Borba

Друштвене игре

Енвер Мехмедбашић

Владо Кадар већ годипама као ууклети Холандез путује из предузећа у предузеће, из установе У установу — на нову дужност.

Још једино нисам чуо да је био у балету, али зашто не би и то могао да ради — кад има додру биографију.

Да не бисмо чекали, ја – сам га овом приликом распоредио на ту нову дужност.

-. И тако Владо Кадар преузима неку балетску трупу.

Улази у салу, а балерине и балетани играју, играју.

— Какав је ово начин“ — каже Владо. — Док други људи раде, ви ту играте!

— Па знате...

— Нема ту, па знате... ово је прешло све границе. Видио сам до сада да неки неодговорни по " јединци пију кафу и читају но· вине, али да још неко игра за

вријеме радног времена — то је већ превише. — И мене то нервира! — рече

један балетан. — Па зашто онда ви

— Ја не играм, ја просто скачем од нервозе,. кад видим шта се ради.

— А.ја — рече други — заиста играм, играм од животне радости, одушевљења...

— То већ може — промрмља Владо — али, немој, брате, да играш на послу, играј код своје куће.

Тако ступи на нову дужност

Након извјесног времена убиједише га да ови људи морају скакати и играти — по службеној дужности. Такво објашњење је прихватио, али ипак зак ључи да је и ту нужно провести неку реорганизацију, јер — како би се иначе осјетило да је дошао нови управник“

Прије свега паде му у очи дири гент.

„Шта се овај прави важан Ка ко то да он диригује нашим рад ним људима, и то још са штапом у руци:! Жалосно је то. жалосно. Гдје је ту демократија2“ — мислио је.

На првом састанку оштро је критиковао диригента.

— Шта мисли гдје је он7 Докле ћемо ми толерисати самовољу по јединаца2 Уосталом, ово диригентско мјесто омогућава и стварање култа личности!

играте7

— Јесте — прихвати неко појединцима је чак и штапом при јетио!

= Другови непосредни произво ђачи музике — обрати се он музичарима — ја се надам да сте ви довољно, зрели и озбиљни као једна масовна организација, да се можете сами договарати шта ћете свирати.. и да нећете дозволити да вам више ико диригује! Затим, наравно, одлучи да донесе нови правилник о награђивању: Да би нашао одговарајући начин награђивања у балету поред сваког балетана и балерине постави једног нормирца који је записивао колико се пута који од од ових непосредних произвоцача окрене.

— Не чудите се, другови, морамо и ми почети да радимо на економској рачуници.

У почетку је било мало пометње на позорници, али убрзо су се сви уклопили: па су балерине и балетани тако вјешто играли око нормирца да је то било милина погледати. .

Неки су се чак били толико развили да су при најтежој пируети знали вјешто извадити нотес и у лету записивати колико су се пута окренули,

Ипак, реорганизација балета ко ју је спровео друг Владо имала је и својих тешкоћа. Дешавало се, на примјер, да се музичари у оркестру не сложе па сваки свира према свом личном мишљењу — развијајући тако на осебујан начин иницијативу маса.

Али, чудније ствари дешавале су се балеринама и балетанима који су били плаћени по учинку (како је то замислио Владо Кадар). Деси се тако, рецимо, да се неочекивано у другом чину не појави неки балетан.

— Шта је с њим7 — пита ансамбл док лепрша сценом:

Питање као нека чудесна мелодија плови позорницом.

А иза кулиса стиже одговор:

— Шта хоћете од мене2 Мзвршио сам норму још у првом чину... Још необичније је било видјети како неке балерине играју и послије представе.

— Шта је тог

— То су, богме, жене домаћице, хоће да пребаце норму, да зараде који динар више... Видите ли ви ову скупоћу на пијаци:

Па онда неспоразуми око тота ко се колико вртио, окретао и превртао на сцени... Да је Вла до Кадар још мало остао, сигурно би испред позорнице умјесто оркестра било — књиговодство. Срећом, Владо Кадар с крену опет на нову дужност и поведе са собом своју сталну сапутницу реорганизацију...

Бољи човек

Слободан Павловић,

ОТКРИЋЕ

У Атини доказују да су Македон ци, у ствари, Грци.

Очекује. се званични протест Бугарске.

ТРАГ

У иранско-ирачком сукобу употребљавају се бојни отрови из првог и бојни авиони из трећег светског рата. А

За њима остају трагови на нивоу другог светског рата.

РЕШЕЊЕ

Вашингтон предлаже следећи ре цепт за решавање никарагванског проблема: избор новог руководства, смањење оружаних сна та и престанак мешања у унутрашње ствари других – земаља. Рецепт је сасвим — прихватљив. Још само да се установи ко би требало да га примењује — Никарагва или САД2

РЕВАНШ

У бици за Битбург СС-јединице реванширале су се савезницима за пораз од пре 40 година.

