Borba

Петак, 5. март 1965.

% УлАНЦИ КОМЕНТАРИ

И ЧЛАНЦИ _ КОМЕНТАРИ

САСТАНАК У

На иницијативу Нородома Сиханука у Шном Шену се, очито са много тешхоћа, одржава „Конференција народа Индокине“ уз у чешће представника, 40 по литичких покрета и група ција из Камбоџе, Лаоса, и Северног и Јужног Бијетнама. Конференција се одр жава под паролом „Мир у ћезависности и солу ми ност“. а

Овај скуп, чије је сазива ње несумњиво похекло из племенитих побуда да, лрогресивни, ослободилачки и патриотски покрету траже решења на својој земљи за своје проблеме, морло је да буде најпре одложен „због процедуралних питања , а затим је настављен са доста неизвесности. Кам боџанска штампа је објавила говор Нородома Сихану ка, предвиђен за отварање конференције, премда пије одржан. Говор је објављен као „документ за историју“ и, по много чему, одражава суштинске разлике међу учесницима скупа у прилажењу проблемима рата и мира.

Пре ове конференције о" држан је припремни састанак на коме се расправљало о учесницима хоји бм квалификовано _ заступали тежње и жеље индокинесских народа и о дневном реду. Из Лаоса су позвани само лидери МШатет лао и представници снага — око Конг Лија, а из Јужпог Ви јетнама, поред лидера Фронта националног ослобођења, и представници не ких грађанских опозицидних групација.

Дневни ред је предвиђао да се о свакој индокинеској земљи расправља посебно. Вијетнам је гретирал као једна земља. а решење је тражено у поштовању и стриктном спровођењу Женевских споразума из 1951. Захтевани су престанок америчких напада на Север ни Вијетнам, повлачење америчких снага из Јужног Вијетнама и поновно уснпостављање мира. У случају Лаоса захтевало се призма вање неутралности и територијалног интегритета и обустава мешања са стране — у складу са Женевском – конференцијом из 1962. За Комбоџу се тражио сазив нове женевске конфе ренције на којој би се гарантовала неутралност им те риторијални интегритет 0ве земље.

Посматрачима је одмах пало у очи да учесници припремне _ конферевције — или, како се касније испоставило, већина учесника овог скупа — нису сма трали неопходним да предложе да се заинтересоване стране _ састану попово У Женеви и због Вијетнама и Лаоса, а не само због Кам боџе.

7 ОВЕТ У БРОЈНАМА ——

ж ОВЕ ГОДИНЕ у СССР ће бити изграђено око 1.000 километара путева са савременим коловозом и око 440 километара путева другог реда.

»МЕЂУНАРОДНА« ПОДРШКА

Творац америчке спољне политике ч у време Женевске конференције о Ипдокинм 1954., министар Џон Фостер Далс, изгубио је био дитломатску битку у задобијању затадниг савезника да сви заједно војнички интервенилцу у Вијетнаму. Као што је познато, од тада САД воде војну акцију у Јужном, Вијетнаму „на своју руку“ уз, наравно, политичку, моралну % тек симболично војну помоћ

пекиг својих савезника.

У последње време, међутим, САД настоје да у извесном смислу интернацмонализују рат у Вијетнаму већим ангажовањем својих савезника — чланица Циљ овог америчког настојања је да се створи имтресија. „ме-

СЕАТО — пакта.

а,

ИНФОРМАЦИЈЕ БЕЛЕШКЕ

Џ ИНФОРМАЦИЈЕ ВЕЛЕШКЕ | ЧЛАНЦИ _ ПОМЕНТАРИ ВНФОРМАПИ

| И У ЕТ РЕЉА

Жртва 72

ЧЛАНЦИ _ КОМЕНТАР ИНФОРМАДИ

ПНОМ ПЕНУ

Објављивање Сихануковог говора, у коме се апелује на учеснике конферен ције да захтевају подршку светског јавног мнења им притисак на САД у циљу мирољубивог решавања ин докинеских питања, показује, међутим, да су Социјалистичка заједница Кам боџе и Сиханук лично на претходном састанку учини ли извесне уступке појединим учесницима — у жељи, вероватно, да до конференције дође и да се на њој заузму коначни закључци.

