Borba

ут

диција

| ПЛАТА [Тот о Пета, 5. март 1965.

БОРБА

(ело Медари ињегови учитељи

Заједно са децом уче и родитељи, јер учитељи Љиљана и Иван Гавран раде ван

учионица исто толико но

___Нова Градишка, марта

За сат времена колико смо се задржали у стану брачног пара Гавран дошао је најпре један, затим друти, трећи па и четврти гост — све становници Медара. Мештани улазе као у своју БУЂУ. Домаћица нам се непрестано извињавала „десетак дана није било ка ве“.

Свратили смо у Медаре, село удаљено десетак кило метара од Нове Градишке, ва путу за Окучане, пошто смо у Новој Градишки чуди да учитељи у овом селу „радо изван учионица и ви

лино у шноли. — Тако су и успели да онуле цело село

ће да раде. Треба их само|јсвим његовим потребама. окупљати, организовати. | достигнућима и проблеми“. На приредбе које приређу- | ма они знају напамет. Зајемо дође и по три стотине | једно са суседном 'Трнавом посетилаца. Поред осталог, | Медари примају месечно одавали смо Нушићеву „О- | ко 400 примерака дневне и жжалошћену породицу“ и периодичне штампе, 450 би 'опићевог „Николетину рача и 250 домаћинстава иБурсаћа“. мају 140 радио-пријемника.

— Ко вас дотираг четири телевизора, пет ау-

; томобила, петнаестак мото-

— Не примамо ни дина- | цикла, 140 бицикла...

ра дотације. Издржавамо се сами, заједнички, добровољним радом и доприносима. Огрегду око школе из традили смо сами, кулисе сами израђујемо, омладинци су се извештили у томе... »Од учитељг се то, на жалост, више не тражи“

— Шта недостаје сеоском учитељу; — упитали смо. Ен Основно је остварити блискост с људима, поћи у

ше него у њима“. О Медаима се чује надалеко. Овде активвс делује просветно-културно друштво, љу-

Ордан Петлевски: Цртеж

Куће, разговарати и прими ти људе у свако време. За то, истина, треба и времена и напора, али учитељ у селу ипак је друго него про светни радник у граду... Бицикле већ имамо, још недостаје „фића“. Ко није спреман да се жртвује не треба ни да се прихвата ове службе...

— А како сте плаћени7

— Као и колеге у граду. Али, ми радимо под тежим условима. Сваки од нас истовремено води наставу у две разреда, а колеге у грз ду раде само у једном. У Саговини, у Пољани наше колеге раде и са по четири одељења. Учитељ на селу треба подједнако да ради и са децом и са родитељиМа. Али, на жалост, код нас се то више не тражи, не оцењује се, не узима у обзир.

— Колико сте пута похва љивани и награђивани7

— Једино што добијемо признања од наших мешта на. То нам је све, а и најдраже... И. ДРУЖИЈАНИЋ

Медарчани су веома дисциплинована публика. Ску пе се увек на време. У ста

ди се често окупљају, дого ворено решавају своје сеоске проблеме.

Шездесетгодишњаци — сеоски глумци

Учитељи Љиљана и Иван Гавран, који су овамо стигли пре седам година, снебивају се да причају о себи. . ;

— Овде је постојала тра просветно-културног рада, недавно смо славили · педесетогодишњицу рада друштва „Просвета“, каже Иван. Сада друштво има 20 чланова. Са овим људима човеку просто при ја да ради. Сви хоће да по могну....

