Borba, 01. 07. 1993., str. 3

г А

Јер area

| \ 3 i i

BORBA ČETVRTAK 1. 7. 1993.

POSLE JUČERAŠNJIH RAZGOVORA MICOTAKIS-JELJCIN

се Уве Rusija drugacije od SAD gleda na •. Ф o jugo-pitanje

Atina. — U očekivanju zajedničke izjave o jugoslovenskoj krizi, koju je nagovestio premijer Konstantin Micotakis, on i Boris Jeljcin, su na jučerašnjoj konferenciji za štampu podvukli potrebu rešavanja krizc političkim sredstvima.

Dok je Micotakis, izražavajuĆći zadovoljstvo zbog posete koja ima „istorijski značaj“ i „predstavlja početak nove epohe u bilateralnim odnosima“, govorio pre svega o bilateralnim temama, Jeljcin je već na počctku

podvukao da je sa domaćinima.

„detaljno razgovarao o događajima u Jugoslaviji, posebno u BosDi“ Ruski predsednik je istakao da su stavovi Grčke i Rusije o Bosni podudarni i da je „postignuta saglasnost o neopohodnosti političkog rešenja na osnovu sadašnjih političkih napora“. Jeljcin je podvukao da su se on i njegovi grčkio sagovornici „saglasili da se bosansko pitanje ne može rešiti silom, već je nužan politički dijalog“. „Ako neko insistira na primeni sile ili ukidanju embarga na isporuke oružja, mi to u Savctu bezbednosti nećemo dopustiti, koriste-

ći pravo vcta“, rekao jc ruski predsednik.

I Micotakis i Jeljcin ocenjuju da najviše šansi za uspeh ima re-

·šenje kojim se predviđa trojna

konferencija u BiH.

Ruski predsednik je kategoričnim „ne slažem se“ odgovorio na pitanje grčkog novinara o tome da „postoji utisak o ustručavanju Rusije da preduzme konkretne inicijative za jugoslovcnsku krizu“. „Naprotiv“, kaže Jeljcin, „Rusija se stalno bavi jugoslovenskim pitanjem“ o kome „ima različito mišljenje nego SAD“, a „vrlo Je dobro да је! Grčka saglasna s ruskim stavom“. Na isti način je i Micotakis govorio o politici svoje Vlade koja „ima svoju ulogu“ u rešavanju krize u susedstvu.

„U saradnji sa Rusijom“, rekao je Micotakis, „možemo biti još efikasniji u nastojanjima za nalaženje mirovnog rešenja“ tim više što u „sadašnjoj fazi postoje nade da Ženevski pregovori mogu doneti rezultat na osnovu konfederacije sa tri kantona“. U tome, podvukao je Micotakis, „ne bi trebalo da Muslimani budu teritorijalno oštećeni“.

: - Tanjug

GRČKO-RUSKA IZJAVA O JUGOSLOVENSKOJ KRIZI

Balkon faktor stabilnosti Evrope

Atina. — Juče popodne u Atini je objavljena grčko-ruska izjava u kojoj te dve zemlje izražavaju nadu u uspeh sadašnjih mirovnih napora u Ženevi, a za budu-

'ćost predlažu sazivanje Balkan-

skog KEBS-a.

Prema ovom dokumentu, najpreči cilj je zaustavljanje rata u BiH ı sprečavanje njegovog širenja, zatim nemešanje susednih zemalja, političko rešavanje bosanskog i svih drugih problema bivše Jugoslavije i razvoj saradnje i stabilnost na Balkanu.

„Grčka i Rusija, duboko zabrinute događajima u bivšoj Jugoslaviji, izražavaju svoj zajednički interes za brže uspostavljanje mira i stabilnosti na Balkanu da bi taj deo Evrope postao oblast sigurnosti i plodonosne saradnje.

