Borba, 24. 04. 1990., str. 2

ay a ka | GILEDISTA i : BORBA, Mia va april SLO i | ni mu GG - |SLOBODNI IZBORI U GUSTOJ SENCI KOMUNIZMA | „Kolonizacija STO · „Borba“

sumnjivih menadžera

Vladimir Goati

(umesto da se to od

SAS di ua n u i a Mu ok ua adi ophodi i o ua a uni a] „Interni rat“ u politokratskim, inače predimenzioniranim redovima, i njihovo sveopšte nastojanje da se u predstojećem „pluralnom razdoblju“ transferišu na rukovodeća mesta uspešnih „preduzeća“ može uskoro „dodatno“ da oteža i uspori i privredno-sistemske promene i konkretno sprovođenje reformskih opredeljenja na principima tržišne ekonomije

a Piše: prof. dr Zoran Đinđić OCT UH —tiri——i

Na republičkim izborima u Sloveniji pobedili su — Slovenci. Sasvim je izvesno da će na izborima u Hrvatskoj pobediti — Hrvati. Ne u tom smislu da su poverenje bira-

dsustvo konsenzusa unutar šest postpuno nezavisnih republič-

kih politokratija je limitirajući moment privredne reforme. . Ovde ne mislimo samo na nesaglasnost oko pitanja demokratije (političkog pluralizma), oblika državnog uređenja (federacija/konfederacija) i rešavanja kosovskog pitanja, već i oko seta krupnih cekonomskih pitanja u koja spadaju: odnos prema društvenoj svojini, ulozi tržišta, brzini povezivanja sa EEZ itd. Povrh toga, među republičkim politokratijama ne postoji ni proceduralni konsenzus o tome kako rešiti (institucije, procedure) sporna pitanja.

Treba, doduše, pomenuti da je krajem 1989. došlo do smanjenja razlika o pomenutim spornim pitanjima zahvaljujući velikim delom spektakularnom krahu zemalja „realnog socijalizma“ što je razvejalo i poslednje iluzije o postojanju alternativa predstavničkoj demokratiji, tržišnoj privredi i čvršćem povezivanju sa EEZ. No, to nije uspostavilo proceduralni konsenzus među republičkim politokratijama za prevazilaženje preostalih razlika. Nije izbrisalo ni netrpeljivosti, surovljivost i mržnju učesnika u sukobu što je sasvim dovoljno za nastavljanjse političkog konflikta...

S obzirom da u nas nisu do sada bili prihvaćeni ni slobodni izbori ni mehanizam čistki, politička promocija je ostvarivana mehaničkim širenjem gornjih nivoa hijerarhijske piramide. i

Profesionalni aparat SKJ početkom 1990. brojio je 6.500 pojedinaca (funkcionera i činovnika) što će u uslovima višestranačkog sistema potencirati dramatično tešku finansijsku situaciju SKJ. Inamo pri tom u vidu da će vrlo skoro prestati budžetsko finansiranje SKJ, kao i niz drugih privilegija: besplatno korišćenje mas media, zaštita partijskih funkcionera i objekata od strane državnih organa, upotreba bez naknade transportnih sredstava države od strane partijskih funkcionera (između ostalog „Plavog voza“ i „specijalnih šinskih vozila“), korišPele takođe, bez naknade prostorije za sastanke više od 65.000 OOSK itd. .

partije i grupe koje zastupaju radikalne nacionalne programe, a da će u manjini ostati partije bez takvih programa. Uključivanje nacionalnih programa u partijsku politku još je dalekosežnije: uslov koji neka partija mora da ispuni da bi od strane birača uopšte bila ozbiljno shvaćena, jeste da ima nacionalni program. Onaj ko se, pre svake dalje programske priče, odmah ne izjasni za konfederaciju, nacionalnu suverenost, narodnu samobitnost i raščišćavanje svih međunacionalnih računa (a često i za državnu nezavisnost dotičnog naroda), politički prestaje da postoji. On je recidiv prošlosti (kao što su to SK i njegove transmisione organizacije), ili nepretenciozno „udruženje“ (kao UJDI). Prave partije, partije koje računaju sa budućnošću, prebrojavaju članove svoje nacije u zemlji i svetu, crtaju geografske karte sa maksimalnim i minimalnim teritorijalnim prc-

