Borba, 04. 10. 1975., str. 19

| Белпија, Италија и Грчка),

ПАЈА А ОДО

·" Шпијун двехиљад

ите го

Нови "вид обавештајне активности. — Истакнути научници у обавештајним центрима. — Десет одсто војног бупета САД за паучну

Да напоменемо један 'занимљив детаљ: на основу расположивих докумена та изгледа да је Леонардо да Винчи до шао до сличног открића, али је униш»тио формулу како је неко не би употра био у војне сврхе. Вероватно да је добро учинио.

! „ПОДСВЕСНО | | ОПЧИЊАВАЊЕ“

“ _ Машина зљ „испирање“ мозта. После сензационалних открића до којих је пре неколико година дошао француски про фесор „филмологије“ Коан == Се све чешће се говори о машини за „испирање“ мозга. > Х

Принцип је познат: на обичан филм ски или телевизијски екран емитују се блиставе фреквенције које преко очног живца делују директно на мозак, појачавајући ефекат онога тито човек тледа. То је оно што професор Коан — Се назива „подсвесним огџјињавањем“;

У целом, свету се интензивно ради на усавршавању овог метода. Амерички стручњаци сматрају да је већ и у садап

њем стању ово откриће далеко опасније '

од хидрогенске бомбе!

Преносви апарат. Радиоталаси се ши ре на све стране од одашиљача или се усмеравају у једном правцу. Теоријски је могуће створити одашижљач чији би се таласи могли ухватити само на једној тачки на наптој планети, Није познато да ли је већ створен такав одашиљач. На први поглед ово откриће не би могло да послужи ни за шта друго осим за шпијунажу. У ствари, то би било веома опасно оружје. Претња је озбиљна: сви апарати чији је циљ да разним сметњама скрену неку ракету с њеног пута би ли би неупотребљиви ако би постојао преносни апарат Делта.

Како изгледа америчка научна шпијунажа: Она се популарно зове „Биро Бак Роџерса“. Бак Роџер је јунак два романа. и безброј научно-фантастисјих стрипова. Све оно што се односи на бу-

дућност, Американци означавају“ речима: „То је посао Бака Роџерса“. . Један од. чланова „Бироа Бака Ро-

перса“ који је смештен у Џентагону, дао је неколико интервјуа новинарима. Реч је о др. Алберту Џарију, који проводи своје добро плаћено радно време читајући совјетске научно-фантастичне романе. Ово запослење није тако апсурдно

_ као што се на први поглед може учини ти, јер је већина новог оружја — од а-

_ томске бомбе до зрака смрти — била описана У научно-фантастичним романима. Читајући научно-фантастичне рома не који се објављују у некој земљи, мо же се наслутити каква се оружја припремају. Да су Немци и Јапанци пажљи во читали америчка дела те врсте изме Ђу 1940-45. године, нема сумње да би до шли до закључка. да се у Америци ради на стварању атомске бомбе.

ЗАШТИТА

Наравно, сви бирои „Бака Роџерса“ се че баве читањем романа. Пажљиво се читају и популарно-научне. књиге, као и оне чији је садржај доступан само стручњацима, Шаљу се агенти на разне

међународне научне конгресе и симпози јуме, да би сазнали шта се прича иза ву лиса. Испитују се избеглице, Скупљају се необичне информације о одређеној земљи, из чега се могу, извући одређени

ОД ХИДРОГТЕНСКЕ БОМБЕ: Могуће је створити „громобран“ од Диракжове антиматерије за заштиту 'од Х-бомбе

закључци о оружјима која се припрема ју. Циљ ове шпијунаже из 2000. године је да се створи идеја, макар и доста маг ловита, о свему ономе што ће се у будућности радити на војном пољу. 44

Овде спада и такозвана „отворена шпијунажа“, која прикупља материјале из различитих извора. На првом месту интересовање научних шпијуна су патен ти, помоћу којих и научници у, СССР-у,

јунажу да. ли ће наулни агенти постати „шпијун првог светског мира“. — Финансијско исцрпљивање великих Хе

као и у- другим земљама, желе да заш-

тите своје изуме.

