Borba, 16. 03. 1982., str. 2
Указом од 18. фебруара 1962. Председник Републике
одликовао је „Борбу“ поводом
ад. _ годишњице _ излажења Орденом заслуга за народ са златном звездом и указом ол 19. марта 1972. поводом 50. гопишњице листа Орденом братства и јединства са злат ним венцем.
„Своје мјесто у на шем систему инфор-
мисања „Борба“ тре ба још више да пот"врђује свакодневним ангажовањем на битним питањима радни чке класе и радног човјека, да критичким прилазом проблемима и афирмисањем резултата допри носи јачању југословенске социјалистичке заједнице равноправних народа и на родности Југославије“. тито
=== ти:
ИЗДАВАЧКИ САВЕТ: Випцко Антић, Крсте Бијелић, Слободан Вујица, Гојко Груевски, Божидар _ Ђоковић, Предраг Ђурић, Радојка Катић, _ Теодора. Конрад, др Ивав Ловрић, Марко Лолић, Сталив _ Лозановски, Смајо Љуца, Миломир Краговић, Јоргованка Милојевић, Радојко Мрљеш, др Невенека Петрић, Петар Ракочевић, Ратко Релић, Метод Ротар, Драгољуб Ставрев (председник), Тихомир Стефановић, Маринко Тадић, Богдав Тан'косић, Доброслав Ћулафић, Јанот Шредер.
ПРЕДСЕДНИЦИ | ИЗДАВА чких САВЕТА У _РЕПУБЛИКАМА И ПОКРАЈИНАМА: СР Босна и Херцегови"на Есад Хорозић СЕ „Маке-: донија др Иван Катарпијев, СР Словенија , Иво Зерчич, СР Србија Бошко „Лувић, СР Хрватска Даринка Џутакарић, СР Црна Гора др Дамјан Шећковић, САП Војводина Богдав Танкосић, САП Косово Мсв Мустафа.
РЕДАКЦИЈСКИ КОМЕГИ ЈУМ: Крсте Бијелић (унутрашња политика), Миодраг Богдановић (ДЕСК), Слободан Вујица, Богдан Дечермић (спољна политика), Мла ден Домазет (Трибина), ' Наташа Ђурић ОСКена данас), Првољуб Шејатовић (фељтон и традиција), Марко Лолић, (главни им одговорни с уредник), Богдав Мрвош (културна), Миломир Краговић („Недељна Борба“), Димитрије Стојановић (техничка редакција), Владимир Станковић (спорт и физичка култура), уредници републичких и покрајинских редакција: Пане Шкрбић (СР Босна м Херцеговина), Драган Николић (СР Македонија), Јован Пјевић (СР Словенија), Душав Дражић (СР – Србија), Божидар Грубишић (СР Хрватскај, Славко Њукашиновић (СР Црна Гора), Слободан Станојевић (САП Војводина) и Муртеза Даци (САП Косово).
РУКОВОДИЛАЦ ООУР:
Радојко Мрљеш СЕКРЕТАР РЕДАКЦИЈЕ:
Тони Гриховић.
ЗАЈЕДНИЧКА _ РЕДАКЦИ ЈА „БОРБЕ“ — Београд, ТРГ Маркса и Енгелса 7, тел. 334-531 и 344-201 (по 10 линија), стенографи 332-971. 332-972, телекс 11104, 11410 и 11408.
РЕПУБЛИЧКЕ И ПОКРАЈИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ: Редакција за СР Босну и Херцеговину, Сарајево, Симе Милутиновића 8. тел. 518-866 и 518-879, Редакција за СР Македонију, Скопље, Булевар Коче Рацина. Блок ТХ, улаз ГУ, тел. 234-345, Редакпија за СР Србију, Београд, Трг Маркса и Енгелса 7-П. тел. 343-205, Редакција за СР '" Словенију, Љубљана, Томши чева 4. тел. 215-747. Редакпија за СР Хрватску, Загреб. Медулићева 13. тел. 276-462. Редакција за СР Црну Гору. Титоград. Маркса и Енгелса 48, тел. 45-887. Редакција 38 САП Војводину, Нови _– Сад, 28. октобра ло зграде 21, тел. 332-160. Редакција за САП Косово, Приштина, Маршала Тита 25-а, тел. 21-981.