I jugoslovenski sindikat, kao i SKJ, ima ogromnu armiju profe- KI 7 tenzijama, prete i obećavaju.

sionalaca (3.400), a broj zapsolenih u Savezu omladine i Savezu boraca procenjujemo na 3.000 (ukupno). U državnom aparatu i u paradržavnim institucijama postoji takođe izuzetno brojan profesionalni aparat (činovnici i funkcioneri). Sve to snažno sugerira zaključak o predimenzioniranosti politokratskog sloja, što je neizdrživ teret za inače preopterećenu jugoslovensku privredu. Znači, sam po sebi broj politokrata je veliki, iz čega proizilazi nužnost njegovog smanjivanja. Okolnost da je u nas oficijelno prihvaćen politički pluralizam aktueliziraće i problem strukture postojeće politokratije. Jer, sasvim je izvesno da će opozicione partije — kcjima je SKJ oficijelno priznao ravnopravnost — tražiti ravnomernu zastupljenost svojih članova u ključnim institucijama. No, to je okolnost o kojoj se dugoročno mora voditi računa, a u nekoliko meseci postaviće se u akutnom obliku već pomenuti problem predimenzioniranosti politokratije. Sigurno je da će jedan deo politokrata nastojati da se u kratkom roku prebaci iz „prenaseljene“ političke sfere na ključna mesta u privredi, posebho ·u uspešna preduzeća — eliminišući pri tom uz pomoć različitih metoda (intervencija organa DPZ, angažovanja OOSK, „interni pučevi“ itd.) rukovodeće timove koji su upravo zaslužni za do sada ostvareni prosperitet. Imajući u vidu moć politokratskog sloja ne čini nam se preteranom pretpostavka, da će uspešni deo jugoslovenske privrede biti uskoro „kolonizovan“ njegovim pripadnicima. Ali, problem ogromnog viška politokrata ne može biti rešen njihovim transferom na rukovodeće dužnosti u privredi i to ne bog, uspešnog otpora privrednih subjekata politokratskoj invaziji za to ne postoje nikakve pretpostavke — već zato što nema toliko izglednih mesta u privrednoj sferi.

„Interni rat“ u politokratskim redovima koji se uskoro očekuje može, stoga, da poveća napetost u društvu i da umanji ionako nedovoljnu sposobnost političkog sistema da vrši selekciju, artikulaciju i agregaciju interesa i da usmerava društveni razvoj.

Politički sistem je svojim funkcionisanjem, uz to, uslovio potpuno neprimerenu strukturu postojeće privredne elite jer je u dužem razdobiju odnose u privrednoj sferi, posebno selekciju rukovodilaca, regulisao po svojim obrascima. Jugoslovenski „direktorski kor“ u privredi, koji danas broji oko 130.000 pojedinaca, biran je pre svega po principu političke lojalnosti, a optužbe o „menadžerstvu“ nekog aspiranta na rukovodeći položaj značile su po pravilu njegovu eliminaciju iz konkursne trke. Problem je, uz ostalo kako tu brojnu ljudsku grupu od nekoli-

Naravno da postoje razlike u zastupanju nacionalnih programa. Nije nevažno da li se obećanja, data u predizbornoj kampanji, mogu ispuniti samo sredstvima rata, ili u izgled stavljaju nacionalnu miroljubivu koegzistenciju. Ta razlika predstavlja manevarski prostor u kome se odvija predizborna kampanja partija koje sve redom zastupaju isti nacionalni program. U međuvremenu smo i mi, u socijalizmu, naučili da su bitni ne samo ciljevi, nego i sredstva. Utoliko pluralizam nacionalnih partija nije čist privid, a homogenost ciljeva

