Borba
2. СТРАНА — БОРБА — 4. ЈУН 1972.
| “У му
Тито примио амбасадора Бангладеша
Бесград, — Председник Републике Јосип Броз Тито при мио је Туче пре подне у Белом двору првог изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Бангладеша у Југославији, Аминура Рахмана Шамсуда Доха, који му предао акредитивна писма.
Предаји акредитива присуствовао је савезни секретар за иностране послове Мирко Тепавац.
ТУ пратњи амбасадора Доха налазио се секретар амбасаде Рашед Ахмед,
Трпе Јаковлевски отпутовао у Сток-
холм Београд. — Члан СИВ Трпе Јаковлевски отпутовао је јуче у Стокхолм, где ће пред водити југословенску делегацију на конференцији УН о
зе
човековој средини, која се одржава ол 6—16, јуна. После завршетка овог скупа, он ће, путовати у Хелсинки на меЂувладину _ конференцију о културној политици у Европи, коју организује УНЕСКО.
„Енергопројект“ гради у Уганди
Кампала, — Председник Утанде генерал Амин положио је камен | темељац За нову пристанишну зграду на аеро дрому Ентебе. Радове на овој згради изводи југословенско предузеће „Енергопројект“.
Свечаности отварања радова присуствовали су многобројни гости међу којима генерални директор „Енергопројекта“ инж. Живко Муча лов и југословенски амбасадор у Уганди Мирко Калезић. Па а и а Дипломатске везе
_ Југославије
Већ трећу годину узастопце, београдска „Међуна-
родна политика“ објављује врло занимљиву иу многим погледима јединствену публикацију „Дипломатски кор Београда“, са основним подацима о свим земљама с којима СФРЈ одржава дипломатске односе, те биографијама страних дипломатских представника.
Ове године, међутим, књига је допуњена и биографијама водећих југословенских руководилаца и шефова наших дипломатских мисија, што је још боље употпунило слику ефикасности наше спољне политике. Преко осамдесет дипломата акредитованих код нас (за још већи број земаља), и преко 90 наших дипломатских представника акредитованих у разним земљама на свим контипентима и по разним међународним организацијама упечатљиво предочавају Југославију као социјалистичку заједницу, спремну за сарадњу са сваким ко сарадњу жели.
Сходно већ устаљеној пракси, у уводном делу „Дипломатеког кора“ објављен је известан број огледа из политикологије и међународних односа. Тако др Јован Ђорђевић пише с улози и месту република у оквиру Федерације и у међународном праву, а др Милан Бартош 9 дипломатима и дипломатским мисијама у оквиру међународног права.
Ове године посебно је занимљива архивска, грађа 9 почецима дипломатских веза ЈУ гославије са САД, коју је ' веома атрактивно приредио др Милан Булајић, наш кон-
тетролејскис компанија,
После одлуке Балдада о национализањији 5 . „Ирачке компаније
БАГДАД: манифестације грађана после одлуке владе о национализацији,
Хааднокрбни Бришанци у дилеми: да ли се исплаши започињање нобђо: раша око „црног злааша“
(Специјално за „Борбу“)
(Лондон, 3. јуна). — Петролеј, маслинаста течност непријатна мириса али пријатна профита, поново је запалила Лондон. једну од несумњиво највећих метропола светског тржишта нафте. Јутрос је из лондонског Ситија упућено на стотине телекса и телефонских позива у све крајеве света: Британија је брзо реаговала у намери да окупи светски петролејски капитал у борби против одлуке Ирака о нациочализацији петролеја што представља ново рушење тврђаве западног монопола сазданог на експлоатацији нафтоносних поља| арап-
зул у Њујорку.
Под надзором главног уредника, Душана Благојевића, књигу је припремио Сл. Ђорђевић, док је врло укусну и модерну, а ненаметљиву техничку опрему дао
лорадовић. .
Б. Ми-
СКУПШТИНА ПРЕДСТАВНИКА ЕВРОПСКОГ ЈАВНОГ МНЕЊА У БРИСЕЛУ
|
Југославија подржава иницијативе за
превазилажење баријера
На, овом скуту јуче говорио зљеф наше деле' гације Димче Беловски
(Брисел, 3. јуна. Танјуг) — На скупштини представ ника европског јавног мне ња у подршку конференци ји о европској безедности и сарадњи, у име друштвено -политичких организација Југославије говорио је данас Димче Беловски,. Он је рекао да југословенска јав ност цени и подржава напо ре у Европи којима је циљ јачање сарадње и мира.
