Borba
Наравно, то никако не зна чи да су тенкови потпуно неподесни за уличне борбе. Далеко од тога. Они су потребни, али не као самостал на снага, већ за заједничко деловање са другим копнени родовима војске и јуришним групама. Само ако заједно делују са стрељачким формацијама, артиљерцима, инжењерцима и хемичарима тенковске посаде ће зна ти одакле их вреба опасност. То ће им наговестити борци јуришне групе. Они ће их чак обавестити у којој се згради, на ком спрату, тавану и подруму сместио непријатељ кога треба уништити заједничким снатама. У таквом тесном узајамном контакту тенкови се најчешће морају користити као_ артиљерија на гусеницама, а тенкисти — као артиљерци заштићени оклопом. · Због тога ми је било несхватљиво зашто су 19. априла 1945. године тенкисти 1. армије, који су избили на оперативни простор пошто су заузели Минхенберг и успешно развили офанзиву у правцу Фирстенвалда_и Еркнера, то јест на југозападна предграђа Берлина, добили наређење да скрену на Берлин ради напада на њега са истока. Зашто ова
армија није добила задатак "да надире на југозапад, У првом реду дуж ауто-страде Франкфурт — Берлин, затим Магдебург — Лајпциг, заобилазећи Берлин са југа7
Наређење коман- | " данта Фронта .
Прва. грешка — увођење у борбу тенковске армије пре избијања јединица свих родова војске на Зееловска узвишења — повукла је за собом и другу грешку руко-. водиоца берлинске операци је: сада је усмеравао тенковске армије на сам град Берлин, уместо да их упути да га. заобиђу са југа и севера. Те грешке команде и штаба Фронта затим су пре бачене на плећа подређених команданата, Уместо да про учи узроке спорог деловања трупа, нарочито тенковских, и да тенкисте усмери на. опкољавање Берлина с тим да им додели самосталан простор или правац кре тања, командант Фронта је 18. априла 1945. године уздао следеће наређење:
1. Свим командантима армија, командантима корпуса, дивизија, и бригада да крену у јединице у првим редовима и да лично проу-“ че ситуацију, наиме:
а) где је и какав је противник; ,
6) где су њихове трупе и тде средства појачања и шта „ФНИ конкретно раде; | |в) имају ли јединице за бадејство муницију и како
е ортанизована управа.
2. До 12.00 часова 19. ТУ 1645. тодине довести јединице у ред, презицирати задат
|
'_ ЦРТА: МИЛОРАД ДОБРИЋО
=в0 рута ВЕЋ АМО РОЈРАВИ,
те три год ТЕБЕ, ову лови њиткнамо ата Зав ШЕ.
пун оу“ = љи 5 ЕУ
"Е са
- организдвати садејство 9 их јединица, попунити Му У и у 12.00 часова дуж Ме пије фронта почети аро еријску и ваздухоплов5 припрему и' зависно од
акрактера — артиљеријске припреме напасти противни ка и. муњевито развити о-
анзиву у складу са планом. Координирање деловања на сектору 5. ударне армије и 2. тенковске армије стављам у дужност команданту 5. ударне армије, на сектору 8. гардијске и 1. тен ковске армије — команданту 8. гардијске армије;
3. Ради успостављања стро
тог реда на путевима одмах
организовати управу.
4. Све транспортне камио не механизованих бригада и механизованих корпуса и позадине бригада и корпуса одмах склонити са друмо ва и повући у заклоне. Убудуће моторизована пешадија да се креће пешице.
5. Ради пружања помоћи узајамном деловању с стрељачких дивизија и тенковских бригада тенковских армија Војни савет 5. ударне и 8. гардијске армије тре ба да има своје одговорне команданте са средствима за везу у свакој тенковској бригади 1. и 2. тенковске ар мије, а Војни савет 1. и 2. тенковске армије — у стрељачким дивизијама. |
Све командире који су ис
После жестоких борби остајали су разрушени градови
пољили недовољну умешност у извршавању задатака и неодлучност — заменити умешним и одважним командирима“.
