Borba, 01. 07. 1993., str. 17
BORBA ČETVRTAK 1.7. 1993.
Del пета рпдеџе
27. Prva stvar koju valja raščistiti je oslobođenje Srba od odijuma jugoslovenstva. Srbi nisu do-
brovoljni najamnici ideje. Cinjenica da žive najdalje na istoku ne čini ih automatski slavenofilima, staljinistima, čak ni — azijatima. VEĆINA ČAK TAKO I NE MISLI ALI SLOVENCI NIKADA NISU IMALI PRILIKE
DA VECINU KONSULTUJU.
Slovenci se bore sa idejom čije je stvarno poreklo u jednom Slovencu. Zbog čega se misli da Srbi uživaju u zajednici sa Slovencima? Srbi ne uživaju ni u vlastitoj zajednici. Za Srbe je sukob sa Slovencima tragičan ne zbog opstanka Jugoslavije, nego što su Slovenci srpska šansa da povra·te:slobodu koju su imali pre Jugoslavije. Treba im reći — idite, ako vam je samima ili sa drugima bolje, ali im isto tako valja reći da ni nama bez njih ne bi bilo mnogo gore nego što je sada. =
Politički procesi u Jugoslaviji
28. Primetna je naglašena činjenica da se otvara jedino prošlost Golog otoka. (Ne i Sremske Mitrovice, Niša, Zabele, Obilićevog venca ili Glavnjače). Komunisti jesu krivi za ovo, isto se kod nas dogodilo, pa i ono što je rađeno na Golom otoku. Ali su i mnogo
prepatili. Moramo ih sažaljeva- ·
ti. Ali da bi ih sažaljevali, moramo 0 njima govoriti. Samo o njima. Nikom drugom.
29. Ceneći napore što su ih komunisti tokom pola veka uložili u našu propast, mi od njih ništa drugo ne tražimo do da se malo odmore. (Čuvena Čerčilova rečenica). 30. Ako nas niste mogli ubediti svojim delima, kako ćete rečima? =
Demokratija, pregled štampe
31. U ovom danu i času kad ste govorili, SKJ izražava jedino interese dela vlastitog članstva koji od njega ima neposredne interese. Oni govore kao da su na vlast došli 1987, pre dve godine. Ko je onda ovde vladao od 1944. do 1987?
Demokratija ne može imati ispred sebe prideve, pogotovu one koje su joj protivurečni. Ne postoji socijalistička demokratija, mada može postojati ona koja ima socijalne i ona što ima liberalne akcente.
Broj slavnih grešaka prema40 je broj čak i neslavnih zablu-
a.
ока
BORISLAV PEKIĆ: 5 METAKRITIKA — POLITIKA — IDEJE (4)
S. je jedini rekao istinu. Stranci će dobijati što dobijamo mi. Međutim, mi po iskustvu i navici znamo da to nije istina, a stranci će oko toga morati da se pomuče.
Pošto su komunisti već jednom krenuli „na izazovan put u nepoznato“ i njime nas doveli u današnji položaj, predlažem im da ovog puta dobro otvore oči i vide kuda se ide.
Što se krupnih koraka u svet
tiče, tu je krupna jedino drugari-
ca Anđelković.
32. Denacionalizacija je zaobilazan put ekonomskog razvlašćenja partije.
Demokratija, predlog za upotrebu jezika
33. Jezik je slika stvarnosti ili put da se ona prenebregne. Jezik je i oruđe za tumačenje realnosti i alat za njeno prikrivanje. Jezikom je otkrivamo, jezikom skrivamo. -
Da bi se nešto dobro razumelo, treba najpre tačno da se imenuje. Ništa nam ne koristi što mnogo znamo o biku ako ga celo vreme zovemo kravom i kao kravu opisujemo.
Ništa nam ne koristi želja da uvedemo demokratiju ako pod njom podrazumevamo socijalizam. Rodoljublje ne mora biti nacionalizam, ni kod sebe, pogotovu kod drugih.
Neslaganje s nekom politikom kontrarevolucija je samo ako je u toku neka revolucija. Inače je — neslaganje.
34. Antikomunisti ne možemo biti sve i da hoćemo prosto zato što komunista više nema. Neka se najpre oni dogovore šta su pa ćemo mi onda videti šta o njima da mislimo. Sa sablastima je svaki sporazum težak. KRAJ
BANJALUKA
izlozba srpske moderne umjelfnosti
Banjaluka. — U okviru obilježavanja vidovdanskog praznika, u banjalučkoj Umjetničkoj galeriji priređena je izložba stotinak eksponata pod nazivom „Sprska moderna umjetnost“, a zastup-
Objašnjenje
ljeno je osamdesetak autora. Postavku je realizovala · Danka Damjanović, viši kustos Galerije, a prikazana ostvarenja su iz fondova ove ustanove. Izložba je otvorena do 26. jula. M. M.
U tekstu „Dobar junak sa sto mana“, objavljenom u „Borbi“ 29. juna 1993. omaškom je odštampano ime akademika Miomira Dašića kao Miodrag, a prezime Šrtiljanović kao Škeljanović. Izvinjavamo se prof.
