Borba

Петак, 5. март 1965.

ПРЕМИЈЕ

Тражећи шире изворе сна бдевања великих потрошалм ких центара млеком, Одбор за трговину, Угоститељство и туризам Сталне конферен ције градова предложио је, пре извесног времена, саве зним органима да се премије за млеко, које се сада да ју само друштвеним газдин ствима, исплаћују и индиви дуалним произвођачима, под условом да млеко производе у кооперацији са земљорад вичким задругама,

Овај и још неки слични предлози поново су актуели зовали дискусије о једној те ми око које су се до скора „копља ломила“ углавном међу агрономима и екопоми стима да би. сада већ, постала предмет веома озбиљ них интересовања и у много ширим круговима, Реч је. наиме, о премијама, управо у субвенциолисању произво дње и често веома опречним мишљењима о тој теми која се све више поларизују на — за и против.

Да је садашњи принцип премирања, који једне произвођаче очигледно фавори зује на рачун других, врело гичан у томе се углавном сви слажу. Прошле године млеко је од индивидуалних произвођача откупљено најчешће по 45' динара, а некад и по 35 динара. У мисто време откупљено млеко се, посредством премија, плаћа друштвеним _ газдинствима готово двоструко више. Зато је од укупне годишње продукције млека која изно си нешто око милијарду ли тара, прошле године откуп љено тек око 14 одсто и то углавном еа друштвених газ динстава, |

Нелогичнест је, дакле, 0чигледна, а њене последице највећим делом сносе потро шачи, Питање је само дали излаз из ове заиста неодрживе праксе треба тражити у протезању политике субвенционисања _ производње млека и на коопераште, Ууправо у само извесном про ширењу круга привилегованих или — што би било мно го више у складу са основним интенцијама привредног система — у укидању премија и стављању свих произвођача у једнак поло жај на тржишту, оријентишући их на слободну међу собну утакмицу, при чему би се резултати њиховог ра да вредновали искључиво посредством тржишта,

Овај други пут би, по све му судећи, био исправнији. Пракса то уосталом, убедљиво доказује. Систем пре мирања производње млека

НИСУ ЛЕК

постоји већ годинама, а циљ му је: унапређење говедаро ства, односно већа продуктивност у производњи млека и меса. Шта се, међутим, по стиглог Говедарство опада (само прошле године број крава смањен је за око 150 хиљада грла), производња млека опала је за 12 литара по становнику, при чему је опадање производње карактеристично и за премирана друштвена газдинства и за песубвенционисане индивидуглне произвођаче. Једино је, подстицана високим пре мијама, расла производња стоке за клање. Али сада је и обим клања говеда нагло опао. Не због тежње за унапређењем говедарства (то би се иначе одразило на пораст броја крава) већ због високих пена меса која у 9дређеној мери утиче на потрошњу. Излаз из „кризе пласмана“ поново се тражи не у повећању продуктивно сти и снижења производних трошкова, него у повећавању субвенција.

Слично се логађа им са мле ком. Понегде су истина, напори за унапређење говедар ства уродили плодом. Има газдинстава где просечна, го дишња продукција млека по крави износи преко 4.000, а негде и преко 5.000 литара. Али зато нису ретка пи газ динства где првокласне сименталке, па чак и краве фризијске расе, не дају више од 500 до 550 литара мле жа, управо колико и просеча на „буша“. У таквим услови ма заиста је немогуће скројити капу под којом би сви били заштићени.

Уместо да подстичу већу продуктивност, субвенције су се у ствари претвориле У главни ослонац и у готово главни циљ непродуктивних произвођача, конзервишући назадну технологију и заостале односе, Шражса по казује да се то управо дога ђа и у кооперацији код готово свих производа на ко је се она усмерава и који се субвенционишу преко гаран тованих цена и премија,. Не ма заиста, никаквог разло га веровању да се то пе би догодило и са млеком.

Решење се, дакле, очигле дно не може наћи у беско начном подржавању илузија него у лоследној примени система, Његов принцип је: скономска самосталност про извођача. А ла би неко само стална хедао крез живот ва

ља му, поред осталог, јед-| ропривредних

— Овај извештај шаљу горе та су рекли да га ти дотераци

а

~!

