Borba, 27. 08. 1979., str. 3

СТРАНА 27. АВГУСТ 1979. — БОРБА

АНА И А А ОВУ ТИТ

РАВАН

Лето је на измаку, а са њим и „сезонска пауза“ у друштвено-политичкој активности

која је ове године у већини организација и

њихових органа била краћа. него — раније. Џодстимо се да су делегатске скупштине и највиши органи друштвено-политичких орга низација радили пуном паром све до краја јула, да за неке, као на пример у Црној Го ри, није ни било предаха, Припреме за Шјести самит у Хавани, које се управо приводе крају. у летњим месецима биле су најинтензивније. Како се налазимо на прагу јесени која ће сигурно бити пребогата друштвено-политичким активностима, редакција „Борбе“ 06ратила се „дежурплима“ у органима друштве но-политичких организација, федерације са питањем шта се у тим организацијама пла-

аза суботе танви гака а тивенигтилантттснса,

нира за предстојећи период, која су то дру штвена питања којима ће бити посвећена посебна пажња, на која ће бити усмерена друштвена акција. Ово и због тога што ће се раније утврђени годишњи програми рада ових дана конкретније разрадити, допунити, а није искључено да ће се делимично и кориговати да би се акција усредсреди ла на оне друштвене проблеме и питања ко ја је и сама пракса наметнула као најакту елнија. <

А то су, пре свега, питања спровођења економске стабилизације, штедња енергије, изградња политичког система и реализације Титове иницијативе о колективном раду и одговорности. (О) томе од данас почињемо да објављујемо прилоге наших сарадника из друштвено-политичких органа и организавија у федерацији.

ЗРШа ОНЕ НЕ а ПЕШ

САВЕЗ СИНДИКАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ _

је треба наћи добра рјешења“

Иако уобичајено вријеме годишњих одмора још није истекло, увелико се припремају четири јесење сједнице Вијећа ССЈ, затим више састанака Предсједништва, бројна савјетовања... — Ово љето је било доста мирно, ако се пореди са много динамичнијим јулом и августом у неколико протеклих година рекао нам је члан Предсједништва ССЈ Раде Галеб. — МеЂутим, све нас, из – више разлога, чека зато врућа јесен. Јер, поред уобичајених активности у овом дијелу године, сада треба рачунати са тиме да мјере које се дуже примјењују У циљу привредне стабилизације, управо почињу да долазе до пуног изражаја, а то .значи.и испољавање бројних проблема за које треба наћи добра рјешења.

Ф чиме ће се у Савезу синдиката Југославије обиљежити почетак „политичке јесени“7

— Од више различитих сједница издвојио бих ону коју ћемо имати у другој половини септембра. За тада, наиме, припремамо пленум Вијећа на којем би требало оцијенити како се остварују начела о заједничком приходу и дохотку. А то, између осталог, значи да треба одговорити на питање зашто се иу којим дјелатностима дио дохотка стиче мимо рада — каже Галеб. — Признаћете да ови проблеми нису нимало једноставни, да се морају добро изучити и, након сериозне троцјене услова привређивања, извести ваљане закључке...

Сем тота, припремају се, доста убрзано, још три пленарне сједнице Вијећа: на оној октобарској разговараће се о томе како. се остварује улога Синдиката у скупштинском делегатском систему, док би се на наредној сједници расправљало, између осталог, 0 групи проблема из области планирања: посебна сједница Вијећа, крајем ове или почетком идуће године, биће посвећена разматрању доприноса синдиката јачању општенародне одбране и друштвене самозаштите. |

— Када је ријеч о припремама за доношење планова за 1980. и за наредни средњорочни период, онда ми посебно наглашавамо потребу да се они усвоје на сасвим новим основама — подејећа Раде Галеб. Наиме, будући плански задаци морали њи да буду резултат стварног опредељења Рем“ ника, а то би значило потпуно нови пр

ДАВНА ААААААААНАНИННАРИИО

ПИТАЊА

Ф Раде Галеб: „Мјере које се већ дуже примјењују да би се остварила привредна, стабилизација управо сада почињу да долазе до пуног изражаја, а то значи и чспољавање бројних проблема за ко-

НОВ ПРИСТУП У ИЗРАДИ ПЛАНОВА РАЗВОЈА: Раде Галеб

Алана ври

ступ у изради планова ООУР и у самоуправном споразумијевању оних организација које су у међузависном односу у стицању дохотка...