— Тетка Стана Драгинић одличан је глумац и моја десна рука — додаје Љиљана. У годинама је већ Код и чика Душан Прица, који се ближи шездесетој, зли још неће да се опрости | ОД друштва. |

Подсетили смо их да јеи У другим селима била развијена традиција масовног просветно-културног рада, зли да је у многима од њих последњих _ година скоро потпуно замрла. |

— Не знамо како је код | других, али овде људи хо-

па

РА

Празник беликог таумца „Спектар«, Емисија из

културе и уметности. Урелник; Михаило Ражнатовић, Редитељ: Божидар Вучуровић, Емитовао Студио Беотрад 3, марта. 5

Сасвим је разумљиво што је увод у „Спектар“ емитован претпрошло вече био посвећен Виктору Старчићу и једном малом, али упечатљиодломку снажне глумачке личности. __ Повод да се и на тај начин бележи | знаменити _ датум парчићеве 45-тодишње успе-

делатности у театру и фил-

Тотодишњег рада на,

· оадију и телевизији а колико пригодан и славЉенички. у ствари је непоСредни израз живог сећања

великог драмског уметНика тим пре, шито његова Присутност у нашој средини Означава незаменљиву и тра! вредност,

Скоро пола столећа сагореВАТИ у стваралачкој ватри и Племенито калити ликове чи а је људска обележја ВикТор Старчић надахњивао то-

м и дубоким унутрашЊИМ узбуђењем изузетно мар Кантне глумачке индивидуалКости — то можда заслужује и већу пажњу од оне ко-

У је до душе. скромно и

адно испољио „Спектар“.

„Доиста је штета што глеЛаоци телевизије, којима је

Арчић и знан и драгоцен. уису имали прилике ла виле

ширем замаху његов уметтички портрет | и свестрану

Лумачку креативност.

Ђ. ЂУРЂЕВИЋ

рој згради аплаузи се веома често разлежу до касно увече.

Увек са селом

Учитељи у Медарима ни су активни искључиво у просветнес-културном друш тву. Љиљана је око себе окупила сеоске жене, па ор ганизација жена у Медарима спада међу најактивније у вовоградишкој општини. Омладина не заостаје и увек је међу први- ђају прве странице, а „Прав ма у свакој акцији од за- | да“, „Литературнаја газета“ једничког интереса. У селуји „Совјетскаја култура“, ипостоји и добровољно ва- |зишле су на повећаном бооју трогасно друштво које у- | страница. посвећујући најве право сада одржава семи- 54 У ДЕ материјали нар за двадесет нових до-

Москва, 4. марта (Танјуг)

Први дан конгреса писаца Руске федсрације наишао :2

јетској јавности. Сви лстови поклањају овом дога-

Судећи по првим речима ороволанинчиветрогачана из изговореним на овом петоредова |смлидинада, дневном скупу _ најбројније

— Наше село је напред- | организације совјетских пи но и брзо се мења. Да само видите како родитељи сво ју децу држе уредно. Нисмо се ограничили само на родитељске састанке за ве зу с родитељима, Људи нам долазе сваки дан, а И ми често одлазима у њихове домове...

Блискост са селом и његовим становницима опажа се веома брзо из казивања брачног пара Гавран. Све податке о своме селу, о

са усмерена је на неколико данас најактуелнијих ња не само руске ште совјетске литературе. То су. пре свега проблеми многонационалне књижевности и путеви њене афирмапије, затим идеолошка 6орба у савременом њен утицај на совјетску м посебно руску књижевност, оцене значајних појава у савременој руској литерату-

жевне критике.

НАЈБОЉИ НЛИЗАЧИ СВЕТА

Канађанка Петра Бурке озбиљна је кандидаткиња

за освајање првог места,

очело је У пе граду Колорадо

етско првенство у клизању, Пошто је директан ПРИ Удељонов био немогућ, Евровизија ће емитовати тек данас једночасовни снимак са првог дана такми-

за РЕМЕН - ДЕЛО ЏОНА ФОРДА

20.35 их историчара слаже се да је „ПотказиВећина филмок ачајнијих дела звучног фил-

| Форда једно од најзи На Оро] филму снимљен 1985. године, приказује исечак из бо иота, (И сам Форд је пореклом Ирац, пра-

борбе ирских их О'Фијен). У делу постоје две драме: тра-

во име му је Шо ; > паша ралозжај завереника који покушавају ла уиу МИ нота - 1 је излао њихову ствар м, унутар те драме,

морална драма издајника који почиње да схвата тежину свог дела и његове последице.

