Borba
де оваа нет омања па шљеји ттиттавиг
ари
ере таи
5;
зак таш песни нем
АЕ
| А
Страна, 4.
ТРЕЋИ ДАН РАДА ЧЕТВРТОГ КОНГРЕСА САВЕЗА КОМУНИСТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
БОРЦИ ЗА НОВЕ ДРУШТВЕНЕ ОДНОСЕ ПОСТАЈУ ТО ПРИМЕРОМ А НЕ ПРИЧОМ
Сарајево, 4. марта
Трећи дан рада Четвртог конгреса Савеза комуниста Босне и Херцеговине настављен је у комисијама. У току преподневног рада делегатима је достављен материјал Кандидационе комисије. После подне рад у комисијама је настављен, да би у 19 часова био прекинут ради заједничке пленарне седнице на којој је саслушан извештај Кандидационе комисије.
Како се очекује, Конгрес ће наставити рад и сутра
пре подне,
КОМИСИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ САВЕЗА КОМУНИСТА:
МЛАДИ – ОДРАЗ М ОГЛЕДАЛО СРЕДИНЕ МИ ДРУШТВА
У Комисији за изградњу | це, речено је на Конгресу,
Савеза комуниста настављена је жива расправа о разним питањима друштве но-политичке _ активности комуниста. У дискусији су учествовали Касим Мешиновић, Миленко Остојић, Емин Демировић, Љубо Јандрић, Сабрија Поискић, Ћи ро Ракић, Вехид Смаиловић, Недељко Генић, Стојан Николић, Родољуб Чолаковић, Јово Мандић, Мла денко Кисин, Крехо ЖХамдија, Јовица Станишић, Ра дован Чанак, Мирко Радишић, Лука Рељић, Јован Остојић, Алија Поздерац, Јово Ђукић, Драго Галић.
Идејно заостајање комуниста
кочи друштвено-економски развитак, а нарочито развој привредног система. Зато је неопходно идејни рад подићи на виши ниво и учинити га систематичнијим, посветити већу пажњу дебатним клубовима. вечерњим политичким школама и другим облицима. Добро је што у неким комунама. Приједору на пример, око 63 одсто полазника вечерњих политичких школа са чињавају непосредни промзвођачи, али је зато штетно што веома мали број руководећих људи из привреде похађа ову наставу.
Рад у друштвено-политичким организацијама
У извесним срединама комунисти преузимају на себе да руководе Социјалистичким савезом. синдикатима. Савезом омладине, уместо да активно раде У овим организацијама. У другима, опет, већи на се пасивизира. односно У најбољем случају присуствује састанцима. Нису још сасвим савладана схватања ла комунисти треба само да закључују. а неко други да те закључке остварује.
Демократизација кадровске политике
Питање демократизације ка дровске политике постаје све више ствар праксе а не прин ципа. То је нарочито потврђено приликом избора оуководства СК. а пре свега општинских комитета. Предузете су мере да се функционери растерете многобројних за дужења. Раније су били чести случајви да чланови среских и општинских комитета имају десет па чак и 14 задужења. а данас је то све-
дено на много реалнију ме- |
Ру. Примена принципа рзизборности и ротације, и поред тога што известан број људи није схватио њихову суштину. омогућила је да се многи способни. посебно млади љули афирмишу у јавном животу. --О друштвеном положају младих
Васпитање, образовање и учешће младих у самоуправ љању, награђивању, материјални положај. живот оадничке, сеоске и средњошкол ске омладине, судећи према ономе што се чуло у Коми сији, предмет су не само мл тересовања. него и – изучавања које постаје све систе матскије. Дискусије које се о проблему млалих воде после Осмог конгреса обећавату све мање кампање и повре меног враћања на ово питање и наговештавају свестра није ангажовање политичких организација, а посебно Савеза комуниста. У том смислу било је посебно речи 09 перспективама сеоске омлалине, миграцији. потреби да се основном школовању посвети већа пажња, Многа ги
тања из живота радничке о-
"младине покренута су са кон гресне говорнице: стручно 0способљавање, награђивање, станови итд.