Нородом Сиханук важи као добар познавалац индо кинеских проблема и као предлагач реалистичмих ре шења. На његову инипијативу и заказана је Женевска конференција о Лаосу 1962.

Сиханук је, између оста лог, хтео да каже учесници ма скупа у Пном Мену: „САД неће положити орутжжје, нити ће — „слободни свет“ подржати мирољубиво решење, ако ми само наставимо да захтевамо од лазак америчких трупа, не дајући индикације о нашој концепцији мира, неутрализацији Лаоса и 7Тужног Вијетнама и њихоког очувања у будућности“.

Због тога је Сиханук сма трао да је реално ако предложи сазивање нове међународне конференције, пошто се уговори из 1954. и 1962. не могу поштовати кроз размену дипломат-

ских нота, него кроз ди+ректне _поповне договоре заинтересованих страна.

Друго, он захтева неутрализацију Лаоса и стварну неутрализацију Јужног Ви, јетнама — до почетка консултација о уједињењу са северпим делом земље. Нај зад, Сиханук тражи да м Исток и Запад гарантују неутралност, целог индокинеског подручја, УКЉУЧУЈУ ћи и Камбоџу.

Такве поставке нису, очи гледно, у складу са ставовима многих учесника кон ференције, као што нису У складу ни са поруком коју је конференцији упутио Пе кинг. Не ради се само о раз личитим напорима учесника скупа да се тражи миро љубиво решење, него и о позицијама са којих треба прићи преговорима. Уколико су те позиције — позиције силе, било одакле да долазе, Сихануков намор да се „помогне изгледима за мир како би се брзо победили изгледи за рат“ мини ран је, бар засад, старом пекиншком концепцијом 0 рату и миру.

Конференција је у току, али ће већ испољена суплтинска неслагања међу учесницима _ тешко довести до манифестовања солидар | ности. Добрим делом због тета што је право грогресивних, ослободилачких ни патриотских покрета и гру пација народа Индокине да о својим проблемима, одлучују заједнички и по својој вољи — осујећено већ при првом покушају спољним притисцима и мешањем са стране.

Д. РАНЧИЋ |

ђународне“ подршке тре свега веома лабилној влади У

шка требало 2 влада Јужте Кореје, на. ратилита. Јужног друге земље, Што се тиче Велике већ налази у Сајгону %,

жтовијетнамскит владиних т јама против снага Фронта палкон из америчких оружаних стага.

На слици: Искрцавање у

војника.

чија је финансијска, техничка и друг

да послужи као полуга њеног снажења. Позиву САД одазвала, се која је одлучила да пошаље око две гиљаде својих војника Вијетнама, потом Тајланд, Формжоза, Аустралија ч још неке а помоћ углавном симболична, Британије, група британскит војних саветника одавно се као што се тврди, искључиво судељује у обучавању јурупа и ње учествује у непосредним војним отераљиалног ослобођења, као што то чине „саветници“

| преузео власт. Затим про-

Сајгону једног дела континента јужнокорејских

(Од сталног дописника, „Борбе“) Њу Делхи, марта

Керала, јужна индијска

држава, највећи произвођач '

тропских зачина и политичких изненађења у земљи, поново је на дневном реду. Године 1957. она је доспела У наслове свих светских листова када су на парламентарним изборима комунисти добили већину и први — и до сада једини — путу историји независне Индије оборили са власти Конгресну партију у једној од 16 индијских савезних држава. Поново је то био случај У 1959. и 1960. години када је Конгрес 'искористивши неке погрешне тактичке потезе комунистичке владе низом маневара прво исфор сирао такозвану „председничку управу“ а, затим, удруживши се у непопуларну изборну алијансу са религиозном муслиманском ли том и социјалистима поново

штле јесени када је у редовима Конгреса дошло до о-! твореног расцепа и отцепљења једне фракције што је владајућу странку стајало већине и власти. Поново је уведена „председничка управа“ и расписани избори.