Пре три дана п

свету и. | ност на конгресу руских пи-

| саца пришло се са позиција

ри и проблеми развоја књи- |

·вих емисија републичко

| штине и друти.

"хиљада динара.

(КОПЈЕ ДОБИО нову ПОЗОРИШЊНУ ЗГРАДУ

Синоћ приказана прва представа у Омладинском

дечјем позоришту. — Од данас овде почиње гостовање седам југословенских позоришта

Скопје, 4. марта |

_ Од данас Скопје има још једну позоришну зграду и још једно позориште које и по амбицијама и по могућно стима изједначују са Драмом Народног театра. Омладинско дечје позориште је гобило нову монтажну зграду у насељу Карпош. За Схопје које после земљотреса живи прилично оскудним културно-уметничким животом ово је значајан догађај. Зграда је изграђена из помоћи Скоп ју, а пре свега захваљујући помоћи владе и народа Велике Британије. Зато ово по зориште називају „театром солидарности“. Зграду симпатичне спољашности и веома пријатне дворане пројектовао је скопски архитекта Андреја Токарев. Позориште има 378 седишта.

_ Данас пре педне одржана је пригодна свечаност којој су поред већег броја култур них радника Скопја пријуствовали и сер Вилсон Данкан, амбасадор Велике Британије у Београду са супругом, затим Кемал Сејфула, потпредседник Извршног већа Македоније, Благој Попов, председник Градске скуп Зграду је откривањем спомен-плоче на којој је написано да је изграђена као симбол међуна родне људске солидарности предао на употребу сер Вил сон Данкан.

Он је том приликом, између осталог. рекао да на први поглед може да изгледа да ово није пројекат од прморитетне важности. Међу тим, позориште не негује само језик и традицију народа, већ у тренуцима несреће мно го утиче на морал људи у шта смо се ми уверили У Лондону за време последњег рата. Но. један други моменат је важан јер позориште помаже људима и народима да се боље међусобно разумеју. Израђен од доприноса

КОНГРЕС ПИСАЦА РУСКЕ С.Ф.С.Р.

СТВОРЕНА ЈЕ МОГУЋНОСТ ДА СЕ КЊИЖЕВНОСТ ПОЗАБАВИ ОНИМ што ЈЕ НЕКАД Било ЗАБРАЊЕНО

Конгрес се одлучно супротставио теорији о мирној коегзистенцији

идеологија

Снажан нагласак, како у поздраву највишег органа партије, тако и у реферату,

4 – | који је дат развоју национал на изванредан одјек у сов- 3

них књижевности у Руској федерацији, у којој књижев нипи данас пишу на 56 језика — указује на првостгпену бригу која се овом про блему данас · посвећује У СССР. При томе се указује да су 20. и 22. конгрес КП СС веома много помогли развоју књижевности осталих националности у овој на ционално најмнотобројвијој републици“. Створене су мо гућности — речено је на кон

саца, главна пажња Конгре- | гресу — да се књижевност по

| забави оним што је ј пита- било забрањено. да се објанего уоп- |

некада

сне узропи догађаја који су некада приказивани у искрив љеном виду, и да се устаноРИ_ историјска истина.

Проблему идеолошке борбе и њеног утицаја на књижев

одлучног супротстављања те орији о мирној коетзистенцији идеологија, одбацивања модернистичких израза капи-

прате ара И ОИ

Други програм – крајем 1966

Пробне емисије другог телевизијског програма Студија Београд, према информацијама добијеним У Извршном већу Србије, почеће кра јем идуће, или почетком 1967. године.

у прво време на другом програму биће емитоване само образовне емисије. За при преме око ортанизовења. 5" вршно веће је доделило ове тодине 120 милиона динара.