По његовим речима поли тички односи у Европи зао стају за економским и дру штвеним интересима и пот ребама. Остварење национа лних интереса народа и 38 маља тражи многџ шире просторе него што их омогућавају постојеће _структуре и европске деобе. Све то стимулише тражења општеприхватљиве и заједни чки изграђене алтернативе.
Беловски је даље изјавио да „европски мир треба да почива на принципу реша вања свих спорних отворених питања путем преговора“. „Ми окупљени овде додао је он — учествујемо
у једној од активности које имају за циљ јачање сара дње у Европи. Бројне иницијативе и мере на официјелном и неофицијелном плану усмерене у том прав цу, већ саме по себи представљају допринос превази лажењу баријере које деле европске народе и јавно мнење у стварању неопход них претпоставки за јачање мира и сарадње у Европи.
Што је већи број таквих иницијатива и активности и што је шири круг учесника то ће бити и сврсходнији и ефикаснији наши напори и тежње. Свако затварање и свака искључивост били би у супротности с циљевима које постављамо себи и унапред би лимитирали реал не домете наше акције. Збот тога морамо да изразимо жаљење што се међу нама не налазе представници и оних партија и покрета ко ји имају значајан утицај У својим срединама и без којих се тешко може водити широк и ефикасан европски дијалог“, рекао је Беловски. скот истока.
Шеф Форин офиса, сер Алек Даглас ЖХјум, веома је резигнирано наступио пред делегатима ЦЕНТО пакта који управо заседа У Лондону затраживши њихо ву подршку у „рату“ који Британија намерава. мада то још увек није извесно,
да поведе против арапских,
земаља — произвођача нафте. Он је оцењујући ирачку одлуку као. .пренагље ну“ између осталог рекао: „Овлашћен сам да затражим вашу подршку како бисмо заједнички спречили јелан корак који не пружа гарантије да ће адекватна рекомпензација уло женог капитала бити исплаћена партнерима“.
Чланови ЦЕНТО — пакта су прилично мирно саслушали излагање сер Алека. Представник Форин офиса је нешто касније обавестио домаће и стране новинаре да „Британија жали што је доведена у ову ситуацију јер одговарајућа рекомпензација за национализацију Ирачке петролејске компаније, у којој је уложен и британски капитал — није адекватна.
НННП и
Енитма из Вашингтона Јутрос је Лондон грозничаво разменио телефонске поруке са представницима петролејских џинова западног света: „Ројал дач шелом“, „Мобил ојлом“. „ЕСО“ и „Француским петролејским друштвом“. У питању су сви главни партнери који су такође погођени национализацијом Ирачке пе тролејске компаније. На то је дошла одлука Сирије о национализгцији дела чуве ног нафтовода на петролејској магистрали Ирак — Ме дитера, „што је у Лондону
протумачено као додатна.
ЈУГОСЛОВЕНСКО-СОВЈЕТСКИ КУЛТУРНИ ОДНОСИ
ТРАДИЦИОНАЛНО БОГАТА САРАДЊА
По ширини веза, интензитету и високом квалитету акција, Совјетски Савез се налази на врху ли сте оних земаља с којима Југославија успешно сара ђује на пољу образовања и културе. Вишегодишња, традиционално богата сарадња двеју земаља у тој области развија се плански од 1956. године након потписивања Конвенције о културној сарадњи. Спро вођење тог међународног документа обезбеђује се двогодишњим програмима | сарадње којима се
5: предвиђају одређене акци
„је. џ :
Досадашња пракса је по тврдила да програми дају веома широке оквире, јер подстичу и на непосредну сарадњу уметничких и ку лтурних установа и удру скења двеју земаља. Такве везе све су чешћа појава и сведочанство све већег
узајамног интересовања за упознавање с највреднијим културним остварењи ма данашњице и достигну ћима из културне баштине народа СССР и Југославије. Може се рећи да су кул турно-просветне везе куди камо разгранатије у пракси него што би се могло закључити ако би се посматрале само оне акције које се поименце утврђују у двогодишњим програмима сарадње. Гостовања Уметника и већих ансамба ла из Совјетског Савеза У нашој земљи закључују <е
"на пример, непосредним споразумима конзертних агенција и пословница с двеју с земаља. На
листи гостију из СССР увек се налазе најзначајни ја имена савременог кул турног живота, уметници међународне репутације као што су Свјатослав Ри
хтер, Давид Ојстрах, Лео нид Коган, Маја Плисецка, Наталија Бесмертнова и низ других.
