Borba

„

“~

_ ПОСЛЕ СКУПШТИНЕ АМЕРИЧКИХ | | _БАНКАРА .

_ САД НИСУ СПРЕМНЕ _ НА УСТУПКЕ

Сан Франциско, 21. октобра (АП—ДМЏ). — Сједињене ДРржаве ће задржати на снази допунску увозну таксу све док не утврде да су друге земље учиниле довољно велики корак ка окончању „монетарне и трговинске праксе која америчкој привреди обезбеђује „подједнаке шансе“ у конкуретској борби са иностранством. Ово је изјавио амерички министар финансија Конели наговештавајући решеност Никсонове администрације да задржи чврст став према иностраним захтевима за укидање ове таксе,

На годишњој скупштини Удружења америчких банкара у Сан Франциску, Конели је Рекао да допунска. увозна такса није стална мера иако ће остати на снази извесно време, уствари све до тренутка када САД добију извесне тарантије од иностраних партнера. Ове гарантије треба да увере САД у то да ће дефицит у њиховом платном билансу бити коначно елиминисан, Поводом увођења увозних рестрикција у неким земљама (Аргентина, Данска) или могућих противмера у другим земљама, Конели није сувише забринвут, јар сматра да такви кораци у иностранству не могу навести САД да промене свој став када је реч о укидању допунске таксе на увоз. ша

ПРИВРЕДНА РЕЦЕСИЈА У ИТАЛИЈИ Најтежа у последњих 4) година

Болоња. 21. августа (АП-ДЏ — Привредна реце сија у Италији у последње две године највећа је у последњих 40 година, изјавио је италијански министар ЛуиђиПрети. >;

Говорећи о узроцима привредне рецесије, Прети је рекао да је он у првом реду последица великог пора ста трошкова производње који нису могли бити надок нађени одговарајућим повећањем продуктивности рада, која је нагло опала у последње 2 године. Да би смо изи шли из ове ситуације, рекао је Прети, морамо произво дити више уз смањење трошкова. Међутим, овај ће циљ тешко бити постигнут без помоћи синдиката. Прив редни руководиоци су обесхрабрени, рекао је · Прети, не због недостатка банкарских кредита, већ због тога што не виде изгледе за напредак. Таквом атмосфером „песимицма и бесперспективности“ објашњавасе и стално опадање инвестиција у домаћу индустрију.

ЕКОНОМСКА САРАДЊА АНАСКИХ ЗЕМАЉА И ЈАПАНА

Токио, 21. октобра АП-ДШ — Група од пет анд-

" ских земаља и Јапана споразумеле су се да оснују ме-

шовити комитет за економску сарадњу. Овај' комитет би био на нивоу влада и имао би задатак да води преговоре У циљу унапређења економске сарадње Јапана са Чиле ом, Перуом, Боливијом, Еквадором и Колумбијом.

У саопштењу издатом поводом посете делегације Андских земаља Јапана, каже се да обе стране увиђају потребу даљег унапређења међусобне економске сарадње путем билатералних и мултилатералних канала.

Делегација Андских земаља нарочито је подвукла потребу постизања следећих циљева: — повећање трго винске размене; економску сарадњу Јапана у индустри јеком развоју Андских земаља; сарадњу Јапана у техно лошком развоју поменутих земаља; истраживање и уна пређење експлоатације привредних богатстава Андских зе маља; унапређење саобраћаја између Јапана и Андских земаља; учешће Јапана у заједничким предузећима и пројектима индустријског развоја; могућности обостране сарадње на подручју индустрије и успостављање канала размене информација.