Иако ће се за други програм користити садашњи релеји на Авали и Чоту. слика ће се емитовати на каналима који се сада не ко-

ристе. Телевизијски са рани

а, ко домаћих фабрика, кој с

да налазе у продаји, моћи да примају други програм. Биће потребно да се у њих уграде нови делови које ће наша индустрија почети ускоро да производи. Претпоставља се да ће цена телевизора са уграђеним додатним деловима 38 други програм бити већа од садаштње само за шест до осам

емитовање друтот како се сматра. мо убрзо после емисија,

Редовно

програма. ћи ће да почне почетка пробних

Гледаћемо најважније сусрете са Светског првенства У хокеју

на леду

Са Светског првенства у хокеју на леду које се одржава од јуче у Тампереу. У Финској, гледаћемо снимке и директне преносе најзаним љивијих утакмица.

куца. Изложбу

његових пријатеља у _ иностранству и у Југославији, овај театар се родио баш у том духу. и ја се надам да ће он својим активностима одржавати своје помешано 0чинство и приказмвати дела не само југословенских аутора него и иностраних, а међу њима и из моје земљг.

Вечерас ће у новој монтажној згради бити приказана „Богомилска балада“, драма коју су за сцену по роману Владе Малевског „Оно што беше небо“ написали Милан Ћурчинови Илија Зафировски. Драму је режирала 'Тодорка Кондова. У извођењу учествује – цео драмски ансамбл а носилац главне улоге је Ацо Јовановски. Од сутра увече на сцени овог позоришта почиње једна ретка позоришна манифестација. Као гости извешће своје представе седам југосло венских драмских ансамбла међу којима _ Југословенско драмско. Загребачко народно казалиште, позориште –„Бошко Буха“. Битолско позори ште и други.

Наредне с недеље главни град Македоније имаће богат м разноврстан позоришни жи вот. То је у неку пуку кКомпензација за све оно што је после земљотреса изтубљено.

Д. НИКОЛИЋ

ОКУД „Иво Лола Рибар“ одлази на гостовање у Сарајево

Омладинско културно-уметничко друштво „Иво Лола Ри бар“ одлази 5. марта на госто вање у Сарајево. Чланови друштва боравиће неколико дана у главном граду Босне и Херцеговине на позив КУД „Иво Лола Рибар“ из Сарајева и приказати сатиру Слободана Новаковића „Јазавци пре судом“,

талистичке књижевности и верности социјалистичком ре ализму. У уводној речи на конгресу, Шолохов је истакао да је „социјалистички ре ализам уметност истинског живота, уметност која активно помаже људима у изградњи новог света“.

(Танјуг)

Изложба радова тројице југословенских уметника у Атини

Атина, 4. марта

Синоћ је у Атини отворена изложба слика. скулптура и графике тројице југословенских уметника — Владимира Величковића, Косте АнгелиРадованија и Владимира Маје. у присуству већег броја културних и јавних радника, отворио ге-

нерални директор Мипистарства просвете Папанутос. Отварању изложбе присуствовао је и амбасадор у Атини Пеко Дапчевић са особљем амбасаде.

лугословенски

У среду 10. марта биће емитован магнетоскопски сни мак сусрета СССР — Шведска, следећег дана снимак два дуела: СОСР — САД и Чехословачка — Канада, а 13. марта снимак утакмице Шведска — Канада. Интервизија ће директно преносити истог дана у 13 часова су срет СССР — Чехословачка, који ће преузети и наша ТВмрежа. Због болести Лоле Ђукића одложена хумористичка серија

Серија хумористичких емисија Студија Београд кКоја је требало да почне ових дана одложена је због болести редитеља Лоле Ђукића на неодређено време.

Филм о Мајаковском

За петак 26. марта предвиђено је приказивање совјетског играног филма о великом песнику Владимиру Мајаковском. Ђорђе Исаков: Вињета,

начин. Већина

ПРИМЕЊЕНА УМЕТНОСТ

Страна 7.

