Borba

ПОЧЕЛА

1. октобар 1963.

Пи ића или пињљема аам

(а јучерашеег свечалог отварања Колоквијума.

У присуству око 500 науч- | ших радника и стручњака из. '] земље, у Београду је јуче | почео 11. међународни колоквијум спектроскопије — репативно младе а веома значајне научне области која на лази све ширу примену у индустрији и науци, |

Овај научни скуп отворио зе академик професор пр Пан) та Тутунџић, а затим је Учеснике колоквијума поздоввио тенерални векретар Сзвезног савета за коррдинациу научних истраживања др Ма Маринић. и

После отваџања. коме је дат свечан тон и краћим про трамом који су извели хор и оркестар КУД „Бранко Кр- | смавовић“. колоквијум је на- | ставио рад подношењем научних реферата и саопштења.

У току пет дана на овом скупу научника, и стручњака за спектроскопију. биће поднето 1 реферата на пленар- |

ним седницама и преко 170. научних саопштења У секци~ | јама,

Ивршен први. симпозијум ликовном васпитању

Суботица, 30. Цуботици је данас заврошапрви. симпозијум о лиТом васпитању. Симпози Ју су организовали Савез стовних педагога Југосламје и „Ликовни сусрети Џа ша“ и у његовом раду уче (вовало је неколико десети на ликовних педагога из це |

12 земље,

Током дводневног рада про Зитано је више реферата и Хореферата. У њима је најЗише било речи о проблеХема стручних _ кадрова за 'иковно васпитање и о поТеби за проналажење но39ИХ форми за шире ликов30 образовање не само мла2иХ већ и одраслих. Исталсну 10 је да у ликовном васпита Њу одраслих нарочито знаЗајну улогу могу да одигра ЈУ раднички _ универзитети, Бе и музеји. Говорено ; и 0 недостацима школа ко • обучавају будуће ликов4е педатоте, као и о томе 54 паше основне и средње 1 е још увек не пружаУ својим ученицима у задо

ајућој мери ликовно

С, СТАНОЈЕВИЋ.

ја

На почешку школске тодине

' оно са чиме универзитет рас

| да се ове године нешто сни]

| не становања и исхране. Де-

На

_ ПОЧЕО Х1 МЕЂУНАРОДНИ] ДЕ „Од ОВВЈУМ СПЕКТРОСКОИ ЈЕ

за пет дана биће поднето око 180 научних саопштења

|потребе рибарства '

АНАДЕМИЈА УНЕЛИ БОЉЕ ДА ПРАТИ _

БОРБА

_АКТУЕЛНЕ ПРОБЛЕМЕ ПРИВРЕДЕ

Председник Југославенске академије знаности и умјетности др Грга Новак о сарадњи између научних институција и привреде

Загреб, 30. септембра Председник _ Југославенске академије знаности и уметности др Грга Новак изјавио је данас да ова научна установа У посљедње време све више усмерава своју активност на успостављање веће сарадње с привредом у _ решавању њених актуелних проблема.

Као примере такве оријентације, која ће и даље бити један од најважнијих смерова у раду Академије, др Новак је навео оснивање неких института првенствено практичне намене. Тако ускоро у Дубровнику треба да проради институт који ће се бавити десоланизацијом — морске воде и утицајем корозије у ородоградњи. Академијин институт у Ровињу испитује за кретање сардела, скуша и осталих врста рибе у Јадрану, на Локруму стручњаци и чланови Академије страже најпогод-

није пољопривредне културе

за узгој у медитеранском под

|ручју итд,

У сарадњи са саветима за научни рад и привредним. коморама, нагласио је председник Југославенске академије

· „научне установе и институ-

рај

ти биће шире отворени потре бама привреде, јер то — како показује пракса — користи науци и производњи“,

Према речима др Новака. |такав начин рада прихваћају „и неке друге научне установе У Земљи. Југославенска академија засад има извесних проблема _ због помањкања кадрова, али ће то- покушати да реши ангажовањем истакнутих привредних ка да сарађују у појединим истраживачким подухватима.

