Borba

ЗАРАДЕ

Не казнити. · недужне.

СТРАНА 5.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА,

ВРЕДНОСТИ

4. ЈУН 1972.

ЗАШТИТА КУЛТ. :о- УМЕТНИЧКИХ

[де се све крију наше драгоцености 2

СТРАНА 7:

ПРОЛЕТЕРИ свих

ЗЕМАЉА

УЈЕДИНИТЕ

СЕ

ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Директор и главни и одговорни уредник Слободав Глумап

ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СОВЈЕТСКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ ПРЕД ПОСЕТУ МОСКВИ

Шо:

0 ШЕР

ПР

) САРАДЊ!

ГОДИНА 11 БРОЈ 152, #51) к |

Први број „Борбе“ органа

УДРУЖЕНИ РАД | | _ Муна цена за издвајање

СТРАНА 4.

— ЦЕНА 1 ДИНАР

Комунистичке партије '

Југославије изашао је У Загребу. 19. фебруара 1922. 13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени на затвор и робију.

У народноослободилачком рату „Борба“ поново из-

лази и то: у Ужицу ол 19. октобра до 27. новембра 1941. и у Дринићу од |. октобра 1942. бруара 1943.

· Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење

у ослобођеном Београду а

Загребу,

Од 9, јуна 1954. „Борба“ је

савеза радног народа Југославије. , ;

до 27. фе-

од 22. марта 1948. и У

орган Социјалистичког

Собјешско–амерички сусреш на бржу дао добре резулшале. – Не шреба сумњаши у победу. Бијептнамско: народа. – Арапске земље су искорисшиле сба мирољубиђа средсшфђа за решење блискоисточне кризе. — Неоптодно ђеће пођерење међу еђропским народима |

Председник Тито у разговору'са

Председник Републике Јосип Броз Тито примио је 31. маја у Белом двору дописника совјетске телеви-

зије Александра Пљевака, удовољавајући

молби за

интервју поводом предстојеће посете СССР.

Обраћајући се председнику Титу совјетски дописвик је рекао:

— Друже Тито, совјетски грађани су са великим задовољством примили саопштење о Вашој предстојећој посети Совјетском Савезу. Телевизијске гледаоце у нашој земљи занимало би да чују Ваше мишљење о текућим међународник проблемима и развоЈУ односа између наших земаља. Ако дозволите, замолили бисмо Вас да одговорите на неколико питања.

Како оцењујете. Председниче. садашњу међународну ситуацију. нарочито развој догађаја У Вијетнаму, који изазивају узнемиреност и забринутост свих мирољубивих снага, као и ситуацију на Блисском истоку. која и даље брине народе света Каква

друже.

је, по Башем мишљењу, улога социјалистичких земаља и свих напредних снага у борби за мир и попуштање међународне за-

тегнутости2 Одговор: — Што се тиче садашње међународне си-

туације, могло би се казати да је нешто кренуло ка бољем. Ево, и разговори који су сада вођени У Москви између представника Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава дали су, по мом мишљењу, добре резултате. И уопће, састанци и разговори до којих сада долази на разним нивоима врло су добра ствар. Једино тим путем може нешто да се постигне и да се ситуација у свијету поправи. Но, далеко смо од тога да бисмо могли бити задовољни. Јер, на неким тачкама Земљине

уџредником совјетске телевизије

кугле има тешких ексцеса, има рата. Узмимо, на примјер, ескалацију рата у Вијетнаму у задње вријеме: блокаду вијетнамских лука и обала од стране америчких снага, интензивна бомбардовања насељених мјеста, села и градова, огромно уништавање добара и људских живота. То страшно забрињава читав свијет, а нарочито прогресивне снаге које у томе виде и велику опасност да та трагедија поприми и шире размјере.

Немогуће је покорити народе силом оружја

То су ужаси које најбоље знају они који су прошли други свјетски рат, који нам је наметнуо фашизам. Падају огромне жртве — и људске и материјалне, и то, разумије се, код свих нас изазива јако велико згра-

(Наставак на 6. страни)

осква: Важан

политички догађај

Широк пубапиилштеш Тишођој посеши ___ у собјетској штамиц

(Од специјалног извештама „Борбе“) (Москва, 3. јуна). — Милиони совјетских телевизијских гледалаца вечерас су слушали интервју председника Тита Совјетској телевизији уочи званичне посете Совјетском Савезу. Интервју је емитован у најелитније

време, пре најгледаније информативне емисије „Време“. Непосредно пре интервјуа приказана је и једночасовна емисија посвећена посети председника Тита:

“ +

Совјетски листови

следњих дана

по- гославији. Спољнополитичобјављују ки лист“ „Новоје времја“

више написа и вести о Ју~ пише о развоју и перспек-

тивама економске сарадње између две земље, лист „За рубежом“'о сарадњи и пријатељству између Југославије и Совјетског Савеза. Ова недељна ревија преноси такође и биографију друга Тита из листа „Хоризонти“ из СР Немачке посвећен 80-тодишњици његовог рођења.

