Borba, 16. 03. 1982., str. 3

СЈЕДНИЦА РЕПУБЛИ | | | ЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА ЦК СК СЛОВЕНИЈЕ

(Сарајево, 15. марта — У у активности Друштвено-политичког вијећа

Скупштине СР Босне и Херцеговине у другом делегатском мандату, како су данае оцијенили делегати Републичке конференције ССРН БиХ (предсједавали Мунир Месиховић и Ратко Јовичић) доминирала су питања везана за остваривање политике друштвено-економског развоја и најконкретније обавезе и задаци који произилазе из друштвених опредјељења остваривања економске стабилизације. Активност Вијећа усмјеравана је на остваривање основних _ уставних функција које Скупштина и Вијеће имају у политичком систему саоцијалистичке самоуправне демократије. Управо, полазећи од ових обавеза, и конкретних друштвених и економских услова у којима се остваривао и остварује наш развој, значајна пажња поклањана је унапређивању садржаја и метода рада у функционисању делегатског система, односно дјеловању Вијећа и Скупштине у конкретним условима, који су оптерећени сложеним политичким и економским односима у свијету, унутрашњим противурјечностима, тешкоћама и проблемима, па и субјентивним слабостима.

·Према мишљењу предсједника Друштвено-политичкот вијећа Републичке скупштина Драшка Поповића искуство је показало да за рад Вијећа изузетно значење има програ= мирање рада, па је томе поклањана значајна пажња,

— Иако резултатима који се У програмирању рада остварују не можемо бити потпуније задовољни, чињеница је да је учињен видан напредак, нарочтито У погледу већег ангажовања органа друштвено-политичких организација које врше функције делегације и њихових "облика дјеловања, Као и већег броја других самоуправних _ организација им заједница. У томе долазе до изражаја два основна кваљиТета, прво, што органи друштвено-политичкитх организација и други органи и организације предлажу поједина питања за програм рада Вијећа, друго, што значајна питања из програма рада Вијећа ула зе у програм рада ових органа, или појединих облика дјеловања — друштвено-политиче ких ортанизашија. Таква пракса омогућава да се дру-. штвено-политичке _ организације у већој мјери испољавају као делегатока основа Вијећа и значајно дотриноси притре

У Друштвено-политичком ви развој економског и политичког система о литичким организацијама,

и утицај делегс ње у С

јећу. све више долази до изражаја пракса да се о битним питањима за рганизовано воде шире расправе у основним друштвено-по-

У удруженом раду и мјесним заједницама

| Преоптере

пеоптерећени делешти

Делегати другог сазива 7 Друштвено-политичком вијећу Републичке скупптгтине, за непуне четири го дине, примили су, сваки по јединачно, по 31.330 страни ца писаног материјала. Од носно, за сваку сједницу, просјечно, по 764 странице материјала. У овом мандат ном периоду делегати су се састали на 41. сједници ко јом приликом су разматра ли 704 тачке дневног реда, односно 989 питања.

За сваку сједницу овог Вијећа, у просјеку, је било 17,17 тачака дневног реда са 24 питања. Материјали се делегатима достављају

мању делегата за рад Вијеба. — Све више долази до изражаја и пракса да се, истакао је Поповић, о битним питањима за развој економског и политичког система ортанизовано воде шире расправе у основним друштвено-политичким организацијама, у удру“ женом раду и мјесним заједницама које, по правилу, организују Социјалистички са вез, а по одређеним питањима Синдикат и друге друштвено-политичке организације. Из таквих расправа долази више сугестија и приједлога, дају се и врло конкретна мишљења о начину рјешавања појединих питања, чиме се остварују могућности тлирет утицаја делегатске базе на одлучивање у Вијећу и Скупштини. Такав метод рада неопходно је и даље афирмисати и изграђивати, водећи рачуна да се у делетатској бази _ расправља, прије свега, о питањима која су од значаја за укутан развој друштвено-економикот система и: која су непосредан

избјегло веће оптерећење радних људи и грађана и омогућило да одлучивање у Вијећу и Скупштини буде, у знатно већој мјери, заснивано на мишљењима и сугестијама који долазе из делегатске базе.