Јапанска страна показала је пуно разумевање за,

ово и изразила спремност да учествује у остваривању и реализацији привредног и технолошког развоја зе-

МАЛЕЗИЈА ДОБИЛА ЗАЈАМ 0д ЈАПАНА

(Токио, 21. октобра АП -ДШ) — У заједничком ко миникеу јапанске и малезијске владе саопштено је да ће Јапан одобрити Малезији 100 милиона долара зајма. Ова средства биће искоришћена као помоћ Малезији у реализацији њеног другог плана привредног развоја. |

Мада услови под којима је одобрен овај зајам нису

саошштени из обавештених извора се сазнаје да ће ова средства бити искоришћена у наредних 5 година уз годишњу камату од око 4 одсто. 3

Зајам је одобрен после дужих преговора у Токиу у којима су учествдвали им премијер Малезије Тун „Аб дул Разак и јапански премијер Сато. 4" а

"БИП „ИНФОРМАТОР“. У САРАДЊИ СА школом НАРОДНОГ ЗДРАВЉА „АНДРИЈА ШТАМПАР“ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА СВЕУЧИЛИШТА ИЗ ЗАГРЕБА И институУТОМ ЗА МЕДИЦИНСКА ИСТРАЖИВАЊА И МЕДИЦИНУ РАДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АКАДЕМИЈЕ ЗНАНОСТИ И УМЈЕТНОСТИ, ОРГАНИЗУЈЕ САВЕТОВАЊЕ С ТЕМОМ

ПРИМЕНА. БАЕКТРОНСКИХ РАЧУНАРА У ЗДРАВСТВУ

Саветовање се одржава 25. 26 и 27. октобра у рад ничком универзитету „Моша Пијаде“, Пролетерских

бригада 68, Загреб

Саветовање је намењено руководиоцима здравствених радних организација, медицинским, финансијским и осталим стручњачима за-

. интересованим за савремену обраду података.

Сврха је саветовања да упозна учеснике с могућностима које пружају електронски рачунари на подручју медицине и здравствене де· латности и с досадашњим искуствима у свету и код нас.

Накнада за материјале и учешће на саветовању износи по 800 динара. За сваког даљег „учесника из исте радне организације 600 динара. а уплаћује се на жиро-рачун „Информатора“ бр. 301-1-7452. Загреб, или на саветовању.

Пријаве за учешће доставити на адресу: „Информатор“ — Одељење за организацију саветовања, Загреб, Масарикова, 1, тел. 448-009,

14. СТРАНА — БОРБА. — 22, ОКТОБАР 1971.

ФИНА.!

1СИЈЕ — СПОЉНА ТРГ

трађеђинара коморе

|

Различите процене беорадскиг

и Приђредне

Србије

КОЛИКО БЕОГРАДУ _ ТРЕБА. ЦЕМЕНТА

Београд, 21. октобар (Екос — Танјуг — И поред најављених рестрикција у инвести цисној изградњи, грађевина-

"гри Београда су оценили да

ће им идуће године бити потребно 790.000 тона цемента,

' приближно за око 20 одсто

више него што је утрошено ове године (636.000 тона). Ову процену београдски градитељи дали су на основу уговорених радова, својих капацитета и евентуалних послова

'

Међутим, У Привредној комори Србије оцењују да 1972. неће бити потребно више цемента него ове године, с 06зиром да се неки објекти вероватно неће градити док ће радови на појединим објектима бити прекинути,

_ Београдски грађевинари, ко ји ће ове године>у објекте уградити око 95 хиљада тона

бетонског гвожђа, оцењују да

ће им идуће године бити. по-

требио око 15 хиљада тона ви ше. Међутим, из истих разлога као и за цемент, у Републичкој комори сматрају да ће реална потрошња овог грађевинског материјала: 1972, износити укупно 100 хиљада то-

за које се воде преговори.

ПРЕДЛОГ „ИНЕКбА“ И „ИНДУСТРИЈЕ

— ИМПОРТ“ на,

| та . Последњу реч о билансу це Иитег рација са мента и бетонског гвожђа даУ ће произвођачи и потрошачи пОТиЊекКиИМ ових материјала на заједничком састанку у – Савезној

угоститељетвом | привредној комори.