Budući da se nalazimo u razdoblju korenitih izmena nastavnih planova i programa za srednje škole, Filozofsko društvo Srbije želi da skrene pažnju na jedan, po našem mišljenju, dosta značajan nedostatak svih dosadašnjih planova i programa: odsustvo valjanih informacija o sadržaju glavnih svetskih religija, kao i o sadržaju glavnih mitova (grčko-rimskih, 'starogermanskih, staroslovenskih itd.) koji su utkani u celokupnu svetsku (ili regionacionalnu) kulturu i tradiciju.

Iz iskustva nastave u srednjim školama i na Univerzitetu znamo da naši učenici i studenti imaju velike teškoće da razumeju književna i druga umetnička dela, kao i

ko desetina hiljada pripadnika, koja je izabrana po antimenadžerskim

kriterijumima transformisati u menadžere, kako pripadnike te grupe čije su osnovne vrline politička lojalnost, poslušnost, spretnost da u rešavanju problema preduzeća angažuju političku podršku (spoljnu i unutrašnju) „snabdeti“ svojstvima koja traži tržišna ekonomija: inicijativnost, brzo reagovanje, nezavisnost, prihvatanje rizika?

Dakle, postojeći politički sistem i njegovi brojni predstavnici danas su sve veća opasnost odnosno kočnica bržem ostvarivanju privredne reforme. To se ne bi smelo zanemariti mada se ne mogu zane-. mariti ni krupne promene koje su u toku, ili koje predstoje, kao što su promena političkih institucija načina njihovog delovanja i rukovodećih jezgara što bi moglo da se pozitivno odrazi na sprovođenje reformi ukoliko ih politokratija ne spreči.

Sum Vremena

7

svoje partije. Makar dok su na funkcijama koje postaju vlasniš-

tvo najšire pluralizovane javnosti.

Taj novi diktum nije mogao mimoići ni Antu Markovića ni Milana Kučana. Kučan je na konferenciji za štampu, kasno preksinoć, preciznije tačno u ponoć, morao da ponovi da je on svoje članstvo u SK deponovao, odnosno zaledio, sve dok bude predsednik republike. A, Ante Marković, upravo dok je držao ruku u glasačkoj kutiji, morao je da izjavi da njegova vlada nije komunistička, i da komunistima ništa i ne duguje, jer ga oni nisu ni birali. \

Samo pre godinu i po dana, na prozivke javnosti, Branko Mikulić je odgovorio sasvim suprotno: da on i njegov kabinet nisu izabrani, ni na kakvom konkursu, već da ga je jednostavno, partija misionarski poslala, i da je njegovo lice okrenuto samo tom suncu. Ali to sunce više nije grejalo kao pre, štaviše, svom misionaru je vrlo brzo pokazalo put — u aut, iako se trudio da partijske ciljeve ugradi u vladine programe.

A” komunisti žele da ostanu na vlasti, moraju se javno odreći

praksi ni instrument,

su svoju privatnost, već samim

(a da pri tom nost grupnoj svojini obelodanjuje

vane zajednice za čiju parcijalnog ekskluzivizma grupe.

A

padne njenim članovima,

partija, da

Ono što Mikulić nije shvatio, vrlo brzo su ispraktikovali Kučan i Marković. Onog časa kad je glasao za komuniste, i tu zastao, Mikulić je pao. Marković i Kučan su svakako glasali za liste svoje partije, ali su se odmah potom distancirali od njenog kišobrana i programa. Pokazali . su da oni mogu imati partiju, ali ne i partija njih, jer osim što su njeni

„Svoje mesto u našem sistemu informisanja „Bor: ba” treba još više da potvrđuje svakodnevnim angažovanjem na bitnim pitanjima radničke klase i radnog čovjeka” .

; TITO Predsednik Republike odlikovao je „Borbu“ Orde· nom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Orde: mom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.

