Borba

ЗВОНА ~ ЖАН Да авеније Урана у СИА Би И, ; с Неуо1цса1 "5 | Ме | | ОГ:

ж Ми четек · Њ4 | | пера | - - | Мао и а ПРОЛЕТЕРВИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ 6" ГОДИНА 11 ПЕЧЕ . таму Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије ј ОЈ 21 Југославије изашао је у Загребу 19 фебруара 1922. БЕОГ РА Д 13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“

а чланови релакције осуђени на затвор и рдбију.

У народноослободилачком рату „Борба“ поново

излази и то у Ужицу од 19. октобра до 27. повем-_

бра 1944. а у Дринићу од |. октобра 1942. до 27.

фебруара 1943. :

Ол 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излаже-

ње'у ослобођеном Београду а од 22. марта 1948.

: иу Загребу

Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког. савеза радног народа Југославије У

Недеља, 8. септембар 1974.

Директор Светозар Тадић

Главни и одговорни уредник ( Никола Бурзан |

. о | ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

ЦЕНА 1,50 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

' ,

У саободарском Вису п. ЈЕ МУ | у гр у почела прослађа Здтодишњице доласка друга Тиша, ЦК КПЈ, Вржођног шипаба и Ађноја Уран. |

САСТАНАК ПРЕДСТАВНИКА _ НЕСВРСТАНИХ У БЕОГРАДУ

ТИТОВА | Делегација 3

Вис—прва стража.

_ на Јадрану —

сречанај седници Опшшинске скупипшине присустђођали изасланик Председника Републике Стане Доланц, ц многобројни бисоки 1осши 4

(Вис, 7. септембра). — У Вису је јутрос почела дводневна прослава 30-годишњице доласка на ово острво друга Тита, цк КИЈ, Врховног штаба НОВЈ, Авној-а и других највиших државних и војних органа и установа.

У свечано украшену Вишку луку данас пре подне бродом „Галеб“ допутовао је изасланик Председника Републи· ке Стане Доланц, секретар Из вршног комитета Председниш тва ЦК СКЈ. С њим су допутовали многобројни високи гости и делегације. лелегација Федерације на челу са предселником Скупштине СФРЈ Ки ром Глигоровим. делегација СР: Хрватске на челу са председником ПК СКХ Милком Планинц. делегација ЈНА на челу са замеником савезног секретара за народну олбрану генерал-пуковником Милошем Шу моњом и други високи 'тости.

Изасланик Председника 'Републике Стане Доланц је после интонирања државне и републичке химне обишао помасну чету ЈНА. Рапопт изасланику Председника Републике предао је мајор Иван Костић.

Затим је одржана свечана селнипта Скупштине општине Вис. Високе тосте поздравио је гтедседник Скупштине Ми-

"ћа Житко, а о улози и,допри-_

носу детрва Виса наролноосло болилачкој борби, о његовој револуционарној историји и гослератном развитку товоптио је заменик председника Оптттинске скупштине Ирко Жи тко. Г

— Данаб славимо трилесет · тодина етапе побелопосног, хо ла натте сопијалистичке ре-

волуције која је везана _ за'

4; ".. ШИБЕНИК

ПРОСЛАВА У ПР

(Шибеник, 7. септембра) — У Шибенику, у јединици Цветка Блажевића, која настав- , ља борбене традиције Прве далматинске пролетеоске ударне бригаде. луче је свечано прослављена 32. годишњица осни слављене партизанске бригаде.

Пошто су војници И старешине. борци и други гости. поздравили ратну заставу бригаде и минутом ћутања одали поове ратне јединице. 0 лалматинске пролетерговорио је њен први ра-

част палим борцима борбеном путу прве ске ударне бригале тни комесар Анте Кроња.

Подсетивши ла је Прва петеоска септембра 1942.

гопине У

Ливна, Кроња је рекао да је она

5 па нннвин 3е ва и лрртие рит пар

СВЕЧАНОСТ НА ВИСУ: Изасланик Председника Ретубљике Стане "Дољланљ, за време обиласка, : почасне чете ЈНА у Вишкој луци, па 3 :

вања ове про- ; . _ бригада је водила код

Книна. као и кањонима река Пиве, Таре и Сутјеске. Ма

Прва пролетерска саставу 26. дивизије и оток Вис а имала је утицај на Лалмације и оснивања других далматинских бригада. Свој борбени лут завршила је

далматинска про- У Монфалкону (Тржич), у Италији 15. маја

опарна бритала основана почетком, · сепу Добоо крај

Вис, рекао је Ирко Житко ис тичући да је ово острво прва стража нашег југословенског

мира, први бедем на, Јадрану. '

Вис је после Ужица Јајца и Дрвара. после херојских .борби на Неретви и Сутјесци при мио друга Тита.