Цетиње, 21. октобра (Тан- | југ) Друштвено-лполити чки привредни руководиоци Цетиња. синоћ су разматрали понуду „Интерекспорта“ из Београда и „Ин-. дустрије - импорт“ у Титограду за интеграцију са угоститељским предузећему овом граду. Како је оцењено, оба интересента дала су веома примамљиве понуде, изражавајући спремност да

До 1975. године инвестира- | (ријека, 21. октобра _ ЕкосЈу у развој угоститељства | танјуу — Раднички савет у Цетињу око 50 милиона | здруженог предузећа „Јадран-

динара. брод“ упутио је са седнице о држане у Ријеци захтев надла жним републичким _ органима СР Хрватске да се суви докови тертирају као инфраструктурни објекти, пошто је реч о сувише великим инвестицијама а да би се од бродоградили шта могло тражити да их гра де искључиво сопственим сна гама,

Расправљало се и о захтеву који је бродоградилиште „Сплит“ упутило за сагласност У погледу градње великог су вог дока за бродове до 500.000 тона носивости. Пошто је реч о ванредно значајном и скупом објекту, чија ће градња за једно са каматама да стаје 80

Већина присутних у начелу се сложила са понуда ма, оценивши их као повољне. али је било опште

мишљење да би требало брижљиво изучити шта се све добија са понуђеном ин теграцијом. Зато ће бити ти "формирана комисија стручњака из разних области која ће најдаље за месец дана изградити перспективни план развоја угоститељства на овом подруч ју који би служио као осно ва за разговоре.

> КРУПАН КОРАК

мине | |

_ ХИН БЕЗ _ ЗАЛИХА _ЂУБРИВА__

Косупрот кретањима из ранијих година, садашњи рад Хемијске индустрије Панчево карактерише један несвакидашњи податан: у магацинима нема ни тоне ђубрива. Све што се произведе одмах се и про» да. Како смо обавештени У протеклих девет месеци купцима је испоручено укупно око 490 хиљада тона свих врста ђубрива. Пољо привредницима је, на пример, продато око 350 хиљада тона КАН, око 117 хиљада тона НОК итд,

Према обавештењима Ре публичке привредне коморе, у овом периоду ХИШ је испоручио иностраним. купцима, око 65 хиљада тона "вештачких ђубрива. Извоз ових производа, углавном, се остварује на мађарском и западнонемачком тржишту. На овом плану очекују се повољни резултати им у наредном периоду године.

Зажшеђ заруженоћ предузећа „„Јадранброд“ у

Суви докови – инфраструктурни“ објекти

Ако се захтев не усвоји бродоградилилшта неће моћи да сама поднесу терет инвестиција

милиона долара, затражено је да „Сплит“ достави документа цију која је и раније од њега тражена, а која св односи на техничко-технолошки део тог програма. Експерти „Јадранброда“ већ данас примећују да овај замашни подухват — гра дњу великог сувог дока и ве ликих, бродова — „Сплит“ неће

моћи да реализује сопственим, |

већ је то могуће реализовати удруженим снагама.

Суви док _ бродоградилишта „Сплит“ служио би за градњу мамут-бродова, а ремонтно бро

'"доградилиште „Виктор “ленац“

у Ријеци заинтересовано је за градњу сувог дока за ремонт бродова, до '300.000 тона носивости какви ће да навраћају у наше јадранске луке са нафтом и; расутим теретима,

ОВИНА — И

У

Војводини 19 Међутим, права слика ста-

НВ

“

Ускоро „чисти рачуни“

СТАЛ

ЕСТИ

ЦИЈЕ — САОБРАЋА)

о инђестицијама у Војбодину 4 4

+

__ СТРУКТУРЕ

(Нови Сад, '21. октобра

Танјуг — Главна војвођан ска филијала Службе друш твенот књиговодства уско-

ро ће изнети на јавност по датке из којих ће се видети да се структура инвес тиција у Југославији погор шава на штету ове Покрајине. То значи да су смање не развојне могућности при вреде на овом подручју. .