ča dobile, i da će ga dobiti, one·

je to samo parcijalna istina, oni dokazuju svojim i tog časa postaju i oblik društvene svojine, pripadnici šire i pluralizodobrobit mogu raditi od trenutka odricanja od

Uređuje redakcijski kolegijum: 338-740. V. D. Rukovodilac OOUR 347-153. Dopisna mreža 339-356, Nedeljna nografi 332-971. Teleks 11104, 11410, 11408. Ruk. godinu dana 1.155,60 dinara. Pretplata Avionska poštarina plaća se posebno. 60811-620-101-277310-00799 Beobanka, Marksa i Engelsa 7. Poštanski fah 592.

Kamen o nogu pobednika

U totalitarnom razvoju, u kome sve partije moraju nastupati kao zastupnice celine nacionalnih interesa ve traži) ustvari je priznato to da država nije priznata

ne mora automatski da vodi totalnome političkom homopgenizovanju. 'mo kod analize različito intenzivnih nacionalnih programa, i evidentiranja sredstava koja tim programima korespondiraju, lako nam može izmaći pravi paradoks naše trenutne situacije. On se samo delom sastoji u narasloj iracionalnosti i agresivnosti novooformljenih političkih grupa, pola veka nakon završetka građanskog rata. Pravo pitanje je: koji su to eminentno partijsko-politički sadržaji oko kojih partije mobilišu svoje birače, i koji će predstavljati osnovu njihove delatnosti u budu-

o · o

ka

Sa

• o

ćem parlamentu?

Već površan uvid u sadržaj nastupa novih partija za vreme predizborne kampanje pokazuje apsolutni primat državno-političkih nad partijsko-političkim temama. Nove partije svoju delatnost gotovo u potpunosti orijentišu prema pitanjima koja nisu u nadležnosti

PRILOG IZMENAMA NASTAVNIH PLANOVA I PROGRAMA

Religija u klupama

Smatramo da je blagovremena, laička, nepristrasna informacija o glavnim svetskim religijama i njihovim sadržajima nešto što je našoj omladini neophodno | |

sadržaje nekih filozofema i smisao istorijskih i kulturnih zbivanja, jer su njih utkani religijski ili mitološki pojmovi i likovi s kojima naša omladina nije nikad imala prilike da se upozna,

Sem toga, smatramo da nepoznavanje religijskih sadržaja često smeta našim učenicima i studentima da shvate i neke savremene događaje, jer i u njima značajnu ulogu igra tradicija u kojoj religija čini sastavni i nezaobilazni deo (da li, na primer, naša omladina, ne poznajući judaizam, može razumeti šta za Jevreje, a stoga i za Izrael znači Jerusalim?).

Konačno, svesni smo toga da će sa opštim procesom demokratizacije i liberalizacije, uticaj religija

ekstvo od Partije

članovi, mogu biti i članovi društva. Ako bi se izražavali ekonomskom

računicom, mogli bismo reći da su Kučan i Marković u partiju uneli . mešovitu svojinu — privatnu, grupnu i društvenu, i napravili rez u boljševičke partije da svakog svog člana tretira kao neautonomkao neenergetski materijal za vlastiti voluntarizam, tek kao njen pojedinačni hitac ka velikom cilju. Kučan i Marković dokazali činom vlastitog slobodnog odlučivanja iza njih nisu plenumi, smernice i nalozi). Njihovu pripadnjihovo članstvo u jednoj partiji, a da

distanciranjem od nje,

bi uopšte dalje preživela, mora pristati na ovakvu vrstu autonomnosti svojih članova. Ona na izborima može i gubiti, ali ukoliko najviša mera u državnoj administraciji priona i dalje ostaje u igri.

Da li bi nešto ostalo od slovenačkih komunista da u trenutku snažnog naleta opozicije i dojučerašnjih autsajdera, nije imala Kučana? Da li bi jugoslovenske komunističke partije još uvek zadržavale kakav-

za inostranstvo za jedan

Međutim, ukoliko se zaustavi- BOslaviju kao zajedničku državu).