Закаснели захтеви
Ово наређење је стигло до нас, у армију, тек 19. априла ујутро и до 12 часова ни ко ништа није могао да учи ни. Било је немогуће спровести за неколико часова препоруку о организовању узајамног деловања између тенковских армија и армија свих родова војске. Јер, све је требало градити из почетка. Тај посао је морао да спроведе штаб Фронта још пре планирања операције, када је за то било доста времена. А шта је најважније. није било решено питање — шта да се ради с тенковским армијама: да ли оне делују самостално, извр шавајући наређење команданта Фронта, или ће. се придодати армијама свих родова војске као средство појачања. Стављати у дужност командантима армија координирање деловања У периоду кризе У развијању операције — значи избећи одговорност и пребацити је на плећа другима. Друкчије је тешко објаснити такву
одлуку: : Упућивање „одговорних команданата“ из армија
свих родова војске у бригаде тенковских армија, а из тенковских армија у стрељамчке дивизије армија свих родова војске није могло да побољша организацију узајамног деловања; напротив, изазвало би сумњичење и неповерење.
Командант Фронта је наредио да се смене команди
„а
. ложење у трупама.
"дровски официр,
ри који су „испољили неумешност и неодлучност“ у борби. Не желим да тврдим да таквих командира уопште није било, али на основу једног дана борбеног де-
ловања не може се доноси“ |.
ти суд о неумешности и неодлучности командира, који је досад прешао цео рат. Ту можеш неминовно да погре шиш.' А зашто смењивати командира и на његово место постављати другог, изазивајући непотребно незадод вољство и нездраво распо: Данас се јединица нимало није по мерила напред, а сутра ће извести велики налет. Све зависи од времена и околности које не настају само вољом команданта већ и због општег карактера борбеног деловања.
Наређење команданта Фронта је стигло армији ка да је линија одбране Врицен — Буков Минхенберг била пробијена а трупе су убрзале темпо офанзиве.
Штабови и. јединице 8. тардијске армије, водећи борбе у предграђима Берли на, престројавали су своје борбене редове у систем јуришних група и одреда. Но ћу између 22. и 23. априла у армији нико није спавао чекало нас је избијање на Шпреју, затим на Дам. Било је предвиђено да форсирање тих река почне 283.
априла ујутро, после артиљеријске припреме од пола сата. За то време довлачила су се средства за прелажење реке.
Аутоматичари у позадини изненађених Немаца
Чинило се, све је требало да иде по плану, али, као што се то често дешава у ра ту, развој догађаја уноси У планове. своје коректуре. Тако је и било ноћу између 22. и 23. априла.
Јединице 29. и 29. гардијског корпуса, пошто су избиле на обалу Шпреје, нашле су тамо велики број
"спортских чамаца на весла
и моторних чамаца, па и не колико шлепова који су могли да приме велики теђет. Команданти су знали заједнички задатак армије и сво јих дивизија и зато су, не чекајући нова наређења, приступили прелажењу реке Шпреје, а затим преко Дама. У рејон Венденшлос пребациле су се преко ре јединице 88. гардијске дивизије, под командом генерала Панкова. Они су у 30ру заузели предграђе Фалкенберг. Успешно форсирање Шпре је и Дама отпочео је командант 2. стрељачког батаљона 269. пука 88. дивизије, гтардијски капетан Афанасиј Иванович Семакин, ка„учесник многих борби на фронтовима отаџбинског рата. Овде, на прилазима Берлина, испољио је узор смелости, раз борите иницијативе и високе борбене вештине. _
(Наставиће се)
Разлова а тм
'се!...
Ба 1654
а а ава Ма 5. да Зе
ОРттКАО #7 БРЕСТ
СРГРАСРУВТК КСЈРРМНРЕ У
; за мМРТОШТА УБР—
ПР КИРА ВОРЊЕ, СТАуто ЈЕ РОтитА СТО
ован рат 7702
врстом Ра с7707
2Е МОРУ УШЗАО КРСТ га се зна где
УЕ ГРОБ.
БРОЈ 3551
Водоравно: 1. Лих вари; 2. Једна лозната забавна композиција; 3. Иницијали нашег инжењера атрономије, бави се проблемима прераде воћа и поврћа — кратица за површину у математици — боја за косу — ознака на аутомобилима из Белгије — немачки предлог; 4. Ознака за исток на географским _ картама стрм, нагнут божанство / старих Египћана — речца — предлог; 5. Зађевице — италијански научник,
физичар, пронашао електрофор; 6. Страно женско име хемијски знак за иридијум сељак (провинц.); 7. Холандија; 8. Шпански виолински вир туоз и композитор („Шпанске игре“).