ДОПИСНИШТВА У _СВЕ-. ТУ: Атина, Бејрут, Берлив. Варшава, Мадрид, Мексико. Москва, Фујорк, Њу Делхи, Пекинт, Праг, Рим, Солсбе| ри, Стокхолм. у
СТРАНА ВОРБА — 16. МАРТ 1982. •
ЗАПОШЉАВАЊЕ
Диплома за неиз!
Од око осам стотина хиљада незапослених 70 одсто су млади, међу којима је највише оних са завршеном средњом, вишом или високом школом, што очи то говори да нам је незапосленост изузетно сложен и тежак социјални проблем, који се мора и може брже и успешније решавати
ог ми шу Еј њО де
и ако су прошле четири године од када је у Скупштини Црне Горе изгласан закон о искоришћавању пољопривредног земљишта, у начину 06раде земље ништа се није промијенило. Закон је донешен, објављен је и потом сложен у регистре прописа по витринама општинских и републичких органа надлежних за пољопривреду.
Одлучујући да снагом закона обезбиједи боље коришћење обрадивих површина и подстакне већу производњу хране, законодавни орган је поштовао сва имовинска права земљорадника. Једино их је обавезао да више и боље користе своје парче земље. Власници пољопривредног земљишта који из неких разлога нису у стању да свој посјед „приводе култури“ дужни су да га уступе другом на обраду уз надокнаду ренте. У цијелом процесу примјене закона, као што се види, нема ничега сумњивог са становишта власништва над земљом или права на ренту, па ипак није забиљежен ниједан случај уступања приватних површина радно способним произвођачима. Примјену тако значајног прописа морале су, због неких специфичности црногорске пољопривреде, да прате бројне и врло озбиљне припреме како би се његова права намјера осјетила на свакој капији.
Мада се зна да закон не оре њиве, од првог дана
,
ЗАКОН БЕЗ _
ПОДРШКЕ
изостале су неопходне друштвене мјере за материјалну подршку замишљеног удруживања рада и средстава на приватном поседу коме припада 98 одсто производног потенцијала у пољопривреди. Требало је, наиме, омогућити малобројним сеоским домаћинствима, способним за тешке послове на обради земље, да купе механизацију и заснују трајан и економски мотивисан рад на туђој њиви. Истина, у повртарском дијелу на југу и пространим пашњацима на сјеверу републике има појава уступања имања на коришћење другима за годину-двије, али таква договарања нису права основа по којој се могу
. премјерити дугогодишња опредељења младих сеља-
есност
Незапосленост је данас, а раста продуктивности, па и биће по свему судећи сутра планских предвиђања, рас озом, још више, један од најсложе стао број незапослених, и да
нијих и најтежих социјалних проблема у нас. Тим пре што је међу онима који траже и чекају посао далеко највише младих који су редовно завр шили школовање. Ово упозо рава да би, . уколико се нешто битније не мења у тој сфери, незапосленост могла да буде не само социјално -, економски, већ и веома озбиљан политички проблем.
То што се многе, па и нај развијеније земље сусрећу са истим, чак и тежим пробле мом, за нас није никаква утеха. А најмање разлог да као друштво не учинимо све што је могуће (јер и поред објек тивних тешкоћа реалне могу ћности постоје), да се не по-
гвећавају "= редови" пред" тшал"терима завода“за "запошљава-
ње, посебно оних који су 'редовно завршили школе.
Тезу о изузетној сложено сти овог друштвеног с пробле ма рељефно потврђују званични подаци. Рачунице кажу да данас у нашој земљи тражи и чека посао око 800 хиљада људи, Чак и претпоставка да је стварна незапо сленост мања за 10 па и 15 од сто, да талоко има оних који су се пријавили заводима, а посао им није неопходан, бит није не умањује значај и сло женост овог актуелног с друштвеног питања. Јер, од укуп ног броја незапослених, око 70. одсто су млади, међу ко сто, да толико има оних који су завршили неку средњу, ви шту или високу школу. А као што се зна, сваке године из средњих школа и са факул тета излази око 250 хиљада младих са дипломом. '
Притисак не јењава
Подаци кажу да је у протеклом периоду, упоредо са порастом броја запослених, који се кретао знатно изнад
|" лују децу,
"са, сви се слажемо,
и даље расте. У протеклих 10 година, тачније у претходна два средњорочја, запосле но је 27 милиона људи и то око 2 милиона отварањем нових радних места, а преостало заменом, односно одласком у пензију. То је, не треба губити из вида, импозантна број ка, тим пре што је толики број људи запослен у време када смо се суочавали са не малим економским тешкоћама. У читавој сфери незапосле ности, као што смо рекли, број ка младих људи који редовно завршавају школе и траже по сао, посебно забрињава. Нај теже од свега је што многи 'од њих годинама чекају на. посао, и што већина не види, бар не у блиској будућности, реалну шансу да се запосли. То објективно може да ствара, и већ сигурно ствара, апатију и незадовољство код младих, па и њихових родитеља, од којих су се многи одрицали и жртвовали да шкода их оспособе за самосталан живот и посао.
