Borba
Уторак, 1.
Једна корисна нођина АЕ ЕНИ
комплетно и разноврсцу | услуга путомобилистину |
Нова туристичко-техничка служба „Мо
Страна 8.
| | | ЂОРБА_ РАЗГОВОРИ О СНАБДЕВАЊУ
СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ГРАДСКОГ ОДБОРА 6 ОРН
ЗА ЧЕТИРИ ДАНА УПИСАНА МИЛИЈАРДА И ПО ЗАЈМА
Досад уплаћени угаљ потрошачи | __ће добити до краја октоора
ПРЕДУЗЕЋА ЈОШ ДУГУЈУ ОКО 29.000 ТОНА УГЉА УПЛАЋЕНОГ ПО ЛЕТЊЕМ
то-т " РЕГРЕСУ И 35:00 ТОНА. ПО РЕГРЕСУ ОД 35 ОДСТО. — ОЧЕКУЈЕ СЕ ДА ЋЕ ослобађа возаче жнона бриза. — Најзад, ц на о г : У ПРВИХ 10 МЕСЕЦИ БИТИ ДОВЕЗЕНО ОНОЛИКО УГЉА колико У ТОКУ послуту иако уз не баш умерене цене. — 4 на Снабдевање града воћем и поврћем боље него ранијих година. — Да ли ће се ЦЕЛЕ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ а оре а У нову лазеровати довољно прехрамбене робе за зимницу. — Потребно је више ИЕ. а. И би снабдевали Београд угљем | Јуче је био крајњи рок | чина, сви грађани ће доби- | годину јављају у све ошт“| У сваком случају нешто ка
рудника који
испунио сва очекивања.
На дневном реду синоћне Ј Констатовано је да је бео-
седнице Извршног одбора Градског одбора Социјалистичког савеза размотрени су досадашњи резултати У прикупљању зајма за обнову Скопја, а затим је поднето неколико информација којима су чланови Извршног одбора упознати са ста њем у снабдевању града зимницом и огревом и припремама за јесењу сетву.
За прва два дана 85.664 радника и службеника уписало је 784,674.000 динара зајма. За два наредна дана бројка пријављених грађана повећала се на 167.000, а сума зајма на милијарду и 500 милиона динара.
— Имајући у виду темпо уплате Као и то да у Београду има близу 300 хиљада запослених, рекао је Бранко Пешић, председник Градског одбора, сумирајући резултате ове акције, може се очекивати да ће прогнозирана сума од 1,6 милијарди бити до краја још много већа.
лом периоду било једно од најбоље снабдевених тржишта у односу на остале велике потрошачке. центре. Посебно је истакнуто да је град био добро снабдевен по врћем, чије су цене У целом периоду биле За 46/ ниже У односу на протеклу годину. Иначе, цене воћа су одржаване на нивоу из прошле године због слабијег ро да и каснијег пристизања раних производа.
Цене поврћа за. 46% ниже него прошле године
Пошто је размотрена обим на анализа резултата овогодишње жетве и усвојен план јесењих сетвених радова у београдском пољопривредном басену, на седници је поднета инфотамација о резултатима ранијих опсежних мера за побољ- | шање снабдевања града во- | ћем, поврћем и другом прехрамбеном робом. Органи- | зација снабдевања воћем иј| поврћем била је добра и пре | ма општој оцени, која је да та на седници, знатно 60ља у односу на протеклих | неколико година, За један од успелих подухвата сматра се мера у дугорочном уУ- | товарању производње уз га рантовање евентуалних губитака који настају на тржишту. Тако је овогодишњи фонд ризика углавном
Старе бриге око лагеровања зимнице
Чланови Извршног одбо- | ра информисани су о плану лагеровања намирница које! ће послужити као резерва за снабдевање тржишта у току зиме. Према извешта- | јима снабдевачких предузе ћа досада је лагеровано 1.814 тона поврћа, 1.226 то-, на воћа, 11,200.000 комада! јаја, 122 тоне маслаца и 211 тона других прехрамбених; производа. Међутим, пошто | се недостатак меса још Уу-! век осећа на тржишту и У! редовном снабдевању, Јони се не може прићи оствари-
градско тржиште У протек- |
Дан ослобођења Београла биће свечоно прословљен
Као и раније и ове године биће свечано прослављен Дан ослобођења Београда — 20. ок тобар.