Посебну, пажњу, привла-

чи шири напис из синоћног броја листа „Известија“. У чланку под насловом „Уочи посете“ политички коментатор А. Бовин износи оцене садашњих југословенско-совјетских односа и Указује на основне принципе и перспективе сарадње између две земље.

Штампа о посети

„Известија“ кажу да је сваки разговор између највиших“ руководилаца и СССР био од користи за развој сарадње између две земље, за позиције светског социјализма и да је предстојећи сусрет „важан политички догађај“. Лист даље наглашава „да ђе преговори бити веома садржајни“ и да ће „најновији плодотворни „дијалог совјетских и југословенских Руководилаца имати за циљ да учврсти позитивна кретања у односима између две државе и пружи нове могућности за њихово даље ширење и продубљивање“.

Лист совјетске владе истиче да за развој совјетско-југословенских односа на стабилним и чврстим 0сновама принципијелан зна чај. има посета генералног секретара ЦК КПСС Брежњева Београду септембра прошле године, када је разматран широк круг питања и да су „отклоњени неки проблеми из прошлости који су отежавали широки развој пријатељских односа између две државе, између КПСС и СКЈ“ |

Основа даљег развоја совјетско-југословенских односа, наглашава лист, јасно је формулисана у Београдској декларацији из 1955. тодине, московској изјави и Декларацији из 1956, заједничкој совјетско-југо-

(Наставак на, 6. страни)

Тито ће посетити Пољеку

„у АрУГОј _ половини јуна

Председник Социјалистич ке Федеративне Републике Југославије и председник Савеза комуниста Југославије Јосип Броз Тито са супругом учиниће званичну пријатељску посету Народној Републици Пољској у другој половини јуна ове тодине на позив Централног комитета Пољске уједињене радничке партијеи Државног савета Народне Републике Пољске.

(Танјуг)

Председник Републике примио Мијалка Тодоровића

Председник Републике Јо сип Броз Тито примио је јуче председника Савезне скупштине Мијалка Тодоро вића, који предводи југословенску — парламентарну делегацију у посети Замбији. ДОКУМЕНТИ:

|РЕФЛЕКТОР_

Мандее Фране: „Мој кинески дневник“

Бивши француски премијер написао је књигу о својој недавној посети Кини, где је боравио као гост и лични пријатељ премијера Чу Ен Лаја

_БЕРАННСКН УГОВОР

Минисшри иностраних

; послођа чешири ђелике силе | | озваничили јуче саоразум парафиран пре тодину дана. –

Ступили на сналу Москобски пи Варшафбски угобор. =

Митмстри четири велике силе —

" Громико у Бону

(Од специјалног дописнижа „Борбе“)

(Бон, 3: јуна). — Данас су у Берлину, у згради некадашњег савезничког контролног центра, министри четири силе победнице — Роџерс, Громико, Хјум и Шуман — потписали протоколе уз берлински уговор чиме уговор ступа на снагу. Свечано потписивање је трајало 6 минута у присуству 160 новинара уз веома опсежне мере безбедности. Министри су дали затим кратке изјаве и истакли изузетан значај данашњег дана не само за нормализацију живота у подељеном Берлину и између

два

немачке државе него и за даље смањивање за-

тегтнутости у Европи и свету.

Данас су у Бону размењени ратификациони документи уз московски, а затим уз варшавски уговор тако да су и они ступили на снагу.

Берлински уговор су парафирала четири амбасадора још 3. септембра 1971. после 18 месеци преговарања, али је његово ступање на снагу било условљено ратификацијом источних уговора. Данашњом изменом ратификационих докумената ступили су на снагу не само источни уговори и берлински уговор него и сви међунемачки споразуми склопљени крајем прошле и почетком ове године. '

Шта доноси уговор

Берлински уговор дефи-

|нише правни и политички

статус Западног Берлина, услове за нормализовање живота и рада у подељеном граду. Али те услове конкретизују и у живот спроводе међунемачки споразуми. У уговору се каже да се саобраћај СР Немачке са Западним Берлином „одвија без сметњи“, „једноставније и брже“, а та одредба је конкретизована у споразуму Бона и Источног Берлина о транзиту од 13. децембра 1971.

Берлински уговор захтева да се побољшају посете грађана Западног Бер-

Први пут је НДР посетио око 460.000 грађана Западног Берлина, а за духове близу 700.000.