(Карикатура Д. Савића)

ПРИНОСИ МОЈИ ДЕМАНТУЈУ НЕВЕРИЦУ У ВИСОКУ И РЕНТАБИЛНУ ПРОИЗВОДЊУ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Само натпросечним »вишком« приноса кукуруза ЛИК Сремена Митровица може да нули 250 трактора или 100 номбајна, — Три жетве нрмног биља у

Шта може наша њива да да, какви су њени стварни капацитети 2

Не желимо, наравно, да се упуштамо у разматрање теоријских могућности нити да говоримо о некаквој експерименталној производ њи кукуруза, пшенице, шећерне репе и луцерке. Пред собом имамо управо прошлогодишњи биланс производње на једном ширем подручју који врло уверљиво демантује досад не ретко из ражавану неверицу у високу и веома рентабилну производњу у нашој друштвеној пољопривреди.

Реч је о једној групи покомбината ном уклонити и дубак нај над којима је Југословенски који се ослања упућујући га Пн ено Е тумарски

да хода својим ногама.

центар имао у неку руку па

В. РОКИЋ | тронат. Пружао им је сву

ОБИМНИ РАДОВИ НАШИХ ПРЕДУЗЕЋА Н НУЛТИВИРАЊУ ПУСТИЊА У УДР

Југословенски стручњаци почињу идуће недеље истражне и геодетске радове у пустињским областима ује дињене Арапске Републике. Тиме ће _ почети извођење једног од највећих послова које је Југославија до сада добила у иностранству. Према уговору који је закључи ло Пословно удружење Ингра предузећа „Енергопројект“ из Београда и „Електропројект“ из Загреба са својим кооперантима _ извешће за рачун владе УАР ра дове на претварању пустиње у плодно тле на _повошини од 56.000 федана (24.000 хектара) у вредности од 40 милиона долара, од чега 17 ми лиона долара отпада на кре дит који је наша влада одобрила УАР. Уговор је закљу

стручну помоћ и упућивао их на разне научне институције са којима су ова газ динства најдиректније сара ђивала у производњи појединих култура. Облици те

чен у оквиру међудржавног | сарадње су различити, али

две земље.

Десет милиона за уређење спортских објеката

Општинска

програм изградње спорт= ских објеката у овој годи-

шарку и одбојку. За ову сврху обезбеђено је око 10 милиона динара. 0. %Х.

протокола о финансијској и је њихов заједнички имеекономској сарадњи о између | цитељ: висока и рентабилна

производња. Биланс који је управо сведен то и потврђу је.

„Вишак“ по хектару 104.000 динара,

За 1964. можемо слободно

Хан Пијесак, марта да кажемо да је била годи-

на кукуруза. Због тога нам

скупштина | неће бити потребно да се за Хан Пијесак усвојила је|државамо на

такозваном климатском "фактору. У свим крајевима земље клима је углавном била ујед-

ни. Наставиће се изградња | начена и издашно наклоигралишта за рукомет, ко| њена кукурузу, изузимају-

ћи можда само нека мања подручја која су била захва ћена непогодама (градом, подземним водама и сл.)

Билансом је обухваћено девет крупних произвођача кукуруза. Они су на 12.820 хектара имали прошле годи не 12,29 метричких центи су вог зрна просечно по хектару. Какав је то принос најбоље могу да оцене, наравно, сами произвођачи. Онима који нису упућени помо ћи ћемо једним другим податком: сва друштвена газдинства заједно добила су прошле године просечно по хектару 51,8 метричке центе сувог зрна, или за 20 ме тричких центи мање него ових девет комбината. А тај „вишак“ приноса донео је о вим газдинствима ништа ма ње него 104.000 динара просечно по хектару. Некима, наравно, и знатно више.

Ако бисмо сада извели са свим просту рачуницу шта се може купити само тим „вишком“ из производње ку куруза видећемо да је сваких двадесетак хектара да ло нов трактор или сваких педесет хектара нови комбајн. За ПИК Сремска Ми тровица, који је имао 4.700 хектара под кукурузом, то значи 250 трактора „задругар“ или 100 комбајна „змај“. ИПК „Осијек“ је у неповољнијем положају само утолико што је кукуруз засејао на мањој површини, на 3.200 хектара, али је зато добио 73,5 метричких центи просечно по хектару, према 70,3 колико је имао комбинат у Сремској Митровици По површини и приносима њима су најближи ПИК „Вуковар“ са 2.184 хектара и 78,6 метричких центи сувог кукуруза и пик „Сомбор“ са 1.674 хектара и 717 метричких центи.

