Borba
“
18.
сковачког. партизанско
дацима било око 600 бораца. = Мако су све партиз
„же отпор без великих губитака,
Међутим, касније, кр динице преостала . у два директна су дићевим . војницима бивају так пуно уништене, а опер ничког и две чете Топ утиском неуспеха који вачки партизани;
се касније, када се
понско све групе
МОМА МАРКОВИЋ
Штабови Топличког, Јабланичког и Ле - г одреда, према подг цима лобијепим из Лесковца - Ника ха и према првим акцијама здружених Пе линшких и бугарских трупа, АНА да се припрема напад ширих размера. па су ангажовали све своје снаге. Постоји податак да је тада у сва три одреда било 3.420 „партизана. док је на другим издвојеним за
анске снг : _РУЧЈУ лве обале Јужне Мораве 20 ан дручју где су деловала поменута три одре да, биле концентрично нападнуте по број ности. и опремљегости од „надмоћнијих кви слиншких трупа, дуго су успевали да пру
ајем марта две. је чете Лесковачкот одреда коба са четничким и Не о рећи потативни) шатб Јабла' ЛИЧКОГ одреда: под су претрпели леско доноси одлуку да се а ук: те те одреда поделе у групе од по 10 или 5 бо. раца и тако разбијени самостално пребацу Ду кроз непријатељски положај, с тим да непријатељске снаге буду повукле са запоседнутих територија ја,
су
прикупе па одређеним збореим местима, Г · | Оваква одлука могла је да буде погибељ + = 5 1 на, јер би на тај начин ударна снага одрђеда и његових чета била ослабљена, д пар тизаћи, разогјени у мале групе, били би
„пошто су они углавном били из тих крајева, партијске организације су их прихва тиле, полулегализовале и употребиле на партијским и скојевским задацима, тако да су сви, они највећим делом у априлу, поново били'у својим четама.
. Четничко-недићевске“ снатв за кратко време успеле су да номесу привидне губит аке Јабланичком одреду као и двема чета„ма Топличког. Тако се рецимо Пусторечка чета од 120 „бораца, колико их је укупно имала, свела само на 10. Остали су били "полулегализовани у својим селима, а само је мали број у тим борбама изгинуо.
Што се-тиче преосталих чета Топличког одреда, . које су се налазиле на Јастрепцу, оне су до краја пролећа успешно одолева:
_' де офанзиви која их је захватила,
У међувремену, док су се водиле борбе у Топлици, на десној обали Јужне Мораве, "овој офанзиви квислиншке војске отпор · су пружали Нишавски, Озренски и де-
лако и. једноставно савладани. Међутим,
Бабички партизански одред био је први на удару офанзиве у Топлици. Почетком марта нанесени су му велики губици, тако да је био принуђен ла се једним делом пре
баци на подручје Црне „Траве, док се 50
бораца овог одбеда.сместило у Јабланици. Помоћне десетине које су му припадале и биле упућене у своја села биле су највећим делом похватане и одведене у нишки логор.
НЕУСПЕХ БУГАРСКИХ - ДИВИЗИЈА
Може се стога: рећи да Јабланички, Лесковачки и Бабички партизански одред, пос ле великих и тешких борби у марту и првој половини. априла, нису све до краја јуна предузимали никакве војне акције, већ су се ограничили на учвршћивање јединица и политички рад.
Будући. међутим. да је таква врста активности спадала у борбу. иако друге врсте, као и с обзиром на То да је потреба за интензивнијим политичким радом била доминантно подручје захтева које је ПК за Србију упућивао партијском руковод-
)
Партизани на Јастрепцу 1942.
током пролећа и лета 1942, годипе, може се сматрати да активност покрета ни на подручјима поменутих партизанских одреда није престајала.