Искуства

Како је м у дискусији икстакло више учесника расправе, искуства из праксе потврђују да није реално са становишта ефикасности и функционисања Вијећа и Скушштине, а није ни неопходно, да сва питања о којима се одлучује у Скутиштини буду предмет рас-

на 15 до 30 дана унапријед од дана заказивања сједнице. Очито је да у условима делегатима

таквим није

· лако да дођу припремље-

ни на сједницу, а још теже

им је дауђу у суштину свих питања која се раз матрају.

Предлози су да се, убу дуће, сажимају обим и садржај материјала, да се де легатима шаљу само скраћени изводи како би им се пружиле веће могућности да овладају основним садр жајем питања о којем ће се расправљати на сједници Вијећа.

праве у делегатској бази. Показало се да о многим питањима којима се практично реализују основна опредјељења усвојена у Скупштини и Вијећу, делегати већ имају смјернице што, умногоме олакшава процедуру делегатскот одлучивања. Међутим, показало се да недостаје стална и потпунија информација која би омогућила радним љулима и грађанима да прате и буду стално у току свих одлука које се у Вијећу и Скупштини доносе.

У припремама сједница овог Вијећа учињен је, такође, значајан напредак.

У досадашњим расправама обављеним у самом Вијећу о резултатима, проблемима и искуствима у раду, упозорено је да се, на својеврстан начин, још увијек, испољавају елементи старог, парламентарног система. Има се осјећај да то више долази. кроз дјелокруг надлежности м неке детаље у методу рада, а мање у пракси поналпања делегата и друтих самоуправних структура које су повезане са радом Вијећа и

„делегатске скупштине у цјелини. Доста критичких

римједби је упућено на обим и садржај.

материјала који се упућују делегатима Вијећа пред скупшттинска засиједања.

У изграђивању делегатокот система, како је оцијењено, Вијеће и Скупштина у пјели– ни носе и велики дио одговорности и обавеза за рад и одлучивање у Скуташтини Југославије, гдје се управо усклаЂују најшири интереси радтих људи и грађана, социјалистичких република и социјалистичких аутономних _покрајина, што има огромно значење за остваривање темељних вриједности социјалистичког самоутравног си-

стема, равноправности. народа и народности и њихово заједништтво. тешкоћа и проблема, у овом мандатном периоду у дјеловању Скупштине Југославије остварени су одређени резултати. Захваљујући ангажовању Вијећа и Скупштине, многа питања од ширег интереса за развој усаглашена су и о њима донијете одлуке. Таквој активности доприноси и знатзо ангажовање делегата Босне и Херцеговине у Скупштини Југославије и њихова

· повезаност у активностима м

дјеловању _ Друштвено-политичког вијећа и Скупштиве,

Нандидовиње

Све чешћа је пракса да се Вијеће и Окупштина редовније обавјештавају о токовима усаглашавања појединих питања у Скупштини Југославије што омогућује да Вијеће успјешније остварује властиту одговорност у рјешавању битвих с" питања на нивоу Скупштине Југославије.

Један од закључака расправе (у дискусији су учествовали: Светко Качар, Сабрија Појскић, Сулејман Жрле, Музарем Аданалић, Енвер Фипиповић, Јадрапка Ласетовић, Шухрета Попадић м др Омер МИбрахимагић) је да су створени реални услови да се кроз Социјалистички савез, а нарочито кроз његове облике дједовања још битније утиче на унапређивање метода и садгжаја рада Друштвено-политичког вијећа, а тиме и на пјелокјупан систем делегатскот одлучивања. ·

Делегати РК ССРН БиХ су у наставку сједнице лодржали приједлог да се покрене по– ступак консултација за избор предсједника Скутиштине СР БиХ. За ову дужност кандидован је члан ЦК СКЈ и члан Предсједништва СРБИХ Васе Тачић. Подржан је и приједлот да се покрене поступак консултација да се за предсједника _ Извршног _ вијећа Скупштине СР БиХ кандидује Сенд Маглајлија. РК ССРН БиХ је подржала приједлог листе могућих катцидата за Друштвено-политичко с вијеђе Скупштине СР БиХ.

На сједници РК ССРН БиХ подржан је приједлог да се за предсједетка Републичке

ког савеза Босве и Херцеговине кандидује секретар Предсједништва (РК ССРН БиХ им члан ЦК СК Бих Милав Узелац.