. Треба полазити од чињени-
|
'се такви
|он мора да мало и
да је омладина огледало наших слабости и врлина и да је најбоља помоћ младима развијање демократслих односа. На састанку Комисије било је речи и о раду комуниста у неразвијеним _ општинама, о активности "организација У предузећима. поново је било речи и о раду СК на селу. С посебним интересовањем делегати су саслушали и топло поздравили излагање Родољуба Чолаковића који је товорио о хуманизацији односа међу људима.
О хуманизацији односа међу људима
Борба за хуманизацију односа међу људима и за социјалистичке норме је, како је рекао Родољуб Чолаковић још сложенија и значајнија у Босни и Херцеговини, у ко 10] је средина прилично сирова и економски недовољно развијена. Ситносопственичка стихија јаш је врло присутна не само на селу него и у радним колективима. Бор ба против морала ситног соп ственика мора бити свакодневна. Често срећемо појаву да би сви хтели у комунизам. али ако то може одмах. такорећи, сутра. Да радимо како хоћемо, да не ралима довољно, а да имамо све, Неки замишљају да је борба за комунизам похоп са транспарентима и музиком, Такви људи подлежу неверо ватним колебањима, брзо се разочарају и врате старој. жа лосној „мудрости гледај ти себе. сналази се. |
Средина се опл данас до сутра не може олједном изменити, али се против таквих схватања треба борити дале ко одлучније. организованије. јез и наше редове, редове СК какб каже друг Чолаковић. запљускује тај исти морал. јер ни комунисти не живе у безваздушном просто ру. Рецимо. сви знамо како је био тежак проблем задужености предузећа. Колектив дугује милионе. а опет наручује ообу. мада тачно зна да је не може платити и тачно зна да ако не плати да ће ње
'тови другови У другом преду
зећу имати смањене дохотке. Има људи који ће увек на-
ћи изговор пред општинским
комитетом да је ситуација У његовом прелузећу таква ла заобиђе извесне ствари и принципе. Колико руководилаца У општинама зна да је елаборат који је израђен да би се добио кредит лажан. да цифре нису тачне. ла зе све кошта ти далеко више. али они се руководе девизом: почећемо, па ће нам неко морати дати паре. То се чак не сматра ни грехом. него се мисли да сналазе. У нашем Савезу комуниста има известан проценат људи који ништа неће урадити без хонорара. То се нарочито односи на неке интелектуалце. Данас често говоримо о стандарлду. настојимо да га подигнемо. А има људи који су обезбедили прилично добар стандард. Нико против тога ништа нема. Напротив, свако има право да на основу свога рада подиже свој стандард. Али неки млади људи инжењери и други стручњаци гро зничаво теже ла што пре дође до свега онога за шта је потребно "радити годинама. Ако таквог човека замолиш, или га неко изабере у неки самдуправни орган, то је њему тешко и досадно. јер он једноставно неће да ради без хонорара. Он ради много. али као доуштвени радник неће да уради ништа савесно. Ако добро ради. он је зато добро и плаћен, али то још увек не значи да му зато треба дати и чланску књижицу. јер се поставља питање, зашто је он комуниста. А комунисти су борци за нове норме и та не само празном причом него и примером. ] Дискусија у Комисији за изградњу Савеза комуниста
завршена је поподне.
КОМИСИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРУ:
из ОСНОВА ИЗМЕНИТИ СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА ПРОИЗВОЂАЧА
__ Наша кадровска полити_ка, материјални положај "школства, стагнација у спро
вођењу реформе 'образова"ња, криза шткола ученика у привреди, стандард кул-
_ турних радника и комерци-
_јализација уметности — то "су биле основне теме о ко-
_ јима је било речи на данаш
њем заседању Комисије за
"образовање и културу ко-
јој су председавали Душан ка Ковачевић и Рајко Гаго вић. · У
У поподневној дискусији допуњена су излагања 0 0бразовању произвођача, која су изнета на преподневној седници, Речено је да се на образовање произвођача још увек не гледа као на функцију производње. Предложено је да систем образовања одраслих, а поготову произвођача постане трајан _ друштвени процес: ;
На крају комисија је усво јила извештај о дискусији чији је предлог поднео Чедо
кисић, Извештај ће поднесен на пленарном седању Конгреса.