У наредном периоду, ка ко се очекује, у Југослави ји ће гостовати два рено-
мирана ансамбла — Моско века и Лењинградска фил хармонија.
Размена позоришних ан самбала, балетских и опер ских солиста, пијаниста, виолиниста и диритената биће несумњиво, ботата и у наредном периоду. Присуство совјетских уметника и стваралаца на најпоз натијим југословенским "фестивалима, на ликовним манифестацијама, БРИ жевним сусретима и другим приредбама стална је пргкса која је из године у годину све разгранатија.
'Узајамно упознавање С културним достигнућима протеже се и на области књиге, оперског и драм-
кап петролеја у иначе препуној чаши,
Лондон је можда овако сувише изненађен и због тога што је националзација у Ираку објављена само три дана по завршетку самита са којег још нису про цуреле вести о детаљима совјетско-америчких сразго вора, посебно о питањима кризе на Блиском истоку. Реаговање Вашингтона на багдадску одлуку отворило је простор лондонској енигми. Док је, наиме, Форин офис са огорчењем примио вести са обала Тигра. Вашлингтон је саопштио Лондону и свету: „Задовољни смо сазнањем да се разматра плаћање одговарајуће рекомпензације оштећеним странама...“
Нејасно држање Париза
Као уље на ватру у Лондону је примљена вест о одласку ирачке владине делегације на челу са министром иностраних послова Муратом Абдел Бакијем У Москву са комплетним тимом петролејских стручњака. Више се не скрива могућност о евентуалним аранжманима допунског карактера између СССР, Ирака и Сирије. Јутрошњи „Тајмс“ нимало случајно не објављује информацију да је СССР куповао годишње са нафтоносних поља Румеиле, у близини обале Пер сијског залива око 40 милиона тона.
Истовремено је производња са поља у Киркуку пребацивана до медитеранских лука нафтоводима за западно тржиште. Њена производња износила је годишње 57 милиона тона, чи-
ји је пласман сада доведен.
у питање акцијом Британије. ског стваралаштва, зли и на размену искустава стру чњака, њихове сусрете на славистичким и другим скуповима који се приређују у обе земље. Ни тра диције народне уметности, које негују фолклорни анса мбли такође нису недостиж ни љубитељима обеју земаља, јер гостовања ансамбала који приказују ту врсту уметности такође су више тодишња пракса у култур10] сарадњи и размени Ју гославије и СССР. Програм за наредни дво годишњи период биће, како се очекује, закључен до краја идућег месеца у
Москви. Континуитет с досадашњих веза биће на тај начин настављен, а очекује се да Ње тај
документ отворити и нове могућности 3за још плоднију и свестранију културну сарадњу Југссла вије и Совјетског Савеза.
~
У рафалу размена хитних порука између западних петролејских компанија, помало је загонетна позиција француског петролејског концерна. Вест из Ирака — да ће Багдад настојати да задржи „отворена врата“ за сарадњу са Француском, забринула је пословне људе лондонског Ситија. То што се Ирачани надају у „могућност посебног споразума са Французима“, могло би да по оцени лондонских бизнисмена, буде опасна рупа у „лонцу у коме се сада кувају пла-
нови . новог петролејског рата, против арапских 3емаља — произвођача наф-
те“. Као потврда могућих сепаратних решења између Париза и Багдада стигао је специјални извештај из Париза у коме се каже да ће председник. Помпиду размотрити новонасталу ситуацију на Блиском истоку са ирачким потпредседником који ускоро долази У Француску.