Програм прославе, који је синоћ усвојио Извршни сдбор Градског одбора ССРН обухвата углавном традиционалне манифестације. На дан.) уочи празника београдски пи онири посетиће председника Градског одбора ССРН, затим за 19. октобар предвиђено је отварање Октобарског салона, трка „Ослобођење Бе ограда“, свечана – премијера. балета у Народном позоришту и други свечани скупови. којима ће бити најављен пра зник.
На дан празника Ујутру представници друштвено-по- | литичких организација положиће венце на Гробљу осло- | ћај предвиђа се у недељу, 20. бодилаца Београда, на Спо-' октобра у 9 часова, а два чамен-гробљу у Јајинцима, на!са каасније на Тргу браниГробници народних хероја на! лаца Београда одржаће се ве Калемегдану. Истог дана би- | лики митинг градитеља игра ће предате и традиционалне ђана.
Октобарске награде и награде „Доситеј Обрадовић“, а увече ће се одржати свечани пријем поводом прославе! празника у Скупштини града! Београда.
Свечаности поводом завршетка радова на Ауто-путу почеће 18. октобра
Завршетак радова на изградњи ауто-пута „Братство јединство“ и свечаности пово дом тога биће ове године по- | везане са прославом Дана 0-'| слобођења. Свечаности ће по чети 18. октобра откривањем спомен-обележја градитељи- | ма ауто-пута 1963. Свечано пуштање Ауто-пута у саобра-
ЧОВЕК И ЊЕГОВА БУДУЋНОСТ
Визија далеке будућности човека и развоја човечанства. била је предмет дискусије и проучавања великог на- недостатак животињских беучног скупа. На њему су у- | ланчевина у крајевима са не чествовали најпознатији био- | довољном исхраном, Слабу лози и медицинари. Они су, развијеност мишића, недовосумирајући досадашњи нап-|љан раст и слаб развој коредак науке и анализирају- | стилу прате још и малокрвћи научна открића, покуша- ности обољења јетре и црели да оцртају развој човека. | 88. Отуда је отпорност прекао јединке и човечанства |ма болестима смањена, а под као целине у будућности. | ношење физичких _ напора Као базу су узели нарочито |знатно ограничено. Храна у најновија открића у биоло- | тим крајевима се састоји погији и у медицини, На осно- главито од цереалија и биву достигнућа у тим доме-|ља. који садрже углавном унима они су прво разматра- | гљене хидрате (скробове). а ли могуће еволуционе аспе- | ВРЛО мало се узимају биљне жте људског бића. кроз био- | беланчевине. лошке и социјалне промене | ке најчешће нимало. које ће настати ло краја о- Међутим, у земљама са вивог века. шим стандардом храна садр-
_ жи двоструко више животињ пина ИН ми ских беланчевина и прибли-
мере да ће механизација ин- | ава се исхрани, приметно дустрије и производње дове- ног човека. који је живео поглавито од лова. Човек је
сти. с једне стране, до обиља у предметима широке по трошње, а с друге — постизањем _ високог стандарда, смањиће се за човека 6001 радних часова, а повећати броћ часова за одмор. рекреацију и забаву.
Међутим питање исхране изазива све већу забринутост у свету. Према садашњој процени. око 15 одсто становника Земљине кугле је потхрањено и гладује. Нарочито се негативно одражава на опште здравствено стање
од свога постанка био месождер. али је са све већим множењем _ свога специјеса све више морао да прелази на биљну храну и угљене хидрате. а све мање је долазио до животињске беланчевине У сиромашним. пренасељеним и неразвијеним крајевима. Пред човечанство се поставља проблем изједначења У исхрани на коме је већ почела да ради међународна ор ганизација ФАО. Али. тај проблем се компликује све већим прираштајем станов-
док животињс- |
вању предвиђених резерви.