Што се тиче Сврљишког и Озренског одреда, они су у периоду март — јуни деловали заједно и са доста успеха. Подручја у којима су се кретали била су десма страна Нишаве, сврљишки, сокббањски, алексиначки, ражањски, белопаланачки и нишки срез. Осим тога што су У директним сукобима са, квислиншком и бугарском војском наносили материјалне и људске губитке, ликвидирали су шпијуне и издајнике, растурали окупаторску власт, палили општинске архиве, спречавали реквизицију за окупатора итд.
На мање или више сличан начин одвијала су се дејства Топличког и Расинског партизанског одреда на левој страни Јужне Мораве. 5
О стању у јужној Србији у Билтелу Врховног штаба налази се извештај који садржи доста упрошћену али реалну 0цену: Е
„Србија: У крајевима око Ниша, Лесковца, у јабланичком и топличком срезу воде се огорчене борбе“ са непријатељем,
,
ПРЕСУДНА ГОДИНА
У овим срезовима је прави народни устанак. Води се борба са 10.000 Бугара и 5.000
. недићеваца. Партизани дају огорчен от-.
пор“, (Билтен Врховног штаба НОВ и ДВ. Југославије, бр. 16, априла 1942). .
Са терена на коме су се операције од-= вијале постојали су, међутим, много прецизнији извештаји... Извештајем Покрајинског повереништва КИЈ за Нишод Џ. маја 1942. године о стању народноослободилачког покрета на југу Србије обухва-
ћени су сви. одреди са територије Окру- о“ у 5 . ; ; МЕ ај жног- комитета Ниш и Окружног хомитета. СПАЛАНЦАНИ је: з 5 :.
Лесковац:
„Одреди Нишког округа углавном су сачувани. Међу њима најбољи су Јастребачки и Нишазски који имају по 150 бораца и воде сталне акције. Озренски олред је
имао доста губитака и јако је ослабљен, |
а реакција је јака и тешко јој се одупире, Велики је недостатак у муницији, обући и санитетском материјалу. Одрели Лесковачког округа су много ослабљени. Јодили су дуго велике и тешке борбе и непријатељ их је савладао опхољавајући их и гонећи их стално. Изгубљено је више од половине људства (нешто побијено, добар део. заробљен и послан у логор). Остали су најчершћи и најоданији и они се поново прибирају да се ојачају и наставе борбу. Сада њихова сва, три одреда (Јабланички, Лесковачки и Радички): имају укупно око 500 бораца, И код њих је главни недостатак муниције, обуће, и санитетског материјала“,
ОТПОР НЕ МАЛАКСАВА
„За све време и у свим нашим одре-
„дима изгубили смо око 500 људи. од тога
око 100 чланова Партије. Отприлике још нола „Од тога имамо у логорима. Непријатељ је сразмерно нашим губицима имао петоструке губитке. Тако је “наша партија У овом крају имала сразмерна велике губитке у односу на број партизана и симпатизера. Ипак је број чланова Поартије већи него што је био у јуну прошле године кад смо почели. жилаву и тешку борбу“.
„Осећају се недовољне снаге у руководећим и кадровима. али томг питању поклањамо сада највећу пажњу“.
искусним Упркос, дакле, јаком бугар-
сњих и квислишшиких група, упркос нере-
довним везама између партијског и војног
руководства не само на територији јужне
Србије, већ и са покрајинским руковод-
ством у Београду. као и упркос отежачим
условима за 'партијски и уопште политич-
ки рад који су, из тога произилазили, ору-
жани отпор. на јуту Србије није престаЈ
јао. Одреди су се због губитака у борбама смањивали, али су и даље остајали
способни, често удружујући снаге прили-
ком већих подухвата, за сружане или по-
литичке акције.
притиску
" (Наставиће со) 5
#22, ОКТОБАР, 1971. — БОРБА -- СТРАНА 15.
зена, КА ~
| пови Бабичког "одреда,
„У двадесет и три земље чланице ОРЦД, међународни туризам, који је у 1967. и 1968. имао осетан пад, снажно је оживео у 1969—1970, а резултати првих месеци 1971. показују још јачу експанзију. То по већање може се упоредити са о|| Ним између 1960 и 1956; године, констатују стручњаци Организаци је за европску економску сарадЊу и развој. У главним цртама, то је извештај који је управо 06јавио ОЕЦД, после рада свог коми „тета за туризам. 0, Е У току 1970. године, глобални |. приходи од међународног туризма повећали су се у појединим зем“ љама од 10 до 16 одсто; укупни де визни приход повећао се са 12,3
милијарди долара (1969. године) на.