"zahteva da zastupa celinu nacio-

00

afokrizam

U slučaju da se osvestimo činjenice će nas potiljku.

Zajednička redakcija: Trg Marksa i Engelsa 7. Važnij Dnevna redakcija (DESK) 347-027. JULU

Borba 336-381. Seietar O BTO, eli

opisi se ne vraćaju. Pretplata u ze: za jedan mesec 96,30, tri meseca 288,90, šest meseci

mesec je 192,60, tri meseca 577,80, šest meseci 1.155,60, godinu dana dO VdHave

. Žiro račun za pretplatu u zemlji broj 60801-602-79, „Borba“ OOUR „Borba“. Broj deviznog računa je

Beograd. Izdaje i štampa Radna organizacija „Borba“. Uredništvo, administracija i štamparija „Borba“, Trg

svoje parcijalne ciljeve), u stvari je priznato to da država nije priznata. Predizbornu kampanju partije su neprimetno transformisale u sticanje mandata za "odlučivanje o sudbini države. Takav mandat nije normalan, i ne stiče se na izborima. Ne mogu 51 odsto glasova legitimisati donošenje sudbinskih odluka. ; Postoji jedna partija koja je izjednačila partijsku i državnu politiku, i koja je smatrala da ima neograničene kompentencije u Zzastupanju opštih interesa. To je Ko' munistička partija. Svoje protivnike ona je decenijama po kratkom postupku proglašavala protivnici-, ma „naroda i države“. Nije slučajno što početak post-komunističke epohe stoji u gustoj senci komunizma. Radikalno antikomunističke partije radikalne su u svemu osim u glavnoj stvari, odvajanju države i partijske politike. Instrumentalizovanje državnog statusa u dnevnopolitičkoj borbi, do juče specijalnost Komunističke partije, postaje opšte mesto partijskog pluralizma. Komunistička neumerenost i grandomanija inficirala je celokupnu političku scenu. Dojučerašnji trećerazredni istoričari ili pisci, promovisani u nacionalne političare, ne mogu da sklope ni tri rečenice svoga „političkog programa“, a da ne pomere nekoliko naroda i nekoliko granica. Ko će im, uz tu nabujalu misionarsku svest, poverovati da će eventualnu } i vlast praktikovati u skladu sa par-

lamentarnim procedurama, i da

neće, poneseni svojom svetsko-istorijskom ulogom u odbrani „celi-

bilo koje partije. One nastupaju kao partije koje stvaraju državu („svog” naroda), ili je razbijaju (Ju-

Kao da bilo koja partija ima pravo na to da sebe reklamira kao zaštitnika svoje nacije, ili da drugim partijama osporava nacionalna osećanja! Kada se partijska politika u potpunosti podvede pod državnu politiku, politički protivnici postaju izdajnici naroda i države.

U ovom totalitarnom razvoju, u kome sve partije moraju nastupati kao zastupnice celine nacionalnih interesa (umesto da se od države

EBS ı

Možda se odluka o obavezno} zameni 200 američkih dolara koja važi samo za „nekonvertibilne pasoše“ pri ulasku u Jugoslaviju i može osporavati. Ali, možda i ne može.

Naime, broj

putnika iz nekadašnje Istočne Evrope, koji su za poslednjih sto dana prešli našu državnu granicu — premašio je dva miliona. Turizam se pretvorio u katastrofu. Samo preko jednog prelaza ušlo je do početka aprila u Jugoslaviju 250 hiljada Bugara, dok ih je tokom cele prošle godine ovde boravilo ukupno oko trista hiljada. Na prelazu Karataš iz Rumunije zabeleženo je u januaru 23 hiljade putnika, a u februaru "15 hiljada, a tokom marta — blizu 400 hiljada. Sa Horgoša je vraćeno u Mađarsku više od 60 hiljada „turista“ jer su im kola bila pretovarena robom za koju je carina ustanovila da je namenjena trgovini.