бити за-
За бањалучки и сличне
ворност сносе комунисти Делатност школа као образовно-васпитних институција подигнута је на ВИШИ ниво, реформа је ослободила савре мену наставу претераног исто рицизма прилагођујући је савременим потребама друштва, речено је у дискусији. Тај ши роки и брзи развој школства, међутим, био је неминовно пропраћен многим тешкоћама и слабостима.
Мако су веома важни, материјални услови нису и једи ни који могу довести до преображаја школе. Суштина проблема је у томе да се у са мој школи пронађу људи који ће спровести реформу и преобразити наше школе. Уместо да покренемо све снаге које би могле да измене на|ше школе још увек чекамо да се оне измене саме од себе и многа наша настојања добрим делом се своде само на разне приче. Од колике је важности тај преображај на ших школа довољно је рећи само то да у њима учи цела једна наша млада генерација коју сачињава око 2,5 милиона младих људи, генерација на којој почива наша будућност. Стога на комунистима лежи највећа одговорност за бањалучки и друге сличне случајеве у нашем школству.
Стипендије — подстицај за бољи успех
Неопходно је, речено је даље, преиспитати целу нашу кадровску политику почев од основних школа па до универзитета. Важну улогу у 0-
вој политици има систем сти пендирања и кредитирања ученика и студената. Значај инвестиција у кадрове је толики да се за њих морају на ћи средства и претежно би их требало давати кроз креди тирање студената, јер је тај систем кредитирања и до са да испољио низ предности у односу на стипендирање. Под одређеним условима, с максималним олакшицама, кредит би требало да буде до
На првој седници Комиси је за друштвено-економски развитак у дискусији су учествовали Рајко Дрљача, Васо Јокић, Дедо Трампић, Миле Шестић. Милорад Џоповић, Кемо Томбар и Дубравка Латифић, а на данаш њој другој седници Фахбија Фазлић, Славко Дадић, Милан _ Несторовић, _ Вељко Продановић, Гојко Бабић, Ве лимир Анђелковић, Ђорђе Дујковић, Радош Радовић, Реџо Мешановић, Абдулмумин Марић, Звонимир Хајду ковић, Марко Зубић, Хасам Лакић, Мирјана Јеркић, Дра гтомир Сенберг, Никола Дрљача, Мирко Јелушић, Бећир Табаковић, Бранко Милутиновић, др Апте Јамниц ки, Радован Полексић, Отје пко Стојковић, Екрем Кара џић, Илија Љубоња, Муста фа Губић и Божо Крајииник. е Мада је дискусија обухвата ла веома велики број пробле ма, почев од проналазаштва до самоуправљања У привреди и комунама, до задругарства. школства и услова прив ређивања, лајт-мотив у исту“ пима свих 40 делегата ма кон тресној трибини је решеност 05 ганизација Савеза комуниста ла се ефикасније укључе У све токове социјалистичке из традње. „У народу се говори — рекао је један од делегата — да су комунисти сада чврсто узели ствари у своје руке. али бојати се да то не остане само кампања.“ Из реЈЕ већине делегата упразо про вејава та жеља да активност
случајеве највећу одго-
ступан свим младим људима који желе да студирају. Сти пендијама пак треба такође стимулисати ученике за пости зање што бољег успеха. Доде љивање стипендије студентима, како то често бива, не би требало да се посматра као социјална помоћ. Оне тре ба да буду признање добрим студентима којима ће се на
јални услови за школовање,
Систем образовања произво ђЂача, подвучено је на седници, треба коренито изменити. Чак ни многе радне организа ције не поклањају довољно пажње стручном образовању радника. Најчешће оне уопште немају своје програме за стручно образовање па о томе морају самоиницијативно да се брину радници.
[0] комерцијализацији уметности
У области културе критико вана је комерцијализација уметности која је узела великог маха. То је најчешће последица занемаривања живот ног стандарда уметника што је навело уметнике на сваштарство и профанисање талента. У дискусији су осуђена и извесна схватања да је култури довољно само дати сред ства а не и свестрану подрш ку и помоћ. Таква схватања довела су до перманентних криза у нашим културним ин ституцијама које су зависиле углавном од наклоности локалних руководилаца. Ако су такве институције имале изве сног успеха за то треба захвалити једино ентузијазму културних радника.