Посебан извор незадовоље тва младих су честа формализовања бројних конкурса, па и очигледне злоупотребе
у пријему на радно место пу
тем разних веза и везица, и на друге начине, зависно ка ко се ко сналази. Таква прак поприлично раширена, свима „боде“ очи, изазива код младих
"не само неверицу у добре на-
мере, већ и неверицу да се
"томе стане на пут, да поједи
ни надлежни органи нису у стању, или не желе, да поведу одлучну битку против кршења законских прописа и других злоупотреба у сфери запошљавања.
ДРУШТВЕНА ХРОНИКА
Прозвани спровидним алибије!
Услови за запошљавање У текућем средњорочном раздобљу, објективно су тежи него ранијих. Проблеми са којима се суочавају радне организације због недостатка репроматеријала, оријента ција друштва на сузбијање пораста запослених у ванприв редним _ делатностима, зада ци економске стабилизације и слично, намећу обавезу да се мора ићи ка продуктивном запошљавању. А поред тога у постојећој запослености, пре ма неким проценама, постоји вишак од 10 до 15 одсто.
Неискоришћене резерве |.
Значи, могућности запошљавања су све скромније. Ра чуна се да у овом средњорочном плану · посао може да добије нешто више од 1,3 милиона људи у друштвеном и око 100 хиљада у индивидуалном сектору. Рачуна се, такође, да ће концем овог пла
на, односно 1985. године, око 400 хиљада само младих бити без посла. А управо је
"то она бројка која забриња-
ва, па се стога намеће пита ње шта би се све могло итребало учинити, сада а и у будуће, да се проблем незапос лености младих ублажи, ако се већ не може елиминисати. И поред свих тешкоћа, ре алних могућности за то ипак имамо. Подаци кажу да би се укидањем – прековременог рада у нашој земљи могло 0обезбедити око 100.000 места, а исто толико ако би били дос ледни у спровођењу прописа о одласку у пензију оних који су стекли услове за њу. Апсурдно је да толики број људи, а међу њима је сигур
тивније
но не мали број оних који имају висок лични доходак, ко ји им обезбеђује солидну пензију, задржавају своја рад на места, док толико младих школованих годинама чека по сао. С тим у вези, интересантан је законски пропис до нет недавно у Војводини, и не само пропис већ и одлуч ност да се он спроведе, по коме сви они који су стекли пра во на нензију морају да уступе своја радна места друтима. Резерве за веће и продукзапошљавање имамо и у бољем коришћењу капа цитета, увођењу више смена и што с поприличан број радних места остаје непопуњен и после расписивања кон
„курса. „Рачуна, се, на пример,
да само по основу бољег ко-
сриштења капацитета може да
'се' обезбеди 200 хиљада нових радних места. Ако томе додамо раширену појаву тако званог бесправног рада, _велике неискоришћене могућности у развоју с мале прив реде, за коју се друштво доследно определило, али је спо ро, па и уз много отпора, афирмише, онда је извесно да се и у свему томе налазе одређене резерве за брже за пошљавање, посебно младих.
О свим тим питањима, а пре свега, о незапослености
као изузетно сложеном дру штвеном проблему, биће ус
коро више речи на седници Савезне конференције ·– Соци јалистичкот ·ссавеза. Судећи
„по досадашњим разговорима
и припремама за тај скуп, по себна пажња је поклоњена управо незапослености младих, школованих људи. У том правцу, требало би, нема двојбе, започети и дослед но водити ширу друштвену акцију.
Дедељко Патић
ка на вјерност пољопривреди и скупе инвестиције у опремање за такву производњу.