Pogranični organi u Vršcu vrati!If su nazad svaki treći automobil, ali na prelazu Vatin i Kaluđerovo više stotina rumunskih građana nije bilo baš voljno da se složi sa neš “oslednije primenjenim propisin:a koji važe na svim granicama sveta: protestovali su, bacali kamenje i onemogućavali bilo kakav protok saobraćaja na važnom međunarodnom putu. Na prelazu Mokranje kod Negotina čekalo se za ulazak 10, a na Vrškoj Čuki kod Zaječara čak 36 sati. Na Horgošu je trebalo 12 časova da bi se prošla mađarska i naša carina, na Gradini su automobili prolazili u jedanaest kolona, a za sve formalnosti trebalo im je jedna noć i jedan dan. Kancelarije pograničnih službi bile su zatrpane limenim kofama i motikama, srpovima i džinovskim krastavcima za koje nije bilo više mesta u magacinima, a kojih su se „turisti“ velikodušno odrekli u korist jugoslovenske države, Gradovi u Vojvodini i istočnoj Srbiji {ali, čak i u Bosni) bili su zakrčeni „dačijama“ i „moskvičima“ prepunim sira, kišobrana, majica i let-lampi, Beograd se pretvorio u najveću buvlju pijacu na svetu i, naravno, nigde nije bilo dovoljno klozeta.

Najvažnije je, međutim, to što je trogvina bila samo, način da većina gostiju dospe preko dinara do deviza, plaćajući ih i 30 posto skuplje od zvaničnog tečaja. Proceje se da je tokom ovog proleća iz Jugoslavije izneseno oko 300 miliona dolara i oko 15 hiljada tona motornog benzina. Bio je to splet takvih okolnosti.

Relativno je lako u demokratskom maniru pristalica KEBS-deklaracija, kako to čini i komentator ovog lista, zahtevati da se na državnim granicama grade širi i komforniji drumski prelazi, da carinska, sanitarna i tržišna kontrola bude kadrovski i tehnički osposobljena da se suoči i sa ovakvom (dosad nedoživljenom) ofanzivom, da komunalne gradske službe ponude dovoljno parking-prostora, pijačnih tezgi i javnih česmi, a da banke obezbeđuju dovoljne količine deviza, pa čak i ako su

JAVNI PROTEST

nalnih interesa, a da partije slede

ne nacionalnih interesa“, ponovo suspendovati politički pluralizam?

Na prvim slobodnim izborima posle pola veka, pobediće neke partije, ali neće pobediti politika. Stari režim će bez sumnje nestati, ali će politička metafizika, kao znak pod kojim je on decenijama vladao, biti prenesena na pobednika, kao kamen vezan za njegovu

nogu.

Mlodrag Veličković

lupiti po

Dragi Petković

“

Stoga smatramo i predlažemo prosvetnom savetu Srbije da razmotri tri mogućnosti i usvoji onu koja se pokaže optimalnom:

e Da se u plan u I razred gimnazije uvede kao obavezan predmet „Osnovni pojmovi glavnih svetskih religija“;

0 Da se, bar za sada, takav predmet unese u plan za srednje škole kao fakultativni;

6 Da se u programe predmeta koji su za to najprikladniji (istorija, istorija umetnosti, istorija književnosti itd.) unesu kao obavezni sadržaji koji bi odgovarali tako zamišljenom predmetu.

Za IO Filozofskog društva Srbije, Milorad BELANČIĆ

biti vidljiviji u javnosti, a stoga će i veći procenat omladine nego do sada biti zainteresovan da se's njom upozna; sem pozitivnih, taj proces će stvoriti i negativne mogućnosti: da neobavešteni mladi ljudi postanu lak plen propovednika raznih (ne uvek bezopasnih) sekti i gorljivih i isključivih klerikalaca koji će nastojati da uporedo sa pidobijanjem omladine za svoju religiju, stvaraju i podržavaju neprijateljska osećanja prema „tuđim“ religijama, a samim tim i prema vernicima tih religija.