Уочи фашистичке најезде, рекао је Житко Партија је на острву израсла у јединог руководиоца радних маса. Зато је- разумљиво што се оток Бис од првог тренутка одазваз позиву Партије и друга Тита на свеопшти народни ус танак.

Борци са нашег отока бори ли су се у свим крајевима на ше земље, а Вис се борио, стварајући јединство свих слојева народа да би јединствено, дочекао ослобођење.

Руководство НОП уочивши |

стратегијску и политичку У“ логу и значај нашег присуства на обали определило, се зла одбрану острва, чиме је Вис уведен у велике историј ске догађаје.

На почетку 1944. године, до ослобођења Сплита, Вис је се диште Обласног комитета Пар тије и Обласног народноосло бодилачког одбора за Далмапију, Он је центар веза са ос трвима и обалом. Овде се обу чавају војни и политички кадрови. Историјски значај подсетио је Житко. добио је Вис када је на њега: после неуспелих непријатељских _ офанзива и десанта на Дрвар. дошао друг Тито, Централни комитет ЕПЈ. Врховни штаб НОВЈ Председништво Авноја. Национални комитет ослобођења Југославије и друга висока руковолства и установе. Вис тада постаје центар дипломатске борбе за међуна-

стари

велики

1945 године.

била ко-

, формиране делегације које ће.

ВОЈ ДЛАМАТИНСКОЈ БРИГАДИ

вачница братства и ла успешне борбе у готово свим "крајевима наше земље за што је добила многа одликовања и похваљена је од врховног команданта друга Тита. Нарочито тешке

Са свечаности је ном команданту другу Титу.

родна признања наше револу ције и нове Југославије.

Ирко Житко затим је говорио о послератном развоју 9стрва. а нарочито о успесима постигнутим У последњих десет година. Говорио је о усме шном снабдевању острва водом електричном енергијом преко подморског кабла. о порасту индустријске производње, раз Воју туристичко угоститељске привреде и изградњи модерних асфалтних путева на Острву.

На крају свог излагања Жи тко је посебно истакао да је остваривање уставних начела и закључака Десетог конгреса СКЈ сада најважнији зада так:

„Народ Виса био је, сада је и биће једнодушан у прихвата њу Титове политике и политике Савеза и спреман је да У систему општенародне одбране брани своју независност и тековине самоуправне социјали стичке Југославије.

На данашњој свечаној седници Општинске | скупштиче проглашен је домицил Виса над 26-том ударном далматинском, дивизијом НОВЈ. а затим СУ

током дана положити венце на спомен - обележја на острву. Са седнице упућен је и поз дравни телеграм лругу Титу У коме се. између осталог исти че да је народ слободарског Ви са спреман и данас као и пре 30 тодина и увек до сада. заједно са нашом Армијом — ако затреба — пол Титовим руководством свим снагама да брани нашу независност, и вла стити пут самоуправног соција листичког развитка,

Дарко ОДОРЧИЋ

јединства и да је води-

борбе Сиња. Дувна. Јајца и Комарнице, бритада бранила је| У

развој устанка . народа

упућен телеграм врхов-

(Уједињене нације, 7. септембра, Танјуг) — Југословен ски стални представник при Организацији уједињених на-

ција, Јакша Петрић, предао је данас генералном секрета-

ру Курту Валдхајму личну ~

поруку председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

Порука се' односи на ситуацију у вези са кипарском кризом. ,

ТИТОВА ЧЕСТИТКА ЈОЗЕФУ МАМОУ

Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је генералном гувернеру. Малте Антонију Јозефу Мамоу телеграм који гласи:

„Поводом националног пра зника Малте, са задовољством упућујем Вашој Екселенцији, у име народа Социјалистичке Федеративне Републике Ј угославије и у своје лично име, топле честитке и искрене жеље за добробит народа Малте и за Вашу личну срећу.

Убјеђен сам да ће се прија тељски односи између наше двије земље и даље развија ти у нашем обостраном интересу, и у корист међународ- · ног разумјевања и мира у сви јету“.

Порука председника Тита Шмиту

(Бон, 7. септембра, Танјуг). — Амбасадор. СФРЈ у. Бону Будимир Лончар предао је данас државном, секретару хансу Георгу Саксу поруку председника Републике Тита за савезног) канцелара ЉЖелмута ТИмита. Порука се односи на развој кризе. опо Кипра.