Берлински уговор даље предвиђа замену малих територија која су се, као острвца, нашла у подручју друге стране (укупно око 17 хектара), тако да!је и то питање скинуто с дневног, реда.

Овим уговором се први пут од стране четири силе дефинише однос Западног Берлина према СР Немачкој и обратно. Западни Бер лин .није, према уговору, интегрални део СР Немачке, она њиме не управља. град има своје органе управе, али бонска влада заступа интересе Западног Берлина у иностранству а постојећи односи се задржавају и даље развијају између СР Немачке и Западног Берлина.

Овај подељени град, је 25 година био поприште хла дног рата и конфронтације. Данашњим даном Берлин је постао симбол смиривања и сарадње између две немачке државе али и између четири силе-потписнице, између Истока и Запада.

Од сутра у 6 ујутро, двомилионски град почеће да живи нормалније. Сенату су већ достављени програми који предвиђају да Западни Берлин постане међународно стециште научне,

Шуман, Хјум, Громико ти Роџерс — непосредно то потписивању берлинског споразума

уметничке, културне и привредне сарадње, да постане мост између источних и западних земаља. Наравно, берлински зид остаје, али нормализација односа између две немачке државе смањује затегнутост и могућност за конфликте.

Громико у Бону,

Громико је данас поподне допутовао у Бон. Вечерас ће разговарати са Брантом, који сутра путује У САД, а наставиће разговоре са Шелом.

На дневном реду су, како је Шел изјавио, разтовори о „конкретним корацима за даље развијање сарадње СССР и СРН, јер московски уговор значи крај периода · конфронтације али и почетак новог периода сарадње“. Сада ваља радити на развијању те сарадње. Шел је додао да ће разговарати и о припремама будуће европске конфе ренције. :

Чим су источни уговори усвојени у Бундестагу пред ставник бонског Министарства привреде отпутовао је у Москву да се конкретније размотри привредна сарадња.

Но, Громикова посета Бону је у овом моменту и манифестација пријатељства, те нове етапе међусобних односа. Јер, то ваља напоменути. „стручњаци Министарства спољних послова“ су — приликом формулисања ратификационих докумената — покушали да у последњем моменту одложе њихово ступање на снагу. Тек јуче поподне је договорен дефинитиван текст, тако да није потписивање берлинског уговора одложено, иако се јуче о томе у Бону навелико говорило.

Раде ВУЈОВИЋ

пио дистии Брежњев ускоро убонуг

них, културних. комерциним проблемима и развојалних разлога“ али и због туризма. Споразумом западноберлинског Сената и владе НДР је конкретно разрађен цео поступак око слободнијег промета пре

ко границе у Берлину.

Ови међунемачки споразуми су већ примењени, захваљујући спремности владе НДЕ, у време ускршњих празника или за духове.

СТРАНА 9.

ТУРИЗАМ

ДОНОСИ ДАНАС:

Радна недеља ~ четири дана2

Тупистички стручњаци сматрају да ће У најразвијенијим земљама људи ускоро радити четири, а одмарати се три дана, — Како би изгледао лугорочни програм развоја југословенског туризма до 1985. године7т

(Бон, 3. јуна) — Западнонемачки "канцелар Вили Брант изјавио је вечерас да се нада да ће ускоро имати прилике да у Бону поздрави генералног секретара цк кпсс Леонида Брежњева, председника Президи јума Врховног совјета Николаја Подгорног и премијера Алексеја Косигина. Ка ко јавља британска новин-

СТРАНА 10.

ска агенција Ројтер, Брант је ову изјаву дао у здравици на вечери коју је приредио у част совјетскот ми нистра иностраних послова Андреја Громика.

Како је већ јављено, гро мико је неочекивано допутовао у Бон данас, после потписивања четворних спо разума о Берлину, које су обавили данас у Берлину министри иностраних посло ва четири велике силе. Министар Громико разговараће поново сутра са канцеларом Брантом и министром иностраних послова Шелом и током дана отпутовати из Бона.

Макарнос не. намерава да се повуче

(Никозија, 3. јуна, Ројтер) — У обавештеним круговима у Никозији сазнаје се да архиепископ Макариос нема намеру да задовољи обновљени захтев Синода Кипарске православне црк ве и поднесе оставку на. положај председника Репу блике.

У Никозији се, међутим, чврсто верује да ће Мака риос на тај ултиматум од

'товорити тако што — уоп-

ште неће одговорити. Ипак се очекује да ће преко радија и телевизије, вероват но током идуће недеље, 06јаснити Кипранима зашто

сматра да је потребно да задржи функцију шефа државе,