Усправно: 1. Рударски град У долини Ибра; 2. Једна шумска животиња — пас (лат.); 3. Слово латинице — део дохотка или имовине који произвођачи обавезно дају држави; 4. Средство за лечење — Савез комумиста Србије (сер) — злато (франц.); 5. Језеро у Финској — предлог; 6. Познато дело Емила Золе — распрострањен зимзелени шиб; 7. Аустријска новинска атенција (окр — део рудника — узвик; 8. Северноамерички писац („Млади лаво-
'" рррмнела ЛЕ Бито, САМО | Ра ЗЕ тРЕВАЛГО ОТЕТТ О '
| ВАДИ РОД РОЈ ГАОСЕЈМЕ СУ ОУ ГТРЕКОЛ 727 972 7942. кола СУ ГУоТеТаИТЋ У 7рАД»7 ГА ~
29414 ЗАГРРРЕИТЈТОЋ СКУГРА ТОНОСМИТ СЕР РК » мптоке ни
| ОВАА ПЕР ТА
сегек трАГТА ВОСКА, колоо пе тло РРИУЛВИЋ
| усправно: 1. лора = куга“
|.“ "
срРУАЈетеТ
сг7 савеаве
#74 7И7 ШУБИЋ МРТША,
пуУгачам ПЕСЕТ САРГТРИТЕТУЦРА, РРЕ ПУРОРНЕ КАРЕРУ| МИТТЕТ оштЕвитЕ кино Ра СТАБЛА, А У МАСА #11 СЕ ГПОСИВЈРУ ЈЕ У СУШИ ПЕДРА га мило 7952
ви“) — терет; 9. Страно мушко
име — реке које отичу из језера; 10. Главни град Турске. (М. ој
РЕШЕЊЕ БРОЈА 3550
Водоравно: 1. Лампа — обала; 2. Окер — Ис — амал; 3. Рт — бистро — П. Г. (Гаврило Принцип); 4. А — соја — Русо — Е;5. К — клен — етер — с; 6. Уа — Азијат — 0. тТ. (Ото Таубе); 7. Град — Ш. А. (Аугуст Шеноа) — Ница; 8. Астал — застив.
2 Акт — С. к. (Сава Ковачевић) — арс; 3. Ме — бола ат; 4. Пријезда; 5. Ниш — т; 6. О — стр — еја 3; 7, Барутана; 8. Ам — Осет ил; 9. Лап — ор — оци; 10. Алте — став.
А — иса — |
Један аутомобил је пројурио улицом возећи два пута брже него што је дозвољено. Облак ретке оштре прашине се подигао замрачио за тренутак улична светла, завијорио се и ишчезао. Млада жена брзо је подигла прозор да спречи улазак прашине. “ '— У реду, — рекох. — Реците ми о бисерима. Имали смо једно убиство и једну | тајанствену жену и једног махнитог убицу и једно јуначко спасавање и једног полицајца наведеног да поднесе лажан извеше тај. А сада ћемо имати и бисере. У реду: товорите.
' _— Требало је да их откупим за пет хиљада долара. Од човека кога називате Валдом, а кога ја називам Џозеф Чот. Треба| ла је да их има у
— Није било бисера, — одговорих. Видео сам све шта се налазило у његовим џеповима. Прилично новаца, зли никаквих бисера. / ;
— Да ли можда нису скривени у његовом стану
— Мажда, — сложих се с њом. — Колико је мени познато могао их је сакрити где год хоћете у Калифорнији, изузев у својим џеповима. Како је господин Барсали ове топле ноћи27 . — Он је у граду на неком састанху. иначе не бих: могла да дођем.
— Па, могли сте та повести. Морао би да седи на помоћном седишту.
— 0, не знам, — рече она. — Френк има више од сто килограма и прилично је крупан. Мислим да не би волео да седи на овом уском помоћнам седишту, господине Далас.
— Зашто уопште причамо којешта; рекох нервозно.
Није одговорила. Њена рука у рухавици лупкала је лако, изазивачки по танком волану. Бацио сам незапаљену цигарету кроз празор, окренуо се мало и привукао је к себи.
