправни нормативни акт ко муне, У појединим општина"ма, у жељи да избегну уотштеност, отишли су у ДРУГУ крајност — превелико детање, Однос комуна — рад на заједница у појединим ста тутима сведен је на управноадминистративну осндву, а и о међуопштинској сарадњи го вори се уопштено,
У експозеу је посебно истак нута помоћ коју су општина ма пружили Социјалистички савез и друге друштвено-политичке организације.
— Са доношењем _ статута — рекао је у дебати Душан Петровић — треба да завршимо и заокруглимо велики посао који смо почели дискусијама око републичког и савезног устава, Наши статути треба да буду стварни израз људаких односа, да се У њима у првом реду види ч0век, његова личност, место. улога и положај, а то значи да у свему томе треба сагле дати важност и сложеност ових питања.
о-политичком већу Скупшт ади статута подне вена питања
· Председник Скупштине је потом истакао да се статутима утврде међусобна права и обавезе самоуправних органи зација у општинској скупшти ни да се обезбеди _ развитак демократских односа и што већи утицај грађанина и 38-
прошле године неке општине припремиле преднацрте, а У!
ке Х
осталим су У завршној фази. Према томе. до априла идуће године кад је последњи рок за доношење, статути ће бити | завршени, , |
|
— У досадашњем раду. ко јим У целини можемо бити за довољни, било је и слабости. У неким општинама саставља ње статута препуштено је углавном стручњацима. Било је и уопштених дискусија. На општим скуповима говорило се начелно, без припремљених материјала и удубљивања. Посебно треба истаћи да
' су се неке општине задовољи ле преписивањем туђих текстова, а негде, опет, хтели да буду оригинални по сваку цену. То је водило измишљању нових форми и вештачких конструкција које су потпуно неадекватне нашем самоуправ ном систему.
Пред почетак седнице:
штита његових права. То зна чи да статути треба да буду
тивни и да реалније изражавају специфичне односе У свакој фомуни. да оно буде у њима записано буде прихватљиво и остварљиво У свакодневном животу.
|
Мање формализма и уопштености
Товорећи о раду отиштиноких и других скупштина,
Петровић се заложио за 0-; слобађање од празног форма- |
! лизма, којим су многе седнице и састанци били оптерећени. Потребно је. такође, да се овај рад ослободи непотребне оптерећености прено |шењем извесних послова на
Владан Бојанић и Душан Петровић Шане
| што мање уопштени, деклара '
што |чак Одбора
|
| |
| савете скупштина и управу.,
Исто тако. неопходно је ра| стеретити одборнике лругих | подитичких функција а све | то треба смелије утврдити у статутима.
ДАНАС СЕДНИЦЕ ВЕЋА САБОРА ХРВАТСКЕ
Загреб, 80. септембра
Сутра почиње прво јесење заседање Сабора Хрватске, на коме ће — уз усвајање програма рада Већа — наро дни посланици разматрати и неке законске предлоге и извештаје.
Председник Привредног ве ћа Чедо Грбић сазвао је овај саборски дом за 1. октобар, док ће, према сазиву предсадника Ивана Шибла и др Тоде Зурувајс, Просветно културно и Социјално-здрав ствено веће радити 7. октобра. Како се предвиђа, Републичко и Организационополитичко веће заседаће два дана — председници | инж. Борис Бакрач и др Лео Гер шковић заказали су седнице за 9. и 10. октобар.
У предложеном дневном ре ДУ налазе се, између осталог, предлози измена и допуна Закона о буџету Хрват ске у 1063. години, дискусије о статутима општина м сре зова (Републичко и Органи зЗационо-политичко веће), из вешта) о актуелним питафи ма с подручја просвете, нау ке и културе (Просветно-хул
оснивању Републичког коми тета за туризам.
У Чоку идућих десетак да на радиће и н ских одбора и кобутра се састају
еколико сабор
комисија. Пре | разматрати основе одбори | Републике у 1964. години.
за здравство и социјалну по с
литику и унутрашњу полити ку. Трећег октобра састају се одбори за просвету, нау|ЋУ ми културу и за робни промет, _ услуге и туризам. | Истог дана Комисија за ста | туте Организационо-политич ког већа разматраће Нацрт препоруке Сабора о статути ма општина у Хрватској. Одбор за производне привредне делатности Републичког већа сазван је за 4. и 5. октобар. На овим седницама посланици ће анализи, рати кретање привреде У Хрватској у периоду јануар
— август. , А. ЗИВАР
базване седнице већа бнупштине Босне и Херцеговине
Сарајево. 30. септембра Председник Републичкот већа Скупштине Босне и Хер цеговине Џемел Биједић и председник Привредног већа
| | |
|
Скупштине Илија Матерић са | Љубљане (,
звали су седнице већа за
ва.