Најбогатији извор војних и сродних информација су популарни научни часо писи. Већину ових часописа уређују љу ДИ отвореног духа, чији је поглед упрт ка будућности. То се нарочито односи на СССР, Источну Немачку и Румунију. Де таљно испитивање часописа из ових земаља може довести до проналажења ст

; крића која тренутно изгледају фантас- тична, али која су у будућности сасвим

остварљива и која се могу применити у војне сврхе. у

> ЕЛЕКТРОНСКА ОПРЕМА У

СЛУЖБИ ШПИЈУНАЖЕ

Веома значајни подаци прикупљају се електронским посматрањем других 3е-

· маља. #

Атомске експлозије, стварање нових емисионих станица, сигнали које дају електричне машине, омогућавају да се дође до прецизних информација о мег сту и обиму пројеката који су у току. У“ појединим случајевима научни шпијуни чак предлажу да САД продуже експерименте који за одређену земљу могу да. изгледају сувише скупи и фантастични.

Оружје из 2000, године биће веома различито од оружја које је данасу употреби. Међутим, приликом електронс-

"ких испитивања потребно је бити на оп · „резу, јер супротна страна може лансира

ти обиље лажних информација, како би пажњу научних шпијуна скренула на другу страну. Да би се утврдило шта је истина, а шта није створен је веома ком пликовани електронски систем назван 466 Л.

Овај систем састоји'се од осматрачких станица на Филипинима, Турскоји

" Јапану, од великог броја авиона без пи-

лота типа „А-П“, као и сателита-шипију на. Сви нови извори енергије, све нове фабрике, све нове лансирне базе одмах се региструју -— чак и ако су закопане дубоко под земљом.

Буџет пројекта 466 Л изражава се астрономским цифрама. Само су сателити-шпијуни конструисани досад коштали две милијарде долара. Није познат та чан број сателита-штијуна. Међутим, од 1940. пронађених сателита само је 971 ре тистрован у Интернационалној академији за астронаутику. То значи да окона тле планете кружи 969 сателита-шпијуна. што америчких, што совјетских.

"На основу расположивих сазнања мо же се закључити како се одвија истраживање у демену научне шпијунаже. Не ки популарни часопис скренуо је пажњу „Баку Роџерсу“ на могућност постојања у будућности неког оружја на територији СССР. Одмах се отвара досије.

(Наставиће се)

Ки

Како је почело и развијало се „швајцарско чудо“. — Банке и бизнис осигурања и реосигурања. — Све| моћ савремених трустова. — Како је једна мала земља постала суперсила у домену новца

Нег у Женеви (1853), 'Немачко- |

-швајцарска банка у Сан Галу и 'Стед!о 5уштеко у Цириху (обе 1856, год, 'Вапк јп Мхет, _'Ваџег Напдејшђап«' (обе 1862) и најзад“ 'авепова зсће Вапк: из Берна (1864. го

дине). : Крајем 1863. године један швајцарски финансијски лист је писао: „Није тако рећи прошла ни

Иако је у промет уведен сре„брни франак и даљесу пиркули сале монете од злата. Међутим, цена злата је опала кад су тенерали Сатер и Сатервил 1848. године пронашли злато у Новој Швајцарској, односно кад је 1851. године злато пронађено у Аустралији. Сребро, које је би ло ређе, задржало је своју вред ност! Спретнији Швајцарци, 06-

+ дарени с више финансијског талента; почели 'су да купују сребрне новчанице од пет франака плаћајући их златом. Тако је до шло до парадоксалне ситуације

да је све мање било сребрних, а

све више „златних новчаница.

Међутим, кад је 1865. године

Швајцарска пришла Латинском

монетарном савезу (Француска, све валуте су поново почеле Слобод во да циркулишу, тако да је до шло до истог новчаног хаоса, као и пре тога.