Фахми примио амбасадора Шапића

(Каиро, 7. септембра, Танјуг) — Египатски министар иностраних послова Исмаил сФрахми је синоћ, у Александрији, примио југословенског амбасадора у Египту Аугустина Папића, који му је предао поруку председника Тита за председника Анвара ел Са-' дата.

Совањарг се састао с амбасадором Диздаревићем (Париз, 7. септембра, Танјуг), — Француски министар _иностраних послова Жан Совањарг примио је данас југосло зенског амбасадора у Паризу, Нијаза Диздаревића, који МУ је предао поруку председника СФРЈ Јосипа Броза Тита за председника Републике Валери Жискара д Естена. |

Ова порука односи се на про блем Кипра. |

Акција економску | у Беотад _ сарадњу

за

Састанак пчма радни, карактер а његове препоруке

Сутра у Београду почиње састанак представника несвртаних земаља које су —– наос нову одлуке министарског сас танка Координационог несврстаних, марта ове године у Алжиру — задужене да координирају и подстичу спрово Ђење програма акције за еко номску сарадњу.

На предстојећем састанку учествоваће представници: Алжира,. Индије, Египта, Индоне

· зије, Гвајане, Нигерије и Ју-

гославије. Делегацију Југославије предводиће генерални директор Савезног завода за

међународну научну, просвет-

„ну, културну и техничку сарадњу Крето Булајић.

Састанак ће бити радног карактера, а: његови закључци ће, у облику препорука, бити размотрени на предстојећем скупу министара иностраних послова несврстаних земаља, уочи наредног заседања Генералне скушштине Уједињених нација у Њујорку.

Дневним редом биће, између осталог. обухваћени до сада постигнути резултати у раз-

Митић при мио Шредера

(Београд, 7. септембра, Танјул — Потпредседник Савез-

· ног извршног већа и Савезни

секретар за иностране послове Милош Минић примио је вече рас председника Спољнополитичког одбора Бундестага Не мачке Герхарда Шредера са члановима одбора. Том прили ком извршена је шира размена мишљења о актуелним међународним проблемима, посебно о ситуацији на Блиском истоку и у вези са кипарском кризом.

Током разговора изражено је обострано задовољство због успешног развоја односа изме ђу двеју земаља и жеља за даље свестрано унапређење са радње. |

У разговорима су учествова

ли председник Одбора за спољ ну политику Савезног већа

бироа ·

· тославија“

размотриће митистри иностраних посљова несврстаних земаља

вијању економске сарадње ме ђу несврстаним земљама. Би ће. такође, речи г разради про јеката међурегионалне сарадње. укључивању одговарајуаих органа УН у напоре несзрстаних земаља на 'економском плану. о могућностима за проширење _ сарадње несврсганих на нова подручја као што су информације, здра вство и друга. Састанак у Београду, ће се одржати у хотелу

који „Ју“ оцењује се у југо-

словенским политичким кру7 |

гтовима као корак даље у реа-

'лизацији одлука Четврте ков ференције несврстаних земаља на врху. које. се односе на

· економску сарадњу. Он се, та

кође, доводи; у везу с недаввим специјалним .заседањем Генералне. скупштине УН. на коме је истакнута потреба изградње. економских односа У свету на новим основама.

У тим настојањима несврста це земље, и земље у развоју

' уопште имају веома значајне

задатке и посебан интерес. . (Танјуг)

ДОЧЕК У БЕОГРАДУ: Богдан Осолник се поздравља.

Бундестага

допутовала

Западнонемачке птарламентарце, које предводи Герхард Шредер, дочекао на аеродрому. Мижајло Јаворски

Јуче је у Београд, у четвородневну посету нашој земљи, допутовала делегација Спољнополитичког одбора Бундеста га. Савезне Републике Немачке. Делегацију предводи пред седник одбора др Герхард Птредер, а У њој се налазе посланици све три партије засту пљене у Бундестагу.

На аеродрому „Београд“ У Сурчину делегацију Спољнополитичког одбора. дочекали су: председник Одбора за спољ ну политику Савезног већа Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Михајло Јаворски, потпредседник Савезног већа Скупштине СФРЈ и члан одбора Богдан Осолник и други.

| На дочеку на аеродрому био је и амбасадор СР Немачке у Југославији Јенике.

Делегација Спољнополитичког одбора Бундестага СР Немачке боравиће у нашој земљи до 10. септембра. За то

време водиће разговоре са делегацијом Одбора за спољне послове Савезног већа Скупштине СФРЈ и имати више сусрета са југословенским политичким личностима.