Дрхтао сам кад сам је пустио. Уклонила се што је даље могла од мене и-надланицом прешла преко уста. Седео сам сасвим
–
мирно. Дуго нисмо ништа проговорили. Затим она рече: — Хтела сам да то учините. Али
нисам увек била'таква. Тек од оног. дана кад је Стен Филипс погинуо у свом авиону. Да није било тога данас бих била његова жена. Стен ми је дао бисере. Платио их је петнаест хиљада долара, Рекао ми је једном. Бели бисери, укупно четрдесет један, а највећи с промером од око једног сантиметра. Не знам колико карата. Нисам их никад проценила или показала неком златару, па не знам тачно. Али, волела сам их због њега. Волела сам Стена. Волела сам га као што се само једном воли. Можете ли да ме разумете7
— Како се зоветег — упитах.
— Лола.
— Продужите, Лола. — Извадио сам другу суву цигарету из џепа и играо се њоме само да би ми прсти били заокупљени.
— Копча је била сребрна, једноставна, у облику авионске елисе, а у средини мали брилијант. Рекла сам Френку да су то лажни бисери које сам сама купила. Он не уме да их разликује. А могу вам рећи да је врло тешко утврдити који су прави, а који лажни бисери. Знате... Френк је прилично љубоморан.
Она ми се приближи у мраку и њен бок
ме додирну. Али овог пута нисам се покренуо. Ветар је завијао и дрвеће се љуљало. Настојао сам да се играм цигаретом; - — Претпостављам да сте прочитали ону "причу од Мома, — рече она. — О жени и о правим бисерима и како је рекла своме мужу... МА
— Прочитао сам је, — одговорих.
— Најмила сам Џозефа као шофера. Мој муж је у то време био у Аргентини. Била сам прилично усамљена.
10.
— Зар: — рекох. — Џозеф и ја смо се често возили по околини. Понекад би попили чашу-две заједно. Али, то је све. Нисам таква... мн
— Рекли сте му за бисере, — процедих кроз зубе. — А кад су се ваших сто килограма вратили из Аргентине и најурили, Џозефа, Валдо је узео бисере пошто је знао да су прави. А затим је понудио да вам их врати за пет хиљада долара.
— Да, — рече она једноставно. — Наравно, нисам желела да пријавим полицији. И разумљиво је што се у овим околностима Џозеф није плашио да знам где станује. _— |
— Сиромашни Валдо, — рекох. — Скоро га жалим. У најгоре време је наишао на свог старог пријатеља.
Припалио сам цигарету. Дуван је био толико сув од топлог ветра дда је горео као трава. Млада жена седела је мирно крај мене с рукама опет ма волану.
— Ти пилоти имају успеха код жена, рекох. — А ви га још увек волите или мислите тако. Где сте држали бисере7 :
— У једној руској кутији за накит од малахита, која је стајала на мом тоалетном сточићу заједно с неким другим јефтиним | накитом. Морала сам тамо да их држим, ако сам уопште хтела да их понесем који пут.
— А вреде петнаест хиљада. И ви мислите да их је Џозеф можда сакрио у свом стану. Стан 31, није ли таког
— Да, — рече она. — Претпостављам да је огромно много ово што тражим.
Отворио сам врата и изишао из аутомобила. — Већ сам плаћен. — рекох. — Потражићу. Врата од станова у мојој кући нису нарочито тврдоглава. Полицајци ће пронаћи где је Валдо становао кад објаве његову фотографију, али претпостављам да | неће још ноћас.
— Ово је врло лепо од вас, — рече она. — Да ли да сачекам овде2
Стајао сам с једном ногом на папучици, гледајући је. Нисам одговорио на њено питање. Само сам стајао и гледао њене блиставе очи, а затим сам затворио врата аутомобила и пошао својој кући.
Упркос ветру који ми је брисао по лицу могао сам да осетим мирис сандаловине у њеној коси. И да осетим њене усне. '
Откључао сам кућна врата, прешао преко празног трема до лифта и попео се на трећи спрат. Затим сам на врховима прстију прошао пустим ходником и пришао вратима стана 31. Нисам видео никакво светло. Закуцао сам. Није било одговора. Узео сам комад дебелог тврдог целулоида и гурнуд га између браве и довратка наслонивши се пуном снагом на кваку гурајући је према шаркама. Врата су попустила и ја сам ушао у скоро потпуни мрак. Светло уличних светиљки продирало је врло мало осветљавајући само један зид.