Zato smatramo da je blagovremena, laička, nepristrasna informacija o glavnim svetskim religijama i njihovom sadržaju nešto što je našoj omladini neophodno.

Momčilo Đorgović Predsedništvo Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije upućuje svim nadležnim organima i organizacijama u republikama i pokrajinama i Federaciji, a posebno Saveznom izvršnom veću i Skupštini SFRJ JAVNI PROTEST zbog nepostupanja po opravdanim zahtevima gradova i opština Jugoslavije za rešavanje nagomilaPe problema komunalne privree :

-takav legitimitet, da nemaju komunistu Ante Markovića, koji doduše sve čini da poništi tradicionalni komunistički koncept ekonomije. A, s druge strane, da li bi neizvesnost hrvatske Komunističke partije bila toliko velika da je u ovom trenutku imala profiliraniju i jaču ličnost od, Jvice Račana, te je morala više računati na jedinstvene srpske glasove u Hrvatskoj, nego na podeljene Hrvate?

] Mogu se postaviti još mnoga pitanja, ali evo jednog, bar zanimljivog: u kojoj meri bi srpski komunistički dogmatičari, mnogobrojni oportunisti i prevrtljivci, mogli tako lagodno da govore o novom biću svoje partije, a da se ona ne oslanja na snažan autoritet Slobodana MiJoševića? Ali, bez obzira što je Milošević nedavno u razgovoru sa stranim dopisnikom na pitanje — da li je komunista? — odgovorio: i to dd svoje 16. godine (slično bi! odgovorili i Kučan i Marković) i on će morati u trenutku kad u Srbiji krenu izbori sa više partija, hteo, ne hteo, da zamrzne svoje članstvo u partiji, bez obzira koliko će još puta predsedavati njenim plenumima. :

Želimo da upoznamo i upozorimo najširu javnost u našoj zemlji da se organizacije komunalne priv vrede i javnog gradskog saobraćaja nalaze u izuzetno teškoj situaciji. Dovedeno je u pitanje funkcionisanje komunalnih sistema koji su nezamenjiv uslov života i rada privrede i gradskog stanovništva. Prestanak rada ovih sistema može imati nesagledive negativne posledice. Gradovi su iscrpli sve svoje rezerve i sa svoje strane preduzeli sve mere za normalno funkcionisanje komunalne privrede i javnog gradskog saobraćaja. Zaustavljaju se razvojni programi i sredstva preusmeravaju za potrebe dnevnog funkcionisanja komunalne

ment vlasti, već samo učesnik u njoj, i njen budni kontrolor. A

| J ostalom, nadajmo se da više nijedna partija neće biti instru. njeni članovi će morati da nauče konačno jezik društva u kome

žive.

i telefoni: centrala 334-531. Glavni i odgovorni urednik -143. Svet 347-345. Stvaralaštvo 345-351. Sport 346-236. ovni kontakti 341-151. Odeljenje pretplate 335-246. Ste-

Prvi broj Marketing i

„Borbe“ izašao i . februara 1922. U NO ratu "Borba" i "cu od 19. oktobra do 27. novembra bi Driniću od 1. oktobra 1942. do 27, Pa „1943. Od 15. novembra 1944. „Borba 10 jiizlaženje u Beogradu, a od 23. marta, :Zagrebu. Od 1. januara 1988. „Bor lipa u Beogradu kao