У овај наш рачун намерно смо „уплели“ баш тракторе и комбајне, јер се у-

право чује да домаће фабри ке имају велики број непро датих трактора и да пољопривредна газдинства немају средства да их купе.

Шећерна репа још рентабилнија,

Произвођачи пшенице вероватно ће се нерадо сећати 1964. Колико их је, с почетка, обрадовала — пшени ца је у мају обећала богату жетву — толико их је на крају разочарала. Готово ве објашњивим јунским обртом она је подбацила на мно тим газдинствима и до 50 од сто у односу на планиране приносе. Просечан принос свих газдинстава био је све та 25,8 метричких центи. Ме Ђутим, произвођаче над којима је Центар имао патронат (осам комбината и задруга у Модричи) „топлотни удар“ је знатно мање по тодио. Њихов просечан при нос на 26.012 хектара већи је за 6,66 метричких центи, него на осталим газдинстви ма. Са 4.% метричке центе просечно на 725 хектара ПИК „Ћуприја“ је имао чак сасвим добру жетву. „Пела гонија“ такође, са 38,41 метричких центи на 1.655 хектара итд.

Са шећерном репом је, по прилици, као и са кукурузом, с том разликом што се репа показала још рентабилнијом. Онај „вишак“ при носа изнад просека за сва друштвена газдинства донео је „штићеницима“ Центра ништа мање него 155.945 динара просечно по сваком хектару. У групи произвођа ча репе било је укупно шест комбината: „Камендин“, „Осијек“, „Пелагонија“, „ћу прија“, „Сремска Митровица“ и „Сомбор“. На 8.545 хектара они су добили просеч но по хектару 439,95 метрич

»Намендину«

ких центи, према 320 метричких центи колико изно си просек за сва газдинства.

За ова газдинства и луцерка је била врло рентабилна. Иако јој прошла година није била много накло њена, седам најбољих произвођача добило је са 5.206 хектара просечно 83,95 метричких центи, што је за око 22 метричке центе више од просека свих друштвених газдинстава.

Камендински зелени конвејер

За крај смо оставили „Ка мендин“ и његов, вероватно светски рекорд у производњи зелене сточне хране. Ка мендински „зелени конвејер“ дао је просечно по хектару у једној варијанти 176, а у другој 18,2 вагона крмне масе. Укупна површина, истина, није велика, свега око 18 хектара, али је то ипак својеврстан рекорд. Уосталом, реч је о три жетве које је ово газдинство пости гло на тој површини у проштлој години. Прво су скину ти озима репица и раж, па шећерна репа (односно силажни кукуруз у другој варијанти) и најзад јесењи сунцокрет.

Сваки камендински хектар под овим биљем дао је просечно 27.000 крмних јединица са 3.000 килограма протеина, према свега око чети ри вагона зелене масе и око 8.000 крмних јединица коли ки је просек свих друштвених газдинстава. Због тога и калкулације у производњи меса и млека у „Каменди ну“ изгледају сасвим друга чије него на осталим имањи ма, али то ће бити предмет једне друге теме.

Драган МИХАИЛОВИЋ

Пређођење пензија

НОВЕ ПЕНЗИЈЕ ВОЈНИХ ОСИГУРАНИНА М СЛУЖБЕНИКА СУП

На оснођу приложене шабеле ођи осигураници могу сами израчунаши сбоју пензију

Како ће се извршити превођење пензија војних осигураника2 За разлику од оста-

лих осигураника њихов нови пензијски основ утврЂује се на основу пла-

те према чину односно плате исте класе ако су у питању пензионери — војни службе-

ници

Нови закон о пензијском оје раније ограничење на основу кога се осигураник разврставао у један осигуранички ра зред ниже ако у чину, у коме је пензионисан није прогодину. у свим оваквим случајевима пензија ће се оема плати чина од носно класе коју је војни оси

сигурању укинуо

војни

вео најмање једну

Према томе,

дредити пр

тураник имао У часу пензионисања. Шта улази у плату за пензијски основг

По пропису о платама војних лица, у плату од 31. децембра 1964. године улази: 0сновна плата, периодска повишица ако је војни осигураник прима, положајна плата

ни осигураник вршилац дужности појединог формацијског места, у плату улази и положајна плата чина и то увећана За половину разлике плате чина и положајне плате за формацијско место

У плату За пензијски основ улази и армијски додатак, као и остали дода писује члан 1 ан војних лица. Који додаци улазе у плату и колики су прописа секретар за народну

У плате улазе стручни додаци уколик војни осигураник примао полседњих пет годи

додатка у раздобљу од 6 сеци.

