Borba

Директор: Божо Ковач Главни и одговорни уредник: Здравко Чолић

~“ ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ

_БОРБА

ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ _

Да револуција остане каква је била

_ Али Шунрија поводом петогодишњице Титове смрти.

Дужни смо се држаши Тишође поруке: „Наша ређолуција мора осшаши онакђа какђа је била: небоколебљиђа у оснођним одредјељењима, хумана у насшојањима да се сшално проширују просшори људских слобода и

онима који би хшјели да угрозе шШекођине и да скрену њене шокође““

На данашњи дан, пре пет година, наши народи и народности, радничка класа и Савез комуниста Југославије, претрпели су најтежи губитак — умро је Јосип Броз Тито, председник Републике и председник Савеза комуниста Југославије, рекао је председник Председништва ЦК СКЈ Али Шукрија у изјави Југословенској радиотелевизији. Смрт је отргла из наших редова радничког борца изузетне стваралачке енергије, вођу и стратега наше социјалистичке револуције, који је највише допринео оспособљавању наше Партије за њене историјске победе.

Својом изузетном снагом, доследношћу и марксистичком способношћу, Тито је, предводећи наш револуционарни покрет, умео да пробуди и разбукта свест потлачених народних и радничких маса и покрене их у одсудну битку за социјално и национално ослобођење, која је славно завршена великом народноослободилачком епопејом.

У тој борби народи и народности Југославије неопозиво су и заувек узели судбину у властите руке и кренули сопс«жвеним, независним путем у изградњу бољег и срећмијег живота, путем социјализма и самоуправљања, чврсто збратимљени у својој вишенацисналној федеративној заједници. Сва остварења и опредељења радничке класе и народа и народности ЈугослаБије кроз протекле деценије борбе и рада, нагласио је Шукрија, носе печат Титове историјске личности, С њим на челу остварили смо грандиозне победе — стекли слободу и независност, трасирали самосвојни пут у изградњи социјалистичког демократеког друштва, успоставили и ојачали самоуправну власт радника, учврстили братство и јединство и стекли велики углед на. међународном плану, у борби за мири равноправну сарадњу.

Тито је био револуционар марксиста који је не само разумео дух свог времена им хтења класе којој је припадао, него и знао да могућности које историја и време нуде сваком поколењу — претвори у стварност, Тито је био она водећа стваралачка личност југословенског револуционарног радничког покрета која га је наоружавала с највише сазнања и средстава који су му обезбедили успехе и победе. Социјалисти'чка револуција у Југославији није остварена стихијом историјског тока догађаја, већ свесном борбом и напорима и жртвама многобројних бораца, предвођених Партијом, с Титом на челу.

Неуморан борац за мир, Тито је дао непроцењив допринос борби народа широм света да се превладају тенденције и опасности рата и доминације, да се обезбеди стриктно поштовање суверености, независности, интегритета и равноправности свих народа и држава. Био је један од оснивача покрета несврстаности и дао огроман допринос његовом афирмисању у светским размерама, посебно у јачању његовог јединства и акционе способности. Зато су та поштовали и не случајно звали државником света.

Принципи за које се Тито залагао и гра дио битан су чинилац стабилности међународног положаја, независности и безбедности наше земље и данас и у будућности. Зато Југославија и на спољном плану дсследно наставља Титовим путем.

Ових дана, када обележавамо 40. годишњицу победе над фашизмом, кроз наша сећања. подсетио је Шукрија, пролазе многи историјски и преломни тренуци из херојских дана ослободилачке борбе и рађања и развоја нове Југославије, непосредно везани за Тита и његово револуционарно дело. Поносимо се својом борбом и слободом. То нам је инспирација и поуздање за будућност.

и _——_——_—_—_—_—_—_—_—_—_—_—_—_—_—_—_—_

Југославија се, под Титовим руководслвом, од мале и заостале балканске провинције винула до разине независне и самосталне социјалистичке заједнице, домовине слободних људи и равноправних народа и народности, с развијеним производним снагама, снажном индустријом и модерном пољопривредом, чију друштвену основу и суштину чини систем социјалистичког самоуправљања.

Без обзира на тренутне проблеме и тешкоће с којима смо суочени, ми не смемо, нагласио је Шукрија, потцењивати велика послератна достигнућа и резултате које смо постигли у свим доменима друштвеног, материјалног и културног живота. Огромне промене виде се у сваком крају наше земље, у сваком граду и селу. И битку за стабилизацију можемо добити само ослонцем на сопствене снаге, самопрегорним радом и већим знањем, јачањем јединства и одговорности сваког од нас и свих заједно.

Посебно драгоцену тековину Титове и наше борбе представља братство и јединетво. Ову тековину — како је и Тито товорио — дужни смо чувати као зеницу ока. То је био извор наше снаге и услов наших победа у биткама народнослободилачког рата и успеха у послератној изградњи и развоју земље. То је пресудно и данас. Зато је важно да и данашње младе генерације снажно прожима дух братства и јединства.

Дужви смо се држати Титове поруке: „Наша револуција мора остати онаква каква је била: непоколебљива у основним опредјељењима, хумана у настојањима да се стално проширују простори људских слобода и непомирљива према свима онима који би хтјели да угрозе тековине и да скрену њене токове“.