Арапи постају партнери
Нема сумње да је Британија у садашњем развоју политичких и привредних прилика на Леванту и у Северној Африци највише погођена. Истина, овде се каже да је и Француска изгубила „алжирску нафту“, зли се реалистички додаје да је Британија на најбољем путу да после политичког повлачења са нека-
дашњих својих територија
да посети Чиле. Позив је, кажу у Торонту, прихваћен с великим задовољством. Иако је, додуше, мало вероватно да ће канадски премијер посетити Чиле пре краја ове године, кад треба да се одрже избори, сигурно је да прихваћени позив представља један од показатеља да су односи између Канаде и Чилеа по себно, и Латинске Америке у ширем смислу, кренули колосеком који може да
дуго времена су били У сенци САД, великог суседа који их географски раздваја. Није то био једини разлог мршавих веза са Латинском Америком. Тра диција и припадност Британској заједници народа везивали су Канаду за САД и Западну Европу. Но, времена су се промени ла и са њима су се у Ка нади све чешће чули гла сови о потреби јачања ве за са осталим државама америчког континента.
„Често смо заборављали“ како рече канадски минис тар за иностране послове Мичел Шарп „да јужно од Рио Грандеа живи више људи него северно од њега и да се неколико земаља Латинске Америке брзо приближава одскочној тач ки, кад ће растом њихове привреде постати „самоисхранљиве“. Са економским растом доћи ће и политичка снага.“
Прве циљеве на путу по бољшања односа и веза Канада је поставила и пре извесног времена предузела кораке да се они претворе у стварност. Про штле године, Канада је убр зала преговоре о уласку У неколико интерамеричких организација. Међу њима су Панамеричка здравстве на организација, Интераме
|рички институт за пољопривредне науке, Интераме рички институт за Индија нце, као и Интерамерички институт за социјалну безбедност. Кључна тачка свих међуамеричких односа, па и односа Канаде и Латинске Америке, везана је доб
ЦНА он наркотици
данас доживи и привредне |
поразе...
Нафта је запалила Лондон: хладнокрвни Енглези су помало изгубили стрпљење под таласима удараца који су их погађали последњих месеци. Разложни политичари острва кажу да ће бити потребно не само време већ и добра воља да се обуздају запаљене страсти са обе стране и да Британија почне поново да изграђује политику „успостављања мостова“ са арапским истоком. Британија на Блиском истоку има пријатеља и људи који и данас подвлаче потребу за новом и квалитетнијом сарадњом између Лондона и арапских метропола. У валу националне ренесансе у последње три деценије, арапске земље су створиле позици-
'ју партнера којег треба ре-
спектовати и са којим се лакше могу освајати поени
на међународној сцени и на светском тржишту.
Лондон је зато притиснут великом дилемом: да ли се политички и привредно исплати започињање новог петролејског рата са арапским светом Да се не деси да брзоплета одлука помрси рачуне дугорочније политичке и привредне инве-
стиције. Младен ГАВРИЛОВИЋ
ДАНСКА има више од 900 јавних ·библмотека. Сваке годиње грађани ове земље прочитају 3 њих око 37 милиона, књига, што тросечно чиљић 7,5 књига то ста-
новнику.
(Вашингтон, 3. јуна, Ројтер) Амерички стручњак за Југоисточну Азију Артур Мекој изја вио је синоћ у спољнополитичком поткомитету Сената да амерички дипломати и агенти америчке Обавештајне служ бе (ЦИА) активно учес-. твују у кријумчарењу наркотика на подручју Југоисточне Азије.
Мекој је 18 месеци про учавао проблем кријумчарења наркотика у 0овој области и дошао до закључка да се авиони које изнајмљује ЦИА ре. довно користе за транспорт наркотика које про изводе домородачки пла ћеници у северном Лаосу. Према његовим речи ма, амерички функционери скривају доказе о учешћу азијских савезника Сједињених Америчких Држава у кри-' јумчарењу наркотика.
доведе до промена и резул тата значајних за оба ре- . гиона. . Одскочна тачка Односи Канаде са државама јужно од Рио Грандеа
рим делом за ОАД — Орга низацију америчких држа ва. Канада није члан ОАД и до сада је избегавала ве зивање за ту организацију, наводећи жељу да сачува потпуну независност у ак цијама. Потреба за побољшањем веза са земљама Латинске Америке ипак је учинила да Канада у „априлу прошле године, на са станку ОАД у Костарики, затражи статус сталног по сматрача, јер су Канађани сматрали да то треба да им омогући да стекну искуство од којег зависи став пре ма пуном чланству У ОАД.