На преподневној седници У дискусији су учествовали:
Бранислав Ђурђев, Радмила Матић, др Ристо Шаријенв, Ха кија Куленовић, Нада Маној ловић, Зијо Кучукалић, Анте
Са пленарне седнице Конгреса Савеза комуниста, Босне и Херцеговине
тај начин обезбедити матери |
БОРБА __
негде се самоуправљање схва та и као право нарушавања друштвеног интереса. То је особито случај кад се доносе разне одлуке о неоправданом повећању цена. Комунисти у таквим приликама мисле да не постоји одговорност и грека ако је одлуку донео рад нички савет.
Друштвено управљање
у комуни Понегде се сматра да су ко муне „преорганизоване“, Ме-
ђутим, брзи економски развитак и већа запосленост жена тражи још већу организованост друштва у дечјој зашти ти, исхрани, услугама итд. Друштвено самоуправљање у комунама најчешће долази До изражаја кроз планирање. Кад органи општинске скупштине планирају, испада да су њихови проблеми најпречи. А кад планирају предузећа и друштвене службе, онда су најпречи њихови проблеми. Сада је питање како све то презентирати грађанима. Ако је реч бо томе колико друш твене снаге утичу на политику и послове комуне, онда је очигледно да нешто у методу тог рада треба мењати.
Услови привређивања
Често се говори, особито пе сле повећања цена неких артикала, о условима привређи вања појединих грана. Међутим, неоправдано повећање цена, мимо друштвене интервенције, често умањује досад предузете мере (у рудницима, коксарама, индустрији дрвета и слично), што је дало поводг делегатима да апелују на по литичке факторе да интервенишу и спрече неоправданс пробијање цена које би могло да доведе до враћања на ста
Филиповић, Милосава Тркља,|ре позиције, само са увећа-
чедо Кисић, Момир Радојковић, Маринко Матић, Вели| мир Тодић, Младен Чалдаре|рић, Анка Шазечић, Родољуб Чолаковић и Фазлија Аликал фић.
У поподневној дискусији учествовали су: Урош Черанић, Јоцо Марјановић, Хасан Хаџиомеровић, Епвер Реџцић, Младе Чалдаревић и Бошко Башкот,
КОМИСИЈА ЗА ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ:
ЕФИКАСНИЈЕ УНЉУЧИВАЊЕ НОМУНИСТА у СВЕ ТОКОВЕ ИЗГРАДЊЕ
организација Савез комуниста после Осмог конгреса не оста не кампања, него напротив, да се проблеми сагледају дуторочније, решавају радикал није, да се учини крај полумерама и недореченим акција ма и активностима. Полазећи са те платформе, истакнуто је неколико занимљивих пробле ма. г
Самоуправљање у привредним организацијама
Брз развитак самоуправљања, успехе у преношењу самоуправних права на зборове рад ника и непосредне произвођаче и сличне резултате већина учесника У дискусији помену ла је само узгред, указујући још и на неравномерност у развитку самоуправљања, на његово заостајање У мањим привредним организацијама, на бирократе који и после Ос мог конгреса тврде да се „неписменим и некултурним рад ницима“ не могу препустити права управљања, на појаве самовоље и притиска на орга Не самоуправљања да одлучу ју како жели дирекција или администрација. Мишљења не ких комуниста да најпре треба решити материјалне, проб леме, па тек онда развијати демократију доводе до стагна ције самоуправљања у неким привредним колективима. Међутим, брзој афирмацији само управљања доприноси првен ствено то што је прецизније дефинисана пословна полити ка. што је идејна борба интен зивнија и што се примгдбе чланова колектива примају са више пажње и респекта. По-
|
ним проблемима. Такође, пледира се за усвајање еластичније политике инвестирања, што би комунистима у одређе ним привредним браншама о» могућило да се самосталније боре за побољшање услова привређивања.