И јесење сједнице Предсједништва Вијећа ССЈ, судећи по ономе што се за њих припрема, требало би да буду веома занимљиве. На примјер, већ ускоро разговараће се о остваривању резолуције о друштвено-економском развоју. У овој години.

Припрема се и анализа о политици чистог дохотка организација удруженог рада. А то би могло да значи "расправу о садашњим односима између личне и заједничке потрошње, с једне стране, и неопходности да даље јача материјална основа удруженог

"рада. _ Другим "ријечима, требало би установити да ли се и гдје дијели м оно што би припадало пронштиреној репродукцији. Ту су, затим, бројни проблеми из области стандарда, посебно

они везани за изградњу станова и организовања топлог оброка за раднике.

— Свеукупна реформа друштвено-економских односа, започета у јулу мјесецу на сједници Савезног савјета за друштвено уређење и привредни развој, неће проћи мимо пажње синдикалних организација каже Раде Галеб.

Између осталог, сагледаће се и искуства о дјеловању синдиката приликом рјешавања насталих спорова (обустава рада и слично) у организацијама удруженог рада, разматраће се остваривање уставне конценције ООУР, проблеми запослености и образовања, анализираће се путеви за јачање општинске и основне организације Савеза синдиката, организоваће се трибина о култури рада итд. 5

Ова јесен „донијеће“ и више новина из области изградње ССЈ, од чега је најзначајније да ће се у свим републикама и покрајинама, гдје то још није докрајчено, у дјело спровести замисли друга Тита о копективном раду и одговорности... -

— Најсажетије речено, предстојећа јесен значиће за нас остваривање ставова и закључака Осмог контреса Савеза синди-

ката Југославије, и то према стриктно у--

тврђеном оперативном програму — рекао нам је на крају разговора члан Предсједни штва Вијећа ОСЈ Раде Галеб.

М. ЂУРИЋ

б ПОЉОПРИВРЕДНИ РАДОВИ

У СЛАВОНИЈИ И БАРАЊИ

еће површине

АИ ИАЕА АРА ИВО АИ АРА"

АИ АИ = | ПИВАРА 5

НАРАИДА АРА ВИИНРА АИ

из

"под пшеницом

хиљада хектара, пет хиљада виле него лане

Биће засејано око 80

26. августа, Танјуг) — Пољопривредници У С нији и Барањи ове ЈАПАН је пшеницом засејати око еј хектара више, него про тодине. Д

Како се најављује, уљу е на друштвеном сектору # ти тшеницом засејано око хиљада хектара. ћ

Највећи произвођач пшени“ це у нашој земљи Индустриј“ ско пољопривредни комбина

(Осијек,

»Осијек“ који је досада под ти око 21.000 хееницом имао паран

ктара, повећао је сетву, извршених мелиорационих ра дова на површинама у запад“ ОМ делу Славоније. Х __У Пољопривредно индустриј 'ском комбинату „Вуковар“ би

засејано 300 хектара пште-“

више него прошле годи

нице | и не, јер им је та култура нај оентабилнија. како се с пока-

залоиу овогодишњој жетви, пошто је остварен деходак од 6.375 динара по једном хектауз Пољопривредни комбинат „Ђаково“ засејаће — како је најављено — 600 хектара вите пшенице него претходних тодина, а такође повећања сетве шменице најављују и из Комбината „Беље“, „Жупања

инковци“. “ Рај личивама семена, којег има довољно, највише ће бити засејано — око 50 од“ сто површина сортом „златна долина“, око 30 одсто повризлна „партизанском“ и ан ском раном“ а осталих 20 од

сто површина другим сортама. Досада су радови на при преми ораница за сетву гобављени на око 50 одсто предвиђених површина за пшеницу, па уколико буду повољне временске прилике у јесењем раздобљу, након вађења шећерве репе и бербе кукуруза, сетва би могла да се обави у оптималном року, пошто и механизације има довољно.

Упркос тешкоћама око цена тишенице, постоје изгледи како се истиче у Задружном савезу — да се и на индивиду алном сектору донекле пове-

' ћају површине, ла се може

очекивати да ове јесени буде засејано близу 80.000 хектара

СЕМИНАР „УНИВЕРЗИТЕТ ДАНАС“

Реформа уместо доградње

Семинар % студентски разговори постали су веома запажена, међународна, трибина на којој се размењују искуства о свим питањима из високоликолљског образовања. — Семинару присуствује око 400 учесника из 55 земаља

(Дубровник, 26. августа). У Дубровнику је данас почео рад 24. по реду традиционални међународни семинар „У-

· ниверзитет данас“.