Комунисти и радни људи Југославије и данас плебисцитарно исказују и доказују своје чврсто опредељење за континуитет ваше револуције, за Титов пут изградње југословенског социјалистичког самоуправног друштва. Титово револуционарно дело није само наша прошлост — оно је путоказ будућности, проверена снага и младост наше револуције, која тече даље, смело ослобађајући просторе друштвеног напретка и човекове среће.

Нека и ово сећање на Тита буде подстрек свима нама и даљем учвршћивању и развијању његовог горостасног дела, да се на том богатом искуству инспиришемо и у садашњој етапи револуције, да одговорно и одлучно остварујемо задатке који су пред нама, да стваралачки следимо његово и наше заједничко дело и још више учврстимо јединство СФРЈ. То је наша данашња историјска одговорност, рекао је Али Шукрија. (Танјут)

Титу у спомен

Оглаштавањеа сирена у целој земљи данас у 15.05 часова, на годишњицу смрти друга Тита, сетиће нас још једном на Титово велико дело и мисао. Радници ће зауставити машине, возачи камионе, деца ће оставити своје игре и минутом ћутања одаће пошту ономе који је сбележио нашу епоху — другу Титу.

На час Председникове смрти цвеће на његов гроб положиће делегација органа и друштвено-политичких организација Федерације, оружаних снага, република и покрајина и делегације Београда, Љубљане и родног Кумровца.

На свим радним и политичким скуповима минутом ћутања одаће се пошта Титу раднику, неуморном борцу и мислиоцу.

У школама и јединицама ЈНА први часови 6. маја биће посзвећели животу и делу Јосипа Броза Тита, Чуће будуће војне старешине о малом Јожи из Кумровца, металском раднику комунисти који на чувеном Бомбашком процесу изговара да признаје самд суд своје Партије, и великом војнику чија се стратегија

Наши __ ј 1945 – 1985.

у еоИИ МЛАДОСТИ

примењена на Неретви проучава у свим војним школама у свету. На школском часу млади ће сазнати о земљи грађеној из ратних рушевина на чијем је челу био друг Тито, о Титовом одлучном „не“ стаљинизму и његовој борби за независност и активну мирољубиву коегзистенцију свих земаља. Лекција о Титовом делу биће лака јер оно живи и данас. Братство и јединство и равноправнсст свих народа и народности, аманет је који нам је Тито оставио. Несврстани покрет, чији је Тито био један од твораца данас је реална снага која се супротставља блоковској подели света.

Штафета младости коју носе руке омладинаца широм Југославије, на дан Титове смрти у знак почасти на тренутак ће стати, да би поново наставила свој пут симболизујући братство и јединство, и све тековине послератне Југославије. И као што је Козара некад певала другу Титу тако ће и младост својим речима поновити да је спремна на још стотину офанзива, јер зна свој пуг –-пут друга Тита.

Топли сусрети младости

Долазак симбола младости и братства м јединства био је прилика да се још једном истакну резултати омладинаца средње Босне

драве неколико хиљада ученика и

недомирљићђа према сђима

(Високо, 3. маја, Танјуг) — Штафета младости јутрос после 6 сати, када је почела рад прва смена, ношена од руке до руке произвођача проштла је кроз хале кожарско-текстилног комбината и индустрије грађевинског материјала грађевинске радне организације „Звијезда“ у Високом.

Топао исираћај према Варешу приређен је у спомен-парку погинулих бораца народноослободилачкот рата уз програм револуционарних песама, заставе, цвеће и срдачне поз-

становника.

Штафета младости наставила је данас пут по средњој Босни, ношена рукама младих који су још једном потврдили да нелоколебљиво слиједе Титово дјело.

После краћег задржавања Штафета је наставила пут ка Олову, Кладњу и рударским Бановићима, а до вечерас ће проћи Лукавац, Грачаницу, Добој, Тешањ да би преноћила у Теслићу.

БЕОГРАД Субота — недеља 4—5. мај 1985.

Година БЉХИТ Број 124—125

Цена 35 динара

И самице су |

биле школе

ашоовтајзка алоатја __= 77:37 |

из Аутобиографских казивања Јосипа Броза Тита: „Ми смо знали робију претворити у школу, У партијску школу. Биле су то борбе, не мале борбе, док смо добили право да будемо У заједничкој соби...“ Ф СТРАНА 2.

Државник који недостаје свету

Својим ставовима и активношћу Тито је подигао углед Југославије далеко извад њене величине и моћи, војне или економске, учинивши је снажним фак-

тором стабилности и мира Ф СТРАНА 5.

Партизан на челу строја

Наш гост: генерал-потпуковник Здравко Димић, командант „Параде 85“. Имао је 19 година на крају рата, колико и младићи и девојке које ће предводити на

овогодишњој паради Ф СТРАНА 4.

Укус „интереса“ у дневном дућан

УН а ја

Драган Драгојловић: Има људи који мисле да све знају и понашају се као да све знају. Ти обично о свему желе да говоре, и што је најгоре у свему томе, желе да и други тако мисле

0 СТРАНА 1,

Порицање | старог света

Двоструко се с повјешћу Крлежа рве: мисаоно и тиме што је сам својим животом историјско трајање и памћење пише др Славко Вукомановић у фељтону „Крлежа и историја“

о СТРАНА 12.