Borba, 16. 03. 1982., str. 9

СТРАНА • 16 МАРТ 1982. — БОРБА

НАШ САГОВОРНИК

„Чини ми се да би се књижевно моје дјело

уУХивио сам свој ж

ПЈЕСНИК ДРАГУТИН ТАДИЈАНОВИЋ

ИВОТ

требало просуђивати као јединствен израз човјека са

села који живи у граду повјеравајућ | ући повремено с ; се истакнути хрватски и југославен р тиховима своју прошлост и садашњост“, каже | ски стваралац, добитник овогодишњег „Горановог вијенца“

„Торанов вијенац“, признање „Торановог прољећа“, највеће пе сничке манифестације у Југосла вији која се ове године 19. пут одржава у част овог песника младости и револуције, додеље„но је Горановом пријатељу и дру ту по перу из раних предратних дана, хрватском песнику Драгутину Тадијановићу. О делу овог угледног и популарног песника више од пола века присутног у нашој књижевности, врсног уредника, редактора и преводиоца, није потребно много говорити, О њему су написани многи чланци, есеји и студије. Између првих његових збирки „Лирика“ (1931) и „Сунце. над ораницама“ (1933), до последње „Пријатељство ријечи“, објављене пре неколико дана, налазе се десетине књига поезије и још знатно више зборника и других текстова.

Свој последњи сусрет са Гораном кога је познавао од 1933. го дине Тадијановић је овако описао након рата:

„два дана прије свог .одласка из Загреба у партизане био је он (27. 12. 1942) посљедњи пут код мене. Обузет неким слутњама, још сам истог поподнева 0тишао к њему, у његов стан, Млинарска 16, гдје се задржах до касне вечери. Он ми је, пун жара и усхићења, читао своје пријеводе енглеске лирике. Након више сати читања и живог разговора, отпратио ме Јурјевском улицом: растали смо се на углу Опатичке и Деметрове, у касно просиначко вече, и не ви дјесмо се никада више.“

Разговарамо с песником у би блиотеци његовог стана у центру Загреба, Гајевој улици, надомак бучног Трга Републике, још пре пуној Горанових успомена, ко-

ЗУ. И нисам планирао: сад ћу пи сати интимну лирику па сопијалну, а сада сеоску, па градску. Живио сам свој живот и понешто од тога забиљежио У стихо вима. Ране моје пјесме зато и обилују мотивима са села тдје сам провео младе године, али тотово у исто вријеме јављају се У мојој поезији и мотиви градски јер сам у граду проживио највећи дио свог вијека.

Занимљиво је да је наша кри тика тежиште својих разматрања усмјеравала углавном на се оске мотиве моје поезије, траже ћи у њима битност мога пјеснич ког израза, готово се и не обазирући и на оне друге, изван се оске мотиве. Чини ми се да би се књижевно моје дјело требало просуђивати као јединствен израз човјека са села који живи У граду повјеравајући повремено стиховима своју прошлост и садашњост, а не узимати исказе неких тренутачних расположења као коначне пресуде, како су то себи узели за право неки критичари. Тако се и догодило да се у мом случају и могло го ворити о сукобу село-град који У мојој поезији доиста није ни постојао. Што се тиче „градског опуса“ како сте га назвали, сма трам да је био подоста занемарен. Али, у новије вријеме. долази он у критици све више до изражаја.

Како препознати пјесму:

Ф Сматра се уопште да је Ваш циклус песама „Дани дје

респоденције, рукописа (недавно је завршио редактуру песникових Сабраних дела). На полици је Горанова мала биста — _ рад Војина Бакића. Недостаје само портрет, рад Туне Мезђића који је позајмљен за предстојећу ре-

тињства“ и најпопуларнији код широког круга читалаца. Неки мисле да су то Ваше пе сме интиме, а неки да су то рефлексивне песме као, на пример, „Прстен“... Које су песме Вама лично најдраже

ЕС киката нОиЦЕНОј нушминуе и које сматрате најбољима7 — Да, из „Дана дјетињства“ ме . Ђу на попу каније припадају И : сме а сам ја учитељица“ и „Но Непостој ећи сим све торбе а нисам магарац“.