Још конфузнија ситуација би ла је с па овим новцем. Све до 1881. тодине свака банка могла је да слободно штампа папирни новац и да га ставља у промет. На банкнотама је писало да се банка Х обавезује да доносиоцу исплати противвредност у сребрним францима. То значи да банкноте нису биле ништа друго него нека врста менице. Пошто многи-нису имали поверења у банке (нарочито у оне мање и недовољно познате), још је године 1850. у оптицају било око сто до сто тридесет милиона металних франака према 7,6 ми лиона папирног новца, | |

ОЗНАКА ЗА · ИСПЛАТУ ЈАМЧИ ДРЖАВА“ |

У току следећих тридесет година папирни новац је узео пре вагу, иако је било много инсти+ туција које су емитовале новац. Тодине 1880. папирни новац је

већ представљао 92,8 милиона франака, што је био доказ да је почетно неповерење према

тој врсти плаћања превазиђено.

Потреба за новцем непрестано је расла, металног новца није било довољно, тако да је количина папирног новца расла све више Године 1907. у оптицају је већ било 243 милиона франака. Што се тиче сребрњака од пет франака у укупном износу од око сто милиона, 44% је потицало из францус-

ких, 43%/, из италијанских, 11% |

из белгијских и само 2% из швајцарске ковнице. Јавности

је ова чињеница била непозната, али је она наслућивала да. се иза папирних банкнота скри вају страни капитали. Некоџико банкротирања страних банака допринело је да се прошири негодовање због све веће зависности)у односу према страном капиталу, посебно према Француској. Зато су многи економисти, већ почетком осамдесетих година прошлог века, почели да траже да држава преузме на се бе. штампање и диструбирање новца. |

У октобру 1905. године, после.

жучних дискусија између „федералиста“ и „централиста“ државни савет је донео закон којим је Народној банци Швајцар ске поверено искључиво право емитовања швајцарских франака. Народна банка, која је почела своју делатност тек две године касније, била је акционарско друштво чији су чланови били кантоналне владе и

приватне банке које су се дотад ·

бавиле емитовањем новца. Од 1907. године за вредност швајцарског франка „јемчила је др сжава“. Колико је то јемство 0збиљно схваћено у читавом свету показује податак да је у годинама пре првог светског рата у Нагодну банку Швајцарске почео потоцима да пристиже новац из свих земаља света, по што се Швајцарска сматрала

Модел првих кредитних банака у Швајцарског била је бан ка „Кредит Мобилије“ из Фран-

цуске, чији су осивачи, 1852.

тодине били браћа Переиро. У својој делатности они су настојали да иретврре у стварност идеје „утопијског социјализма Сен Симона: посредством облитационих зајмова банка је требало да прикупи зајам од.грађЂана и да с њим служи јавним интересима, учествујући као ак ционар у великим потхватима као што је, на пример, била изградња швајцарских железница. Тим „племенитим“ намерама уследиле су у пракси фи-

-ју завршиле банкротством.

ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ИЗВОЗ; Већ од самог почетка имдустрија~

нансијске штекулације и берзанске махинације, који су извесно време доносиле спектакуларне приходе, да би се на краУ међувремену је у Швајцар-“ ској основано ништа мање него шест релативно великих банака, које су пословале на. прин ципима „Кредит Мобилије“. Само у раздобљу од десетак година појавиле су се следеће банке: Та -Ђапаџе Сепекаје 5и15ве де Сгедћ Еопсјег еђ тпор!-

225 За 5:

лизалуије Швајцарци су радили за извоз. На, фотографији се 8 сат са толумесецоњ тм звездом из ХУШ века, намењен. за из803

у Турску

"носила

једна недеља, а да се на финансијској сцени није појавило неко ново удружење, приписујући себи задатак да попуни не ку насталу празнину. Двадесет или тридесет кредитних банака, десетак индустријских фирми и осигуравајућих друштва — сви су они учествовали у финансијској трци, продајући медвеђЂу кожу пре-него што је медвед ухваћен“.