Регионално планирање
Чињеница да 47,6 одсто 60санскохерцеговачког становни штва живи у брдско-планинским рејонима и да постоји прилично велико неразвијено подручје где се стандард поди же спорије често ствара код комуниста утисак беспомоћно сти тако да се очи упиру у правцу савезне и републичке касе. Ако би се пришло регио налном планирању, што прет поставља комплексно сатледа вање и планирање свих фактода, од миграције становнији тва, школства. запослености, развитка пољопривреде итд. организације Савеза комуниста имале би јасније перспективе и лакше би сагледале пи љеве за које се треба борити.
Кооперација је у многа села донела нови намештај, електричне апарате, бољу исхрану и одевање, једном речју. виши стандард. Међутим, то је родило и схватања ла кооперација погодује само крупнијим и средњим газдинствима, прим чему се заборавља на ефекте кооперације у сточарству, воћарству и осталим делатностима, где и мала газдинства могу наћи повољне перспективе и шансе за повећање дохотка м стандарда. Невоља је у томе што комунисти остају по страни и што међу њима има мало непосредних произвођача. Зато су делегати указали на потребу да у резолуцију о наредним задацима Савеза комуниста уђе и закључак о ширем при мању непосредних поосизво= ђача у сеоске организације.
Извештами: Јованка БРКИЋ
срахрија ЈОВАНОВИЋ Слободан ПОПОВИЋ '
Снимак: Ж. ЖИВАНОВИЋ
Напрађивање према раду представља уношење објективних критеријума у механизам _ расподеле, — односно спровођење у живот социјалистичког принципа: свако према способностима, сваком према његовом раду. Због сти мулисања појединаца на.већу продуктивност оно, под одређеним околностима, постаје мотор покретач привредног развоја, и најсигурнији и најбржи пут за постепен прелаз на комунистички принцип расподеле: свако према својим способностима, свакоме према његовим потребама.
О проблему расподеле У друштву које гради комунизам Маркс у „Критици Готског програма“ констатује, да су у нижој фази комунизма — социјализму награђивање према раду и њему условљава неједнакост међу појединцима (неједнака радна способност и већа оптерећеност децом или слично) природна и неизбежна појава.
Да би се ова неједнакост ублажила перспективни развитак животног нивоа требало би усмерити у правцу постепеног јачања различитих 0блика друштвене потрошње, базираног на сталном порасту производних снага друштва и све већем обиљу производа и услуга. При томе треба имати у виду да се производне снаге друштва могу најбрже и најуспешније јачати путем стимулативних облика награђивања и постепеним побољшавањем општих услова живота, у оквиру којих би шира друштвена заједница требала комплексно захватати и проблем бриге о деци.
Лични дохоци представљају извор за уредну просту и проширену репродукцију радне снаге — појединаца и њихових породица. У том светлу би се брига о деци (која обухвата васпитање, издржавање и образовање) могла прогласити искључивом обавезом родитеља.
Међутим, не смемо заборавити да се преко радне породице репродукује и читава нација. Економски изражено уредна репродукција породи-
СКУЛШТИНСКИ ЖИВОТ
У Савезној скупштини јуче је радило више одбора, трупа и комисија Савезног, Просветно-културног, Социјално-здравственог и Организационо-политичког већа. На дневном реду били су, углавном, законски прописи који се усклађују са Уставом. Одбор за високо школство Просветно-културног већа прихватио је предлог за укидање садашњег закона о сти пендијама. Истовремено, чланови овог Одбора посебно су истакли потребу да се У скупштинском документу о материјалном положају омла дине, који се увелико припрема, што јасније формулишу задаци и смернице у погледу кредитирања и стипендирања студената. Речено је, такође, да би овај документ требало да обавеже репубблике да донесу законе који ће регулисати материју стипендирања. Две групе посланика Просветно-културног већа, припремајући материјал за данашњу _ пленарну седницу Већа, разматрале су измене законских прописа о радиодифузним станицама, о заштити домаћег филма, о ортанима управљања у области филма итд.