У разговору с новинарима, у којем је учествовао и потпредседник Привредне коморе Хрватске инж. Филип Кнежевић, истакнуто је привреда намерава да формира посебне фондове, из којих ће се финансирати с наменска истраживања.

Инж. Кнежевић је рекао да ће свестраније повезивање института Југославенске академије знаности и уметности с проблематиком привреде сигурно повољно утицати на брзи развој појединих гра на производње, које су због

недовољне примене научних достигнућа технолошки на нижем степену него што би

иначе могле да буду.

Представници Академије и Коморе академик др Миро-

стручња- |

уживања и њиховој

| производња

|слав Куршулин и Дражен Калођера информисали су новинаре да ће од 1. до 83. октобра ове две установе организовати у Загребу посебан сим

позиј о бокситима и.алуминијуму на коме ће око 50 домаћих и страних стручњака |из Совјетског Савеза, Мађарске. Француске, Швајцарске и неких других европских земаља поднети реферате о најновијим резултатима истра примени У добијању алуминијума. Овај симпозиј. коме ће при суствовати и представници Југославенске алуминијске индустрије, треба да одговори на нека актуелна питања У вези са израдом седмогодишњег плана разгитка ове, код нас недовољно развијене производње. Сада годишња алуминијума У нашој земљи износи око 40.000 тона. а сматра де да би увођењем савременијих процеса

прераде могла да буде тричетири пута већа. А. ЗИБАР

БРИГЕ САРАЈЕВСКИХ СТУДЕНАТА

А Х к: Кров над злавом за све, али какава — Ускоро скономске цене у домовима и ресторанима. — Да ли ће најзад почети изградња великог ресторана

Сарајево, септембра Наизглед помало чудно: са рајевски студенти који ће. становати ове школске године у домовима и хранити се У студентским ресторанима подељени су у четири категорије. За исте услуге они из прве категорије плаћају месечно 2.500 динара мање од! студената из.последњих категорија. Не ради се ипак ни о каквој повреди демократије, већ напротив, о настојању да се

полаже подели што праведније. Тако су студенти са ме сечним приходом од 10.000 ди нара сврстани у прву катего рију и плађаће пансион ме-! сечно 8,100 динара. Та цена! је у односу на прошлу школску годину нешто већа, С 06зиром да у ову категорију спада највећи број студената ово повећање омогућило је|

зе цене пансиона у осталим | сатегоријама и разлика у-| блажи.

Студенти, који имају месечни приход преко 10.000 ди | нара, изван су ових категорија и плаћаће економске це

ца палих бораца и жртава фа тистичког терора без родитеља, као и друштвено зктив ни студенти са најнижом средњом оценом осам, сврста вају се у једну категорију ни же од оне у којој би иначе били сврстани по својим при ходима.

И све би ишло глатко ' да није искрсла тешкоћа у томе што у прву категорију може бити примљено само 40 одсто студената, а у ствари има далеко више оних који према садашњим мерилима то заслужују. По свему судећи између њих биће изабрани 0они који на то имају право ви ше од других тако да ће остали морати да се задовоље и скупљим ценама.

— Десетак година одржава ли смо исте цене у домовима

тата авва

МЕЂУФАКУЛТЕТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ПРАВНИХ ФАКУЛТЕТА

ЗАШТО НЕМА ОЧЕКИВАНИХ РЕЗУЛТАТА УВОЂЕЊА ТРОСТЕПЕНЕ НАСТАВЕ

Слаба сарадња између оних који образују и оних који запошљавају

у 1 Саду је јуче попре рад Једанаеста међуфаних би конференција прав ћ а лета Југославије, ве, те Унапређењу настаи нференцији присуству-

чрцеаа Рајх и прелВ07 ршног већа Војбе Илија Рајачић. а ђења повање студија и увофакуде рова на правним зђу плима привукло је најЊе нота: Иако је увођеПан тепене наставе. на речено факулетима, како је мо у веома значајна мера па ставе самом организовању Њу кад 1250 и оспособљаватручвира различитог нивоа Орје и професионалне Хала оцаије, она ипак није у при Зане резултате.

[5] а Реду, факултети брана својим статутима Мачениу У кадар са неуједба аи критеријумима знаМање „ Тамо где је степено-

ставу Зршено оно не пред-.