"Ба Ђапаце Сепегаје' из Женеве имитирала је у свему „Кре дит Мобилије“ тако даје 1869. тодине банкротирала, бавећи се шпекулацијама које су биле сли чне шпекулацијама браће Периера. И други кредитни институти су имали велике губит ке. Неки су успели да их санирају, други ссу/били принуђени да се реорганизују или фузионишу с другим банкама.

ИНВЕСТИРАЊЕ ТУЂЕГ НОВЦА У ВЕЛИКЕ ПОТХВАТЕ

Пракса да се инвестира новац примљен на депозит у велике, али још неконсолидоване пројекте (као што је био случај са швајцарским железницама), до-. е велике ризике, чак и ако нису биле у питању претеране или неподобне шшекулдације. Било је довољно да се

"фирма у коју је уложен новац

нађе пред неком тешком: кри- ·

зом, због често непредвидљивих разлога, па да се и банка која ју је кредитирала нађе у великим тешкоћама. Обузети пани-

· ком клијенти су захтевали да

им банка одмах врати уложени новац, али банке због својих

зеских шшекулација обично више није располагала с:довољ но тотовине. Нарочито су се ма~

"до уносне показале железнице,

"сене

иако су несумњиво биле кори-

општинама и економици земље: "све. до 1882. године банкарске институције су морале да подвосе тубитке у укупном ва. ,

4. ОКТОВАР 1976. — БОРБА — СТРАЖА 19.

Хаг, 1669, — Умро _ је Рембрант ван Ријн, је-

. дан. од највећих холан,

дских и светских слика ра. Рембрант је почео да. се бави сликарством још

_у раној младости и убр

зо је постигао светску славу. Сликао је веома много и оставио иза себе 700 слика, 800 бакрореза и преко 1.500 дрте жа. , .

Русија, 1853. — ИзмеЂу Русије и Турске почео је чувени кримски рат који је трајао све до 1856 године. Турска је избегавала војни по раз, али се Париским утовором морала обавеза ("ти да ће подизати железничке пруге, уводити пошту 'и реформе у ко"рист нација које је држала под својом влашћу. Њујорк, 1929. — Датум 4. октобар 1929. када је дошло до страховитог пада акција на Њу јоршкој берзи, · означио је почетак светске еко вомске кризе која је тра јала до 1933. године и највише погодила САД, јер су оне у својим рукама концентрисале половину производње капиталистичког света. Многе фабрике обустави ле су рад, а број незапос лених Американаца до

стигао 1932. -тодине 15 милиона. Берлин, 1933. — У Не

_мачкој је укинута слобо

да штампе и сви листо ви стављени под надзор специјалне службе којој је на зелу био минис тар пропаганде Гебелс, Хитлерова "фашистичка организација наставила је са развојем система једностраног информиса ња народа.

Бренер, 1940. — фФфаштис

„тички диктатори Мусоли

ни и Хитлер састали су се на Бренеровом превоју преко Алпа, на. аус тријско-италијанској гра ници ради договора о да љем вођењу агресивног рата. против европских држава, џ

Рудопоље, 1942. — Па ртизани су у селу Рудо пољу код Оточца напали италијанску посаду, Непријатељ је у окрша ју изгубио преко стотину војника. :

Кулен Вакуф, 1943. Код села Ваганаца на путу према Кулен Вакуфу, партизанске једивице напале су Зедну немачку колону. У овој акцији погинуло је 50 а ра њено 35 немачких војни ка.

Врховни штаб, 1943. Енглески високи официр

. јед

сер _Фипрој | Маклин допутовао је на челу Британске војне мисије у Југославију и до краја рата остао при врху Врховном штабу НОВ и ПОЈ. Маклин је написао неколико књига и биографију маршала Т' та под масловом »Р15си– Рагмлесаде« – (Оспоравана барикада“.) Мелбурн, 1944. — У ау

' стралијском граду Мел-

бурну одржан је конгрес Савеза југословенских. и сељеника у Аустралији. На њему је одато признање маршалу Југославије Јосипу Брозу Титу и НОВЈ, и одлучено да се настави са организова

њем слања помоћи. једи

ницама НОВ и ПОЈ. '

Рига, 1944. — Једини де Првене армије осло бодиле су у току друтог светског рата Ригу, главни град Летоније.