Како се очекује, већа ће претресати актуелне еме привреде у овој години и развоја
|
анјут)
| |
| |
8. Зурно рова Ири а | октобар ове године У 9 час» | дуван. ваиовић самостал .
ине Србије учествовао о Владан Бојанић, —
Задржавши се 'на сложеном проблему односа између 9општине и радних и других са моуправних организација Душан Петровић је нагласио да се мора поштовати основ“ ни принцип да општина не сме нарушавати самосталност им самоуправност радних и ме сних заједница. |
Нарочито су сложена пита“ ња материјалних односа. кад је реч, на пример. о томе како обезбедити утицај на троУсклађива- општине и радних организа“ ција треба нарочито да дође до изражаја У већима радних заједница и општинских саве та, Већа радних заједница У комунама треба да постану центар договарања и дискусије представника радних ортанизација, место где ће се по кретати разноврсни проблеми и иницијативе и налазити ре шења за одређена питања У. интересу радне организације и у интересу заједнице или комуне.
Председник С не је, на крају. рекао да нацрте ста тута, као повеље о 'узајамим правима и обавезама гра
јавну дискусију јер је то гаранција да ће овај посао бити добро обављен.
71.
У овој години успостављени су стабилнији односи изме ђу прихода и расхода У 0бласти социјалног осигурања у Србији и већ сада се може рећи да нови систем финан-
сирања делује у смислу рационалнијег коришћења сред става. То је основни закљуза социјално“ здравствена питања Републи- | чког већа Скупштине ОСрбије. На седници је било доста речи и о новом начину уго- | варања цена услуга у здрав, ственим установама и раду органа самоуправљања У с0-| цијалном осигурању. Препоручено је да се пажљивије проуче и нови облици уговарања. нарочито то да ли су они у акладу са специфичностима појединих подручја. Посебно је наглашено да без) велике потребе не би било корисно ићи по сваку цену на различита решења. јер ни до
садашње разлике, не само из-
међу комуна већ и установа У халама ове фабрике произ-
једној комуни. нису увек биле оправдане.
ДАНАС У ОСИЈЕКУ : (аветовање о статутима
Осијек, У Осијеку сутра, у организацији Сталне конферен ције градова Југославије, почиње дводневно саветова ње о општинским статутима. Уводно излатање о досадашњим резултатима рада на статутима даће председник Градске скупштине Београда Милијан Неоричић. У
Припремљена су, такође, и учесницима саветовања већ уручена и четири коре ферата, које су абрадили
Бранко Ивошевић, председ ||
ник Комисије за припрему статута општине Пожаревац („Остваривање права и дужности грађана у општини“), Бранко Руње, пре дседник Општинске скуп“ штине Осијека („Систем са
30. септембра | земље. Досад је испоручен
_БОРБА__ _ СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ВЕЋА МАКЕДОНИЈЕ
И ПОРЕД ЗЕМЉОТРЕСА – ВЕЋА ПРОПЗВОДЊА.
Катастрофа Скопја није омела предузећа да остваре планске обавезе
Скопје, 30. септембра
Извршно веће Македоније, на данашњој седници одржаној под председништвом Александра Грличкова, констатовало је да је физички обим индустријске производње ол јануара до краја августа и поред земљотреса био за 19 одсто ве ћи него У павих осам месеци прошле године, То је за осам одсто више од предвиђања друштвеног плана за ову годину.
"Највеће натпланско кретање производње забележено је у електроиндустрији, хемијској, текстилној и дрв ној индустрији, као и у индустрији кожа и обуће. Кре тање производње у већини грана индустрије је негде око планираног нивоа, док је само У индустрији неметала. дрвној и прехрамбеној индустрији производња У првих осам месеци ове године испод планираног нивоа. Може се, ипак, очекивати да ће се последице земљотђеса јаче осетити тек у наредним месецима. и да ће то успорити нормалан пораст индустријске производње у читавој Републици.
Индустријска предузећа у Скопју У августу су остварила само 70 одсто у односу на оно што је остварено У претходном месецу. Али, очекује се да ће се ситуација у индустријским радним организацијама У главном граду Македоније и даље поболљишавати, па ће повећавати и темпо паоизводње. Постоје реални изгледи да индустрија Скопја у предстојећа три месеца надокна ди оно што је изгубљено ус лед застоја и да ће годину завршити са оствареним планом.