42 милијарди долара, представља јући око 6 одсто извоза капитала | И услуга; забележено је 134 мили |. она прелазака преко граница. У | европским _ земљама чланицама ОЕЦД, укупан девизни приход од туризма повећао: се за 18 одсто, до стигао суму' од, 10,4 милијарди до Тара и у четрнаест европских зеМаља, број туристичких ноћења
број од 575 милиона.
Води Шпанија
4 – Економска експанзија, редатива но смирени токови друштвених а тађаја, укидање рестрикција на о „Ристичке рачуне У Велико Брит нији, као и слично ублажавање | | Француској, све то објашњава 5 што“ је 1070. тодина, као и 1969 била „добра туристичка голина.
Осим тога, ревалвација ан | немачке мхрке подстакла 16 пео-
одлазак немачких туриста У мат странство, као што је ДЕРИ Ј "Франка 1.969, утицала на пове : ње страног туризма у Француској. Примећено је такође да туристим ка експанзија није значајна сам У Европи, већ и у Канади, ПЦ Приходи од туризма порасл + одсто, а у САД за 13 одсто. У апану је прошле године жено повећање посетилаца из евРопских земаља ОД одсто, као с У ристичких прихода о, ; Европске земље које су се иза лижиле или премашиле Једну
1
ЂЕ РАНО па, ВЕП Бр
15: Тру уе % пала Сре иоћ аи, у
: тур нен 1970.
порастао је за 11 одсто и достигао |
где су забеле- ..
"за 57 од-
ству у јужној Србији; у неколико махова
милијарду у приходима од туриз ма Ба Шпанија (1.681 милион до лара), Француска (1.192 милиона · долара), Велика Британија (1.040 милиона), СР Немачка (1.024 милиона), Аустрија (999 милиона долара). А што се тиче трошкова у иностранству тих истих земаља, они иду овим редом: СР Немачка · (2.493 милиона долара), Француска (1.057 милина), Велика Британија
(924 милиона) и Италија (727 ми-
лиона долара). а Када су туристичке трошкове по
елили по становнику сваке зем4 стручњаци ОБЦД су добили следеће резултате: У СР Немачка — 170 франака, „Аустрија — 220. Данска — 278, Шпа нија — 19, Француска — 114, Ита· дија — 50. Норвешка — 179, Холандија — 231, Велика Британија — 77. Шведска — 252, Швајцарска
— 322 франка. | Седам милиона у | Француској _ Боравак "страних туриста У
срранцуској, одвијао се према ме“,
сецима; јуни — 40 милиона, јули —'150 милиона, август — 260 ми лиона, септембар — 60 милиона.
"Туристи су такође били овако рас |
поређени: на мору 47 одсто, на селу 30 одсто, у планинама 18 од"сто, у градовима и остали 5 одсто. "Број страних туриста, према истом. блитену, премашио је бројку од 7 милиона. Они су стизали по мевецима овако: у јуну — 20 одсто, јулу — 27 одсто, августу — 29 одсто и септембру 24 одсто,
- Од тих седам милиона страних .
туриста, око три милиона провело | је део или читав одмор у Францу аској. Приморски Алпи су примили више од 35 одсто ових посетилаца. По посећености затим следе: Корзика, ушће Роне, Вар. Страни туристи су просечно боравили 16 до 18 дана у Француској, односно око 50 милиона дана.
Просечна дужина боравка оних четири милиона страних туриста, који нису проводили свој домор у Француској, не прелази четири дана, зато што је највећи део тих | туриста само прелазио преко фран уске територије на путу за неку од суседних земаља.