Посебно је било речи о старој невољи са капацитетима
Са седнице у Градском одбору ССРН
за лагеровање намирница и потреби дугорочних инвестиција у ове послове.
А. ДРАГОЈЕВИЋ
ДИСКУСИЈА О РЕОНИЗАЦИЈИ ШКОЛА НА СЕДНИЦИ ОПШТИНСКЕ СКУПШТИНЕ СТАРИ ГРАД
ЗАХТЕВИ РОЛИТЕЉА ДЕЛИМИЧНО усво ЈеНН
ДЕЦА ТРЕБА ДА ЗАВРШЕ ШКОЛУ У.СРЕДИНИ У КОЈОЈ СУ ПОЧЕЛИ — АКО
ИМА ДОВОЉНО ШКОЛСКОГ ПРОСТОР.
ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОДНЕЛИ АМАНДМАН Општинској СКУПШТИНИ. НЕ ТРЕБА ПОНОВО УВОДИТИ ТРЕЋУ СМЕНУ У ШКОЛАМА
Мако је на дневном реду јучерашње седнице Општин ске скупштине Стари Град био извештај о кретању при вреде и друштвеног стандарда у првих шест месеци ове године, у ком је констатозано оживљавање привредне
производње годишњи. план остварен је са 515 одсто), али и незаловољавају-
ће стање у извозу, утрошку инвестиција, занатству и фи нансијском пословању привредних организација (81 пре дузеће је за првих шест месеци ове године у губитку) — највише интересовања и дискусије изазвао је Предлог о измени реонизације школа на територији општине.
На седници од 12. јула Општинека скупштина је усвојила нову реонизацију школа (11.000 ученика). Међутим, показало се да има више оправданих примедби.
Савет за просвету општине предложио је Општинској! скупштини да унеколико измени распоред ученика у шко |
ма „Ђуро Ђаковић“, „Јан- | ко Веселиновић“ и „Жарко Зрењанин“. |
Али, измена је, изгледа, тре! бало више.
Одборници поднели амандман
Одборници 11. и 12. стамбене заједнице, на тражење родитеља незадовољних реонизацијом, поднели су јуче Општинској скупштини амандман у коме су тражили следеће: — Да се 81 дете из стамбеног блока између улица Дратослава Јовановића — Марша ла Тита — Теразије, које је раније похађало школу „Жар ко Зрењанин“, а садћ је пребачено у школу „Змај Јова“ врати у своја одељења, која више нису у саставу школе „Жарко Зрењанин“ мего су комплетно пребачена у нову школу „Дринка Павловић“.
— Затим, да се педесеторо деце из стамбеног блока Срем
ништва. Већ 1975, године уместо садашње три милијарде биће четири милијарде становника, а око 2000. године — шест милијарди, У то доба укупна количина хране требало би да буде повишена за 170 одсто. а у животињ ским састојцима хране на 200 одсто, Ова последња цифра морала би у неразвијеним 32 мљама са недовољном исхраном да се попне на 500 одсто. односно да се ушестостручи., да би и ти делови света достигли ниво нормалне исхране. Ако се у томе успе. онда ће један велики број болести који потиче данас од недовољне исхране нестати. Однос броја мушког према женском делу становништва биће подвргнут корекцији но вим методима. пошто има фа ктора који делују на тај однос. а на њих се може утицати у пренаталном периоду. Број мушкараца до 29. године живота данас је већи од броја жена тога доба. Очекује се даљи пораст броја мушкараца. Смртност депе опадаће стално.
Социјално-економски прогрес обезбедиће повољније Услове и бољу заштиту на раду и У самом животном амбијенту. Мањи број несрећних удеса и мање инвалиди-
уше школу у истој
да снабдевачка предузећа испоруче грађанима сав угаљ који је уплаћен по лет њем регресу. Извештаји из предузећа, међутим, показу ју да се у томе није успело, иако су почетком септем бра дата таква обећања.