Друштвеним планом за ову годину било је предви-
ђено да се на подручју Македоније пусти у рад 16 нових индустријских и реконструисаних погона. До краја јула прорадили су погони за вунену конфекцију при комбинату „Тодор Фиговски-Мерџан“ у Тетову, за памучно-свилену трикотажу при фабрици „Стружанка“ у Струги и фабрика танко-зидних производа У Неготину. Делимично су про радили погони за производњу препарата за заштиту биља и детерџената при хемијском комбинату „Биљана“ у Скопју, фабрика за производњу делова за моторна возила „Руен“ у Кочанима а наредних месеци се очекује почетак нове производње још у неколико ђе конструисаних нових погона. Пољопривредна производ ња биће за 42 одсто већа од плана, односно за 15,8 одсто изнад онога што је остварено 7 току поошле године.
Геађевинска предузећа су почетком, ове године слабо стартовала услед неповољних временских прилика, али су касније надокнадила пропуштено од јануара до августа обављени су грађевински послови У вредности ол 29 милијарди динара, што износи 59 одсто планског задатка за ову годину.
У протеклих осам месеци извезено је побе у вредности од преко пет милијарди динара, што је за 3,3 одсто више него у истом времену прошле године.
Извршно веће је данас одобрило статуте правнот и Медицинског факултета У Скопју, лонело Одлуку о из носу дневница за службена путовања јавних службеника и размотрило још нека текућа питања.
Ј. ПЕШИЋ
„Вазоноградња" лезница: вагони се не испоручују долара. Идуће године треба
да се произведе још 700 цистерни за извоз.
Смедеревска Паланка септембра | Мако се фабрика ватона ! „Драгослав Ђорђевић Гоша“ из Смедеревске Паланке спе цијализовала углавном — за производњу путничких ватона. моторних возова и шинобуса, ових дана је највише радника у хали где се производе теретни вагони. До 30. јуна идуће године „Гоша“ ће преко пословног удружења „Вагоноградња“ _ испоручити железници 541 теретни вагон, од укупно уговорених 2.500. Првих 40 вагона закасниће де | сетак дана. Међутим, у „Гоши“ тврде да ће идуће испоруке стизати на време,
Шта у „Вагоноградњи“ | замерају железници
За индустрију шинских возила неопходна су дугорочни за планирања потреба железнице. До сада, међутим, уговори су углавном склапани без дужих припрема а произ водња. појединих вагона је компликована и осваја се спо ро.
Дугорочнији планови желез нице омогућиће благовременије ангажовање стручног ка дра. набавку материјала и машина и бољу организацију У производњи. Тада ћеи пртећа индустрија са више сигурности моћи да рачуна на пласман својих делова и опреме.
Али, има тешкоћа и са готовим вагонима. У пословном
Да машине и људи не стоје
Последњих година често су се појављивале плиме и осеке у производњи индустрије а шинских возила. Њени капа- удружењу _ „Багоноградње.
'чији ду чланови фабрике из
итети су готово т' т а ците У во три пута 88 Краљева, Ниша, Славонског ћи од потреба југословенских, | Брода. Смедеревске Паланке, железница. ; с | „Титови заводи“ из Скопја и
Изненадна одлука да се и У| ИКЛ из Београда, истичу да теретне вагоне који су исповеде око 500 теретних вагона | ручени У августу и септемдошла је као Ло ОВЕ | бру железница још није плапи — каже ндрија Стоја | тила, новић. генерални директор | Железничко + транспортно „Гоше“. , предузеће из Београда има 30
Да. капацитети не би ста- таквих И РРА кола јали, фабрика се оријентише, која већ саобраћају од јуна. и на „споредне“ делатности. | За нешто више од сто вагона Тако де. на пример. већ го- | који су већ У слева динама производе вагони-ци лезничка предузећа дугују 0остерне које се извозе у Сов- | ко пола милијарде _ динара. јетски Савез и у још нека То отежава нормалну произФа о Зод У Мо кажа око 4.000 таквих вагона У огомир Апостоловић. диреквредности од око 30 милиона ' тор „Ватоноградње“.
моуправљања грађана у оп ||
штини“), Марко Булш пре дседник Среске скупштине Актуелни
заједница“) и
ни саветник у Савезном секретаријату за законодавство („Основи за доношење и обрада статута“).
Н.Б.
године
Коко је Хутово олото ПООГУТОЛО и – милијарде динора
Уторак, 6
НЕДОВОЉНИ ИСТРАЖИВАЧКИ РАДОВИ, -- КАД ЋЕ СЕ До И ИСТ АРА ПЛОДНЕ ЗЕМЉЕ. — ТРИ ЖЕТВЕТО. | БИТИ ЈОШ 3200 пИШЊЕ ЗАСАД САМО ЋЕЉА ТВЕ г0.