Учешћа САП Војводине у исплатама за инвестиције у СФРЈ. износило је 1964. године 9,4 процената, У 1969. години 8,2 одсто, а 1970. године само осам про цената. Исплатев за инвести

ције у Југославији, крајем

јула ове године, биле“ су 22,2 милијарде динара, а У милијарди.

ња, како се истиче; моћи

„МИЛОЈЕ

индустрија, Војводини с био потребан осетно већу капитал 'него што ра има да би задовољила повећана потребе Југославије,

ће да се добије тек крајем ове године.

Од 19 милијгрди динара, колике су у овој Покрајини биле исплате за инвести ције крајем јула, на средства банака отпада 11 ми „лијарда динара. Од тога на банке у Покрајини, било самосталне или интетрисане са другим банкарским организацијама, отпада 75,4 одсто или преко 800 мили~

није у стању да финансира такав развој производње кб ји би ослободио земљу . од 'увоза разних пољопривред но-прехрамбених производа,

у Јер, | само својим капиталом она

она динара, а на средства пласирана од банака из дру

гих крајева земље само 2%6 |

одсто или око 260 милиона динара. Од те суме око 55 одсто потиче од Пољобанке, 24 одсто од Југословенске инвестиционе банке и 19 одсто од Београдске банке. ј

Својом структуром прив реде, У којој доминирају по љопривреда и прехрамбена

Са бродом „Лпбурнија“

ЗАКИЋУ

У ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ

На туту по Јужној Америци „Либурнија“ ће . обићм 13 земаља

Крушевац, 21. октобра (Екос — Танјуг — ЖХемијско - гумарска индустрија „Милоје Закић“ ове јесени и зиме излагаће у 13 зема ља Латинске Америке и то зашттитна средства, гуме за бицикле и мопеде као и гуме за возила унут рашњег транспорта.

Наиме, ово предузеће обе збедило је изложбени прос тор на броду „Либурнија“, на коме ће у организацији „Југославије публик“. бити приређена пловећа изложба. Брод „Либурнија“ из Ријечке луке креће 23, новембра, а у Југословију се враћа 20. марта идуће године. За то време бродска изложба обићи ће; мно

Бо

Успешно заседање „Клуба десеторице“

КА ОКОНЧАЊУ МОНЕТАРНЕ КРИЗЕ

ге пословне центре у Ла тинској Америци. У „Мило

ју Закићу“ сматрају да им учествовање на овој излож би може донети добре пословне аранжмане. Посебно се очекује да пословни љу ди у Латинској Америци за

покажу "интересовање заштитна средства.

У САРАЈЕВСКОМ „УНИСУ“

Незадовољни кооперантима

Сарајево, 21. окотобра (Екос — Танјуг) — Прили ком разматрања овогодитш-' њих пословних резултата у Удруженој металној индус трији у Сарајеву, констатовано је да је за првих седам месеци ове тодине реа- | лизовано 96 одсто планиране годишње производње,. Прзезводња је у овом пери оду већа од прошлогодишње за 64 одсто.

" Озбиљну тешкоћу овом великом босанскохерцегова _ чком колективу чине неблаговремена извршења уто товорних обавеза кооперана та према УНИСУ, нарочито када је у питању испору_

ка репроматеријала намење ног производњи,

ВАЛУТА _ Цирих ; олар 3,9755 2,4914 3,3175 – на 9,9000 — 8,2700 2,4915 марка 119,78 8,2625. = _ 20,1275 гулден 118,58 8,3425 99,05 29,8400 швајц. франак – 9,8950 83,50 25,1525 фр. франак 71,67 13,8100 59,80 18,0350 лира Ј 0,6459 1524,00 5,420 0,163450 16,43 60,15 13,710 4,1275

шилинг

Лондон Франкфурт Њујорк. .