| | Ти избори имаће један Ба лики куриозитет. У резултату расцепа који су се одиграли у току последњих годину дана три водеће партије наступиће подељене свака у по две | аутономне странке. Тако ће на изборе изаћи супарнички кандидати званичног Индиј-, ског националног конгреса иј| дисидентског Кералског ки: | греса, КПИ и дисидентске „леве“ КПИ, Праџа социјали- | стичке партије и Уједињене | социјалистичке странке. Из' тога куриозитета сматра се | произићи ће још један — ве- | роватно ни једна од партија неће успети да добије већину и формира владу. |

Да међутим, до тих расцепа није дошло ситуација би била | прегледнија. Да се леви кому-, нисти нису у априлу прошле, године отцепили од КПИ она. би по мање-више опште усвојеним мишљењима имала одличне изгледе да понови успех из 1957. године и преузме | власт. Да се Конгрес није прошле јесени поцепао у два дела он би такође могао 03-'! биљно конкурисати комунистима у бици за апсолутну већину и образовање владе. Једино расцеп до кога је прошлог месеца дошло међу социјалистима неће озбиљније у тицати на изборну ситуацију: ни уједињени у једну странку они нису представљали 03-' биљног претендента на освајање већине.

Неспоразум око Левог фронта

Шанса да би мартовски избори упркос расцепу међу комунистима ипак могли дове- | сти до њихове поновне победе | у Керали изгледа по свему да је коначно пропала крајем прошлог месеца са пропашћу разговора о изборној коалицији између званичне КПИ и Леве комунистичке партије. Леви комунисти одбили су тада да се прикључе такозваном Уједињеном левом фронту када је главни учесник то-

Сајгону, јер би ова тодр-

===

БОРБА _

ме

плата

ЗАТОНЕТКА У КЕРАЛИ

Избори у Керали ) којима три водеће партије наступају подељене: конгресовци против нонгресоваца, КОМУНИСТИ против комуниста, социјалисти против социјалиста

пи

;

Зграда Универзитета у Тривандруму, главном граду Керале

та фронта — званична КПИ — одбила да се сагласи са њиховим условима да Фронт успостави изборне аранжмане, не само са социјалистима

· (што је предлагала и КПИ)

него и са религиозно обојеном Муслиманском лигом и са Кералским конгресом данас најдеснијом политичком партијом у држави. Практично, разговори око левог фронта представљали су у малом репетицију можда главног унутрашњег спора око кога су се годинама _ разилазиле _ две фракције у некад јединственој индијском Комунистичкој партији и око кога је добрим делом — ако се изузму међународни аспекти и разлози и дошло до формалног расцепа међу њима. Леви, наиме, следећи један познат начин мишљења већ годинама заступају тезу да индијски комунисти треба да се удруже макар и са црним ђаволом практично „и са крајње десним и религиозно обојеним партијама — да би оборили Конгрес са власти и створили на тај начин ситуацију за коју они сматрају да би била „револуционарна“. С друге стране већина у КПИ која је у партији остала после расцепа супротставља се таквој так тици тврдњом да непринципијелна савезништва са реакцијом против такве партије какав је Конгрес не би у ситуацији каква је индијска донела користи никоме изузев реакцији. Та је полемика била поновљена и приликом разговора о левом фронту у Керали током којих су леви комунисти остајали при својој тези а представници КПИ по-

кушавали да их убеде да савезништво са реакционарима и религиозним круговима може комунисте у Керали подједнако скупо стајати као

што је стајало и Конгресну партију која се 1960. да би оборила комунисте са власти, била привремено повезала са Муслиманском лигом и трајно нарушила своју репутацију међу кералским бирачима и у политичким круговима. Такође су представници КПИ указивали да непринципијелна савезништва са реакцијом могу само створити збрку и конфузију после избора, сасвим непотребну, уосталом, када већ саме две комунистичке организације ако се уједине у Фронт и склопе аранжмане са социјалистима и другим левим групацијама, имају сасвим солидну шансу да добију изборе.