Сваке јесе
Чапљина, авпуста
Хутово блато је требало већ поодавно да буде бивше. Али оно још увек тврдоглаво одолева зубу времена м прогнозама стручњака. Ови последњи дали реч ла ће га избрисати са теографске кар те у 1960, а онда У 1962. и сада... 'Прескупа шкртост
Првобитни пројекат овог 38 машнот подухвата моћи ће идуће године да прослави сво 1у десетогодишњицу. Радови на мелиорацији су. у ствари, почели тек у другој половини 1958. године, када је основан и његов инвеститор ВБодна заједница У Чапљини. Тада су зазврјале бушилице истражујући подземне дубине овог пространства. Али 0не су се чуле сувише ретко и краткотрајно. Штедило се и са временом и са новцем па је резултат испао полови“ чан. Због шкртости загребач ко предузеће „Пројект“ које је изводило радове није ни могло боље да обави тај по-
сао.,
А онда је то почело неумо љиво да се свети. Прошле су
потражује од железнице око 500 милиона динара. — Те-
две године. а онда 101 „две, уложено је преко милезјарду динара. а посао ни до данас није завршен.
на време
| Чланови овог удружења | предлажу да финансијска по | траживања иду преко Заједнице југословенских железница која је и расписала лицитацију за изградњу "теретних вагона.
„а шта железница произвођачима
~
У о Заједници југословенских железница тврде да на вагонима који нису на време примљени свакодневно губе више од 10 хиљада динафра. док су истовремено губици привреде далеко већи. Због тога железница непрестано инсистира на редовнијој испоруци вагона.
Ш'инобуси, којих има све више у локалном саобраћају. испоручују се. како кажу У железници, без техничкот Упутства и документације за руковање, одржавање и сервисирање. Ни после три годи не чекања, на пример. ова упутства нису стигла из „Гоше“. Замера се такође да се произвођачи шинских возила много не брину ни о испоруци резервних делова, па се до гађа да се на неки део чека и по више месеци,
Сви ови неспоразуми до са да су били на слепом _колосеку. Неки од њих, међутим, ускоро треба ла булу решени. Почетком октобра, на заједничком састанку. железни ца треба да уговори производ њу путничких вагона и шимобуса за идућу годину. а разрешиће се и финансијски чвор који је настао због дутовања железничких _предузећа произвођачима. Железница и Индустрија шиноких возила ће се онда _ коначно наћи на истом колосеку.
Д. ДРАЖИЋ,
ари ати————
Немања Марковић примио Иштвана Четеа илр Џону Лајоша
Председник _ републичке Комисије за верска питања Србије Немања Марковић примио је јуче епископа Реформаторске хришћанске цркве у СФРЈ Четеа И-
теља ове цркве др Јоже Лајоша. Овом куртоазном пријему присуствовали су сенијор Реформаторске цр'"кве у Београду Бакша Арпад и секретар републичке Комисије за верска питања Србије Влада Станојевић. (Танјут)
ни и пролећа, Неретва, плави поља,
да је оно урађено. Н ти су високи насипи који
дире у Вишичко, Свитавско и Чељевско поље позната под заједничким именом Хутово блато, Свитавско поље сипурано и од брдских под“ земних вода насипом који У
"тима и хиљадом грла "расне
из Вишичкогт поља немоћна,
штвана и земаљског стара- |
22 2
:
око Чапљине 1 |
Истина. треба одмах рећи бацивати троструко што је било пред-|де да би поље зими виђено шрвобитним пројектом |суво. Зато се сада а обалама Нерет- |подизању још једне Крупе подипну |ко јаче црпне ст вом пољу.
Средства се, дакле уд. стручавају. а опет није гурно да ли ћеи то бити вољно.
Напори су сада у средоређа ни на то да се ове године ф слободи воде бар поље како би мотЛо и зими | да се обрађује. Мада са зилт | ним закашњењем. ових одобрено је У ТУ сврху 388 му лиона линара од чега ћеу с вој години бити но нешто мање од пол | суме. а
Шрпна станица је напи~ | на од љубљанског предузем „Литострој“, Али, то је ише ститора бацило у нову биле ту. јер се испоставило дај ово предузеће не може иу ручити пре априла идуће де дине.
више у
остало ради на ДВОСТау
вине притоке анице у о
спречавају ла њена вода про
је о-
дужини од 10 километара 0 пасује суседна брда. Поред тога, Вишичко и 'Свитавско поље добили су по једну црпи ну станицу за ошвођење воде.