У наставку рада РК ОСРН ЂиХ је утврдила Нацрт измјена и допуна Статута Социјалистичкот савеза ове Репу-

блике. Ф. НИКОЧЕВИЋ

СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА. цк ск СРБИЈЕ

Подржин Нацрт измена и допуна Статути СКС

Предложено да се 9. конгрес СК Србије одржи 27, 28.

и 29. маја у Београду

(Београд, 15. марта Танјуг — Председништво Централног комитета · Савеза комуниста Србије разматрало је данас Нацрт. измена и допуна Статута СК Србије који је припремила статутарна комисија Савеза комуниста Србије. 06разложење предложених измена и допуна дао је на седници Председништва председник Статутарне комисије Павле

Ранковић.

Подржавајући основну оријентацију предложених измена које су у духу јачања прив

демократског централизма, колективног рада и одговорности и акционот снажења

организација м органа Савеза комуниста, чланови Председништва су, како је саопштено, дали низ сугестија и предлога за побољшање појединих мулација. а Нацрту измена и допуна Статута расправљаће Централни комитет Савеза комуниста Србије 26. марта, а потом ће Статут бити упућен на јавну

· дискусију.

Председништтво је данас усвојило и предлог одлуке о сазивању 9. конгреса Савеза комуниста Србије. Према овом предлогу, конгрес ће се одржати 27. 28. и 29. маја ове године у Београду.

САВЕТОВАЊЕ У ПК СК КОСОВА

Спровођење усвојених задитана

(Приштина, 15. марта) — У Покрајинском комитету Савеза комуниста Косова, под председништвом Вели Деве, одржано је синоћ саветовање са председницима општин ских конференција Савеза комуниста Косова. На саветовању је договорен начин организовања активности У

општинским организацијама Савеза комуниста на остваривању задатака који произилазе из информације са по следње седнице Покрајинског комитета Савеза комуниста Косова, поводом неприја тељских акција од 11. марта ове године у неким општина-

А анекс РАБ. |

ИЗБОРНА СКУПШТИНА СУБНОР ПРИЗРЕНА

Истрајни у разосличавоњу

непријатеља

За председника Председништва изабран Ариф Корапи

(Призрен, 15. марта) — Призренски борци на данашњој изборној скупштини још једном су потврдили да следе Титов пут и да су спремни да се и физички обрачунају са непријатељем који покушава да порушти све тековине нашег друштва.

У уводном излагању Сафет Авапи је рекао да су борци ове општине били активни у решавању свих проблема. Посебно су били истрајни у разоб личавању албанског национализма. У бројним дискусијама борци нису крили своје огорчење у вези са последњим нередима на Косову. Славко Славковић је рекао да у борби са непријатељем влада формализам, а органи суда и СУП-а нису радили како треба, Вотим Демири рекао је да последњи догађаји отварају странице наших пропуста У протеклом периоду.

Учествујући у дискусији Ми лан Кртолица, члан Председништва СУБНОР Косова иста као је да о непријатељу треба говорити на свим нашим састан цима. Опортунизам се веће ишчистити вербалним причањем. Морамо се оштро супротставити непријатељу који уместо самоуправљања нуди мрак, ропство и фашистичко-балистичку идеологију.

Махмут Кемали је рекао да нису предузете све мере да не дође до нових ескалација национализма. Сувише смо благи према непријатељу, Тако на пример, директор Радио -Приштине смењен је са положаја због политичке неподобности, али је одмах потом постављен за директора за ра-. звој ове куће.

За новог председника Председништва СУБНОР Призрен изабран је Ариф Корапи, носилац Партизанске споменице

1941. ЈМ.

ПРЕДСЕДНИШТВО | ОМЛАДИ НЕ КОСОВА. — Непријатељске и контрареволуционарне _ снаге и даље делују отворено м органи зовано. Зато омладина мора да уложи напоре како би у свакој средини „имала политичку _ситуацију у својим рукама“ и У потпуности онемогућила деловање непријатеља — наглашено је на јучерашњој седници Председ ништва ПК ССО Косова.

Идејно-политичка диференцијација међу младима, како је речено, мора се ефикасно наста вити, политичка стабилизација убрзати и братство и јединство јачати. А ученици и студенти морају да се максимално ангажу ју на очувању реда и мира У школама, факултетима и студев тским домовима.

В.Д. П.

И поред присутних.