За те пјесме знају многе генерације ђака и студената... Читачи и слушачи моје поезије исказивали су ми о већем броју пјесама своје мишљење као и о пјесмама што ми се највише допадају, које су ми најдраже. Уколико човјек више нађе и препозна у пјесми себе, утолико му је она ближа, дража. А моћ

сукоб

Ф Били сте Горанов веома добар пријатељ и друг по перу: Његовој сте успомени по светили познату своју песму „Горанов епитаф скривен у планинском лишћу“: „Мируј, сјено Горанова. Опрости, дра

Аја јесен

ги; Иване ...“ Ша, шта за вас и значи „Горанов вијенац“ ко- атина УБ ји Вам је једногласно доде- пјесму др

д образован и пун животног искуства од онога ко-

лио жири „Горановог проље- о јек не

ћа“7 — „Горанов вијенац“ и за ме-

ве значи изнање моме књиа доба пјесму „Прстен“ сматрао нај

и врсноћа неке-пјесме очитује се...

жевном дјелу, али признање ко је носи име мог пријатеља Горана, и оно ми је зато најдраже премда ме је стигло у позној до би. Но, Горан је мени дао свој

написавши бриљантни есеј о мо јој поезији, досад много пута штампан. Кратко вријеме посли је трагичне Горанове погибије, настојао сам сачувати његову успомену пјесмом коју сте споме нули, а недавно сам довршио ду тогодишњи свој рад, Горанова Сабрана дјела, трајни _ његов споменик, а мој вијенац Горану.

Ф Писали сте интимну нпоезију, затим ону инспирисану Славонијом, на пример збирку „Сунце над ораницама, циклус „Тешка сјена града. Познате су песме о господину Ламиану који храни голубове... Темељи ли се ваша поезија, како неки сматрају, на сукобу село-град, и није ли можда овај градски дпус данас понешто занемарен, забо Ррављен7

– Пјесме сам писао инспириРан осјећањима, доживљајима, искуствима, без обзира на мјес-

бољом, може се закључити м по томе што сам једној својој књи зи пјесама дао исти наслов. Кад би та књига поново била објављена, опет би добила тај наслов. Осим пјесме „Прстен“, има их још неколико десетина које би се могле убрајати међу најбоље, а овдје их нећемо набрајати.

Кога занима, наћи ће

Ф Ваш опус је заокружен, не сигурно није довршен. о томе говори м недавно изишла збирка песама „Пријатељство ријечи“. Како су настале у њој објављене песме, као „Сјени Јулија Кловића“, или „Липањске пјесме“7 Е

— Како је познато, у мојим

„Сабраним пјесмама“ обухваћен · је пјеснички 1975. године, а ова нова збирка, „Пријатељство ријечи, је „Сабраних пјесама до листопада 1981. И у тој сам

мој рад од 1920. до

наставак од 1975.

испод

сваке пјесме, заби

и вријеме настанка, па сам тих 38 пјесама хронолошким слиједом распоредио у неколико цик луса од којих посљедњи носи на слов збирке. Пјесма „Сјени Јулија Кловића“ настала је 1979. у Загребу, у години обиљежавања 400. годишњице Кловићеве смрти, а настала је по жељи Ивана Лацковића Кроате који је Кловићевој обљетници посветио један свој сликарски рад, изложен

тада у Свеучилишној књижници.

У липњу 1980. био сам на годи шњем одмору у Ровињу, на Црвеном отоку, и тамо написао че тири пјесме, назвавши их липањ ске јер су настале у липњу, а осим тога у њима има нешто липањско. Напомињем да је те пјесме 1981. превео на талијански у ријечком часопису „Ла батана“ Ерос Секви. .

Ф Ваш реданкторски, уреднички посао заслужује посебну пажњу. Уредили сте на де сетине издања одабраних им

ли сте рад на Сабраним дели

ма Горановим... Јесте ли у

- том послу дошли до неких за нимљивих, досад неоткривених детаља7

— Добар дио свот живота но-– светио сам уређивању дјела, нарочито сабраних дјела оних пи саца које сте споменули а о ко јима сам изнио мноштво нових, непознатих података, први пут објавио рукописне неке текстове, итд. Споменуо бих само један карактеристичан случај; легенду о Видрићеву стваралаштву. Годинама се, наиме, говорило м писало да Видрић своје пјесме није сам писао него да су их би љежили његови пријатељи кад би их он изговарао, понајвише у гостионици, па нам је тако сачувана та осебујна лирика. Тој легенди дошао је крај 1951. годи не кад сам открио прегршт Видрићевих пјесама писаних властитом његовом руком..:

Ријеч — двије о сабраним дјелима Горановим. Рукопис тих дјела има пет свезака, и предео сам га поткрај прошле године Разреду за сувремену књижевност наше Академије, с којим сам прије неколико година и склопио уговор. Очекује се да ће ових дана рукопис бити предан издавачима који су објавили и Назорова Сабрана дјела, „Либеру“, Накладном заводу Ма тице хрватске и „Младости“. Ру