Miomiru Iašiću i čitaocima.
KO JE SUVIŠAN A KO NEDOSTAJE U KNJIZI „STO NAJZNAMENITIJIH SRBA“
Моде 1 регомоде пагод
Radmila Stankovic
Tražeći odgovor na pitanje koga ima, a ko nedostaje u knjizi „Sto пајгпатепшћ Srba“, danas objavljujemo mišljenje jednog od autora sa najviše tekstova u njoj. Reč je o profesoru dr Radošu Ljušiću, koji pre svega upozorava na činjenicu koju ne treba gubiti iz vida:
— Ne bi trebalo stvarati uverenje da su znameniti samo oni Srbi koji su ušli u ovu knjigu. Oko onih Srba što su se našli u predvorju ovog izbora vodiće se u buducim raspravama polemike. Vrednost ovakvog izbora mori se upoređivanjem izabrane
'i otpale srpske elite, ograničene
čarobnim brojem sto.
BORBA: Može li se govorili o SUO-—
jeorsnoj nerapnomernosti u izboru lica pojedinih uekova i epoha?
RADOŠ LjUŠIĆ: To·je prva činjenica koju svako može lako da zapazi. Srednji vek je predstavljen
sa 15, tursko i austrijsko doba
(do Karađorđa) sa osam, XIX vek sa 35, a XX stoleće sa 42 ličnosti. (Za neka lica teško je odrediti kojem veku ili epohi pripadaju — na primer mitropolit Petar I, Nikola Pašić i drugi). Dva pitanja nesumnjivo mogu zainteresovati čitaoce: imamo li
islamski Srbi
B: Kako Rkhomentarišete uvršćivanje u 0Daj izbor Srba islamske vere?
R. lj: Meni se čini da je, pored Meše Selimovića, trebalo naći mesta za još neke Srbe islamske vere, one koji nisu krili svoje poreklo. U znamenite Srbe 'uključen je Makarije Sokolović, a nije bilo mesta ili volje za Mehmed-pašu-Sokolovića. znamenitog Srbina pre Nemanje? Reč je o vremenu od sedmog do 11. stoleća. I drugo: zar u doba carstva nismo imali, osim cara Dušana, znamenitu ličnost? Tada je dostignut vrhunac u razvoju srpske državnosti. Nju je, osim cara, morao još neko izneti na svojim plećima i osmisliti svojim idejama. Osoba koja je najzaslužnija za pojavu Dušanova Zakonika mora biti znameniti Srbin. Čak je Danilo II dobio više prostora od cara Dušana. Uz to, nijedan istoričar nije se usudio da napiše njegovu biografiju. Zašto? .
Iz doba turske i austrijske prevlasti inamo samo pet ličnosti čiji se život ne proteže u 19. vek. Ovakvim izborom je raspon od tri stoleća zaista 05kudno predstavljen. Nema patrijarha Jovana, patrijarha Pajsija... Nema ni jednog glasovitog hajduka, ni uskoka, ni ustanika (na primer Bajo Pivljanin...)..Da nema Višnjića, ništa od gusala i istoriografije njima ispisane. Do Vuka Karadžića svi su rođeni u 18, a do Meše Selimovića u 19. veku. Samo su Selimović i Vasko Popa deca dvadesetog stoleća. B: Hoćete li da govorite honkretno o 19. i 20. stoleću budući da je to i period Ккојт se Vi kao istoričar baite? R. Lj: Kad je reč o ta dva stoleća, dva perioda su posebno zanimljiva. Reč je o počecima oba veka, o dobu Srpske revolucije i dobu parlamentarne demokratije i Prvog svetskog rata. Nesrazmera u izboru ličnosti i ovde je znatna. Prvo doba predstavljeno je sa šest ličnosti, iako delatnost
nekih od njih seže u poznije doba, dok je naredni period više nego trostruko zastupljen. Generacija Srpske revolucije vaskrsla je srpsku državu, koja i danas opstaje, generacija parlamentarne demokratije stvorila je Jugoslaviju, koja se dva puta rušila.
U ovoj knjizi revoluciju iz 1804. godine oličavaju: Karađorđe, ViSnjić, Prota Mateja, Hajduk Veljko, knez Miloš i Vuk. Kad je reč o ratnom periodu Srpske revolucije (Prvi i Drugi ustanak), nesumnjivo, posle vožda Karađorđa i kneza Miloša, najznačajnije ličnosti su: Janko Katić, Jakov Nenadović, Mladen Milovanović, Milenko Stojković. Svi oni zaslužuju da se nađu pre Hajduk Veljka, Prote i Višnjića. Redakcija je, u to nema sumnje, sve navedeno, čak i više od toga, imala na umu kada je izvršila izbor ličnosti. U kakvim su se dilemama sve nalazili neka posluži i ovaj primer: do poslednjeg časa nije se znalo, iako su tekstovi bili već napisani, da li će u izbor ući kralj Milan Obrenović, kralj Nikola IPetrović — Njegoš i Svetozar Miletić. Bez njih izbor bi bio siromašniji!
B: U ovoj knjizi nema privrednika, industrijalaca, ekonomista...