стандардну лествицу по Кошкодском систему. ја На, искуство покаепа, се све већи број а после првог стеЈоује на други, Сем

мећуј РА сиде туац хује се и појачана

савезни = | Ууђе секретар за пра

ше управне и других виших школа на правне факултете, што наводи. на закључак да први степен постепено туби значај. За татовано је такође да се још увек не развија Уба радња између оних који 90 разују и оних који запошљ 5 вају нови кадар у оној па која би одговарала садаш и степену развитка привреде 4 других делатности. поку! Ја правних факултета да прилагоде наставне програме Ја требама привреде није д у очекиване резултате. На јед ну такву анкету спроведрну у Словенији готово ни једна организација није ртовуНИта какав јој када треба и каквим степеном стручности, Конференција наставља рад.

Отвара се изложба о хемији у Х1Х веку

рватски школски музеј из аутраба. у заједници с Ппедато музејем у Београду, у 18 часова из-

отвара данас пе ' ложб „НАСТАВА И НА

ПИЈЕ КОД НАС У Х1Х | ВЕКУ“. Изжлоба ће бити отворена до 25. ак

ИЈУ студената са ви

и ресторанима, — рекао нам је проректор професор Фазлија Аликалфић. То су нам омогућавале доста велике до тације које смо добијали од републичког Извршног већа. У последње време, међутим, цене расту и настојимо да се постепено пређе на економ-

ске цене које ће студенти мо ћи да плаћају уз помоћ сти-

пендија, кредита и других по моћи.

Собе са по 14 кревета

Остали домови не могу се| похвалити удобним смешта-. јем. То су углавном зграде | које су служиле за друге свр, хе и касније су адаптиране за студенте. Собе су тако пре натрпане да у неким собама ломова „Слободан ПричцдипСвво“ и „Рифат Бурџевић“, има чак и по 14 кревета.

Засад је ипак најважније да се свим студентима, којима је то потребно, може обез бедити какав-такав смештај. Остављено је и 25 одсто места за „бруцоше“. Преузета је и обавеза за смештај око 250 скопских студената,

Где да се гради централни ресторан7

Студентски ресторани У Са рајеву имају довољно места за оне који желе да се хране у њима.

Највећи ресторан који се налази при дому „Махмут Бушатлија“, повремечо је готово полупразан јер је подалеко од центра и факултета.

Када би се сви сарајевски студенти хранили у својим ресторанима, сматра се да би

било искоришћено 80 одсто ресторанских капацитета. "Невоља је, међутим, у томе торашто су и студентски ресто; ни у Сарајеву најчешће сме штени у непогодним и нпехигијенским просторијама. То | су релативно мале мензе раз бацане по разним деловима ррада. Зато се још пре неко идеју лико година дошло на да се сагради један велики централни ресторан за око три до три и по хиљада студе ната у коме би исхрана могла бити ј а а и хигијенски услови бољи. Била су чак обезбеђена и средства али све је запало на питању где градити ресторан и тако је остало и до данас, У међувремену одобравано је 38 такву зграду више ме-

Универзитет у Сарајеву

ста, али изван градског цен-|и ресторана чије одржавање,

тра, далеко од факултета и домова. Недавно је најзад до бијено погодно место у центру града, али ни оно није могло бити прихваћено јер је од универзитета тражено да са око 150 милиона линара помогне пресељење депоа гра деког саобраћајног предузећа које се ту налази

Све у свему, на универзитету се стиче утисак да се „преко студентских леђа похушавају решити туђи проблеми“. Тренутно, поред осталих, пажњу сарајевског универзи тета заокупљују две дилеме.

Прва се тиче опстанка. саједнице студентских домова

ивот и брилм лицем у лице

Како је од репортаже „Лице и налшије једногкомунисте, објављене у „Борби“, настао

Живот често режира нај узбудљивије филмове, али знају да се узбудљиво изједначе са животом. У животу при мера имамо на претек, у филму тек са времена на вре ме. У ситуацији смо да 0вог пута не трагамо дуто, филмски пример управо се налази пред нама. Сви они који су видели Бауеров филм „Ли цем у лице“ лако ће схванајвећи квалитет истини тости, садржан баш у њего вој срећној и инспирисаној животом о коме је хтео да говори, са животом који сва нас иу и пронашли у једном аутен-

каткад и филмови

један изврстан

тити да је његов квалитет,

идентификацији са

кодневно _ около > нама! самима бескрајно непоновљиво траје.