„саца, међу рањчеви“ а, Матоша, ића, Полића, Камова, УЈ .- Доврши- _

За

| зија због сво

|“

ЗА МНОГЕ ЈЕ НАШАО ВРЕМЕНА: Драгутин Тадијановић

(СНИМИО: 0.-АЛУЈЕВИЋ)

нову прозу, стихове штокавске и кајкавске, кореспонденцију, и ово ће издање донијети његову потпуну, аутентичну књижевну личност. У издању ће бити поне ко откриће чак и за најбоље по знаваоце Горанова дјела. Корес понденција, у петом свеску, зна чајан је дио Горанова опуса иу њој су понеке стране можда оно најлепше што је икад написао. Између · коресподената посебно мјесто заузима Назор. Досад су, бар дјеломично, била позната Го ранова писма Назору, а за Назорова се писма тврдило да су изгубљена заувијек. Но, она ће у овом издању бити објављена поред Горанових. Тајну тих писама открио сам у напоменама у Сабраним дјелима. Кога занима, нека је тамо потражи.

Ф Мако у поодмаклим годи нама још увек много путујете, суделујете у књижевним приредбама, говорите у тек лама, домовима културе, би„блиотекама, где је Ваша поеија због своје непосредности

— Разумљиво је да се ја дамногобројне погодина кад сам често био гост установа које сте споменули. Но, мпак се одазивам уколико ми допушта здравље. Недавно сам био у школи „Јосип Рачић“ у Загребу, сјетивши се Крлежина есеја о Рачићу 1928. у „Књи-– жевнику“, гдје је објављена и моја пјесма „Голубиња крила“, а док смо се нас двојица договарали о овом интервјуу стигао ми је позив за одлазак у Врбовец. Поткрај мјесеца отићи ћу. тамо тдје је Матош 1892, прије пуних деведесет година, на повратку из Беча, боравио код свог школ скогт друга, учитеља, неколико дана.

Ф Можете ли нам, на крају, рећи шта тренутно пишетет — Не пишем него се спремам за писање давно започете крони ке „Моји пређи“. Још сабирем грађу. У мени непрестано тиња жеља да довршим и књигу новела које сам у нацрту, још дав но, читао Горану. За многе друте нашао сам времена да уредим њихова дјела а за себе самога нисам. Нисам ли кривац Но, хоће ли настати још која пјесма, такођер се не зна.

Иве ТОМЉАНОВИЋ

" делује Градска библиотека чи-

„мо докле ће то тако бити, и да

врвцец Јен уде 3, стању“ да

ена. Почи · одтовори

"ње ли Вас то већ замаратит — |

УОЧАВАЊА

Правило или изузетак“

Све говори о томе да је Градска, библиотека у Вршцу крајње затворена за издавачке подухвате Књижевне општине

У Вршцу готово један век

ји (богати књижни фондови премашују 150 хиљада јединица. Но, повод овом запису није никаква пригода већ једно апсурдно стање што је, највероватније, могуће једино у тзв. малим срединама.

Упоредо са Библиотеком („Лукреција Анкуцић-Неца“) и са још неколико културних институција Стеријинот града, ради Књижевна општина Вршац (КОВ), позната и призната широм земље организација писаца и љубитеља уметности (управо бележи деценију рада.) У минулој деценији КОВ је објавио 39 књига прозе, поезије и колективних пројеката, у тиражу већем од 45. хиљада примерака, уз 150 врста осталих издања чији тираж премашује 160 хиљада примерака. Управо ту настаје апсурд: Град ска библиотека, која је иначе ранијих година (до 1977) редов но откупљивала издања КОВ-а, мада симболично, више то не чини. .

Шта је узрокт У сваком случају, разлога има више од финансијских до оних крај ње субјективних. Изгледа, меЂутим, да помањкање новца стије и једина потешкоћа. Зна се да Библиотека годишње од БИГЗ-ове књижаре у Стеријином граду откупи књига за четрдесетак милиона старих динара. Зато то не би могла да учини им са издањима КОВ-а која нису скупља од 100—150 дикара по примерку7

Остаје нам да се припита-

ли треба да издања КОВ-а стижу и у матичну библиотеку једино уз помоћ покрајинскот откупа књита.