Париз, 21. октобра (АП—ДЏ, Ројтер

УПИ) — Супротно многим песимистичким _ проценама, тродневни _ преговори заменика — министара финансија ји представника централних банака десет најбогатијих земаља Запада завршени су успехом. Према речима потпредседника италијанске банке Риналда Осоле, који је овом скупу председавао, први пут је постигнута општа сагласност о томе колика би требало да буде просечна промена званичних паритета појединих валута у односу на долар да би се задовољио амерички захтев за „правичном“, расподелом терета у побољшању дефицитарног платног биланса САД.

Флуктуирају курсеви · корисни Мада овом приликом није било речи у коликом проценту треба да буду ревалвиране поједине валуте, овде су се, рекао је Осола, САД, Канада, Јапан, Шведска, Велика Британија и земље БЕЗ по први пут у принципу

сложиле да би привремено флуктуи-.

рање валута, између осталог, може бити корисно за успостављање реалнијих интервалутарних курсева. Са о-

вим се сложила чак и Француска која се слободном флуктуирању курсева раније жестоко противила. Наиме, преовладавало је мишљење да је много важније само успостављање реалнијих интервалутарних курсева нето метод који ће бити за то одабран. Осола је такође обавестио новинаре да је донесена још једна веома значајна одлука. Наиме, биће дат предлог да се „марже флуктуација“, односно највеће дозвољено одступање дневног од званичног курса, прошири са садашњих 1 одсто на 3 одсто изнад односно испод границе зва ничног паритета.

Искоришћене све могућности '

Мада је задатак „десеторице“ у првом реду био да без прејудицирања „технички“ припреме политичке одлуке на вишем нивоу, сматра се да је ово био један од најзначајнијих састанака у вези монетарних и фи'нансијских питања после другог свет ског рата. Наиме, како је речено, они су искористили све могућности у оквирима датих овлашћења да и-,

"дентификују проблеме и дају пред-

логе одговарајућих решења у сфери

међународних монетарних односа за наредни састанак „десеторице“ на ми нистарском нивоу који ће бити одржан половином новембра.

С друге стране учесници овога ску па нису успели да се приближе решењу једног од фундаменталних про блема: да ли ће у предстојећем ускла ђивању _ интервалутарних _ курсева САД морати. да девалвирају долар, | или ће остале земље морати да ревалвирају своје валуте, Такође су остале и разлике у гледањима колику суму у дефициту америчког биланса плаћања треба покрити, Американци сматрају да се та сума креће. негде између 1 и 13 милијарди долара „док остали партнери сматраЈу да су захтеви Американаца претерани а процене нереалне, односно да се та сума креће негде између 8 и 9 милијарди долара, од чега би требало да они покрију између Би 6 милијарди долара.

Било је такође и речи и о методу усклађивања паритета у. односу на злато и специјална права вучења. О свим овим питањима поново ће бити речи почетком новембра, непосредно уочи састанка министара финансија

и

10 земаља, . ,

ЈАЧАЊЕ ПОЗИЦИЈЕ МАРКЕ

(Београд, 21, октобра, АП-ДШ) — Изгледа да је одлука неколико највећих америчких банака, да снизе такозвану „прајм рејт“ више утицала на кретање на девизно-валутним берзама. него што су то учиниле још увек нејасне и магловите одлуке „десеторице“ и „радне групе три“ у Царизу.

Ова неизвесност дошла је и до изражаја при формирању курса долара, који је јуче умерено порастао у Цириху, и Паризу, а опао на свим осталим берзама. Најосетнији пад курса долара забележен је јуче у Франкфурту и Лондону.

У односу на марку, чија је позиција јуче ојачала на свим девизно-валутним берзама, долар је јуче у Франкфурту, пао са 3,3210 на 3, 375 марке. Ово представља фактичку ревалвацију западнонемачке валуте у односу на долар од 10,3 одсто. Према извештају Бундесбанке, марка је у односу на тлавне светске валуте јуче У просеку фактички ревалвирана за 7,2 одсто У исто време светске вамуте у односу на долару просеку су имале већу вредност за 4,6 одсто односно задржале су исти релативни однос као и прекјуче.