На заједничкој седници одбора Социјално-здравственог већа за организацију и финансирање социјалног осигурања и за организацију и финансирање здравствене службе — претресане су пре дложене измене и допуне Закона о организацији и финансирању социјалног оситурања. На дневном реду Одбора Савезног већа за социјално-здравствена питања на лазили су се законски предлози о заштити на раду, о ратним војним инвалидима, б лековима, о старатељству и други,
„Најдужа седница“ маратонски састанак Законодав но-правне комисије, који јо почео у понедељак, а заврштиће се (можда) у суботу догурала је негде до половине од 57 тачака, У скупштинским аналима досад, по дужини, не забележеног дневног реда. Но, ни то неће бити завршетак заиста огромног посла који је ова Комисија обавила за минуле две године јер је остало још доста законских прописа које треба ускладити са Уставом, А сваки закон — мора проћи кроз „филтео“ Комисије пре него што дође на ред за усвајање на пленарним седнидама скупштинских већа.
пе Седница Социјално здравственог већа Савезне онупштине 12. марта
' Председник _ Социјалноздравственог већа Савезне скупштине Олга Врабич са-
НАША АНКЕТА: ДА
ДОДАТАН МЛИ СРЕДСТВА А
АРУШТВЕНО -ЕКОНОМСКА ФУНКЦИЈА _ДЕЧЈЕГ ДОДАТКА
це осигурава одржавање и даље развијање циклуса У“ купне друштвене производње и потрошње. Ради тога У високо организованом људском, друштву брига о деци постаје заједничка брига шире друштвене заједнице.
Брига заједнице за децу може попримити најразличитије облике, који би се систематизацијом могли свести на два основна облика: |
1) Непосредна помоћ заједнице радној породици У виду дечјег додатка;
2) Посредна помоћ заједнице радној породици преко друштвених фондова:
а) здравствена заштита деце и омладине, смештај. деце у дечјим установама, смештај омладине У Ђачким домовима, васпитање и образовање на свим степенима. Нас'у конкретном случају занима дечји додатак као облик непосредне помоћи, и начин његовог формирања и
6) ц)
д)
преливања у различите облике посредне помоћи.
Да би могли утврдити оптималан однос између непосредне и посредне помоћи радној породици, и трошкове дечје и омладинске заштите који падају на терет породице односно друштва, неопходно је приказати њихову структуру. Познато је да се трошкови заштите деце и омладине састоје од:
— Инвестиционих улагања у објекте, опрему и пословна средства,
— Трошкова пословања: ма теријални трошкови (укључујући и амортизацију) и личне дохотке упосленог особља.
Несумњиво је да би трошкове инвестиционе изградње требало да сноси шира друштвена заједница. Изузетно, ради убрзаног решавања гторућих проблема дечје и омладинске заштите, могао би се увести и самодопринос грађана. Трошкове пословања требали би у начелу да сносе ко-
УКИДА СЕ ЗАКОН О СТИПЕНДИЈАМА
звала је седницу већа за 12. март 1965. године у 9 часова. За ову седницу предложено је да се претресе предлог за измену и допуну Закона 0 организацији и финансирању социјалног оситурања, предлози основних закона о заштити на радуи 0 заштити од јонизирајућих зрачења, затим, Предлог закона о помоћи члановима по родица чији су храниоци на обавезној војној служби и предлог за измену и допуну Основног закона о здравственом надзору над животним намирницама,
Међуопштинска сарадња пред Савезном енупштином
Председник Организационо -политичког "већа Савезне скупштине Крсто Попивода сазвао је седницу Већа за 12. март у 9 часова. За ову седницу предложено је да се размотре актуелна питања међуопштинске сарадње и претресу предлози. закона о савезним органима управе и о измени Закона о организацији и раду Савезног извршног већа и затим предлог основног закона о безбедности саобраћаја на јавним путевима. Материјали за делегате И нонгреса Савеза комуниста
Словеније
Љубљана, 4. марта Централни комитет Савеза комуниста Словеније упутио је делегатима Петог конгреса Савеза комуниста Словеније, који ће почети 17. марта, извештај о раду ЦК СКС између Четвртог и Петог конгреса. Делегатима су, такође, по слати материјали који обрађују нека друштвена и идејнополитичка _ питања, Ови материјали треба да послуже као подстицај делегатима за што активније учешће на Конгресу.
Инж. Јован Костић нови директор Борског
рудника
Раднички савет бакра Бор донео је да се за новог директора ове највеће организационе Јединиц : Рударско-топионичарског басена постави инж, Јован Костић, који је досад радио у Институту за бакар У Бору.