R. lj: Članovima redakcija nije bilo svejedno, mada to nije naglašeno ni u predgovoru, ni u pogovoru, što među znamenitim Srbima nema privrednika, industrijalaca, ekonomista. Neka mi bude dopušteno da pomenem samo dvojicu — Mišu Anastasijevića i Simu Andrejevića Igumanova... Zamislite narod koji ima toliko čuvenih perovođa a ni jednog graditelja, bankara, trgovca. K
IZDAVAČI SRBIJE 0 PADU OVOGODIŠNJE PRODUKCIJE KNJIGA
Generacija u fioci
Ovogodišnja produkcija knjiga je spala na desetak procenata od broja naslova koji su objavljeni prošle godine. Da bi se po broju naslova vratili na nivo 1991 godine, sada je potrebno više od deset godina rada alarmantno je upozorio Radomir Radovanac, predsednik Zajednice izdavača Srbije, tokom jučerašnjeg sastanka, posvećenog problemima izdavaštva i komunikacije sa medijima. Radovanac je pobrojao goruće probleme izdavača zbog kojih „nam preti kulturni genocid“:
— Izloge mahom pune antikvarne knjige koje prodaju ljudi da bi popravili budžet. Tako se Još i ne oseća oseka knjiga koja se neumitno širi. Gubimo čitavu
generaciju pisaca koji nemaju mogućnosti da objavljuju i čiji rukopisi čame po uredničkim ladicama. Autorska prava stranih pisaca ne možemo da dobijemo, ali kada nam i to pođe za rukom, ne možemo da platimo, pa se sramotimo pred svetom za hiljadu-dve maraka, priča Radovanac. Radovanac je zatim poželeo da država pomogne izdavače tako što bi ih oslobodi:a nekih doprinosa koji nisu primereni, („zašto od nas, na primer uzimaju doprinos za kulturu“, zapitao se on), omogućila jeftiniji zakup knjižara nego bilo koje cruga preduzeća, i oslobodila }laćanja poštarine kada šalju knjige („često skuplje od same
knjige“)...
Čak i saradnja medija i izdavača zamire, tako da knjiga zauzima mesto tik ispred uglednog sporta, rečeno je. Uglješa Krstić iz „Vajata“ se zalagao za što više „golih“ informacija o knjizi, sa čim su se i ostali složili.
Razgovor je okončan predlogom da se formira jedan centar u gradu (možda u Kulturno-prosvetnoj zajednici Beograda) gde bi se svake nedelje slivale informacije o novim knjigama.
Izdavače je pažljivo saslušao i Zoran Milić, predstavnik republičkog Ministarstva za kulturu,
· podsećajući na čvrst dogovor sa
izdavačima, da se na sve probleme blagovremeno reaguje. S. Kostić
NAKON ODLUKE MIODRAGA STANISAVLJEVIĆA DA VRATI STERIJINU NAGRADU
Priznanje daje Vrsac
Novi Sad. — Povodom jučerašnjeg oglašavanja Miodraga Stanisavljevića, ovogodišnjeg, dobitnika SteriJine nagrade za najbolju komediju, u jučerašnjoj „Borbi“, u kojem pisac „Vasilise prekrasne“ saopštava da vraća nagradu s obzirom na to da novčani iznos još nije dobio za razliku od drugih ovogodišnjih Sterijinih laureata, obratili smo se Dušanu Beliću, generalnom sekretaru Sterijinog pozorja za pojašnjenje. — Miodrag Stanisavljević dobio je na ovogodišnjem 38. Sterijinom pozorju nagradu grada Vršca, obJašnjava Belić. Za razliku od ostalih Sterijinih nagrada, lhoje su kako i sam gos}jodin Stanisavljević
kaže, — uredno i korektno isplaćene „bez obzira na političku podobnost dobitnika“, Sterijino pozorje ne isplaćuje nagradu za komediju, nego grad Vršac.
Povodom Stanisavljevićevog tuтасепја пјевоме diskriminacije među sterijanskim Јапгеан та, Риšan Belić još kaže: — „Te izjave su nekorektne, imaju za cilj neki obračun sa kojim Sterijino pozorje i Novi Sad nemaju nikakve veze. Kad je reč o isplati ove nagrade, isti problem imao je, na žalost, Aleksandar Popović pre nekoliko godina. Tada na Televiziji nije bilo Vučelića, niti je Novi Sad bio „Šešeljburg”, primećuje Delić i dodaje da
im u Strijinom pozorju ostaje samo da još jednom izraze žaljenje zbog nesporazuma sa gospodinom Stanisavljevićem, za koji se, kaže, ne osećaju odgovornim.
Generalni sekretar Sterijinog pozorja podseća da su oni, sa svoje strane, nadležne u Vršcu uredno obavestili 7. juna o dobitniku ovogodišnje nagrade za najbolju komediju, te prosledili njegovu tačnu adresu i broj žiro računa. To što je suma uplaćena tek 25. juna, prema tumačenju Belića, verovatno valja objašnjavati problemima opšte besparice, posebno u nerazvijenim opštinama. 2. егепсе5