У Лондону курс фунте јуче је порастао у односу на долар и лиру а пао У односу на остале валуте. Сматра сељгда је ово с једне стране снижење „прајм рејт“ стопа америчких банака а с друге тране нагађања да би данас Енглеска народна банка могла да снизи есконтну стопу. За разлику од прекјучерашњег лана курс фунте јуче је скочио на свим осталим тржиштима,

Фрранцуски франак и даље задржава тенденцију опадања, док је италијанска лира јуче ојачала на свим тржиштима, изузев Франкфурта,

'“ За разлику од прекјучерашњег дана швајцарски франак ; је јуче ослабио на свим тржиштима изузев лондонског, углавном под утицајем техничких фактора,

НИП „ИНФОРМАТОР“ ОРГАНИЗУЈЕ, У САРАДЊИ С ЈУТОСЛОВЕНСКИМ ЦЕНТРОМ ЗА ТЕХНИЧКУ И НАУЧНУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ ИЗ БЕОГРАДА, РЕФЕРАЛНИМ ЦЕНТРОМ СВЕУЧИЛИШТА ИЗ ЗАГРЕБА И ВИШОМ ЕКОНОМ-, ском школом „из ВАРАЖДИНА, САВЕТОВАЊЕ С ТтЕмом а

~

ПРИМЕНА МИКРОФИЛМА КАО СРЕДСТВА ОРГАНИЗАЦИЈЕ, КОМУНИКАЦИЈЕ И ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У ПРИВРЕДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА, УСТАНОВАМА И СЛУЖБАМА ОРГАНА УПРАВЕ | ЈЕЛЕ

" Саветовање се одржава 27. и 28. октобра у радничком универзитету „Моша Пијаде“, Пролетерских | бригада 68, Загреб

Саветовање је намењено научним и техничким кадровима, кадровима у радним организацијама које раде на пословима развоја, пројектовања, документације и евиденције, истраживању тржишта, припреми рада, организацији и контроли производње, набавци, продаји, рачуноводственим, правним, кадровским и архивским пословима. Накнада за материјале и учешће на саветовању износи по учеснику 500 динара, за сваког даљег из исте радне организације 400 динара, а уплаћује се на жиро-рачун „Информатора“, бр. 301-1-7452 Загреб, или на саветовању. ·

Пријаве за учешће доставити на гдресу: „ИНФОРМАТОР“, Одељење за организацију саветовања, Загреб, Масарикова 1, тел. 448-009.

НИП „ИНФОРМАТОР“ ОРГАНИЗУЈЕ САВЕТОВАЊЕ С ТЕ-

мом

УПРАВЉАЧКИ ИНФОРМАЦИОНИ (СП (УНС) РАДНЕ ОРТАНИЗАКИЈЕ "Саветовање се ће одржати 28. 29 и 55 октобра У

радничком универзитету „Моша Пијаде“, Улица Пролетерсских бригада 68, Загреб

Саветовање је намењено директорима рад-

них организација,

руководиоцима

набавКе и

продаје, затим финансијске, техничке, развојне,

рачуноводствене,

кадровске и опште

служба

радних организација. Оно је посебно намењено организаторима у предузећима и стручњацима који се баве проблемима обргде података и

информација.

Саветовање је, исто тако, намењено нзуч-

· ним и стручним радницима института, завода и

сличних институција које се баве обрадом по-

датака и информација или су корисници ин-о формационог система радних организација.

Накнада за материјале и учешће на саветовању износи 300 динара по учеснику, за сваког даљег учееника из исте радне организације 600 динара, а уплаћује се на жиро-рачун „Информатора“ број 301-1-7452, Загреб, или на савето-

вању. |

Пријаве за учешће доставити на адресу: „Информатор“, Одељење за организацију саветовања, За греб, Масарикова 1, тел. 448-009. )