(Љубљана, 15. марта) — Данас је Председништво ЦК СК Словеније „проверило“ како општинске "конференције Са веза комуниста извршавају за кључке 10, седнице ЦК СКС из јуна прошле године који их обавезују да текуће прате и оцењују активност комунис та у друштвено-политичким организацијама и деловање де летација и делегата општинс ких организација СК у опш тинским конференцијама осРН, друштвено-политичким већима општинских скуп штина и општинским друштве ним саветима.

На основу документованог извештаја са подручних саве товања уз учешће 190 функци онера општинских конферен ција СК, који је припремила Иванка Врховчак, извршни се кретар Председништва, Пред седништво се могло уверити да је све више комуниста ко ји схватају прави значај деловања Социјалистичког са веза као предуслова за развој социјалистичке демократије, али и то да ће бити потребно још много урадити да би Са вез комуниста постао интегрални део и унутрашња пок ретачка снага делегатског сис тема и читавог политичког сис тема социјалистичког самоуп рављања. Важно је и сазнање да су активност и ефикасност СК у ССРН и општинским друштвено-политичким већима и друштвеним саветима врло различити и да стога није мо гућа уотштена оцена за све општинске организације СК.

Већ у самом. приступу СсИШ тинских руководстава СК де ловању комуниста у

ком систему запажена је охра

брујућа. позитивна промеча. Уместо ранијег патерналистич кот оцењивања организација и органа друштвено-политичких организација и делегатских скупштина, прешло се на кри тичко оцењивање активности делегација и чланова СК у де легатском систему и њиховог доприноса учвршћивању фон товског рада ССРН и његозе демократске друштвене улоге.

Насупрот овој општој, пози тивној оријентацији, поједиче општинске конференције СЕ и надаље не посвећују неопход ну пажњу активности комуни ста и делегација СК у полти чком систему. Уместо сталнот праћења те активности, у по јединим општинама се задово љавају повременим "формалним заједничким седницама ко митета општинских конферен ција и председништава општин ских конференција ССРН. Та кво „партнерство“ општинс-

УЧВРШЋИВАЊЕ САМОУПРАБНОГ СИСТЕМА: Франце Попит 5

ких с" комитета СК, нарочито са омладинском организацијом и синдикатима, приказује се као плодна „сарадња“ СК са другим друштвено-политич ким организацијама.

У појединим општинама ет зистира и конкурентски хијерархијски однос СК према дру тим друштвено-политичким организацијама. Присутно је и потцењивање рада функци онера и активиста у ССРН. Насупрот _ закључцима ЦК СКС, у појединим општинама и надаље функционишу тако звани: подитички активи и: то под фирмом политичке коорди

"нације. Састају се“ редовно је

дном седмично и.читаво пре подње расправљају о разним стварима, а председништва оп птинских конференција ССРН, која треба да делују и као по литички координатори свих де лова фронта и заједничких ак ција у отштини, састају се је дном месечно и то само на два три сата. О несхватању дру штвене функције ССРН и уло ге комуниста у њему, сведочи и следећа изјава једног огиштинског партијског функционера: „У последње време ни смо се бавили активношћу ко

Битна је им констатација да претежна већина чланова СК желе да одговорно и актив но раде у свим деловима прлитичког система, да знају евидентирати праве пробле ме и за њих предложити решења, али да им понестаје да

упштини |деловање комуниста у политичком систему

Претежна већина чланова СК жели да одговорно и активно ради у свим деловима политичког система, зна да уочи проблеме и предложи решења али им понестаје даха када та решења треба оживотворити у пракси уз пуну мобилизацију свих радних људи

ха када треба та решења ожи вотворити у пражси уз пуну

мобилизацију свих радних љу

ди и грађана. Највећи проб лем је у томе што многим комунистима недостају потре бно теоријско и практично знање за деловање у услови ма социјалистичке демократи је и што нису довољно оспо собљени за практичне зкције. Невоља је и у томе што у ве ким општинским организаци јама СК, комунисти нису адек ватно организовани и довољно оспособљени за деловање у ССРН и другим деловима по литичкот система.

Недовољно оспособљеност

Појединци су оптерећени ра зличтим функцијама и најве ћи део времена проводе на седницама разних органа м де легација. У томе се испољава ју све слабости сужене кадровске политике и поделе на комунисте који су оптерећени разним функцијама и задаци ма и оне који се задовољавају улогом пасивних посматрача. Нису ретки и такви комунис ти који избегавају функције или су сувише избирљиви и неће да раде у другим друш твено-политичким организаци јама.