Месечне пошиљке веће у просеку за 14.000 тона од прошлогодишњих
Предузећа _ још _ дугују 23.900 тона „креке“ и 5.000 тона осталих врста угља. Од 1. августа примљена је уплате за још око 33.000 то на угља по зимском регресу од 35 одсто, Уколико руд ник Крека и даље настави садашњи темпо испоруке, сви грађани ће добити угаљ, купљен по летњем ре гресу, до 10. октобра. Од тога рока почеће испорука угља уплаћеног после ]. ав густа. Очекује се да ће и тај дуг бити ликвидиран до 25. октобра, ако Крека испуни уговорне обавезе. Чак и ако се настави садашњи темпо испоруке, који је нешто испод уговорених коли
ска — Призренска улица, која су раније припадала школи „20. октобар“, а реонизацијом пребачена У школу „Змај Јова“ — врате у своја ранија одељења.
| Колико су оправдани захтеви родитеља
зације, веровао да је она идеална у сваком појединач| ном случају. Неки родитељи су приговарали, али се није свршило на томе.
Десило се да нека деца, у| пркос новој реонизацији и да ље иду у стару школу, било | да су уписана преко везе, би | ' ло да уопште нису уписана.
1 | Родитељи, „незадовољни реј!
| онизацијом, а незадовољни и | овим обртом ствари, потражи | ли су излаз у збору грађана им отуда је потекао амандман одборника двеју месних орга низација.
| Разлози да се удовољи тра'жењу родитеља (и одборника)
су јаки. Деца треба да завр-
у којој су почела; треба да се избегне да она на путу у
школу прелазе неколико НЕ
вих градских саобраћајница; треба им обезбедити најква- | литетнију наставу (а то ће си гурно бити најуспешније у новој и модерној школи „дри нка Павловић“); итд.
Против треће смене
Савет за просвету, такође, има своје разлоге.
Распоред броја одељења, де це, наставника и наставничких часова усклађен је са раније предложеном _ реолизацијом и тешко га је мењати. Осим тога, ни у ком случају школе се не. могу оптерећивати трећом сменом, која свуда још није ни укинута. Уз много дискусије за и против, Општинска скупшти на изгласала је да се усвоји први део амандмана одборника двеју месних организаци-
Пише проф. др Митајао Андрејевић
тета — биће резултат побољшане хигијене рада и добре рехабилитације. Изгледа да
будућности.
Вакцине, хигијена и дру|те превентивне мере. побољшани социјално-економски услови живота и рада. као и сткриће ефикасних средстава за уништавање микроба и паразита, довешће готово до искорењивања инфективних | болести. Поготову вакцинацијама и уништавањем вируса искорениће се многе вирусне болести. па ће се смањити и онај не мали број случајева рака, за који је утврђено да потиче од вируса. Нова сазнања у проучава-
А. — ОДБОРНИЦИ Х1 и ХП МЕСНЕ
Нико није, приликом реони- |
средини | |
ће једино удеса и повреда У | саобраћају бити још више У |
њу биологије живе ћелије омогућиће тачан увид у метаболизам ћелије и довешће до открића правог узрока рака. Људски век ће се продужити на просечно 83 године, па ће људи умирати више од старости, а мање од болести. А до сада.је био супротан случај.
Највеће промене ће настати због открића науке.о пре ношењу наследних особина. Велики продор науке у начин преношења појединих особина у генима омогућиће помоћу мутације у њима ства
|та. биолошка врста човека
ти уплаћени угаљ до краја октобра. Тада ће, по свему судећи, предузећа моћи да почну са стварањем зим ских резерви од 95.000 тона. Због тога што Крека није испунила уговоре и на време испоручила угаљ за који је примљена претплата, београдска снабдевачка пре дузећа су изгубила 20: милиона динара. Од свих пре дузећа највише дугује 3земунско „Јединство“ (10.000 тона уплаћених по летњем регресу и 7.000 тона по зим ском регресу) и „Техноград ња“ из Крњаче — око 11.000 тона.