Париз, 1945. — Францу ски државник Пјер Ла вал осуђен је на смрт и стрељан због сарадње са окупатором. Лавал је био председник квислин шке фравцуске владе од 1942, до 1944. године.

Берлин, 1947. — Умро је Макс Планк, 'немачки физичар, професор на У ниверзитетима у Берлину и Келну, оснивач такоз ване теорије кванта. У свету је највише познат по открићу „кванта“ при проучавању зрачења цр нор. тела. Цланк је ударио темеље квантној фи зици и тебрији и учествовао у развијању тог епохалног открића које је извршило револуцију у физици. Бавио се и филозофијом физике где није доследан. За _ 'свој рад добио је 1918. годи не Нобелову награду.

Цетиње, 1948. — У Це тињу је почео петоднев ни (оснивачки) конгрес КП Црне Горе у присус тву 264 делегата. — Том приликом изабран је и први ЦК КП Црне Горе а за секретара ЦК: Бла жо' Јовановић.

Бајконур, 1956. — Сов јетски Савез је лансирао први вештачки сателит у орбиту око Земље, означавајући тиме почетак нове вере у истраживању васионе,

Лесото, 1966. — Лесото, бивши британски протек торат Басутоленд, стекао је независност.

Африка 1978. — Неко лико афричких држава саопштило је свету своју одлуку о прекиду дипло матских односа,са Израелом. Биле су то Руан-

да, Горња Волта и Заир

Водоравно: 1. За — совјетска река! 2. Део Варшаве

— стара мера за дужину; 3.

Један од најзначајнијих

праваца у историји уметности; 4. Утицај — уграбљени; 5. Лична заменица — планина у Црној Гори — река У Аустрији; 6. Личност из филма „Др Живаго" — део руке; 7. Сликарска техника — један инсект; 8. Предлог скупоцени стари предмет — хемијски знак за сребро; 9. Ваздухоплов — отпорни према болестима; 10. Римски владар из првог века, поред осталог саградио Колосеум; 11. Планина у СССР — летописи; 12. Острво у Преспанском језеру — марка вутомобила..

Усправно: 1. Део. руке — наша река, притока Дунава; 2. Снимак са страме — познати наш позоришни редитељ и теоретичер; 3. Део тела — предлог — ознака за аутомобиле из Ваљева — једнаки; 4. Ловачки пас град у Алжиру — врста драгог камена; 5. Женско име — узвик — ознака за аутомобиле из Штипа — поредбена речца; 6. Троцифрен број — иницијали савреме-

ног нашег књижевника („Песма'"')

— константа при из-

рачунавању обима и)/површине круга — позади; 7. Запаљење уха — воз, железница — експлозивно средство; 8. Домаћа животиња (мн) — два самогласника — узвик негодовања — проценат који узима млинар од помемљара; 9. Место у Бачкој — вештачки, водени путеви; 10. Председник Уганде — стари енглески златник.

РЕШЕЊЕ БРОЈА: 7540

Бодоравно; 1. Пореч — устав; 2. Емил — БС (Бора

Станковић) — кама; 3. РИЗ — грог — рат; 4.

Уши —

риал — Ана; 5. Шакал — Расел; 6. Мљ (Михаил Љермонтов) — име — еда — то; 7. Из — Ада — ОАД — БЈ (Бора Јовановић); 8. Талир — Скрад; 9. Тко — Осат ерг; 10. Ала — река — уби; 11. Сора — на — смук; 12,

Снага — слани.

Усправно: 1. Меру — Шмит — ТАСС; 2. Омишљај — заклон; 3. Ризик — МИА (Иво Андрић) — Лоара; 4. Ел =— трам — Диор — Аг; 5. Ч — Бриле — арсен — а; 6. У — соаре — Осака — с; 7. Ск — глад — акта — сл; 8,

Тарас (Буљба) — ад.— реума; 9. Аманет — барбун; 10,0.

Вата — Лојд (Сежтвину= Лиза,