ЦВЕЋ(КЈЕ

кажу да Холандија продајом

Статистике зарађује више девиза

цвећа него Југославија од туризма- Југославија, међутим, има неке

цвећке које се не могу наћи ни у холандској башти.

ГАРАНТ

Авганистанска скушштина позвала је совјетске оружане снаге да и даље остану на њеном тлу, „све док се не добију међународне гаранције да неће бити спољног мешања у унутрашње ствари ове земље“.

Такмичење за виц године постаје све масовније.

(Цитати из књига Вука Стефа-

новића Караџића — наслови редакцијски)

ДАНАС: ПЕТ ГОДИНА

» Име ти се свагда спомињало!

А ЗАКЛЕЛИ СМО СЕ; БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО!

Својој ријечи повратити изгубљену важност...

ПЛАНОВИ, ПРОГРАМИ, РЕЗОЛУЦИЈЕ — АЛИ...

·. Виноград не иште молитве, него мотике.

ПРОИЗВОДЊА ПРОШЛЕ (ПРВОМАЈСКЕ) НЕДЕЉЕ

Ђе си била,

Ђе си дангубила, Дангубила

До недјељу дана7

КАД ЋЕ ДИНАР ДА НАМ

ОЗДРАВИг

То — |

колико је тешко изговорити толико убија надежду

да ће се...

наскоро моћи излијечити.

Притрема:

Првољуб Пејатовић

НЕДЕЉНА БОРБА 4 —5. мај 1985. 20.

страна

— Од силних резолуција више ни травка не може да изникне! |

Промаја

Душан Радовић,

— Ја имам другарицу, фину. И удала се за финог човека, нема шта. Господин, висок, увек у новом оделу. Не говори много, не виче, мислиш — то је оно што се тражи. Да

ли постоји још један такав7

То тако изгледа. То је тај, што кажу, утисак. Аликад мало разгрнеш и погледаш, имаш шта да видиш, Та углађена господа, ти фини и васпитани, школовани... ти што само ћуте и читају књиге... њих не занимају женске. Ни њихове ни туђе. Не. Они воле друге ствари. Они воде љубав. са лептирима, са маркама, са бубама, чак и са камењем. Овај

је волео бубе. И, као што се здрав

и нормалан човек окреће за женом овај се окреће за бубама. Кад види бубу, он полуди. Заковрне очима, побледи, дрхти. Исто као за женеком, само са бубом.

Господе Боже. или сам ја проста или су они лудиг!

Нема, бре, куће док неко не трес не руком о сто, док не запева или не заплаче. Кућа живи од промаје. Само промаја доприноси да се стал но мења ваздух, да се увек осећа нека свежина.

А ко је главни за промаје7 Човек муж, мушко. Док мушко не дрекле, док се мушко не помама — то није ни кућа, ни породица, ни брак. Ни кад.

Ако хоћеш да знашт да си жива, да ти је милина да живиш, узми ве што здраво и јако, бесно и љуто, да имаш шта и да видиш и да чу“ јеш. Пусти га нека се дере, нек тре

ска и ломи — нек је жив и здрав

Научно зантастично приче Одабира за ђас Зоран Жибкоћић

праву, Џоне —

Реј Расељ

Она је била дивна, грациозна и ведра, али не би "било важно и да није била. Важно је било само то да је женско. А то је одиста било важно, јер она је била последња жена.

Као таква представљала је једину наду за Земљу, награду за коју се требало борити. Двојица њених просилица.. последњи од свога пола. стајали су У сумраку свога света спремни да се боре на живот и смрт. Победник ће постати нови Адам у рају од пепела и крша.

— Одложите оружје — рече она. — Било је доста умирања. Одлучимо служећи се разумом који је од вас двојице бољи човек.

— Зовем се Џон — рече онај који је храмао и био Ћелав, — и ја сам бољи човек. Тачно је да нисам баш у мвету младости, као што се каже, вид ми више није онакав какав би требало да буде, на једно уво не чујем, изгледа да све јаче кашљем, зуби су ми вештачки и стварно не могу да кажем у којој мери су моји гени озрачени, али образован сам, познајем мноте вештине и надам се да су ми године подариле

мудрост. — Хвала, Џони — рече она слатко. — А ти, младићу2г — Моје име је Деветка — рече онај други који је био висок и леџ. — и ја уопште нисам човек: Моје

пуно име је Девет Четири Шест Три Седам, зарез, Нула, Нула Пет Два Осам. Ја сам андроид. Али ја сам бољи човек.

Џон се насмеја. — Бољи човек! Ствар од пластич-

_них с костију, хемијске крви и вештачког — меса7 Смешно!

Она упита. — Зашто кажеш да си бољи човек, Деветког а

"Деветка прочисти грло: — Нећу да те гњавим исто ријом робота и андроида — поче он.

— Молим те немој — умеша се Џон.