Затворио сам врата, запалио светло и стајао мирно. У ваздуху се осећао неки чудан мирис. Убрзо сам се сетио шта је: мирис неког дувана. Пришао сам пепељари и спазио у њој четири опушка од мексичких или јужноамеричких цигарета.
Горе, на мом спрату, чули су се кораци по ћилиму. Неко је отишао у купатило. Чуд сам како вода тече. Ушао сам у купатило стана 31. Уобичајене ствари, ништа, никакво место за скривање. У малој кухињи задржао се мало дуже, али само сам вр“ | ло кратко!тражио. Знао сам да у овом стану није било бисера. Знао сам да је Валдо хтео да побегне, да се журио и да га је| нешто гонило кад се окренуб и добио два метка од једног старог пријатеља.
(Наставиће се)
Одредили су место где ћеда тили да оно место неће бити
ТАТ НА ПОЗНАТОГ ИЗДАЈНИКА МАНЕТА МАЧКОВА.
12.
Уместо гласа који је очекивао да чује, пред њим је стајао човек огромних разме ра, искривљена лица од циничног смеха; „Ха,ха-ха — ма ли мој... Аааа... То сити... Види момче... Хоћеш ли да обришеш нос: ЖХа-ха,ха,хаха... Какав ти је то пиштољчић 27 Штрцаљка... Притис ни... из њега ће да излети птица... Пуцај... Хоћу да ви дим славуја... Де... не 6ој
Притиснуо је ороз... Птице није било... Али се ни пуцањ није чуо. Видео је само дим... Густ облак дима... Из дима је поново изишла горостасна фигура уклетог, која се и даље церила својим про
дорним, демонским , смехом пружајући руке према младићу: „Сада ћу ја тебе, момче... Ево овако...
Сав мокар од зноја, младић је скочио из кревета. Над њим забринута лица, стајала је његова мајка: „Нешто си лоше сањао синег
„Хоћу ли моћи2“, одзвањало је у мислима другог младића који је отворених очију већ дуго смишљао начин како да изврше задатак, а да се сви опет врате својим домовима здрави и весели. Опхрван умором задремао је ви-
ше пута, али се увек трзао' из сна, гледајући унезверено около. Снови и снови... Немирни и претећи, Није никако могао да заборави слику која му је и будном стајала пред очима: два младића са оружјем у рукама пуцају на истог тог издајника, али га ни су погодили. Оружје је укочило. Отшрафљена бомба није бачена на њега. Младић је рањен. Уместо да је баци, он је ставља пода се... Толико је имао снаге...
„Зашто га нису убили питао се већ безброј пута, Зашто је пиштољ био неисправан7 Ако и нама сутра за таји7т
Четири дотле дечачки мирна сна, изгубила су своје спо којство.
Кочо је будан обнављао у сећању састанак са „Црним“ и „Доктором“ те вечери... „Црни“ је као и увек, озбиљним, свечаним и истовремено топлим, другарским тоном го ворио: „... Партија је одлучила да ти повери још два крупна одговорна задатка... Од данас ћеш преузети дужност члана МК Скопја и као
"такав примљен си за члана
ма 7У7 СИТ. ПОТПУНО ЗАВОРАЊТО ОУ РОУ ДОГОВОР
Партије...“
Те вечери је трећи омладинац седео са својом девојком на клупи у парку, не прого-
· ДРЖЕ СЕ ПОСАОВИЦЕ
АРА Е РУрј СРУРА ЛОГ ЈРЕЕТА У, ит слршјтеттх РМАУ
КУЋУ ГРАДИ
варајући ни речи, одсутан и нем за сва постављена пита-
„Сутра. .. Све ће бити сврКо зна да ли ћу је још кадгод видети...“
Одуговлачење
Био је то топао дан, седам наести август 1942. године. Са стала су се сва четворица у дворишту код Коче. Умор се није запажао на лицима и по ред лоше проведене ноћи, Је дан је од њих причао о некаквој незгоди. Смејали су
наиђу када из даљине угледају омражену, нешто погнуту високу фигуру агента. Вр шили су неприметно пробу поделивши се у две групе: ишле су једна другој у сусрет. Среле су се тачно на одређено место: код бараке „Арда“.