Бројеви Трговина Канаде са зем љама Латинске Америке У сталном је порасту већ го динама. Од краја другог светског рата она се више него учетворостручила, на оба сектора, у извозу и уво зу. Пре три године, 1969, извоз Канаде у јужноамеричке земље износио, је 427 милиона, а увоз 544 ми лиона долара. Ипак, тај на предак није ни приближан повећању трговине _ са другим областима у свету и у складу с тим пружа разлоге за незадовољство. Јер, канадски извоз у Ла тинску Америку пре три тодине износио је свега 3,5 одсто укупног извоза зем ље. Највећи део, преко 50 одсто, канадског увоза от
пада на петролеј из Вене цуеле. Увозе се још и кафа сирови памук и бана-
"бија,
АЉЕНДЕ ПОЗВАО ТРИДОА ДА ПОСЕТИ ЧИЛЕ
Нова фаза у односима Канаде са Латинском
•
Америком
Из Торонта је стигла вест да је Чилеански пред седник Салвадор Аљенде
:| позвао канадског премије ра Пјера Елиота Тридоа
не. Извозе се аутомобилски делови, алуминијум, жито и брашно, челични одливци азбест и синтетичка гу ма.
Уз робну размену, и раз мена људи расте. Године 1969, преко 60.000 Канађана посетило је Ла Америку, док је 25.000 тра ђЂђана јужноамеричких земаља дошло у Канаду. Ме ђу њима је било туриста, али и бизнисмена, инжење ра и научника, уметника, спортиста и студената. У школама и/ на универзитетима Канаде приличан је број ђака и студената из Латинске Америке.
Од 1964. Канада сваке те дине одваја по 10 милиона долара који, преко Интерамеричке банке за развој, иу у позајмни фонд за ра звој земаља Латинске Аме рике. Поред тога, канадска влада је, преко исте банке, доделила 30 милиона долара дугорочних кредита том подручју. Зајмове су досад користили Аргенти-
на, Боливија, Бразил, Ек~
вадор, Ел Салвадор, Колум Мексико, Парагвај, Џеру и Чиле.
Иако на путу побољшања односа стоје још многе пре преке, и Латинска Америка и Канада свесне су да се оне могу отклонити заједничким напорима и сна тама. Будућа 'Тридоова посета ·Аљендеовом Чилеу један је од тих напора.
Р. ЛИЧИНА
Катадски премијер Пјер Елиот Тридо
Две отмице авиона у (АД
(Сан срранциско, 3. јуна, Ројтер, АФП) _— Четири црнца отела су синоћ „боинг-72/“ америчке ваздухопловне компаније „Вестерн ерлајнз“. У авиону, који је саобраћао између Лос Амнђелоса и Ситла, било је 98 путника и 7 чланова посаде.
Отети авион је слетео у Сан Франциску где су отмичари тражили да им се исплати 500.000 долара. Они су такође затражили да им се стави на располагање други авион способан да ле-
ти на дугим пругама. По-
што су њихови захтеви У“ довољени отмичари су <% тридесетак таоца прешли у „боинг-707“, који је, пре“ ма последњим информаци“ јама, полетео у правцу ЊУ“ јорка. Циљ лета за сада није познат.
Истовремено из 'Реноа У Невади јављају о отмици још једног авиона, Тамо је у питању усамљени 07" мичар који држи на ниша“ ну посаду авиона тражећи 200.000 долара. Власти још нису одлучиле како да по“ ступе у овбм случају и 07" мичару новац није исплаћен. Комисија за радне односе Трговачке мреже „Југопластика“ Сплит
расписује поновни
'
КОНКУРС
за радно место
ПОСЛОВОЂЕ ПРОДАВНИЦЕ-1 „Југопластика“ у Загребу Услови: ВЕВ радник у трговини са 8 година радног стажа ,
Обавезан пробни рад.
Рок конкурса отворен до попуњења упражњеног радног места
Молбе се достављају — Кадровској служби Трговачке мреже
стика“ Сплит, Пут Бродарице 6.
„Југопла-
2036 1—2