етички |
„МоНнд“ ·
де 42 ша ИД : љ ЕМ 5 Ову
Број Авиони укупно џамбо
БЕДА 104 ' Ер Франс 96. 5 Алиталија – 89 +: Луфтханза 79 4 ·Иберија 76 2 БОАЦ- 62 6 САС 53 ђ: КЛМ 49 3 Свисер 44 2 Сабена 30 2.
Десет западноевропских ваздухопловних компанија располажу са укупно 682 авиона, укључујући и џамбо џетове и боинте 747. САД имају више авиона него Западна Европа укупно, Највећа америчка ваздухопловна компанија Јунајтед ерланнз има 376 авиона (од чега 9 боинга 747),
Америкен има 27 џамбо џетова.
СССР ОПРЕМА ХИДРОЦЕНТРАЛУ У МАРОКУ
Алексеј Коситин, совјетски премијер, који се недавно вратио из посете Мароку. оквалификовао је ту посету као „нови пример ефикасности политике мирне коегзистенције између држава са различитим друштвеним системима“. Током посете склопљена су и два уговора око којих се преговарало више месеци. Први се тиче' помор ске пловидбе. Бродови обе земље који буду умествовали у транс порту робе и путника између Марока и СССР имали би исти трет Ман,у совјетским и мароканским лукама око лучких такса. слободног приступа и коришћења Пе ких постројења, ;
Други уговор омогућиће доврге ње и опремање хидроелектране на брани Аит Адел, код Тесаута, 70 километара источно од Маракеша.
ЗАПААНОЕВРОПСКА ВАЗДУШНА ФАОТА
авиона),
Пан
Западнонемачка фирма Филип Холцман извела је грађевинске ра дове на брани још пре годину дана. Хидроелектричну опрему обез бедила је совјетска фирма Технопрометекспорт, Прошле' године СССР је доделио Мароку · кредит
· ИТТЕРКОНТАНЕН
Хотелска мрежа „Интерконтинен тал“ свечано је отворила 3. октобра нови хотед у Киншаси, у Демократској Републици Конго, у пр вој серији хотелског · комплекса Који гради у овој земљи. И
Овај хотел. има 260 соба. један
„Велики ресторан, неколико барова, _
и базен за купање. Кад буде потпуно довршен, комплекс ће имати 500 соба и моћи ће да се упореди
'
пазкакијЕ4 ВОРАРЕЗТЕЈС паша
; 4 ин Мере 340 , Џ Је
дкиа
У флоти 10 најбројнијих западноевропских зе„маља најчешћи типови „авиона су Макдонел-Дагла сови ДЦ-9 (181. авион), боинг 707 (94)
и ДЦ-8 (87
„ЂОРНО“, Милано
од 17 милиона рубаља, намењен искључиво том објекту. Једна" трећина ће бити финансирзна по систему клиринга, а враћање креди та је на 12 година са интересном стопом од 2,5 одсто. '
УМОНД“, Париз
тАли У киншасн
са хотелом „Ивори“ у Абиману ко ји је градила иста компанија. Изградња стаје 7.700.000 долара, а финансирали су. је упоредо контоанека влада, Амерички фонд за помоћ. '" иностранству и хотелска мрежа „Интерконтинентал“.
Око 350 Конголнаца обучиће се:
за рад у "новом хотелу; Нови објект проширио. је хотелски кепацитет у Киншаси на хиљаду лежајева.