Pisma čitalaca Trg Marksa i Engelsa 7 · 11000 Beograd ·

šverc

svesne da se dolari preprodaju j točnim putnicima. I da sma tn. vina obezbedi dovoljno jevtinib |j, menih kofa i srpova, sir, kišobran, i let-lampe. To je zahtev oprayd i razuman, mada i skup, težak dugoročan. A do tada — Jugoslav. ja je onakva kakva jeste i od 0n0 i što joj nanosi štetu, baš zato i m : ra da se uspešno brani. aj Jer, ako smo se složili da jedi, način da preživimo predstavlja a | izlazak iz okova „specifično x; društva i efikasno oslobađanje oi izmišljenih „principijelnih“ poli; kih floskula — onda je lako abe siti se i oko načelnih metoda da ,, to postigne. I istovremeno, ako je ”sacro egoismo della Patria“ tj, na. cionalni interes taj princip na ko. me su se podigle i održale sve da. nas razvijene države, onda je tako. đe jednostavno pronalaziti insnj. mente što tome cilju doprinos, . Proizilazi da je jugoslovenskoj va. di preostalo da jednostavno — | najzad, kao i svakome od ms | sopstvenom preduzeću i domzatin. , stvu — vuče obične, normalne i razumne poteze od kojih zemlja j narod imaju koristi, a da se uzdmi (i sve nas da poštedi) doskorašnji sklonosti za eksperimentisanjz i izmišljanje „drvenog gvožđa“, p makar ti procesi i bili iz arsenali raznih, naizgled humanističkih i spoljno i unutarpolitičkih aksio. ma. Očigledno, takvi su nam obj. čaji mogli, s vrmena na.vreme,i pribaviti mrvicu svetske pažnj, ali su nam, istovremeno, doneli | žalosni ugled sizifa-alhemičara, | Činjenica je da su Jugoslaviji u samo sto dana stvorili čestit nov (što nije bilo nimalo lako) i da ji Program Saveznog izvršnog ved, za takođe samo sto dana — pol. ržao čitav ozbiljan (i bogat) ye, (što nije bilo ništa lakše). To Jugo laviji, istina, ne daje dovoljno ra. loga da se kao tikva pokonditi, al svi vidljivi indikatori u našimživ tima daju osnovu da se zaključi di je Vladinim meramma propada zaustavljeno i da su stvari kremi: nabolje. To jest, da razmiljanj || delovanje u cilju zaštite i pobolji nja svog položaja, ne samo da ti} rezon koga se treba stideti, veću} ravo obrnuto — osnovni poštuli tržišne ekonomije i vrlo uvažava instinkt za samoodržanje. I da sw ka praktična odluka Ante Mak vića, da uludo ne ode ni cent,a i moli dolar, znači sticanje pošto? nja i poverenja u onom delu Hvi pe na koji se ugledamo i kakvibi mo i sami hteli da budemo, obzira što svaka od takvih odluki u svakom trenutku i ne mora li bude svugde popularna. | Zato nije uputno ovaj nužni privremeni „time-aut“ nazivati! taksom, ni nametom, jer obavtli menjanja konvertibilnog dolara i! konvertibilni dinar, može 56 ht titi — i verujemo da većina gra. na to tako i shvata — i kao uk! vanje na oblik ekonomskog pot} šanja koji će koliko sutra, svaka! važiti i za naše istočne susedi. ili bez KEBS-a, svejedno. Radovan RADOVANOV Beognl

Alarm u gradovim:

privrede. Sve negativne posldi! ovakvog, iznuđenog pon gradova trenutno nije moguće 4 ledati. ij Zbog toga Predsedništvo S konferencije gradova i opštin goslavije apeluje na juposloye? javnost i upozorava da je PP, vreme da se reše problemi 1 delatnostima. we Upućivanje ovog javn08 FP |. ta zbog. nereagovanja Nač. |

it organa i organizacija poslali

gotovo bezizlazne situacijć lije su dovedeni gradovi i obi 1 munalna privreda u njima. e ravamo da je situacija biljna i alarmantna i 02. | odlučno i hitno povlačenje. ( vatnih poteza na nivou i republika i pokrajina. ipf Ukoliko ovaj apel i avi! oil test ne urode plodom, BT. opštine više neće biti u moji ti đa privredi i gradskom jav ništvu garantuju i ya tb JBT O OU osnovnih civilizaciJ PO dsednit“

Stalne ko oplie i Pa ip 1

: MM u Zagreb i!

VP | W”

ba“ 56

izdanjt