Досадашњи директор инж. Светислав Радивојевић прелази на рад у нову Управу за инвестиџије, где ће бити руководилац инзестипионе трупе за рударство. Неа
рудника одлуку
Петак, 5. март 1965,
И ПОВЕЋАВАТИ ДЕЧЈИ _ РУНЧИЈЕ НОРИСТИТИ
рисници услуга односно њухови родитељи. Међутим, да би родитељи у целини могли подмиривати ове трошкове требало би повећати; 3
— личне дохотке и
— дечји додатак.
По правилу би дечји дода так требало димензионирату тако да се њиме могу подмиривати материјални трошко, ви, док би трошкове личних доходака за особље упослено у домовима требало подмиривати из личних доходака родитеља. До преласка на економске личне дохотке требало би субвенционирати дечју и омладинску заштиту. То би се могло постићи на следеће начине: 1) диференцирањем _ дечјег додатка према висини личних примања родитеља,
2) диференцирањем цена услуга према висини личних примања родитеља.
У првом случају имућнији родитељи би сносили разлику између висине материјалних“ трошкова и дечјег додатка, док би се у другом разлика у цени услуга, за родитеље с нижим личним дохоцима, по кривала из друштвених фондова односно буџета.
У оба случаја требало би имати у виду да субвенционирање представља привремену социјалну меру. проузроковану ниским личним до-
' хоцима. Ради тога се не би
смело догодити да се субвенцијама користе и имућнији родитељи.
Овакво постављање проблема дечје и омладинске заштите не дозвољава да се по стотак средстава У фондови= ма социјалног осигурања на-= мењених за ову сврху, постепено смањује. Насупрот томе, њега би требало повећавати до мере, која би нашу земљу уврстила у ред напредних земаља, карактеристичних по свестраној бризи заједнице о подмлатку. На тај начин остварили би се услови за 60љи живот радног човека и срећнију будућност нације.
Др Лазо АНТИЋ Економски институт За
ЛИЦА НА ОДСЛУЖЕЊУ ВОЈНОГ РОКА ЋЕ ГЛАСАТИ 14. АПРИЛА
Овог дана, ће гласати и ли-
ца на војној вежби и поса-
де бродова који се налазе
ван наших територијалних вода,
Према решењу Савезне изборне комисије, лица која се налазе на одслужењу војног рока. односно на војној вежби, као и чланови посаде поморских и речних бродова трговачке морнарице који се на дан избора налазе ван територијалних вода Југосла вије, гласаће на изборима 38 посланике Савезног већа Са везне скупштине на дан априла ове године.
О непосредном спровођењу овог решења ће се старати посебна изборна комисија за руковођење одређеним — пословима у вези са спровођењем избора у војним јединицама и војним установама, односно општинска изборна комисија на чијем се по» дручју налази седиште радне организације којој припада брод који се на дан избора налази ван територијалних вода Југославије.
__ПОНИШТЕН_ЈЕЛАН ЗБОР БИРАЧА У ТЕТОВУ
Тетово, 4. марта
Општинска изборна комисијаг у Тетову, на захтев гра ђана из изборне јединице 43, поништила је збор бирача, на коме су предложени кандидати за одборнике за 01штинску скупштину. — Збор бирача у овој изборној је диници, која обухвата два се ла у овом крају, требало је да се одржи 25. фебруара. Међутим, скуп је био одложен за сутрадан, пошто се вије појавио одборник, који је у име председника општин ске скупштине требало да т8 отвори. Иако је _ сутрадан збор бирача био одржан кандидати за одборнике, бирачи ових места, нарочито они који нису могли да при суствују предлагању кандидата, ставили су притовор ол штинској изборној комисији захтевајући да се збор пони шти и закаже нови. Они су се позвали на законске про писе, према којима се сазивање сваког збора бирача мора објавити најмање три дана унапред.
Нови збор бирача одржаће се сутра.
НОВИ САД: — У Покрајин ском извршном већу Војводине јуче је под хредседни“ штвом Илије“Рајачића одрже но саветовање са представни пима општинских и среских скупштина о припремама 38 израду друштвених планова
и буџета. После укидања с0г зова, општинске скупштине ће морати да _ самосталније приђу изради друштвених планова.
Ј.