Када се овако утврди уку“ пан износ плате њој се додаје и дванаести део новогодишље награде. Добијени износ чини основ за одређивање нове пензије.

Колики су проценти за пензије војних осигураника Висина пензије одређује се

чина или вишег чина ако се у војни осигураник нглази најод пензијског оспона У о формацијском месту вишегј|тима а према навр

чина или класе. Ако је вој-

жу.

ци, које про

19. Уредбе о пласве ће државни одбрану. и посебни о их је у на пре пен

зионисања. За пензију се 0“

брачунава и. просек ИВА Ио

Уколико су војни осигураници били и учесници НОБ-а пре 9, септембра 1943. године могу да користе и проценте предвиђене за ову категорију учесника НОБ-а. Ови проценти су у ствари већи само за војне осигуранике — жене, Војним осигураницима пен зионисаним са стажом мањим од 20 година признаје се као да су имали најмање 20 година стажа.

Војни осигураници могу сами израчунати нову пензију с обзиром да знају плате својих чинова односно класе у којој су пензионисани на дав 31, децембра 1964, године, Њима ће од користи бити овај упоредни преглед висине про цената према навршеном стажу: (Напомињемо да табелу моту користити и осигураници | службеници СУП-а као и вој-

5 до 8 56 о ба Бо де БЕ с о / 5 в 5 48 58 с Е 5 = К Е 5 55 а ба б= муш. жене муш. жене 20 55%/) 60%/о 55%/о 57,5%/о 21 579 62,59/0 57,5/о 600/о 22 5900 65%/о 60 62,5%/о 23 619 67,5%/ – 62,5%/о ; 65%/о за 63), 70 65 7 67,5"/• 25 65) 72,5%о 67,5%/о 709» 26 бтуо 759 70% 72,59 27 вд 77,59 72,5%/о 7596 28 19 80%/ 759 77,59/о 29 пау 82,50 77,59» 809о 30 159 859 809/о 82,50/0 31 7тб — 80,59» – 83%/0 32 79 — 81% 83,5%/0 33 81љ — 81,5%/о 8497 34 83л — 82'/о 84,5%/о 35 85/ _— 82,50 85%/о 36 — — 83'/ 3л — — 83,5» 38 — — ва _ 39 — — 84,5% _ 40 — – 85 _ На пример. ако војни осигу

'ни _ осигураници — учесници НОБ-а пре 9. септембра 1943. године).

раник има 24 године стажа, његова ће пензија износити 65 одсто од плате и додатака

децембра 1964. Уколико је о|еРкан осигураник и учесник НОБ-а од пре 9. септембра 1943, године он ће на овако одређену пензију примити још 60 одсто, с тим што ово повећање не може премашити 85 одсто пензијског основа.

Међутим, жена-војни осигу раник, учесник НОБ-а од пре 9. септембра 1943. године може користити табелу за учеснике НОБ-а. На пример, ако има 28 година стажа њена ће пензија износити 80 одсто од плате и додатака (пензијски основ) на дан 31. децембра 1964. године. Овако одређена пензија повећава се за 60 одсто али она не може према-

| (тензијски основ) на дан 31. |

Ријека, 4. марта Бродоградилиште „Трећи мај“ у Ријеци и „Хиндустан шипјард“ из Висакхапатнама на источној обали Индије пот писали су прелиминарни уговор о петогодишњој сарадњи. Овим уговором, на чијој се дефинитивној верзији ради, „Трећи мај“ би индијском

шити 85 одсто пензијског основа (плате и додаци на дан 31. децембра 1964. године).

Пензија службеника унутрашњих послова

Пензије службеника унутра шњих послова поново су одре ђене 1. јула 1962. године. Одлу ком о установљењу пензијског додатка пензијски основ је утврђен према основној и положајној плати и посебном додатку, У складу са звањима и платама који су важили на дан 31. децембра 1961. године.