На жалост на то питање

_ Дејан ТАДИЋ

Почело снимање „Прогона“

новот играног филма „Прогон“, према сценарију и у режији Предрага Голубовића. Овај нови играни филм _ који обрађује тему љубави у рату, зајаднички снимају и финансирају новосадска „Неопланта“ и београдски „Дентар—футишим“. Упоредо с филмом, о истој теми снима се за 'Телевизију Нови Сад драма у два дела.

Носиоци главних улога у овом филму су Драгана Варагић, Жарко Ђаушевић, Бата Живојиновић, Ђорђе Јелисић, Маринко Шебез, Дара Чашенић и друти. Очекује се да ће до краја снима ња. филма _ све бити по плану јер су припреме брижљиво обављене. Појава _ овог филма на Фестивалу у Пули најављује се већ за ово лето.

с. с)

= о.

и 2 о

КЕ И

Сајмови и „табори“

Поново су оживели разговори да ли су натој земљи потребна два међународна сајма књиге:

новишта · оправдано постојање два међународна општа сајма књиге — баш тако,

упутно био је интониран један од закључака са прошлонедељног састанка Савета 27. међународног сајма књига у Београду. Замерка је, наравно, стављена на душу организаторима „Интерлибера“ — Међународне изложбе научне стручне и тех ничке књите који ће се идућег месеца одржати у оквиру Загтребачког велесајма.

Да ли је реч о монополу и страху од конкуренције, или су, збиља доведени у питање вачелни и виши друштвени ин тереси7

Прва теза, чини се произилази из аргумената којима се „Интерлибер“ брани тврдећи како ни у ком погледу не угрожава програм и карактер већ постојећег, београдског Сајма. Ту те зу, чини се, не оспоравају ни аргументи супротне стране, има ко се организатори београдске манифестације више „поштапа ју“ расправама о апсурду да (је дини у свету) дуплирамо снате и инвестиције у организова ње две скоро идентичне међу народне изложбе писане речи. То је заправо оно што и самим издавачима, изгледа, највише „боде очи“: иако је „Интерлибер“ замишљен као изложба стручне и научне литературе, концепција је касније замењена, с амбицијама да и он пос тане међународни. „Интерлиберовци“, међутим „тврде како су баш тим стручним аспектом из бегли поклапање са београдским Сајмом, на којем је најмање овакве литературе. „Београђани“, опет износе статисти ку по којој управо стручна ли тература доминира на њиховим приредбама, са близу 80 одсто! То, веле, збуњује иностране из лагаче, јер су доведени у ситу ацију да се — после 27. година — опредељују за један од два сајма, у време кад слични сај мови посвуда кубуре да одрже бар досадашњи број излагача. Ипак, у Дирекцији београдског међународног сајма признају да прошлогодишњи „Интерлибер“ није угрозио број _ иностраних „излагача _њаА про и ем + ера а ем Било је мдесетак страних учесника и уобичајених, или чак рекордних 200.000 посетилаца, опромни пословни учинак у погледу броја продатих књига (за 30 милиона · динара) и уговора (чак 320 милиона динара).

Много више, веле, „кољу“ их девизне недаће. Лањских година, рецимо, једва је прикуп љено по стотинак хиљада долара солидарним учешћем Ср

београдски и загребачки. Разлози и „за“ м „против“ врло су убедљиви

Да ли је са друштвеног ста- бије, Босне и Херцеговине и

Војводине, иако је ова приредба савезна и општејугословенска у сваком погледу. Ове године, једва је обезбеђено 70.000 долара из СИЗ-д за економске

' односе са иностранством СР

Србије па м та недовољна кво та добијена је науштреб суме за увоз страних публикација у овој години!

Није реч само о томе да и у ова квој девизној беспарици друта република „ето, налази интерес да издваја девизе (али не за ону манифестацију на којој и њени издавачи годинама учествују) већ за једну нову, сличну по карактеру. Дуплирају се и друге инвестиције — београд ски Сајам већ поседује опрему за штандове која се користи пет-шест дана у години. Сада је, пак, и „Интерлибер“ уложио немала средства и набавио се би сличну опрему, такође за 5-6 дана! Нико се није сетио (у ери стабилизације) нити покушао да се ддговори са упра вом београдског Сајма да се ис та опрема унајми и пресели на пролеће у Загреб...

Са друге стране, бер“ инсистира на томе да је са својих 2.500 квадратних ме тара изложбеног и продајног простора „најкомерцијалнија и највећа продајна књижара у земљи“. (Београдски је, да под сетимо, само на двема галери– јама имао чак 5.850 квадрата продајног простора). У земљи са тако слабо развијеним тржи штем књиге, кажу даље у ор гтанизационом одбору загребачке изложбе, ниједна овако ве лика и комерцијална манифес тација не може бити штетна и нерационална, Напротив!