— Али убеђен сам да сте обоје свесни — настави

Деветка — побољшања у производњи андроида до којих је дошло у неколико протеклих векова _ Џон слегну раменима. — Очи које раде као очи, а

не као телевизијске камере. · — Коса и нокти који расту — рече она.

— Пробавни систем налик на наш властити презмрмла Џон и галантно додаде, — Извините, гос-

— Смех — рече она. — Сузе. — И насмеши се. Деветка јој узврати осмех. — Тако је — рече он. Постајући делотворнији ми смо, разуме се, постајали и све више људски, јер су људско тело и мозак још најделотворније машине које постоје. Готово би се мог ло рећи да смо ми андроиди постајали све више људи, док сте ви све више носили вештачке протезе, исправљали носеве и пластичном хирургијом повећавали груди, те постајали све изопаченији, а при том и мутирали под утицајем зрачења. Права иронија.

— Одиста — рече Џон стиснувши зубе.

Деветка настави: — Ствар је у томе, Џоне, што ти стариш и постајеш' све немоћнији, док ће ово моје тело трајати стприлике наредних сто година ако се будем о њему старао како треба. Такође сам јачи од тебе, боље видим и чујем, имам брже рефлексе, то јест поседујем све особине које ће бити од животне важности при стварању новог света. Схваташ ли закључи сн, раширивши руке, — такмичење је из-

· лишно.

Мон самозадовољно рече: — Нешто си заборавио.

— Не нисам — рече Деветка. — Нас андроиде су некада спајали у лабораторијама и на производним тракама, али уверавам вас да је с тим одавно готово. Постало је сувише скупо. Јавност није била обавеш тена, али већ извесно време било је јефтиније и једноставније да се праве андроиди који су у стању сами да се репродукују. У ствари, доказано је помоћу неких крајње тајних лабораторијских експерименита да се, бар теоријски, можемо мешати и са људима,

Џон пљуну и промуца. —— Али то је... неприлично и.. никад нисам чуо.. хоћеш да кажеш да се спарујете“ Стварате потомствог Људско биће и анд-

_ромд2 То је апсурдно!

— Јесте, зар не2 — одврати Деветка. — Али је и истинито. ;

Њихова дивна награда упути један дуги поглед лепом, мишићавом Деветки, а затим се окрену ка разроком Џону који је кашљао. — Бојим се да је ону

рече она са жаљењем: — Он је 6 љи... човек. за Мон Ууздахну. али ништа не рече. Лагано се одвупе међу шкробасте сенке. После неколико тренутака, 38" муте један пуцањ и звук крхког тела како пада 18 тле.

— Јадни Џон — рече она. — Тако ми га је жаФ –— и мени — рече Деветка, — али живот је ДИ кав. — Он је поведе према чатрљи која је требало да им буде дом. — Знаш — рече он, — стварно сам «е

илашио Моновог знања, вештине и мудрости и да ће све то ићи њему у корист..

— Готово и да јесте.

— Да, могло 'би се рећи да јесте. Због тога сам измислио да сам андроид. Моје име није Деветка, вили ја сам сто посто људско биће,

— То сам и мислио — рече победнички Џон појавиз ши се из сенки. — Ниси само лажов већ си и глју| Довољно Рлуп да поверујеш у једноставне звучне ефећ те које сам малочас изазвао. — Мон се окрену према дивном узрску њиховог ривалства. — Да ли оваквог партнера заглужујеш, драга7 Човека без начела“ 10" милу мишића морално искварену и умно незрелу“ Да ли је оп одиста бољи човек»

Холебале се само тренутак. — Не, Џони. Отац нове расе треоало ом да буде частан и интелигентан човев Ти си бољи човек:

Мон се окрену ка Билу. — У одсуству судија “ пороте, преузимам дужност да ти изрекнем пресуду зоог лагања, мрачњаштва и злочина против дудућег човечанства Осуђујем те на смрт, — Џон устрели Би“ ла право кроз главу и млађи просац беживотно паде

— А сада, жено — рече Џон сјајних очијуу “ не третимо више драгоцено време и дајмо се у зачи“ њање те Бове расе. Ја више нисам нити млад НИТ леп као покојни Бил, али мислим да ћеш се уверити ка ко у с: КОМ момку још има живота. |

— Ниси ли ти можда коју "чај 4нв да којим случајем андроид“,

Мон рече: — Бил је био потпуно у праву што се тиче спојивости људи и андроида. Нарогушио сам св када је то поменуо јер нисам желео да те изгубим Мада се ништа не би изменило ни да јесам андроиј Међутим, уверавам те да сам право људско биће, ак9 је то уопште важно. 5 = Она се слатко насмеши и узе га за руку. — Како је то лепо — рече она. — Ако је уопште важно, !8 нисам. — И утиша његов изненађени узвик једи врајње аутентичним пољупцем.

пођице. | - 5 аи

адио Ба

ми