Чланови Председништва су се сагласили да у складу са принципом демократског цент рализма и нарочито збот изу зетног значаја деловања кому ниста у политичком систему, све општинске организације СК морају одговорније и ефи касније спроводити. закључке 10: "седнице ЦК" ОКС и избори! ти се, како је истакла Иван

“и за активније)

које је још ту им тамо присут но, да је задатак чланова ор ганизација и органа СК да лају. „директиве“ и „сугестије“ ССРН и другим друштвено-по литичким организацијама уме сто да се непосредно антажу ју у њиховим акцијтма.

На неопходност офанзивнијег и ефикаснијег деловања комуниста у делегатском сис тему, како су истакли Франце Попит и Милан Кучан, указу је и одличан исход прошлоне дељних избора за делегације основних самоуправних орга пизација и заједница. Избори су показали да су радни љу ли животно заинтересованм за доследно остваривање друшт вене улоте ССРН, за учершћи вање самоуправног м делетпте ког начина одлучивања

Ј. ПЈЕВИЋ

ПРЕДСЕДНИШТВО ЦК СК СРБИЈЕ О НЕКИМ ПОЈАВАМА У ЈАВНИМ ГЛА-

СИЛИМА

Неодржива становишта

У неким редакцијама још има појава које се не могу тумачити као случајне грешке и политичка небудност, већ као организовано деловање са либералистичких и антисамоуправних позиција. — Израз таквог понашања је и интервју књижевника Моме Капора, објављен недавно у листу „Младост“, као и некритичко преношење ставова из овог интервјуа у НИН-у — каже се у саопштењу са седнице

Председништва ЦК СКС

(Београд, 15. марта, Танјуг) — Председништво ЦК СК Србије расправљало је на данашњој седници и о неким појавама у јавним гласилима. Тим поводом саопштено је следеће: После заједничке седнице Председништва ЦК СК Србије и Председништва РК ССРН Србије у јавним гласилима покренута је широка акција организација, Савеза комуниста, редакција, програмских и издавачких савета на спровођењу ставова са ове седнице. Међутим, у неким рздакцијама још има појава Које се не могу тумачити као случајне грешке и политичка небудност, већ као оргонизовано деловање са либералисти чких и антисамоуправних позиција. Очити су још увек отпори суштинском _ захтеву СК Србије да се уређивачка политика јавних гласила темељи на политици Савеза комуниста. Зато се дешава да се повремено у појединим текстовима мање или више отворено

оспоравају вредности им теко-

вине наше револуције и нат друштвено-политички систем. Израз таквог понашања је и интервју књижевника Моме Капора, објављен недавно у листу „Младост“. Изјаве овог писца не разликују се од говора загрижених непријатеља социјалистичке Југославије.

У демократске критичке дискусије, које су битно обележје нашег друштвеног живота и деловања средстава јавног информисања, укључују се им потпуно неодржива становишта која долазе из малограђанскот, антикомунистичког идеј нот хоризонта. То се показује и у овом случају. Типични малограђански конформисти одједном се буде као тобожњи слободни мислиоци. У својим кафанским интервјуима они у ствари поричу све оно што је у нашем друштву ослободилачко и прогресивно.

Поставља се питање политичке и друштвене одговорности уредништва листова која таквим гледитптима уступају про стор. Ничим се не може прав-

дати поступак одговорних ко-' муниста у редокцији „Младости“ која је објавила поменути интервју као м некритичко преношење ставова из овог интервјуа у НИН. Наводна објективност НИН, који ове ставове преноси у контексту једног критичког реаговања на Капоров интервју без речи сопственог коментара, у ствари је супротна политици Савеза комуниста _ Југославије, Председништво Центра лног комитета Савеза комуниста Србије сматра да су комунисти „Младости“ и НИН дужни да утврде конкретну партиј= ску и политичку одговорност протагониста овог случаја.

За Савез комуниста пису прихватљиви Ни лажна неутралност, ни опортунистичко пропуштање прилике да се критички реагује на овакве појаве. Дужност је комуниста да на то реагују и да јасно осветле политичку _ суштину такозваних критичких миш“ љења ове врсте о нашој проптлости и савремености.