Њимла ће се према плати утврђеној на овај начин одредити нови пензијски основ. У ствари, плата ће се валоризо вати (прерачунати) са одговарајућим фактором за 1961, годину. Ово важи за све службенике унутрашњих послова који су пензионисани пре 1. јула 1962. године. Ако су пензионисани после овог _ рока њихове пензије превешће се као и пензије осталих осигураника. п.с.

САРАДЊА „ТРЕЋЕГ МАЈА“ М МНДИЈСКОГ БРОДОГРАДИЛИШТА

бродоградилишту испоручио главне погонске моторе – од 9.600 коњских снага, обезбеђивао у Индији сервис и резервне делове за њих им давао техничке консултације индијском партнеру за про!изводњу бродова,

Страна 5.

ИНТЕРВЈУ ЕДВАРДА НАРДЕЉА ЛИСТУ »САМОУПРАВЉАЊЕ« (1)

УСКЛАЂИВАЊЕ ПОТРОШЊЕ И ПРОДУКТИВНОСТИ

Председник Савезне скутштине Едвард Кардељ три мио је чланове редакције листа „Самоуправљање“ ц у дужем разговору одговорио на више питања о даљем развоју самоуправљања ти система привређивања у духу одљука Осмог конгреса ч резолуција Савезне скутштине. Овај интервју почели смо да објављујемо у јучерашљњем броју, а данас доносимо наставак одговора на. трво питање, које се односило на реализацију поставки Осмог конгреса, на потребу трилагођавања целокупног тривредног ч политичког система — систему самоуправљања, као ч на мере које ће Савезна скутштина предузети за отклањање старог система.

Ако доследно будемо водили такву политику онда су. по мом мишљењу, не само оправдане, већи неопходне све оне планско-регулативне мере — економске и административне — које и 0бим и структуру потрошње безусловно доводе у склад са стварним вредносним роезултатима друштвеног рада. Наиме, објективна економска законитост захтева. прво, да потрошња не иде испред 0остварене друштвене продуктивности рада. и друго. да привредне организаџије од којих зависи ниво друштвене продуктивности рада м са њима заједно читава привреда, заиста и располажу таквим условима, средствима и стимулусима, који омогућују и захтевају од њих мак сималан напор у правцу пове ћања продуктивности рада да би тиме себи и читавом друштву уједно одредиле и границе потрошње. Ситурно је да стихијско и произвољ но повећавање номиналног личног дохотка не обезбеђује адекватно стварно побољшава ње животних услова радних људи ако оно вије .покриве но“, односно обезбећено одговарајућом друштвеном про дуктивношћу рада и одгова рајућом структуром — производње и међународне размене. А код нас у последње време има таквих претерива ња и илузијг

Опасност од стихијског повећања личних доходака

Нема сумње да је правилна оријентација Осмог конгреса у том смислу да тоеба — због заостајања у лрошлости — у садашњим условима обезбедити релатинно бржи пораст личне и опште друштвене потрошње у односу на инвестициону потзошњу. Али, тај се циљ не може постићи простим пребацивањем новца са јелног подручја на друго. већ пре свега борбом предузећа за већу продуктивност рада, од говарајућим њиховим положајем у систему проширене репродукције и одговарајућом структуром инвестидија, производње и међународне размене. Управо зато полаз на тачка за наше друштвено планирање не треба да буду неке технократске концепције развоја, већ интерес радних колектива да у њиховој борби за већу продуктивност ра да стално напредују и да сво јим напретком и потребама уједно указују на правце даљег развоја производних снага и унапређивања привреде уопште. Таква оријентапија треба да одређује и характер инвестиционе политике. односно структуру инвестиција. Астихијско номинално по већавање личних доходака у привреди, које није покриве но одговарајућим порастом продуктивности рада, може само успорити такав позитиван развој и повећати нестабилност у привреди.

Наиме. сви знамо да у савременим условима друштвена продуктивност рада све мање зависи од самог физич ког напора радника, а све више од сталног унапређења технике, технологије, органи зације рада и научнеистражи вачког рада. Зато наш привредни систем и целокупна наша економска политика треба да стимулишу радног човека не само за бољи његов лични рад, већ првенствено у правцу његове заин тересованости за непрекидно м најбрже могуће унапре ћивање технике, технологије и организације рада, укључујући ту и све интеграционе процесе и облике, који доприносе модернијој технологи ји и воетшој продуктивности рада. Уједно, они треба да му обезбеде ми одговарајућа средства и самосталност У располагању тим средствима — у складу са резултатима његовог рада — који ће му омогућити да оствагује такав свој интерес м да на основу такве своје пктивности добија и потребну друштвену помоћ — у крелилном систему и другим облим цима друштвене сарадње у складу са резултатима и могућностима друштвене при вреде. При томе, тај процес треба да буде одлучујући не само у изградњи нових про изводних капаџитета, већ и у пословном животу и развоју постојећих предузећа.