Међутим, леви комунисти остали су непопустљиви, имајући притом, поред поменутог У виду изгледа још нека резоновања. Главно је међу њима, мисли се, њихова нада да би, с обзиром да је Керала једно од њихових главних упоришта — евентуално могли да добију знатан број гласова и мандата и да би се на тај начин као извесна снага представили међународном комунистичком покрету у коме, као што показује упоређење броја страних делегација на њиховом калкутском конгресу (нула) и на Седмом конгресу КПИ у Бомбају (24), очито не уживају широку репутацију. Неизвесни изгледи партије

Наравно, могло је у читавом размишљању бити још неких мањих детаља који су довели до њиховог одбијања да приступе левом фронту који је остао да се састоји од КПИ, мале револуционарне социјалистичке партије и једног броја независних кан-

БРАЗИЛСКИ АКВАРЕЛИ

4(() јануара Рија

(Од сталног дописника „Борбе“)

Рио де Жанеиро, марта

Рио најлепши град света — слави ове године своју 400-годишњицу, својих 400 топлих јануара.

Све је у знаку те прославе: чувени карневал,

традиционални _ ногометни сусрет

клубова ола, изградња новог аквадукта, долазак Ђине Лолобриђиде, нера

ревије

између најбољих Рија и Сао Па-

активност гуверЛасерде, — изложбе, и избори разних „мис“.

Све је толико наглаше-

но, да се бармен Луиђи италијанокот · порекла бришући _крпом блистави махагониј на Копакабани, љути: „Чудна ми чуда! Код нас код куће у Европи свако село је старије!

шанка у бару

400 година!

Али овде, на овом мла-

дом зеленом континенту,

старост од 400 година је

достојна поштовања. у

више кад се (ради о Рију, граду који је постао појам лепоте. |

жа »

грађани Рија

Кариоке

— управо верују да је бог морао бити Бразилац. Јер и-

наче, зашто би дао Рио баш

Бразилу

Многи су писци, хронича-

ри и новинари описивали Рио, сви, међутим, уверени да ће и најлепши опис бити бледа копија ове фантастичне панораме.

Попрскан сунчевим зрацима. милован нежним маес-

тралом, окружен дугим јан-

тарним плажама и љуљан зеленим валовима са белом гривом — Рио је неупоредив. Он је буквално утиснут на

уском песковитом делу оба-

ле између мора и вулканских брда најфантастичнијих облика, прекривених читавим водопадима тропског цве ћа, банана, мангоа и палми. Усред те дивље лепоте, између огромног океана и неукротиве џунгле, Рио је букнуо у плаво небо као какав гигантски камени цвет.

жож о»

на

Како историја каже, Силвестрово године 1501. десет месеци после откривања Бразила — португалски на вигатор Гонсало Коељо, једрио је низ зелену обалу, када је угледао место „тако лепо да му сузе пођоше на

очи“. ж

Угледао је Главу шећера, улаз у залив: Гванабару. 0громне жуте плаже што се губе у плавичастој измаглици.. Мислећи да је залив Гванабара ушће неке огромне реке, дао је месту име Јануарска река Рио де Жанеиро.

Званични рођендан Рија је, међутим, 1. марта 1565. када је Дон Естасио де Са саградио једну тврђаву — подно Главе шећера.

После тога, цела три века, Рио је био мало село на рубу џунгле. Све док 1808. —

гоњен од Наполеона — ту није – прешао португалски принц регент Дом Жоао, са

својом свитом и драгуљима. Отада почиње и успон Рија као града.

Године 1882. Рио је био тлавни град царског Бразила, независног од ЛПортуга-

лије, а 67 година доцније, када је Бразил постао република — њен драгуљ и центар. Тек недавно, 1960. главни град је пребачен у Бразилију. Рио је сада само центар државе Гванабара од неких 1.300 квадратних километара.

дидата са левим погледима. Фронт је поставио укупно 109 кандидата (76 комуниста, 12 револуционарних социјалиста и 21 независног). То је највећи број кандидата после Конгреса који је поставио своје кандидате у све 138 изборне јединице. Међутим, већ и у самим конгресним круговима говори се да је тако висок број кандидата постављен чисто да би се удовољило реномеу владајуће партије, да највећи број кандидованих нема готово никаквих изгледа да буде изабран, да партија рачуна да ће — с обзиром на недавни расцеп, пад своје репутације после извештаја о корупцији у владајућим круговима, тешку прехрамбену ситуацију која влада у Керали и све друге околности бити задовољне ако скупи и 50 места.