До краја септембра снабдевачка предузећа довезла су укупно 846.730 тона угља, односно 77 одсто од уговорених количина. . Међутим, у току целе прошле године у Београд је довезено 933.035 тона или сваког месеца око 80.000 тона.
ријем виду, дале су повода да се размишља о неким дугорочним решењима. Јед но од њих изгледа да ће
бити прихваћено. Наиме, ра ди се о „брикетирању“ (0племењавању) угља у неком од рудника у Србији. Овакав „оплемењен“ угаљ је висококалоричан а исто времено јевтинији од лигнита. У Колубарским рудници ма већ су обављене све при преме за производњу лигнита, израђен је пројекат и елаборати, извршене су индустријске и лабораториј ске пробе и одређено место на коме би требало градити брикетарницу. Сада је остало да се обезбеде средства за набавку опреме.
Уколико се овај пројект реализује, снабдевање Београда угљем било би решено за дужи период, а вероватно би то било и коначно решење. С обзиром да су Колубарски рудници удаље ни свега педесетак километара од Београда и да је за транспорт брикета потребно далеко мање вагона, само на превозу би се оствариле знатне уштеде. У случају потребе овај угаљ би се могао до Београда пре возити и камионима.
Р. ГУЗИНА
ПРИРЕДБА НА »ТАШМАЈДАНУ « ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ЦРВЕНОГ НРОТА
У оквиру прославе стогодишњице Црвеног крста вечерас се, у организацији Општинског одбора Црвеног крста Врачара, Београдске естра де и предузећа за производ њу грамофонских плоча „Ди скос“, на стадиону „Ташмајдан“ одржава приредба са ко је ће цео приход бити уступљен организацијама за борбу против туберкулозе код де це.
На приредби која почиње у 19,30 часова, учествује 70 извођача, међу којима и познати интерпретатори забавних и народних мелодија, хуморис ти и Културно уметничко дру штво „Иво Лола Рибар“.
РОГ,
Тражи се дугорочније решење
Тешкоће у снабдевању угљем, које се из године у
ја, иако су присутни представ ници Савета за просвету били против.
Тражењу да се деца пребачена из школе „20. октобар“ у њу врате није задовољено. У близини ове школе, у којој су већ сада попуњена сва места, почела је изградња 160 нових станова и за децу која ће се уселити у ове станове треба обезбедити школски простор, али никако не уво-, ђењем треће смене.
Д. ЖЕГАРАЦ
ЕД
Где је дежурни "саужбеник |
За сваку похвалу 6%ла је пчдеја да на неким станицама Градског саобраћаја по један дежурна службеник тродаје карте грађанима док чекају да наиђе аутобус и ла трољејбус.
На Зеленом венцу, У време · највеће навале на, градски саобраћај, између 14 и 15 часова, карте се врло често не продају унатред. И онда, зна се, читава маса људи зазлављује се око кон дуктера на задњој пљлатформи, та возило или крене непотијњено, или се задржава дуже него "што је потребно.
Није нам познато дала је то управо тако оргамизовано, или се тродавци карата самоиници јативно тривремено скла њају од гужве, па се пос ље, кад прође | „штиц“, тоново појављују ч настављају свој посао.
джЖ
доба има својих посебних и пропланци у богатој шуми чине ову планину и ових дана привлачном. Врх Космаја, на висини од 628 метара, је најжељенија мета излетника који долазе само на викенд или у два планинарска дома остају и више дана. Са врха пружа се изванредан видик на валовите пределе Шумадије рање пожељних, а отклањање лоших. непожељних 0особина код човека. Исто тако и могућност одржавања људске сперме у конзервираном стању (у хладњачи) пружиће прилике стерилним браковима не само за остваривање потомства. већ и за његов бо љи квалитетнији избор. Вештачко оплођивање. исто тако, биће више примењивано код човека. Планирање поро дице биће обична пракса.