На јучерашњој конференцији за штампу која је одржана у Центру за постдипломске студије, саопштене су и две основне теме овог скупа. Током наредних пет дана, расправљаће се о конпепту и систему високошколског образовања у свету и перманентном образовању. Тема традициона лних студентских разговора односи се на удогу студентских организација у превазилажењу јаза у образовању између развијених и земаља У развоју.

Овогодишњи дубровачки се минар окупио је око 400 учес ника из 35 земаља са свих континената, осим из Аустралије. Посебно је занимљиво, како је речено на конференцији за штампу, што ће ове године у раду семинара учест вовати и представници 30 несврстаних земаља. У Дубровник су такође ститли и ректо ри 50 страчих универзитета.

Председник Заједнице универзитета Југославије и ректор Универзитета у Скопљу др Бранко Трпеновски у поздрав ној речи истакао је да су међу народни семинар „Универзитет данас“ и студентски разтовори као његов интегрални део постали веома запажена међунзродна трибина на којој учесници, професори и студен ти. слободно и у атмосфери узајамног поштовања и разумевања размјењују богата искуства о свим питањима од зна

делатност од посебног интереса и значаја за свако друштво, ,

Др Васил Тупурковски, пред седник Конференције Савеза социјалистичке омладине Јутославије, рекао је да ће бити покренуто низ питања из збласти реформе _Универзитета, без претензија да се дају би ло какви рецепти о томе како да се она спроведе. Додајмо и то да ће на семинару „Универ зитет данас“ по први пут учествовати и представници удру женог рада.

Расправа на овогодишњем семинару свакако ће посебно бити занимљива за нашу јав ност, _ јер амбиције реформе, како је речено, у нашој земљи су више од пуког побољтања образовног система. Пот туно овладавање удруженог рада процесима и резултатима образовања, перманентно образовање на свим нивоима, образовање уз Рад, финансирање образовања и размена рада, самоуправљање и образовање — то ће бити доминанне теме овог скупа, а то су истовремено јоти увек и отворена питања наше реформске

звакодневице. д. СОХА

ЗРЕЊАНИН Почела

серба сунцокрета

(Зрењанин, 26. августа) На пољима у средњем м северном Банату започела је бер ба сунцокрета, који је засејан на око 80.000 хектара. Сун цокрет је веома добро родио и уз приносе од 30, па чак до 47 метричких центи по хектаБр очекује се рекордна бер-

а.

У зрењанинској индустрији уља у саставу ИПК „Серво Михаљ“ и фабрици уља „Банат“ у Новој Црњи, које се снабдевају сировинама из овог региона, све је спремно за откуп и овогодишњу прераду сунцокрета. Захваљујући новој фабрици сировог уља, у чи ју градњу је инвестирано више од 200 милиона динара, зре

њанинска индустрија уља ове године удвостручиће производ њу и тржишту испоручити 90.000 тона јестивог уља.

Сл,

; |

| | | | | |

ЈУБИЛЕЈИ

ВЕЛИКИ НАРОДНИ ЗБОР У СТРИЧИЋИМА

ТРАЈНЕ |

(04.

РЕН

ОСТИ | ОГ ДЕЛА

6 Полагањем венаца и културно-уметничким, програмом одата. пошта народном трибуту м књижевнику. — У говору на народном збору Есад Хорозић указао на величину ч значај дела Петра Кочића у нашој толитичкој и културној историји

ФСтричићи, 26. августа) На пространој Змијанској висоравни у Стричићима, родном мјесту Петра Кочића, данас је одржан 14. Кочићев збор — традиционална књижевна, културно-уметничка и друштвено-политичка манифе стација, која се сваке године одржава последње недеље августа у спомен дела и имена овог писца и народног трибуна. Више од 30.000 Крајишника и њихових гостију из свих крајева земље присуствовало је богатом и садржајном кул турно-уметничком програму. у којем је учествовало 1.500 чла нова изворних аматерских дру жина из Босанске крајине и бројни _ Културни ствараоци. На отвореној сцени изведени су фрагменти „Јазавца пред судом“, у којима је првак Народнот позоришта Босанске крајине Владо Зељковић, 770. пут интерпретирао Кочићевог јунака Давида Штрпца,

Манифестације збора почеле су синоћ полагањем венаца на опоменик палим борцима града и Петру Кочићу и променадним концертом бањалуч ких културно-уметничких дру штава улицама града. Затим је у концертној дворани Дома културе одржано Кочићево вече, на коме је пригодан есеј „Језгре Кочићеве уметности“ прочитао књижевни критичар из Сарајева Миодраг Бовичевић.