Милан Срдоч и Хусеин Чокић, као Милун Копривица,

| је ситувција у Тузли. По ре-

| дом и ресторан, који су гро

како се мисли, односи сувите новца. У овој установи, међутим, сматрају да би, ако се заједница укине, сваки дом морао да има своју плаћену администрацију што би још више повећало трошкове. Размишља се и о одлуци да се овој установи омогући да у домовима и ресторанима уведе економске цене, које ка ко се очекује, треба да ступе на снагу од Нове године. У том случају уобичајене дотације давале би се студентима преко њихових факултета,

Најбоља ситуација

у Тузли "Од осталих места чији факултети припадају с сарајевском универзитету, најбоља

чима проректора Аликалифи ћа, овај град је боље него и један други у земљи решио | своје студентске бриге. Студенти у Тузли имају на истом месту два факултета,

страни и лепо опремљени. Са тиме се, међутим, не мо ту похвалити Зеница, а ни Бањалука која тек погтаје факултетски град. У Зеници смештај студената је с релативно слаб и неповољан. Џоред изградње студентског до ма остаје отворено и питање кад ће бити подигнута зграда металуршког факултета који је сада само провизорно смештен. ' Слободан ПОПОЗИЋ

Др Грга Новак

Нема мешале — нема филма

Прошле године Раднаечки, универзитет „Сретен Вукосављевић“ у Пријепољу добио је тожретну _ атпаратуру — за приказивање филмова се нормалном траком. Обезбеђено је и специјално возило за превоз атара= туре у седам сеоских центара одређених за приказивање _ филмова. Сви су се овоме радовали а посебно грађани двадесетак малих села.

У почетку је тошло све како треба. Грађани су гледали филмове т слушали информације 0 збивањима у свету.

А сада2

У појединим селима нису показивали довољно спремности да одржавају сале а неке су претворене у магаците.

Сви, наравно, ч даље желе да дођу у чисту салу, да гледају филмо“ ве, да организују игран» ку. Алц нико да се поисвати и обавеже око одржавања реда у салама, од којих су неке претворене у магацине.

И тако — филмова пема, а Раднички универзитет сноси губитак од 400.000 дитара.

Јовањ БРАШАНАЦ

МИШЕЛ БИТОР У ЗАГРЕБУ

Загреб, 30. септембра

Јутрос је из Сплита стигао у Загреб француски књижев ник Мишел Битор.

Француски романописац, ко ји ће у Загребу боравити два дана као гост друштва књижевника Хрватске, одржаће вечерас у Француском инсти туту у Загребу предавање о „Ситуацији модерног ромата“. Боравак у главном граду Хр ватске Битрр ће искористити и за низ разговора с хрватским књижевницима.

филм „Лицем у лице“

Утолико боље за Бауеров филм! Његов успех данас је 'несумњив и неоспоран.

Наизглед, читава ова при ча могла би-ту да се завр ши. Прича о Милану Копривици. Међутим, живот се никад не завршава са једним филмом, тако ни прича о Милану Копривици, ако смо већ ре кли да је Бауерово дело умело на најбољи начин да се изједначи са животом. Уосталом, ни његови аутори: сценариста Богдан Јо вановић и сам Бауер нису то никад крили. Напротив. Ако се данас подсетимо не ких њихових ранијих изја ва лако ћемо утврдити да су идеју о овом свом делу

тичном догађају. Ради се о

у једној сцени филма „Лицем у лице“ _

па исто'

репортажи Славољуба Ђукића „Лице и наличје јед ног комунисте“, објављену у „Борби“ 22. ХТ. 1962. године. Тако ће историја Милуна Копривице постати и исто рија Душана 'Травице, скро мног младог техничара У једном грађевинском предузећу, о коме је Ђукић у својој репортажи писао:

„Да ли је Душана Тра вицу требало искључи“ ти из партијског жкоми“ тета...