Потреба да се превазиђе елементарна заосталост наметнула је У прошлости политику извлачења и централизације веома високог дела

акумулације из постојеће привреде. Та је политика омогућила — у условима ве-

лике заосталости — релативно веома брз развој и веома брзо мењање друштвене структуре. али је истовреме по условила и прилично екстензивно привређивање. Наиме, ми смо изградили велики број предузећа, међутим, изградили смо их физички, а не и економски, Наиме, та

предузећа нису имала као самостални организми довољ но материјалних могућности за свој нормални развој У борби за већу продуктивност рада. чак ако су их стварала. То је и проузроковало да су она релативно брзо 2астаревала по својој техници и технологији и почела да врше и негативни притисак на стопу · пораста друштвене продуктивности рада, и то у оној мери у којој је расла њихова специфична тежина у нашој привреди.

Томе је посебно доприносио и наш систем амортизације, који у првом периоду уопште није признавао предузећима никаква средства за амортизацију. а касније је био ближе физичкој амортизацији не го економској. И данас су рокови амортизације у нашој ин дустрији неколико пута дужи него што су у развијенијим привредама. А и наше друштвено планирање тек сада чи ни прве кораке у разрађивању амортизационе политике за поједине привредне гране са гледишта најбржег могућег пораста њихове просезне продуктивности рада. Све до последњих година наше је планирање посматрало политику амортизације више са гледишта предвиђеног обима централизације средстава, него са гледишта борбе за већу продуктивност "рада у свим привредним гранама. Зато су средства амортизације према средствима за нове инвестици је била у сталном заостајању. Ако поред тога имамо у виду и то. да су и плафониране цене понекад ограничавале лохо дак управо тамо где би било најнеопходније улагање за ве ћу продуктивност рала. онда је јасно да се у таквим условима борба за већу продук«тивност рада сусретала са зе ликим препрекама и да су унутрашње тешкоће у привреди морале почети да се заоштравају. Међутим, има код нас људи који су слепи за проблеме те врсте и који упорно траже не дозвољено велики удео нових инвестиција, а уједно захтевају да влада „самим системом“ треба да им решава тешкоће које произлазе управо из такве праксе. Утицај такве праксе на привреду најбоље показује пример наших железница, које су годинама биле занемариване у свом разво ју. Ако данас железнице с правом траже више тарифе, то је само још једно упозорење више да заостајање продуктивности на било ком полручју друштвеног рада увек мора да плати читава привре да. А железнице нису освмљен случај. већ можда само најизразитији, због замрзавања тарифа.

Такве су чињенице показале да треба не само у нашем привредном систему. већи У нашој економској пракси што шта изменити да бисмо савладали тешкоће. Управо на те задатке је указао Осми конгрес СКЈ.

Темељита реконструкција индустрије

По мом мишљењу, да бисмо реално утицали на исправљање основних диспропорција које изазивају садашње тешкоће у нашем привредном раз воју, пред нама стоји задатак темељите реконструкције великог дела наших постојећих производних капацитета да бисмо их. прво, довели или бар приближили нивоу који одговара савременој производњи У нашим условима и да бисмо, упоредо са промена ма у систему проширене репродукције и у привредног

систему уопште, створили тим предузећима полазну тачку за нормалнији даљи органски развој.

Разуме се, кад говорим о ре конструкцији постојећих капацитета, не мислим на просто обнављање на неком вишем техничком нивоу истих и таквих предузећа каква она јесу. Јасно је да проблеме такве реконструкције морамо истовремено посматрати кроз призму њиховог комплетирања, нове поделе рада, специјализације, кооперације и дру гих облика интеграције, као и укидања таквих предузећа ко ја су неспособна за развој. Све то поставља веома крупне проблеме за развојну оријентацију предузећа, привред них организација и удружења као и за економску политику друштвене заједнице уопште и за конкретну политику банака напосе. На том подручју и наши _ привредни планови треба да дејствују у смеравајуће и на стимулативан начин.

(Наставиће се)