На вечери су своје стихове говорили и читали одломке прозних дјела књижевни ства раоци из свих република и по крајина: Нада Крајгер, Вито Милошевић, Методије Фотев, Ђорђије Трипуновић, 'Ћерим Уикани, Нусрет Ибризовић,

чаја за успешнији рад високо а ј = - ашнолских институција чијаје | рана аољиннија Мазда 05

љача и бањалучки пјесници Стевка Прерадовић-Козић и Слободан Бошковић. Додељене су награде „Никица Павлић“ за новинарску кратку причу тројици овогодишњих добитника на конкурсу Одбора Кеочићевог „Збора“ и „Гласа“: Драгану Јекнићу, Слободану Бошковићу и Мирку Јамуцком. У Стричићима је одржано вече домаћих ратних филмова и изведена је монодрама Алексеја Неимана „Краљ Ми

лип“ у интерпретацији Хусеи на Чокића, као и низ других манифестација.

Подстицај културном и социјалном преображају

На великом народном збору данас је говорио Есад Хорозић, секретар за образовање, науку, културу и физичку културу СР БиХ. Он је истакао да су Крајишници и сви грађани БиХ, ко зна по који пут, од ослобођења, у својим срцима и мислима и овом при ликом окренути личности и дјелу Петра Кочића, који је својим политичким дјеловањем и књижевним стваралаш твом померао полуге социјалног и културног преображаја у овој нашој, онда напаћеној, скутом окупатора потиснутој и ојађеној Босни и Херцеговини. — У овој години, када рад ничка класа и СКЈ и сви наши народи и народности прослављају и радно обиљежавају 60-тодишњицу оснивања И дјеловања КПЈ, СКОЈ, револуционарних синдиката и напредних организација жена, овдје, у Стричићима, евоцираћемо _ убпомене на значајан дио нашег културно-политичког насљеђа и одаћемо призна ње народном борцу и књижев ном ствараоцу Петру Кочићу, који, додуше, временски не. припада овим јубилејима, али чије се политичко прегалашттво, умјетничко стваралаштво, лични, мисаони и морал ни активитет налази у линији и континуитету револуционар ногт преображаја и прогревсивних кретања у овом нашем 60 санско-херцеговачком и ши-

Говорећи о напорима на свестранијем истраживању, елаборирању и научно марксистичком валоризовању дјела из културно-историјске прош лости, Хорозић је рекао да Кочићево културно стварала-

штво и политичко штрегалатттво није у удољу, нити у под ножју, већ у волумену врха наше културне пирамиде.

— Такво му мјесто — рекао је он — у културној и политичкој историји припада, збот тога што као публициста књи жевник и политички посленик није био сухи регистратор дотађаја. хладни објективистички хроничар, вербалист и декламатор, већ је у своје књижевно дјело и свеукупно ства ралаштво уносио срце и мисао, проналазећи склад и садејство између емоција м мисли и тако подстицао и бодрио обесправљене и понижене, који ће тек три године по сле Кочићеве смрти, 1919, ужурбано прерастати из „класе по себи у класу за себе“ формирањем своје авангарде, КИЈ. а

Кочићев патриотизам — на ставио је он — је особен, њласан и социјалан. То није само љубав према завичајној географији, идили Змијања и Крајине, ливадама и гајевима његовог детињства и предака,

већ према Давидима, Симеу- .