Демагог, бунтовник на. градцилалшту, | фракило“ наш, разбијам колектива... Такав Душан Тра вица пије био потреба“ комитету.

Али, да ли је то Душањ Травица, упитали су се његови другови са градилмшта, пили се иза

· овлала товучене _ скице крије друга личност7...“

Тако је Ђукић почео сво ју репортажу, да би у да љем излагању покушао да нађе прави одговор о томе какав је човек уистину био Душан 'Гравица.

Тај несвакодневни репор терски текст прочитао је, између многих друтих, и Богдан Јовановић, будући сценариста филма „Лицем у лице“. Одмах је уочио, прионувши на посао, да се у 'Ђукићевој репортажи скрива извресна савремена филмска тема, од које су, ом, Бауер и њихов сарад-

| Изложба

Премијера „јежеве кућице“ Златна Вауде у сарајевској опери.

На сцени сарајевске Опере доживело је своје прво извођење још једно дело ЈУ гословенског – музичко-сценског стваралаштва, То је о| пера за децу „Јежева кућица“ композитора Златана Ва | уде, која представља једно од првих остварења ове врсте у нашој музичкој литератури. Садржај истоимене басне Бранка Ћопића послужио је '"либретисти Јовану Алексићу да напише изврстан, текст, а то је представљало важан допринос успеху дела. Ства рајући своју оперу аутор је "пре свега настојао да постиг не јединство драмске радње и музике и, Користећи се значајно игром, оствари пот пун синтетички уметнички израз. У музичком погледу примена „лајтмотива“ била је главни фактор у стварању јединства. Осим тога, карактеришући сваког протагонисту одређеним музичким мотивима композитор је желео да створи основ за поихолошко продубљивање ликова тонском материјом. Настојао је да што верније изрази главну мисао фабуле („ма какав био мој — родни праг, он ми је ипак мио и драг“) и пластично оцрта ли кове подређујући тој идеји све елементе. Мелодика није сувише раскошна, претежно :је базирана на декламацији ЦЕ поводи се за текстом. Ритам игра најзначајнију улогу у диференцирању карактера протагониста, а хармо | није, хроматски врло богате | али тоналне, такође зависне

Бранка Протића — Галерија УЛУС на Теразијама.

Тих и поштен својој природи такав је Бранко Протић и у својој уметности. Нема код њега стилских еволутивних скокова (толико карактеристичних за ве ћину млађих сликара његове генерације), нема семонегирања и разметљивости, нема колебања и несугласица са оним што се хоће и може. Колико је спреман да својим физичким присуством потпомогне, не штедећи себе, сваку хуману акцију, то лико је скроман и повучен када се ради о његовом сликарству. Сликарски рођен у времеву када се код нас тек рађала идеја 0 енформелу, Бранко Протић кроз њега почиње први пут самостално да мисли, да га осећа не као моду већ кво нешто са свим интимно своје, нешто јако блиско његовој стваралачкој моћи. Он. први код нас открива богатство чиста материје као самосталне ре алности, која није чак ни У асоцијативном односу са ре алношћу видљивог света, и истражује њену сликарску суштину не силећи је да говори језиком који јој није близак, не вређајући њену аутономност, а ипак изража вајући кроз њу своју сензибилну лирску и медитативну природу. Управо у том зајед ничком језику — уметникова интимне природе и потреба да се она кроз слику изрази, и природе сликарске матери је саме по себи, и лежи она права и велика вредност

по

ник Голик на крају створили најбољи овогодишњи југословенски филм.

Али, од тада је прошло доста времена, пре него што се филм појавио на би оскопским . платнима. Није онда никакво чудо ако је мноте Милун Копривица подсетио на већ помало за борављеног Душана Трави цу, а Јовановићев – сценарио на Ђукићеву репортажу „Лице и наличје једног комунисте“. Тако су се, ма да на један обрнут начин, филм и живот опет сусре ли.