са Герхардом Штредером

Скупштине СФРЈ Михајло Ја ворски; амбасадор у ССИП Ни кола Миличевић и други функ

НАПОРИ ЗА РЕШЕЊЕ КИПАРСКЕ КРИЗЕ

Обазрива обећања

Састанак Клеридиса и Денкт доћи до конкретних ре

(Никозија, 7. септембра, Танјуу — | Синоћвњи састанак Клеридиса и Денкташа донео је одређене наде, које су овдашњи посматрачи окарактерисали као „климу обазривих обећања и умереног оптимизма“. |

Спремност двојице политича ра да преговарају под окриљем Уједињених нација о хуманитарним проблемима, даје места одређеним надама да би ускоро могло доћи до конкретнијих решења о начинима за помоћ житељима острва, који су у протеклих шездесетак дана изложени непрестаним стра дањима. 7

Јучерашња сагласност "двеју страна о; неким хуманитарним питањима, која је садржана у пет тачака њиховог коминикеа. примљен је овде као први корак у том правцу. мада је примећено да ни у једној од тачака договора није преци зирав временски рок за њено оживотворење.

Клеридис и Денкташ догово рили су се да се састану У идући петак, али се не искључује могућност да до састанка дође и раније,, ј

· Саопштење да су Клеридис и Денкташ у току "једночасов-

у .

ног разговора разменили ми-

«“шљења о — како је речено —

„избеглицама и другим важним проблемима“, овде се ту-

мачи као знак да су они изи- |

шли из оквира хуманитарних проблема и покушали да на известан начин приближе своје почетне ставове озмогућности политичког решења кипар ске кризе.

Пажњу посматрача је приву кла и промена става лидера турске заједнице Рауфа Денкташа, који је показао доста воље да дуго и стрпљиво разговара. Ова промена се тумачи у 'оквиру све снажнијих напора Турске и других заинтересованих страна да се Клеридисова влада, путем једне комбинације претњи м понуда, приволи да што пре седне за преговарачки сто, налик на онај који је био у Женеви.

Овдашњи посматрачи смаграју да ваља очекивати даљу ескалацију овакве акције. пошто су њени заговорници, како се истиче. притешњени вре меном, односно скорим заседањем Генералне скупштине Уједињених наџија; ,

Из света овога У Никозији се сматра да на јучерашњи састанак ваља гледати као на

ша. до нео одређене наде да 6м ускоро могло шења за помоћ житељима Китра

позитиван корак ка пружању помоћи пострадалом живљу, и као на корак који води премошћивању. јаза, али се истиче да у оптимизму за сада не треба претеривати.

Сам Клеридис изјавио је данас, агенције Ројтер: „Гледишта двеју страна. у политичком погледу, веома су удаљена, Грчка страна мора имати

„више конкретних елемената о

ономе што Турци подразумевају' под поделом острва на турску и грчку област на фе-

дералној основи“

По његовим речима, кипарска влада, а вероватно и Грчка спремна је да преговара о сваком могућем решењу кипар ског проблема,. укључујући федерални систем с теографским областима. Клеридис је подвукао да то не значи да

с“ ове две владе У принципу _

прихватиле предлог решења

Као услове да би се вратио за конференцијски сто. у Женеви , Клеридис је навео па Турска дозволи свим “ли бар већини избеглима па се врате кућама и повлачење гурских трупа На чеку уговорену линију; Пре тога каже Клеридис нема повратку у Женеву.

ционери ССИП, као и амбасадор СР Немачке у Југославији Јоаким Јенике. с

ЈУГОСЛОВЕНСКА ДЕЛЕГАЦИЈА у БУГАРСКОЈ

(Софија, 7. септембра, Танјуг). — Данас је у Софију допутовала југословенска држав но-партијска делегација. која ће присуствовати јубиларној прослави 30. годишњице соци јалистичке револуције Бугарске. Делегацију предводи члан Председништва СФРЈ и Пред седништва СКЈ Стеван Дороњ ски. а у њој се налазе још члан Извршног комитета Председништва СКЈ Добривоје Видић, члан СИВ Ивав Франко и југословенски амбасадор у Софији Анте Дрндић.

Истим авионом допутовала је и делегација Социјалистичког савеза радног народа ЈУгославије. коју сачињавају секретар Републичке конференције ССРН Црне Горе Петар Ракочевић и члан Секретари-

" јата Републичке конференци-

је ССРН Макелоније Тоша По повски |

Члан Председништва СФРЈ. и Председништва СКЈ Стеван Дороњеки присуствовао је при јему који је вечерас у Софији приредио први секретар МЕ БКП и председник Држа вног савета. Тодор Живков за шефове делегација које су до путовале на прославу 30-тоди шњице сопијалистичке рево-

луције Бугарске.