нима. Тубама, Мргудима и Вуковима, који су својим рукама и знојем претварали пшикаре и гајеве, запуштене леди не у чаире и оранице. Многи народни борци — рекао је на крају Хорозић као и Кочић, нису дочекали залазак мрачне капитатистич ке ере и зору нове социјалистичке епохе. Босна и Херцетовина је политичка заједница равноправних народа — Ср ба, Хрвата, Муслимана, Јевреја и припадника других народа и народности. Братство и јединство и социјалистичко заједништво чине полугу њиховог напретка, слободе, ине зависности, одбране и безбјед

"ности; Босна"и-Херцеговинанје

самостална, самоуправна државна заједница у "оквиру СФРЈ, одговорна за властити напредак, а заједно са другим братским сопијалистичким републикама и покрајинама за просперитет, независност и социјалистички самостални развој цијеле наше земље. Са свечаности на Змијању упућено је поздравно писмо председнику Републике другу

Титу. М. МАРИЋ

ГОСПИЋ

спомен

КАМНИК

Час истој

ије

а анве еле ае“т

оселенјими

Госпић, 26. августа (Танјуг) — Данас је У Метку, недалеко од Госпића свечано прослављен дан метачких бораца и 38. годишњица формирања првог личког партизанског одреда „Велебит“. У присуству преживелих бораца, међу којима је био и први командант одреда, народни херој генерал Милан Купрезланин, затим грађана, омладине и припадника ЈНА говорио је пуковник Тодор Радошевић. Он се осврнуо на почетке оружане револуције када је у овом личком месту средином августа 1941. године основан први лички партизански одред у чији је састав ушло око 1.900 личких бораца.

Тридесет осма годишњица одреда „Велебит обележена је и полагањем венаца и букета цвећа на неколико спомен-обележја у месту. Она су подигнута у спомен на 488 палих бораца и 680 жртава фашистичког терора,

Са данашње свечаности упућени су по-

· здравни телеграми друту Титу и ЦК СКЈ.

Сној-

Камник, 26. августа (Танјуг). — Данас је на Малој Планини изнад Камника, на месту где је пре четрдесет година одржана Пета конференција СКОЈ-а, одржана велика свечаност којом је обележена 60-тодишњица оснивања Савеза комунистичке омладине Југославије. Међу више хиљада чланова омладинских, 60рачких и других друштвено-политичких организација из целе Словеније, затим припадника Југословенске народне армије и омладинских радних бригада, које раде на градилиштима у овој републици, присутни су били и Стане Доланц, Франц Попит и друге личности.

На пространим падинама Мале Планине више од једног часа текао је занимљив програм сачињен од бригадирских песама, часова историје и демонстрација способности аматерских омладинских друштава и организација.

Након тога о револуционарном путу СКОЈ-а говорио је председник Републичке конференције Савеза социјалистичке омладине Словеније Борис Бовдек.

ДОБОЈ

(Добој, 26. августа — Низом пригодних манифестација свечано је обележен 23. август — Дан устанка народа до бојског краја. На свечаној сед ници Скупштине општине, уру чена су општинска признања — спомен-плакете „23. август“, заслужним појединцима и колективима, а после тога поло-

жен је венац братских општи .

на Добоја, Цеља и Ћуприје на спомен-костурницу у Парку народних хероја.

У склопу прославе у добојском насељу Стари град почела је изградња великог стамбеног блока са 230 станова и још 32 мање стамбене је динице, као и стотину гаража и преко 3.000 квадратних метара пословног простора. У приградском насељу Присаде

На Озрену 20.000 грођана

пуштен је у саобраћај нови аб фалтни пут дугачак три километра, у који је инвестирано пет милиона динара, а средства су обезбеђена углавном месним самодоприносом и добровољним прилозима. У селу Подновље положен је ка мен-темељац здравственој ста ници. Одржане су и многобројне културне и спортске манифестације.

На легендарној Преслици, на планини Озрен, народном збору присуствовало је око 30.000 грађана добојске, маглајске, грачаничке и других комуна, који су дошли да про славе 38-годишњицу устанка народа добојског краја. На ве личанственом збору којем је присуствовао и Тодор Вујасиновић, организатор устанка У овом крафу и прослав љета рат

ни командант Озренског партизанског одреда, говорио је Мато Андрић, члан Председништва цк СК БиХ. Он је ево цирао успомене на дан устанка 1941. године и говорио 0 друштвено-економском, социјалистичком и самоуправном развоју Југославије, њеној улози у очувању мира и даљем ширењу и јачању несврстаности у свету.

Прослави на Преслици присуствовао је и велики број преживелих бараца, који су евоцирали успомене из времена велике битке за одбрану партизанске болнице, која је заједно са штабом Озренског одреда била овде смештена од јесени 1941. до пролећа 1252.

године. 3. МИШКОВЕЋ

МЕ

угослађија данас к

аи Те.