Оно што, међутим, насупрот свим неповољним знацима охрабрује Конгресну партију у очекивањима да неће бити катастрофално поражена и што чак рађа извесне скромне наде да би могла однети и већину је подељеност и конкуренција између две комунистичке партије. Насупрот 109 кандидата Уједињеног левог Фронта, лева комунистичка партија поставила је 83 своја (од тога 36 кандидата налази се у затвору) и ушла у изборне аранжмане за још известан број места са Муслиманском лигом и десничарским Кералским конгресом. сРрормално чланови две комунистичке партије супротставиће се директно једни друтима само у четири изборне јединице. Ако се. међутим, узму у обзир и кандидати Револуционарне социјалистичке партије и независни које подржава КПИ број паралелних кандидатура се повећава на

Али и данас, за пунокрвног кариоку Бразилија је само „Новакап“, а Рио је увек „Белакап“ дивни главни

град.

= %

Рио. данас има 3,8 милиона душа и већи је од Рима или Париза. То је по величини други бразилски град (иза Сао Паола) и друга бразилска лука (иза Сантоса).

У ствари, тешко се отети утиску да је Рио конгломерат више градова.

По ритму живота који тече у његовим артеријама, по архитектури, интензитету са- | обраћаја, па чак и становништву — разлике између Копакабане, Ипанеме., Центра, Ботафога и Леблона толико су велике, да човек има утисак да прелази из града у град.

Из аристократског достојанства, хладовине и мира Ипанеме улети се у веселу докону буку Копакабане, њене плаже, шетаче у купаћим костимима, а затим у пословну грозницу Центра. Три разна града.

Да не говоримо о градовима фавела, које као црна чудовишна гнезда чудовишних птица висе нл литицама им обронцима изнад белог мер-

окб 40 изборних јединица а ако се додају и кандидати које подржавају леви комунисти насупрот кандидатима званичне КПИ и на преко 80. Истина у неких десетак изборних јединица званична КПИ подржава кандидате левих комуниста док је у једној јединици случај обратан =— леви комунисти подржавају кандидата КпПИи.

Ипак, супротстављање ће бити таквих размера да ће у великој већини изборних јединица поцепати традиционал не комунистичке гласове. Од тога ће извући користи не само Конгрес него и Муслиман-

ска лига и Кералски конгрес који су такође поставили по седамдесетак кандидата. У изборне аранжмане другима једино није ступао Конгрес који практично и није могао наћи савезника а од опозиционих партија социјалисти који са тридесетак кандидата које су поставили немају великог изгледа на неки крупнији успех али, изгледа, соломонски рачунају да ће их она партија која буде добила највише гласова свакако требати за коалицију. Пошто не знају која ће то партија бити не желе да се удружују и да

са

Страна 3.

ТЕРОР ПОРТУГАЛАЦА НА ТИМОРУ

РОБИЈА ЗБОГ ПЕСНИДАЊА ШЕШИРА

(Од дописника Танјуга)

Џакарта, марта

Две хиљаде километара источно од Џакарте, на крају архипелага Нусантара, ле над индонежанско остово Ти мор као јужна граница Азије према Аустралији. Оно

је и спона између два кон-

танента у погледу кламе, флоре, фауне и расних 0собина становништва. Унутрашњост Тимора насељена је племенима која као и она са Иријана (Нова Гвинеја) имају сличност с првобитним становницима северо-источне Аустралије.

Тимор је познат свету већ више векова, На острву се једино могло наћи мирисаво сандалово дрво којим се снабдевала читава земљина кугла. На Тимору је постав љена сувоземна граница #Змеђу две европске колонијалне силе — Португалије им Холандије — које се налазе на супротној страни глобуса. Мало је сведока терора им Бездушне пљачке коју португалска солдатеска м коло нијалисти врше над индонежанским становништвом на источној половини Тимора. Граница према Индонезији је непроходна не само због природних препрека и беспу ћа, већ првенствено због тога што су је Португалци за-

| кваре шансе.

Све у свему, међутим, ситуација је крајње конфузна а шансе нејасне. Однос снага засад изгледа такав да нико нема изгледа да победи и да ће се и после избора политичка нестабилност наставити у Керали, са евентуалним покушајима коалиционих повезивања или, пак, са новим периодом „председничке владе“.