Ако се развоју индивидуалне пољопривреде не приђе амбициозно, Црна Гора не може много рачунати на своју храну, јер је послије хидро-акумулација, туристичких насеља у зеленом појасу Јадрана, неконтролисаног ширења градова и подизања индустријских загађивача у Чемовском и ПЏљеваљском пољу, остало мало простора за производњу хране. То што је и преостало мора се користити на најбољи могући начин.
Стручњаци сматрају да се шансе индивидуалној пољопривреди једино могу дати оснивањем интересних заједница у општинама, па и републици, као што је учињено са електропривредом. СИЗ је, кажу, најподеснији облик организовања „давалаца хране“, правно толико моћан да сачува праву цијену рада и производа пољопривреде и спријечи деградацију позива индивидуалног произвођача. На једном мјесту, каже се, сјели би произвођачи, откупљивачи, кредитори и они којима недостаје хране, а имају новца, и ту би се нашле праве основе за вишегодишње планирање производње. Позиција гране је таква да захтијева споразум друштва са свима који могу да увећају количине прехрамбених намирница на тржишту. А времена за одуговлачење правих акција нема,
|Рад у предаху
ј Дуж јужног Јадрана и ове зиме, као и претходних година, слика се понављала: највећи број хотела је под кључем. У већим мјестима отворен је био тек по који објекат гдје је гост могао да прендбеи и да сеодмори. Овдје је часни изузетак Херцег-Нови који је заиста много урадио на популаризацији зимског туризма и који је зимских дана био добро посјећен.
Послије затварања хотела у позним јесењим данима, угоститељско особље је спаковало кофере и напустило обалу. Конобари; кувари, рецепционери и други, стално запослени у хотелима од Игала до Улциња, нису пошли на одмор. Напротив, неколико _ слободних _ мјесеци проводе у СР Њемачкој, Швајцарској, Аустрији... Неки пак не прелазе границу, већ скокну до Београда, Загреба, Љубљане, Сарајева... Одлазе да би радили у кухињама и ресторанима, углавном код приватниха, десет сати дневно, јер се једино тако може добро зарадити.
Овог прољећа. као и ранијих, стићи ће са пуним меповима марака, франака, динара. Али и — уморни од зимског „одмора“. Када стигну прве туристичке ласте, биће, наравно, мрзовољни, јер и тада треба радити.
Губитак радне свјежине представља велики проблем у угоститељству. ' Годинама већ не ваља с квалитет туристичке услуге, и то је основна замјерка домаћих и иностраних гостију.
Но, то није једини проблем.
лективима.
Вишемјесечно ститеља доноси и сметње у раду Зими тих људи нема на састанцима, а током ље-
одсуствовање угосамоуправних органа у ко-
та такође, изостају јер „раде много и уморни су“. Треба истаћи и то да је добар дио угоститеља који одлазе у „печалбу“ у, разним самоуправним тијелима, да је међу њима доста чланова Савеза комуниста. А на прсте једне руке могу се пребројати радни и самоуправни скупови и договори којима они при-
суствују.
Пошто зимска печалба угоститељима доноси солидну 38-
раду, било би добро ако ништа друго, страни, примењују и на домаћем терену. рачун
домаћих и страних гостију. и понашање у сопственом
да искуства стечена на Тим пре што на
њиховог рада у летњој сезони има доста примедби и Или можда сматрају да су рад колективу
предах до печалбе:
С. Греговић
Како појединци из друштвено-политичких структура општине Славо нска Пожега кривицу за несамоуправне и незаконите радње у комбинату „Кутјево“ пребацују на штампу, упркос јасним налазима друш твеног правобраниоца самоуправљања и других надлежних органа
У два наврата, крајем про шле и почетком ове године, општина Славонска Пожега нашла се на страницама југословенске штампе. За овај крај Славоније у оба случаја, на жалост, догађаји су били непријатни. И док познати стражеменски случај већ пада У заборав. појаве отуђивања дру штвене имовине. песамоуправ но понашање и концентрација власти, чему прибегавају по јединци у овдашњем пољопри вредно-индустријском комбинату „Кутјево“ тек поприма нове димензије и обрте.