У култури ткива успева се данас да се ћелија човека одржи у животу много година на вештачки начин, дакле ван тела. Тако ће се намерним одабирањем и синтезом гена извести врло повољне мутације (промене) у људском организму. Пресађивањем гена са повољним наследним особинама створиће се таква људска бића која ће имати особине потребне за адаптацију на животне услове и боравак на другим планетама. Претпостављајући да неће бити атомског ра-
Од Београда до врха Космаја води одличан асфалтни пут, дуг 56 километара, који се код Ђуринаца одваја са друма за Крагујевац. И кад од Сопота путник почне да се пење према Космају просто зажали што новим асфалтним коловозом не језди више аутобуса.
Редовни аутобуси попну се "на врх Космаја само два пута дневно. То су у ствари
рађају на релацији БеоградВенчане. а после дужег нагађања почели су однедавно да свраћају и на Космај. Ови аутобуси полазе из Београда У 7 часова ујутро и у 15 поподне и до планинарског дома „Златар“ на врху Космаја стижу за око један чао вожње. Одозго за Београд такође полазе два пута дневно: У 5.830 ујутро им у 17 часова. (Карта кошта 450 динара). Време поласка аутобуса из
доживеће за 1.000 година велику физиолошку разноврсност у квалитету. Сматра се да ће у будућности код човека бити све мање интереса за присвајањем материјал них добара вз све више за богаћењем ума. за усаврша-
вањем тела и одржавањем доброг т и менталног
здравља.
,
сније него што је био потребан, почео је 16. августа да ради „Мото-турист“. Основна делатност ове нове служ бе туристичко-техничког ка рактера је, пре свега, пружање разноврсних услуга аутомобилистима. За многе власнике „фића“ или половних „олимпија“ и „рекор да“ то је, без сумње, пријатна вест. Организовање бо равка у неком граду (обећање је: свеједно којем — па макар и ван наше земље) убудуће се може препустити „Мото-турист“". Сем тога сваки аутомобилиста пре поласка на пут моћи ће у „Мото-туристу" да добије и информације о историјским и другим значајним ме стима која је вредно посетити. Али, то није све...
Мада је то тек почетак „Мото-турист“ нуди комплетне услуге свима који желе да путују. Обављање свих формалности око доби јања возачке дозволе, вађе ње пасоша, виза, добијање свих жељених података о камп-теренима, и оним ван наше земље, све се то може уредити преко ове нове службе. После вишегодишњих 0бећавања, најзад се могу до бити кола на послугу, упра во захваљујући „Мото-тури сту“. Истини за вољу, уз не баш најумереније цене, али не и превисоке. Тако, на при пример, за изнајмљивање кола на послугу без шофера, по једном часу плаћа се 400 динара уз услов да се узму најмање на три часа и вожњу од најмање 100 ки лометара. Изнајмљивање ко ла на цео дан кошта 2.350 динара. Али, опет уз услов да се са колима пређе најмање 100 километара. Почетак, је очигледно, тежак: цене и нееластичност услуга, ако може тако да се каже, треба још усавршавати. Наравно, кола се могу узети и на послуту од 8 до 30 дана. У том случају дан „ко шта“ 200 динара мање. А преко 30 дана, попуст се по већава за још 100 динара. И у овом случају кола се добијају само под условом да се дневно њима прелази нај
(| мање 100 километара, јер
сваки километар вожње пла ћа се 37 динара.
дражи. Благо јесење сунце.
аутобуси „Ласте“ који саоб- |
Па и поред не тако ниских цена, интересовање за изнајмљивање кола (засад
Куда на излет»
На Космају свако годишње | Београда и враћање са Кос-
маја _ одговара београдским излетницима, али невоља је у томе што су они често препуни путника из Венчана. Дешава се, додуше ређе, да за путнике који желе да се врате са Космаја и не буде места.
Да би. на овом излетишту још боље били искоришћени изванредни услови за _викенд, Туристички савез Београда, „Путник“ и „Ласта“
Кад би саобраћајне везе биле боље, бар суботом и недељом, Космај би постао
посећеније излетиште
требало би да обезбеде да суботом и недељом до Космаја иду посебни аутобуси за излетнике, Сигурно 6и више Београђана у суботу побегло из градске гужве кад би одмах добило 'и карту за повратак са Космаја.