Разлога и мотива, „за“ им „против“, дакле, има напретек. Али, они су очигледно толико различити да њихово вагање го тово ништа не доказује. Може бити да је још и прерано за закључке и да ће „Интерлибер“ — својим сјајним финансијским и културним ефектима најбоље демантовати сумње.

Друго је питање, дабоме, ни је ли, ипак, уместо оваквог на гађања и узајамног „враћања ло пти“ било упутније да је пре овог „конкурентског потеза“ пронађен заједнички језик и на

"мин" да се'обе- приредбе ускла"де — тако да'ником не сметају и да се учесници и посетио-– ци не доводе у недоумицу „ком се царству приклонити“, Посло вној заједници издавача м књи жара Југославије – подједнако припадају — или би тако требило да буде — оба сајамска „та бора“, па се све могло договорити под овим кровом.

Веста РОТАНОВУЋ

БЕЛЕЖИМО

ПРЕМИЈЕРА „ЧЕШЉА“

Мостар. — Народно позориште у Мостару извешће ових дана премијеру с комедије „Чешаљ“ Ф'адила Хаџића. Послије „Политичког вјенчања“ (1969.), ово је други текст познатог аутора пред мостарским љубитељима театра. Ову премијеру поставља редитељ Ахмет Обрадовић.

НАГРАДЕ КПЗ МАКЕДОНИЈЕ

Скопље. — Културно-просветна заједница Македоније доделила је награде најзаслужнијим колективима и појединцима у популарисању књиге, Та приз-

нања понели су библиотека из Винице, Валандова и Охрида,

„25. мај“ и Металуршког завода Скопља. Награде су припале и већем броју библиотекара, а за најчитаније писце у Републици проглшпени су Коча Рацин, Бла же Копески, Апо Шопоњ, Гане Тодоровски, Божин Павловски,

и други. (0. А) СЛИКЕ В. БРАТУШЕ

Београд. — У Галерији Дома ЈНА отворена је изложба слика и цртежа Војтеха Братуше. Поставка је приређена — поволом три деценије реда опог уметника. (Р. К))

ј ј обичају, то наст иних пјесама, збирци по свом У било у Снавсвији, било у Пари- љежио мјесто копис садржи цјелокупну Гор | | У погледу културне саред-

ПРЕТКОНГРЕСНЕ АКЦИЈЕ У КУЛТУРИ СР МАКЕДОНИЈЕ

ЗА АЈЕИ_________________-

цјелина“ — у тексту „насло

елина поетских идеја“ — пи ше Војислав Минић. Младен Лом

има прилог „О петорици пр Ногорских сликара“, док напис Дејаџца Косановића има за тему филмска снимања на тлу Торе. Уз друге прилоге,

јављен је и нови наставак Хо

Асановић) СЦЕНА, 1

адски часопис за позоРишне уметности у јануарскоруарском броју има два за ена тематска блока: „дана шњи тренутак светског театра Х „Савремена театрологија у све ј· Међу ауторима текстова су Јежи Јароцки, Елжибјета Мора вјец, Тадеуш Ничек, Станислав адван, Огњенка Милићевић, пе Тар Волк, Мамаду М'Бу, Јован Ћирилов, Јан Кот, Анатолиј Еф , и други. Пролозима из семи . тије позоришта заступљени ФУ Режис Диран, Милан Буње-

· врт века

вац, Тадеуш Ковзан, док Марм | ја Црнобори пише о првим ко рацима Атељеа 212, поводом чет овог популарног 6 радског театра. Презентиран а а ТЕКСТ Видосава Стева гост“. (Глав Марјановић)

САМОУПРАВЉАЊЕ, 2 Последњи број часописа за те орију им праксу социјалистичког _ само; а у уводном блоку „Актуелне теме“ објављује По литичку платформу за акцију Савеза комуниста Југославије у развоју социјалистичког | само = у роратитаа па Косову, жштва ,

отлА танке Османа Абазија — Носиоци социјалне полити" Тордане сратић — „Друштве

на природа и значај представки и предлога које подносе тра Ђани“, Михаила Божовића — » а штита самоуправљања примено: прописанот кривичног дела -поправа на самоуправљање“, пруге прилоге (Главни и одго

ворни. уредник др Драгутин Мар сенић)