— Нама заиста чини част што нас је тонелиа ч тодстакла једна зашста добро написана ре-

портажа ... коју смо ко Травица

ристил“ и као докуме-

нат, као писани доказ 8758 МСПИЛИО из Ђукиће-

да материјал 35 пат вог Травице, одмах ће неиз 4 МЕЈ бежно бити постављено и

филм није – измишљен,

њего узет из живота, да таквих појава има у на ој стварности и да се о њима не ћути. Дослов но третисану, валиу ретортажу поднели смо на увид Филмском савету „Јадран-филма“ 3 друду или трећу верзију сценарија да би дока зали 'неоснованост отпо ра неких чланова савета према нашем тексТу Али, кад је већ тако, кад се тај Јовановићев Копри ,

МУЗИКА Домаћа опера за дењу

ЛИКОВНА УМЕТНОСТ.

питање, а шта је стварно било са стварним цом7

на премијери филма у Бео граду свог двојника Копривицу и не кријући своје задовољство на крају филма заже лео да добије и од Хусеина Чокића, глузца који је играо Коприви цу.

завршава: Травице јоп: није до краја решен! Филм је овог пу та надопунио живот,

од психолошких момената и ситуације... МПиторескна оркестрација представља знача јан фактор у карактерисању штимунга.

Аутор је у овом делу свесно избегао појединостављење музичке материје како би она била ближа најмлађим слушаоцима, а овакво схватање намеће проблем за нимљив како за композиторе тако и за музичке педаго ге. Међутим, Ваудина парти тура остаје као успешно МУ зичко-сценско остварење и допринос литератури која је толико запостављена,

Сарајевски уметници пока зали су много ентузијазма у извођењу Ваудине „Јежеве кућице“, а нарочито диригент Радивој Спасић који је тумачио партитуру са изразитим афинитетом, мада није увек успевао да изрази све њене елементе. 4

Полазећи од реалистизке концепције режија (Боро Григоријевић), корсографија (Убавка Киланковић — Јањић), сценографија и кости мографија (Хелена Ухлик Хорват) настојали су да садр жај што више приближе нај млађим гледаоцима, али је сцена била непотребно 32сићена бројем ликова и покрета. Од солиста глумачки су би ли најуспелији Вјекослав Заратин (Вуја) и Максо Савин (Медо) а певачки Трифо на Хулари — Иванишевић (Лија), док су Петар Лукач (Јеж) и Љубиша Марти новић (Јазо) коректно донели своје улоге,

Аутори су балетном ансамб лу поверили значајну _улогу која је добро обављена.

Зијо КУЧУКАЛИЋ

Непрекинуша узаазна лини ја

Протићевог сликарства. Оно је до те мере индивидуали-“ зовано, прожето уметниковом личношћу, да ће се уве« лако и без могућности да погрешимо издвојити из би ло које комплексне изложбе не целине. Самостално, оно делује као хомогена визија која не зна за успоне и падове, за кризе и сумње, з8 добре и лоше слике. Оно је непрекинута узлазна линија сазревања које увек у се би носи целокупну прошлост, од најранијих радова, а мења се утолико што све дубље понире у суштину проблема, у личност, у умет ност.

Протићево сликарство није потребно појединачно, од композиције до композиције, анализирати. Оно је на је динствен начин уједначе и квалитетно, искрено и посредно, топло и сликароки бриљантно изведено.

Чињеница да код њега не ма понављања ни сличности са било ким у нашој уметности (могу бити само њему слични), и да је ова друга потпуно самостална изложба слика у Београду, не рачунајући ту излагање са Светозаром Самуровићем и Радомиром Дамњановићем У Салону Модерне галерије ја нуара 1962, јо један доказ његове непоколебљиве истра

јности и доследности себи, говоре у прилог истини да је Бранко _ Протић | заиста нашао неисцрпан руд-

ник за даља тражења у том истом смеру, за даљи узлаз ни пут у још већу стварала

чку будућност. Драгослав ЂОРЂЕВИЋ.

355

Модел за једног филмског јунака: Душан

ТравиМоже се рећи да је још

похитао да упозна аутограм

Али, прича се ту још не случај Душана

М. МИЛОШЕВИЋ

„7