На око 1.000 хектата, шичког поља и око 400 хектара Чељевског поља земља се лети већ обрађује. Ова два поља су прекривена. воћња-
стоке.
Али. То није ни издалека оно што се хтело — да се цело ЖХутово блато обрађује и лети и зими.
· | ; | |
| у _У Свитавском Пољу поново све испочетка
Највеће поље ЖХутовог ба та, Свитавско које захвт око 1.500 хектара површине "даље је у току зиме цело пи. водом иако црпна станица и бацује из њега сваке секу де 4.000 литара воде, Ј
Одлучено је да се овде пт не испочетка с истраживању ма. А онда ће се направи нови пројекат мелиорације.
Истраживања треба да Ме ду завршена идуће Тодић како би се 1965. године дође ло исушивање овог дела 4 товог блата. | ЧИ
Нешто мање од овотпо је Жара-оток чији је је део познато ловиште ДИЖЕ | | птица, Исушивање овог Хутовог блата донело тно веће тешкоће, Због 10 и због недостатка средства мала постоји идејни пројек! за његово исушивање, то одложено на неодређено 27 ме, премда се у перси
од тога не одустаје. | С. ПОПОВИЋ
јер је. у ствађи. потребно из-
ПРИОРЕМЕ ЗА ПРОСЛАВУ 20. ТОДИШЊЕЦЕ АВВОЈА И ЗАВНОБиХ
ка Авноја који ће бити пан у 10—15.000 примерак“
Музеј Другог заседања " ноја у Јајцу филмовао тонски и магнетофонсви ОР | мио разговоре са преживе“ | већницима |
У дискусији на дана о седници учествовали су = Дугоњић, па Брки о љуб Чолаковић, пате Манџић, Шефке. глајлић, Ђуро Пуцар Би Карабеговић, Богомир = ковић, Бошко Шиљего “4 вер Реџић, Драго Мазар злија Алихал . Би 06
—
петица предан ЦЕНТРАЛНОГ НОТЕ САВЕЗА ОНЛИНЕ
Главобоља око црпне станице
Тотово половина Вишичког и Чељевског и цело Свитавско поље зими су под водом коју стручњаци нису предви дели. Наиме, истраживања по којима су прављени. пројекти показали су се одвећ недовољни да дају праву подземну слику Хутовот блата, која је знатно сложенија него што су то стручњаци прет постављали.
Прва изненађења донео је насип који је подизан за 'одбрану од спољних вода. Неочекивано је почео да тоне У земљу. знатно више него што је то било предвиђено. Деша вало се чак да цед насип висок око шест метара за један дан пропадне у земљу.
Није се поклањало довољно пажње ни води коју доносе кише и ТРОВИОШТИ СИ. из вори, па се показало да је прпна станица која избацује 2.000 литара воде у секунди
ми
Сарајево, 30. септембра Тодишњица заседања Земаљ оког антифашистичког већа Босне и Херцеговине биће свечано обележена 25. новембра. Тог дана у Сарајеву ће се одржати заједничка седница Главног. одбора ССРН и Скупштине — закључено је на седници Одбора за просла ву која је данас, Пол председништвом Ђуре Пуцара одр жана у Сарајеву.
Програм централне прославе биће накнадно | утврђен. Предвиђа се да ће том приликом бити приређен културно-уметнички програм и пријем за већнике.
У Мркоњић Граду, где је 0држано прво заседање Завнобиха биће одржана свечана седница Општинске скупштине и Општинског одбора ССРН. Предложено је да сеу овом граду подигне спомен- . дом и да се на видан начин обележе имена погинулих и умрлих већника. Приликом дискусије о карактеру прославе у Мркоњић Граду, било је речи да се подигне споменик братства и јединства (евентуално у Сарајеву).
Прослава двадесетогодишњи це Авноја, коју организује Са везни одбор Социјалистичког савеза, такође је била предмет данашњих разговора. По-, ред различитих манифестација. којима ће свечаност бити обележена, предвиђено је издање Зборника сећања већни-
_уанас почиње „ЗАШТИТИМО ДЕЦИ У
Данас у целој земљи почиње акција „Заштитимо децу у саобраћају“ коју од 1. ок" тобра до 31. децембра организује Савезни савет за безбедност саобраћаја. Ово је дру“ га овогодишња акција овог савета у циљу побољшања безбедности на путевима.
Циљ акције „Заштитимо децу у саобраћају“ јесте да допринесе развијању и уна-
еди.
У Шри одници су 185 матране међунаро“ р веза омладине, и У констатовано је Ла ои Савеза омла са напредни
дине 4 ли проширене " не.
2ела
е 4з је ргом сам 71