МАСЛАЧАК, 3

чки часопис за младе, у Ој тања на великана наше Е тен ости Мирослава Крле5 је његове стихове

ту а о теде Сунчане еде прилози у

„Окт рун љерке Цар Матути ОБИЋ. луке Паљетка, ле перо =: владе Стојиљковића, а ЛАВА Доленца и других аутора. часопис је богато илусИе ка (Овој број уредила унч шкрињарић)

(Скопље, марта) — У претконгресним разговорима у Македонији о Нацрту резолуције о задацима комуниста у оства ривању даљег развоја социјалистичкот самоуправљања, као и о Извештају о активности СКМ између два конгреса, по себно се наглашавају питања самбуправног преображаја културе и стваралаштва м њи хово даље подруштвљавање.

Нема сумње дасуу развоју културе у протеклој деценији. посебно у последњих неколико година, остварени значајни ре зултати. То је видљиво, пре свега, у повољнијем материјал ном положају културе, у континуитету културно-уметничког стваралаштва, у његовим продорима и афирмацији у земљи и свету, као и у унапређењу културе албанске и турске народности у Македонији. Ближе друштву

У овом периоду забележен је и даљи успон културно-уметничкот аматеризма као демократског облика стваралачког изражавања радног човека. То најбоље показује и податак да се у овој републици — у 220 културно-уметничких друштава и 1.300 самосталних група — окупља готово 30.000

Отпор сваком затварању

Документи припремљени за најв даљем самоуправном прео

стваралаштва, утврђујући и конкретне задатке

поклањају

чланова који организују уметничке активности и манифестације у свим срединама на селу, у месним заједницама, школама, радним организацијама... Оживеле су и активности _ културно-просветних заједница, уз изградњу но вих и адаптацију постојећих домова културе.

Савез комуниста Македоније ће и даље подстицати продор културних вредности У свим сферама живота и рада јер сви потенцијали који би културу приближили радном човеку још нису искоришћени у довољној мери. :

Самоуправни преображај кул туре још није равномеран У свим срединама. Има застоја код програмирања, остваривања и усмеравања културних ак тивности. Самоуправно догова

рање у култури и стваралаштву још је оптерећено наслеђеним понашањима и затвореношћу. Понегде има приватизације и деловања са позиција појединачних и групних ин тереса. Евидентно је и помањ кање дугорочнијих анализа о култури уз одсуство конструк тивне друштвене критике, Сто га је потребно благовремено сатледавање и енергично сузбијање свега што отежава Да ље унапређивање самоуправних односа у култури.

Одговорнији издавачи

У издавачкој делатности неопходно је шире самоуправно удруживање и доходовно повезивање чиме би се омогућила рационалност у коришћењу средстава као и доступније це не књига. Самостална и одговорна улога издавача треба да

иши пар тијски скуп у Републици посебну пажњу бражају и демократизацији уметничког у тој области

јача посебно у избору им презентирању дела проверених ес тетских, научних и идејних вредности,

Стваралаштво младих које је последњих година видно на предовало указује и на увећане потребе и могућности исказивања, посебно у литератури, музичко-сценским м другим делатностима.

ње СР Македоније са другим републикама ом покрајитама треба рећи да она још није ослобођена _ манифестацнотих и репрезентативних елемената. Та се сарадња у одређеним областима још оствпрује као дневни и повремени интерес, па често не садржи праве вре дности и домете.

СК Македоније, како се каже у претконгресним докумен тима, м даље ће се залагати за унапређење међународне културне сарадње м за њено остваривање кло интереса м потребе да се афирмишу духовне вредности и домети македонског народа им тпродности које живе у СР Македо-

нији. Оља АРБУЉЕВСКА

ти

НОВА ГАЛЕРИЈА

Загреб. — Здање некадашњег Јеузитског самостана у загре-

бачком Горњем граду, од синоћ је постало место где је уређена једна од највећих У

музејско-галеријских збир ки, простором који заузима и експонатима које ће презентира ти публици, Галерија је намење на за сталну поставку збирке Анте Топића Мимаре и за организовање других повремених

нас

изложби, Опде су пећ отворе не четири изложбе — Музеј за умјетност и обрт града Загреба приредио је велику поставку графика Албрехта Дирера, Модерна галерија монографску

изложбу слика и црте на Глихе, Галерија умјетности избоћ остп; ,

Ту је м

јара Душана Џамоње, рад шибенск мајстора ил 16. века Хорација Фортеце; сребђ-

на гравира с

историје. (И. ТЈ)

детаљима наше

О =