Време је тог дана брзо од мицало. У подне су улице по ново оживеле. Службеници су напуштали канцеларије и брзим корацима хитали кућама. Младићи су на уговореном месту чекали. Када је по њиховом прорачуну, требало да се Мачков појави они су кренули. Збијени један уз другог ишли су полако усусрет човеку чија је прилика надвишавала у даљини све ос тале. Успорили су кораке. Раздаљина се филмском брзи ном смањивала. Видели су га боље, само десетак метара да леко испред себе. Смејао се, причајући нешто свом прија тељу. Неки људи су журили, изишли су испред агената. Протрчала су деца... То је најпрометније место скоро у читавом граду. Сви као један су одлучили не питајући се:
Илустрације Драган Савић
се од срца. А затим су загрљени почели да певају склад но, умирујуће, нежно и тихо... „Болен ми лежи“...“'
У четири младића по први пут у дугачким панталонама. Ко зна када би њима дошла таква мисао да су они већ одрасли и да треба... бити озбиљан. Потреба их је натерала да се замомче пре вре мена... Загледају један друтога и то им ваљда изгледа смешно: смеју се један друтом и показују прстом на ногавице. |
% Осећало се, да су сва чет-
· ворица успела да себе психички припреме за извршење .
задатка без обзира на његову тужину и одговорност. Ша лили су се и смејали још дуго, а затим су по двојица, ухвативши се испод руку, оти шли у улицу где је- требало чекати. (Данас улица Ђуре Ђаковића.),
„Не сада!... Страдаће можда и деца...“
Прошли су једни поред дру тих... Ништа се није догодило. Руке младића су и даље притискале оружје у џеповима од капута. Погледали су назад и видели како одмиче њихова мета уједначеним без брижним кораком.
—
Нови план
Брзо су се договорили. ..; „Сачекаћемо га близу његове куће...“ Потрчали су, неуверени, неубеђени да ће моћи Хе надокнаде изгубљено вре-
е. 7
Претрчали су сто-двеста ме тара у зшпринту и када су би ли удаљени стотину метара од његове куће, видели су Мач кова када је ушао у двориште, „Касно!“... — рекли су сви у глас.
— Како се раније нисмо се-
погодно!“, завршио је Трпе за једничку мисао, све четворице. — Морвмо да променимо план — озбиљним гласом и за мишљен рекао је Коча. — и то одмах. Не пред његовом кућом. Него ево... овде... Иза овог угла...
— А како ћемо знати када ће наићи, ако будемо иза угла7, упитао је Бранко.
— Један од нас ће стајати преко пута, на другом углу... Отуда се види излаз из његове куће...
— Одлично!, сложио се Трпе. Кога ћемб од нас тамог
— Ми и иначе имамо само три пиштоља. Ангелче има само бомбу. ,. Он ће тамо... Чим Мачков изиђе из куће даће нам знак. рецимо руком ће прочешљати косу не колико пута.
— Када ћемо ми да пуцамо на њега7, упита Трпе,
— Изјутра не... Боље је по подне;.. Уосталом, мораћемо стално да пратимо његтово кретање, па ако нам се укаже погодна прилика пуца ћемо и у друго време и на другом месту.
— Нисам мислио у
које време, већ с
којег места...
= Мораћемо да видимо изблиза кретање по подне... На ове његове изласке до са да нисмо обраћали пажњу, јер смо се оријентисали на његов повратак у подне...
Прекор „Црног“ и „Доктора“ 5
Два дана су се набдружани младићи у одређеним часовима кретали истим улицама. чекали иза већ познатих ћошкова, Видели су Мач кова, али је он из прометне улице зашао у крчму.
Деветнаестог увече _ одржан је поново састанак дру това Пере Накова и Колета Чашула са Кочом Битољану. Видело се да су другови из МК партије очекивали да ће младићи већ тог дана да сврше свој задатак. Нард-
чито је Пера Наков био не- |
задовољан, Рекао је помало забринутим гласом: „Данас је већ пети-шести дан, друже Кочо... Пре два дана смо прихватили оправдање = 38 тај дан... Није било згодно. Ми смо отишли тамо и сматрамо да сте били у праву... Али... нисмо ли се синоћ договерили да се данас неодложно изврши 3адатакј“ 3
(Наставиће се) |
ће -- >
___Љ вакквин