·" Снала традиције у делима пољскиг умешника

Изложба пољске примењене уметности у Изложбеном павиљону у Београду

Јоланта Овицка: „Бајка“, гоблен таписерија

После врло успеле изложбе пољског плаката, одржане пре неколико година у нашој земљи, сада нам се пружила прилика и задовољство да ближе упознамо дела преко 100 уметника примењених уметности Пољске — радове са подручја уметничке обраде текстила, керамике, порцелана и стакла.

Вишевековна традиција народне уметности и занатства, нарочито у текстилу и стаклу створила је уметнику широке могућности и добре услове да кроз савремени ликовни израз креира дела, која поред изражене стваралачке индивидуалности носе у себи сва обележја средине у којој су настала. =

Текстилни уметници, међу којима је група из Варшаве најбоље заступљена, приказа ла је велики број таписерија, гоблена и ћилима изразите

| уметничке вредности. Техни-

ка гоблена, која у Пољској има своју дугу традицију. примењена је уз инвентивно коришћење вуненог предива на-врло слободан и ефектан ових радова истиче се складним пастелним тоновима и квалитетом бојења, што пољски уметници често постижу традиционалним коришћењем биљака за добијање боје.

На већини експоната запаЖа се вешта употреба грубог домаћег предива у којем се складним спајањем веза и тка ња постижу необични и сасвим нови ефекти. Међу такве радове треба истаћи дела Маг далене Абаканович, Јоланте Овицки, Кристине Војтина, Станислава Ковалског, Ванде Жултовске и других.

Радови Зофје Чашњицке и Марије Јановске привлаче па жњу оригиналним коришћењем трске и предива чиме се постижу складни односи ма+теријала и боје. Овакви декоративни ефекти говоре о широким изражајним могућностима које уметник може да по стигне уз употребу тако скромних материјала.

Запажен број дела у текстилу припада познатом текстилном музеју из Лођа, који пружа велику помоћ индустрији организовањем излож би и посредовањем за успостављање сарадње између уметника и појединих текстилних индустрија

Код керамике и порцелана треба издвојити дела која су изразито уникатног карактера од оних која су настала у индустрији.

Уникатна керамика носи сва обележја индивидуалног стваралаштва са наглашеним тенденцијама вајарског при-

ступа. Радови Ванде Голаков ске, Јулије Котарбињске, Ма рије Алкјевич и великог броја других уметника падају У очи својом оригиналном фактуром и успелим техникама глазуре. Иако поједини радови немају утилитаран карактер, по материјалу и монументалности облика складно се уклапају у овакву изложбу. Радови у керамици и порцелану. намењени серијској производњи и изведени већином у Институту за индустријско обликовање у Варшави. имају карактер индустријског дизајна. По свом облику представљају компромис класичног и савременог израза при чему се осећа дефФинисана жеља да се кроз једноставну линију потпуно дође до резултата, који би одражавали сапременес тенден ције у овој области облико-

вања.

Декоративни и употребни предмети од стакла одликују се истим особинама као и корамика. Код појединих радова. као што су дела Феликса Навроцког или Тадеуша Шимањског изражено је богатство облика и структуре мате ријала, Накит од сребра успешно допуњава општи утисак ове добре изложбе,

М. ФРУХТ

ПРИЈЕМ РАДИО-ПРОГРАМА ПРЕКО УЛАТРАКРАТКИХ ТАЛАСА

Због тога што већи број радио-стањица све чешће смитује на таласној дужини Радио Београда, програм београдске станице се све теже чује

Радио-Београд се све теже чује. Нарочито ноћу кад 30на у којој могу да се слушају његове емисије није већа од 20 хиљада квадратних километара. Ни два по-

јачивача и отварање 49 „помажућих“ станица на средњим таласима неће помоћи. Због тога што на г7о Гаропе, и поред тога што је по међународним прописима одређена таласна дужина сваке станице, влада прави хаос. Посебно после 20 часова. Тада се заједно са РадиоБеоградом на истој таласној дужини јављају и станице из неколико — западноевропских градова, па чак и Радио-Мадрид. То све, наравно, омета нормално слушање нашег програма и због тога су стручњаци забринути.