Своју реч по свему судећи, овде треба да дају самоуправни и друштвено-политички ор тани поменутог колектива. који је, иначе, један од најус-
пешнијих у Словенији. Јер, мно |
то од онога што у својим информацијама тврде друштве-
"ни правобраниоци самоуправ-
љања заједнице општина Оси јек и Славонска Пожега. као и истражни органи, још није приведено крају. Уместо тога. тражи се одбрана по сваку
цену, углавном у стилу да је све то што се говори и констатује у званичним налазима и документима — измишљотина и неистина, како би се дискредитовао кутјевачки комбинат и умањили успеси које постижу 2.000 запослених. Посебно изненађује да појединци из друштвено-политичких структура повлађују таквим односима и понашањима у комбинату, тврдећи да ипак није све како се прича.
Нису једини, али...
Како је могуће да се на указивања на конкретне примере несамоуправног понашања, богаћења и кршења лика руководилаца и функционера, неки људи из комбината и по јединци ва власти у општини одговарају неаргументованим па и смешним одговорима. Ток: дискусије и право стање тако "се желе скренути на споредне колосеке и на питања „која
немају везе са појавама које су јавно, са друштвеном одговорношћу покретача, именом и презименом. обелодањене. У кутјевачком случају. који није једини у Славонији, појава узурпирања друштвеног земљишта, коришћења дру штвених средстава за обраду земљишних површина, толико
су узели маха да су предлага,
чи за покретање поступака од лучилги да се пође од тог ком бината. Повод су била и многобројна писма која су појединци упућивали одговарајућим форумима, али и питања на званичним седницама форума — има ли злоупотреба у комбинату Кутјево, односно у ООУР „Виноградарство“. и друштвени правобранилац самоуправљања, општински СУП, тужилаштва, сви су се сложили у оцени да таквих појава, о којима се у кулоарима па и јавно говори, има,
Такве оцене одбранашким
али и некритичким сагледавањем стања, односа и понаша-
ња, енергично су одбили са-
|
моуправни и друштвено-политички органи Комбината. Они се одлучно залажу да докажу како директор ООУР-а Иван Јамбровић и његов помоћник Винко Хрушкар имају заједно 13 хектара под виноградом у близини друштвених имања и да зато убирају милионске зараде, плаћајући само пет од сто трошкова око обраде. Нису они једини који се појављују у улози „коопераната“. Ту је име и председника Скуп штине општине Антуна Швар ца али и других који су се већ неколико година јављали као најзначајнији „сарадници“ кут јевачког комбината. А једини „рад“ им је био да с времена на време скокну и виде на жиро-рачуну колико су „тешком муком“ зарадили.
У време стражеманског слу чаја било је много хајке на новинаре што дају већи значај догађају него што заслужује, иако су они само превосили званичне оцене друштвено-политичких органа.
На Општинској конференцији
СК новинари су, истина, добили сатисфакцију, јер су комунисти и друштвено-политич хе организације признале сво ју небудност и неорганизова-
„ност. Слично се покушава са-
да и са догађајима у Кутјевач ком комбинату. Па се каже да новинари надувавају ствари, преносе приче и трачеве са улице.
Опет „криви“ новинари
Позадина је међутим, сасвим другачија. У то смо се ових дана уверили у Пожеги, која је огорчена на општинске структуре, а борачка организација и на појединце У Партији који желе да се све ово заташка и да једна добра дру штвена акција доживи неуспех.. - у
зеље се петине ставе писин
Али они који су прозвани и они који их штите, ипак, Не мирују. На седници Општин-“ ске конференције СК поже шке општине реч се даје по“ јединцима из кутјевског ком“ бината. Не бирајући средства они омаловажавају рад св који желе да истина изиђе на видело. А локални лист чак у три наставка доноси акцен“ те са седнице конференције, У којима цитира те исте људе И њихове изјаве, Није се огла“ сила ни' Конференција кому“ ниста у Комбинату, јер се. УЗ тледа, појединци боје моћника, који су на лак начин дола“ зили до пара, и који нису пре зали ни од тога да људе олако смењују и искључују из радне организације. 6
Житељи пожешког краја траже да се брзом акцијом, У" кључивањем свих друштвених фактора. у смиреној. отворе“ ној. али и критичкој атмо“ сфери, дође до истине. Јер. о" чигледно је да су У кутјевач“ ком комбинату. који је 663" сумње пример доброг колекти“ ва, чињене такве радње које су џепове појединаца пуниле друштвеним _ средствима. 710 треба да кажу и утврде нал“ лежни. А кажу ли истину, сву они који су упозоравали 8 злоупотребе у овом колективу добиће још једну статисфак“ цију. Ратко Стевић