Д. СИМИЋ

Ленарт и Шастри наставили разговоре

Њу Делхи, 4. марта

ИИС извештава да су пред седник чехословачке владе | Јозеф Ленарт и индијски пре 'мијер Лал Бахадур Шастри наставили данас разговоре у Њу Делхидфу. У разговорима су учествовали и министри иностраних послова Вацлав Давид и Сваран Синг.

Два премијера су разговарали о'сарадњи. Индије и Че хословачке у области науке, трговине и мирољубиве примене атомске енергије. Значајан предмет разговора била 'је и садашња ситуација у Ју гоисточној Азији, затим спре чавање ширења нуклеарних

оружја и стварање безатомске зоне у Азији.

годишњег прилива од 100.000 људи.

Рио је у расном погледу једна од највећих градских мешавина на свету. Основали су га Португалци, али после су се овде населили или били _ дотерани припадници готово свих нација са свих континената. Постоје из И. |

зоване велике групације Италијана. Немаца, Енглеза и Француза, са својим _радио-

станицама, песмама и националном кохезијом.

Али, већи, далеко већи део

потиче од једне мешавине између коренитих Индијанаца, црнаца, мулата. Јапанаца, Кинеза и других обојених раса, стварајући у колорит“ ном Рију изванредно колоритне личности, Блага клима, дарежљивост природе и

љубав, а одатле су на улице Рија сишле мулаткиње са плавим очима. белци са коврчавом косом црнаца и све могуће друге мешавине којо се само могу замислити,

вруће ноћи носили су 5 У овом жарком лету. у -

вом лудом месецу карневала, плажа, фудбала и љубави — кариоке, који и иначе

не пропуштају прилику да

мерног Рија, Ту. у фавелама, живи милион становника Рија. Фавеле примају и гро

било шта и било када прославе — са треском, уз самбу, тромбоне и бубњеве про-

творилм силом оружја. Ко се примети са жељом да побег не из колонијалног пакла тај завршава у – Калбосију, подземним лагунама у Дили ју у којима се умире за неколико часова услед недостатка ваздуха.

Па ипак. у граду Купант на индонежанској страни Тимора, Меак Парера — при падник племена Велаун које насељава оба дела острва — причао нам је да је његов рођак Сико Лопез већ пуних 19 година на тешкој

робији у португалском лелу Тимора и да исту судбину доживљава свако ко покуша да дигне глас против колонизатора. А Сико пре 19 година није хтео да скине свој сламнати шешир кад је наушао један колонијални 0фицир... Меак објашњава да на пор тугалском делу Тимора влада класичви феудализам се ламнаестог и осамнаестог ве ка Европе.

Писмено је мање од један одсто становништва.

За најмању непослушност, људи се јавно шибају или им се специјалним направама чупа месо са

шаке.

1 =

=“

дланова

Почетком јануара У индо--

нежански град Атапупу, на самој граници према колонији, стегља је вест па су колонијалисти ухапсили – 40 пристанишних радника, Њихова судбина је немиззесна. Боље рећи извесна утолико.

што ће сигурно изгубити жи воте у казаматима Дилија. С. ОБРАДОВИЋ

(Илустрација Д. Савића)

слављају 400 година којег толико воле.

града

Међутим, осим што ће и- |

мати прилике да се забави и разонподи, Рио ће нешто и видети од прославе. Гувернер Ласерда жури да доврши серију пројеката. Кроз гранитна брда копају се тунели који треба да олакшају саобраћај. хотелски капацитети су удвостручени _ (очекује _— се 300.000 посетилаца), а у току су радови на новом 40-километарском _ аквадукту који треба да да граду 600 милиона галона воде дневно. То ће, како се очекује. до 2.000 године решити несташицу воде. Рио ће, међутим, тада, Како се такоће очекује. имати 8 милиона становника, Многи чувени ансамбли и личности из иностранства позвани су да наступе пред публиком _кариока или да присуствују прослави, Врхунац прославе одржан је крајем прошлог месеца У јеку фамозног карневала. Ове године све св сложило тако, да је карневал био отисак свих 400 јануара Рија, његова историја речена језиком самбе, илузија. снова. неостварених нада, лепоте, темперамента, врискоа и љубави. Историја ове неизрециво лепе Јануарске

реке,., Жарко БОЖИЋ,

Ја ан и

по по -