„КЕН АФРИК“, Тунис
ТД 5
,
ИЕ Један од оснивача модорне биоловије 2. Историјски град у 'Арденила, Белгија + 3, Део париског Упивеђзитета А
ПОЗАУНА је: а
1. Мађарски назив за Братиславу 8. Индустријски град јужно од Москве 3. Лимени музички, инструмент |
ОДГОВОРИ: | | |
_ СПАЛАНЦАНИ, — Тачан је. одговор под бројем 1. Италијански биолог Лазаро Спаланцани: један је од утемељивача модерне:биологије, Својим експериментима доказао је да се. инфузорије ве стваџдају спонтаном тенерацијом и тиме постао претеча Пастера. Први је извео експеримент вештачког варења и извршио многобројва _истриживање из подручја физиологије (дисање, крвоток Код хладнокрвних животиње, оријевгација слепих мишеви). — Град и боња Спа у области Ардена, југоисточно од Лијежа (под 2) једна је од најпознатијих европских бања. По имену овор града ушао је у употребу израз „спа“ за рањека лечилишта уопште, Мр ли извори и купатила бање Спа посећива'ви су још у 16. веку. Овде је 1920, године одржана конференција која. се бавила решавањем питања немачких репарацијаг — Традиционални назив пари= ског Универзитета је Сорбона (под 8). Сорбона је уствађи; име првог коле ма универзитетског ранга: у Паризу; основао га је-још 1257. године капелан 'Луја ТХ Робер де Сорбон.
ПОЗАУНА. — 'Тачан је одговор под бројем 3. Позауна или тромбон је врста лименог дувачког инструмента. Може бити позауна-алт, позауна-тенор и зауна-контрабас. — Стара трднекрит ја мађарског назива за словачки гра, Братиславу је Шожун (под 1). Ту је 1808 године закључен Похлсунск! ММљ : Наполеона 1 и Аустрије, којим је Фр цуска добила Венецију, 'Истру и Дал цију. У римско доба град се звао. Позониум, а Немци га и данас називају Пресбург. — Индустријски тђад јужно од Москве је Модољек (под 2). Има врл вијену индустрију машина. пост за термо и хидро централе. хе керамичку и индустрију грађевине ватросталног материјала. У околини 8 налазе рудници угља Подмосковеког бат
по-
ти ци-
ТУКРШТЕНЕ РЕЧИ |
а па пат пи љииа
12345%6%7%2 | |
ЕТ
| |
| ||
3
22
>
119
БРОЈ 6122 .
Водоравно; 1. Град у Немачкој — ковус; — 2. Кратица назива једне при тељске државе — врста першунд — ос тови У митологији старих германских племена; 3. Мницијали презимена и име-
на писца „Рата и мира“ — песма север ноамеричких црнаца — елидирани везник; 4. Разум — зимско станиште Ескима — узвик; 5. Прича у прози у славу исландског народа или норвешкихекраљева (мн) — малајско лудило; 6. Део грађевизе — збир страна једне геоме-
тријске слике; 7. Ранија кратица за: аутономна област свети. и вени предмет. ствар или биће код примитивних народа~— слово, грчке азбуке; 8. Ознака на аутомобилима из Сплита — предмет слепог обожавања — ознака на аутомобилима из Ваљева; 9. Неизмерно дуг временски период — иницијали презимена и имена једног од моследњих
неприкосло“
романтичара српске књижевности — : једна опака болест ; 10. Део свечане му- ; шке одеће — један прехрамбени произ- ~
вод. у | Усправно: 1. Израз у фудбалу — неширока — челични одељак у банкама за чување вовца и драгоцености; 2, Једча друштвена игра — покретни дер електромотора: 83. Слово латинице — онај који слепо верује, богомољанп (мн) — Е предлог: 4. Ознака за север на мапама
— водене биљке. бесиветнице — канали којима повремено тече вода у пустињским пределима — предлог: 5. Хемијски знак за калијум — фигура у шаху (топ)
— наша позната марка ·Фрижилдера кратица јединице мере за дужину; 6. Узвик нетодовања — врста цвећа — хемијски зник за радијум; 7. Познати филм Алфреда Хичкока — северни јелен; 8. Острво у Преспанском језеру = крати-
ца ранијег назива једна наше покрајине
— спис. (М,; ОЈ
. РЕШЕЊЕ БРОЈА 6121 Веолоравно: 1. Фауна; 2. Матрона; 3. АО = аес — Кр: Ухо. –= Сопри; 5. Нобилес:. 6. Атомист: 7' ЛОЛЕ к — ита: 8. ОК — ура — ар; 9. Алманах; 10, Каста, < !