— Излаз је једино у ултракратким таласима. За при јем радио-програма на овим таласима у Србији постоји 16 предајника. То значи да више од шест милиона слушалаца могу без сметњи да при мају програм. Међутим, од око 1 милион радио-пријемника у нашој републици, све га 8 одсто имају уграђене пријемнике за УКТ таласе — рекао је јуче републички секретар за информације Лазар Удовички.

Оваква ситуација навела је заинтересоване органе да пре неки дан у Извршном већу „Србије одрже састанак. Пошто је већ разрађена мре жа за пријем програма на ултракратким таласима. сада преостаје једино да индустрија почне производњу ра- | дио-апарата који ће омогућавати слушање емисија не само на средњим таласима. индустри-

Са Електронском

Фестивал марионетских позоришта у Букурешту

Од 10 — 25. септембра ове године у Букурешту ће се одржати Трећи међународни фестивал луткарских и марионетских позоришта под окриљем Међународне _ Уније за марионетска – позоришта (УНИМА), Тим поподом, организован је припремни комитет с академиком Георгем Калинескуом као председником.

Прпи међународни фестивал марионетских позоришта одржан је, такође, у Букуре-

јом у Нишу је договорено да још ове године 50 одсто укупне производње буду при јемници који ће имати и УКТ уређаје. Ова фабрика већ има девет врста ралио-

апарата ове врсте, од којих '

најјефтинији стаје 38.600 динара. Сматра се, међутим, да би цена оваквих апарата могла да буде и нижа, тим пре што ће производња наредних година бити већа. По ред тога, фабрике ће почети и производњу посебних при-

| кључака за слушање програма на УКТ таласима. | — На почетку рада, 1929. године, Радио-Београд је имао јачину од 0,5 киловата. | Сада се лоше чује и са 150 | Киловата. Таква ситуација ће се мењати, али сигурно | на горе. Због тога је једини излаз у преоријентацији на слушање програма помоћу | ултракратких таласа — истичу у Извршном већу Србије. д. 4

Драги (Стаменковић примио представнике Српске академије наука и Београдског универзитета

Председник Извршног ве ћа Србије Драги Стаменко

вић примио је председника |

Српске зкадемије наука и уметности др Илију Ђуричића, потпредседника професора Велибора Глигорића и секретара др Милана Бартоша и задржао се с њима у разговору о раду и проблемима ове институ ције.

Председник Извршног ве

ћа Србије Драги Стаменко- | примио је јуче пред“ |

вић ставнике Београдског универзитетач Ректор Универзитета зр Божидар Ђорђенић, проректори др Драго Малић и др Зоран Пјанић и председник Универзитет-

шту 1958. године и то на иницијативу румунских уметника. Целокупно дела Јана Амоса Коменског

Чехословачка _ Академија наука почеће ове годипе да објављује целокупна дела Јана Амоса Коменског. познатијег у свету под латинским именом _ Коменијус (1592—1670) који се сматра за оснивача савременог система школовања и васпитлња омладине. Његова пелокупна дела биће штампана У 43 тома, од којих први тре ба да изађе ове године, Пот пуно издање „Троцинијума“ и критичко издање „Амстер дамских дијалога“, његовог

У разговору су учествовали и чланови републич| ког Извршног већа Владан | Војинић, Живан Васиљевић, Кољ Широка и републички секретар за просве |ту Бора Папловић.

најзначајнијег теоријског де ла о васпитању омлаличе, треба да буду штампапи до 1970. године. када се навршава 300 година ол смрти Јана Амоса Коменског.

Музеј старих икона у Софији

У најскорије време у Софији ће се отворити прам своје врсте музеј старих икона. Изложба ће се налазити у храму споменику „Александар Невски“, једној од знаменитости Софије. У тој јединственој збирци биће приказана дела бугарске сред

њевековне уметности.

И = -—-————————_—_—______