За оне који путовање вола да комбинују. постоји још једна веза: возом до Ђуринаца (неколико пута дневно), затим аутобусом до Сопота, а после девет километара пешице до врха Космаја.'Та комбинација би била и прихватљива да је у овом коктел-путовању пешачење заступљено у мало мањем проценту. Шта. се излетницима на Космају пружа за смештај и храну: Постоје два плавинарска дома у којима се цена пансиона креће од 1.000 до 1.300 динара. (Хотел „Хајду-
их има седам), ц
је сва очекивања, за Зал „Мото-турист“ одл за: % даље проширење осе на ног парка. Средином 4 “ бра добиће још неколих ла типа „застава“, Тако о можда проблем бити де ће мично решен, али не = ко задуго, - ка
Овако велико интересу
ње за изнајмљивање ~“
условило је одлуку ма туриста“ да се набави у уз
вестан број мотоцикла тера и мопеда за изнај ување. Са неким фабрика“
' већ се преговара о томе, Сва
како, биће далеко већу 6; оних који ће'моћи да Уа на послугу пре скутеђ или мопед него аутомобил,
Све је више грађана коју би итекако желели да џ веду свој викенд под јат рима, на чистом ваздуху Најчешће, међутим, овај 1 духват“ онемогућен је ву ким ценама шатора илид гих реквизита неопходнуу за боравак ван града, У „Мр то-туристу“ може се добити комплетна опрема: од столу ва и столица, примуса бензин или плин, па до ша. тора, ћебади, кревета, у приступачне цене.
План активности за иду. ћу годину је обиман, Орга. низација ауто-каравана по. чиње већ у новембру посе. том Салону аутомобила Торину, а наставља се ; ће године посетама неким источноевропским земљама, Предности оваквих путовања су вишеструке јер је, а | првом месту, избегнута мо гућност да се услед квара заостане на друму и че. помоћ која може лако ид не наиђе,
Што се тиче цене — ов. остају и у следећој годину непромењене. То се зднош на све услуге. Али, то ф „још само обећања. "
РМ.
ДЕЧАК НАЛЕТЕО НА ПРИКОЛМАУ АУТОБУСА
Јуче око 1:55 часова у Улици Цара Душана у Земуну седмогодишњи Драго Ходор из Земуна, Максима Горког 214, на летео је на десни део прико лице коју је вукао аутобус БГ 278—12, својина Хало ВИ ћајног предузећа. Аутобу
|
чица“ у подножју планине од јуче је затворен). :
је управљао Душан Димитри јевић из Бежаније. 7 Дечак је задобио тешке те лесне повреде, а лекарска по моћ му је указана на Неур“ хируршкој клиници где је 38 држан на лечењу. Је
" Космај увек привлсчон
У планинарском дому „316 | тар“, до кога долази асфалт _ ни пут, доручак, ручаб ве | чера и спавање коштају 4 1.100 до 1.300 динара. Плани“ нари и чланови синдикални | организација плаћају 100. ди„нара јефтиније. За пролазни“ ке који не желе потпун лане сион цена лежаја је од У: до 650 динара, комплетан РУ | чак 450, а вечера 920 динара || Пропланци око „Златара ју годни су за спорт.
ом Последње, али и најреу » ] ! није место које изл оса
же да „пронађе % 128 вакако је планин а М авор“. Од дома „златар и њега се кроз шуму 5 ко обичним КолсКиМ на Г јим кад нема кише во аутомобили да иду. ЕЈ још споља одаје слику. д и тихе домаћинске АЈ и | на пансиона у ово: ' 1.000 динара. '
за зиму управа притр у близини лома терен за почет: њу и једну мал коња и санке к шуму превози „Златара“ до » и" Космај, леп и“ пр Изу ( је у исто време Њ. Да 7. далеко од Београд сну #“ јер одличним асфал лови“ мом мало се пење. аутобуса. Х: кости“
У
| |