Shvatajući svoju odgovornost i uloge u postizanju fih ciljeva, nužnost hitnog obustavljanja sukoba i krvoprolića na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i rešavanja krize političkim sredstvima, Grčka i Rusija se nadaju da će koraci koji se sada preduzimaju

dovesti do pravednog političkog rešenja bosanskog sukoba, u skladu sa legitimnim interesima svih umešanih strana, a radi obnavljanja stabilnog i garantovanog mira u Bosni ı Hercegovini“, kaže sc u grčko-ruskoj izjaVi. „Grčka i Rusija su saglasne da održavaju redovne političek konsultacije u vezi sa različitim aspektima jugoslovenske krize i stanja na Balkanu, uključujući i idcju o sazivanju, uz njihovo učešće, a posle postizanja mirovnog rešavanja svih nerešenih problema jugoslovenske krize konferencije predstavnika balkanskih država o bezbednosti i saradnji u regionu. U tome bi trebalo da učestvuju i UN, EZ i

druge međunarodne organizaci-

je. 7 Politika stabilnosti Balkana i ekonomskog razvoja tog regiona imala bi pozitivan uticaj na čitavu Evropu“, zaključuje se u prčko-ruskoj izjavi koju su usvojile delegacije najviših funkcionera Grčke i Rusije. — - Tanjug

NADZORNI KOMITET KONFERENCIJE DANAS U ŽENEVI

| 11 je „Zeleno svetlo“ ili Ovenova osfavka?

Ženeva. — Lord Dejvid Oven će sutra, saznajc Tanjug, zatražiti od zemalja pokrovitclja mirovnih pregovora o bivšoj Jugoslaviji da prihvate srpsko-hrvatsku inicijativu o rešavanju bosansko-hcrcegovačkc krize.

U dobro obaveštenim diplomatskim kragovima u Palati nacija u Ženevi se nagoveštava da bi lord Oven mogao da podnese ostavku u slučaju da pomenuta inicijativa ne dobije „zeleno svetlo“ Nadzornog komiteta Međunarodnc konfcrencije o bivšoj Jusoslaviji koji danas za-

seda u Ženevi. Е

Kraj avgusta se u diplomatskim krugovima u Palati nacija pominje kao moguće vremc održavanja novc konferencije.

U istim krugovima se, takođe, špekuliše i s mogućim ромјасеnjem Torvalda Stoltenberga s funkcije kopredsednika konfcrencije. To se povezuje s napgoveštajem Švedske da, posle zamene generala Valgrena s položaja plavnog: komandanta UNPROFOR, povuče svoje „plavc šlemove“ iz svih mirovnih operacija Ujedinjenih nacija.

DNEVNIK K-}

MOMIR BULATOVIĆ U EVROPSKOM PARLAMENTU

Buducnost? je u normulizaciji

odnosa novih drzavci

„Mir na prostorima bivšc Jugoslavije nije moguć bez intcgralnog rješenja, a integralnog rješcnja nc mo7e biti dok se ne uvažc sve postojeće realnosti“, upozorio je jučc posle podne u Briselu predsednik Crne Gore Momir Bulatović, govoreći pred Komisijom za spoljne poslove i bezbednost Evropskog parlamenta.

Bulatovićev govor evroposlanicima počeo je podsećanjem na hronologiju jugoslovcnskc krize. Ta kriza je, po Bulatoviću, počcla pre tri godine, kada su „sukobljeni nacionalizmi... doveli do potpune blokade federalnih institucija bivše Jugoslavije“. Bulatović je, takođe, podsetio da je EZ tada bila „na pozicijama da treba očuvati bivšu jugoslovensku federaciju“, naravno, uz njeno „demokratsko preuređcenje“.

Međutim, kada je politička kriza prerasla u oružane sukobe, i kada su u Sloveniji „paravojne formacije napale jedinice regularne JNA“, Evropska zajednica je, rekao je Bulatović, „napravila početnu i najveću grešku u jugoslovenskoj krizi: napuštena Je odbrana jedinstva i suvereniteta bivše Jugoslavije u njenim nespornim spoljnim granicama, a pristupilo se odbrani jeđinstva i nedeljivosti novih entiteta, u admninistrativnim granicama koje su po brojnim elementma bile i ostaie sporne.“

Da je preuranjenim priznanjem Hrvatske, a posebno Bosne i Hercegovine, učinjena greška, svedoče, po Bulatoviću, i „međusobna optuživanja pod čijim je pritiskom to učinjeno.“

Bez namere da, kako je rekao, „pravda sve konkretne postupke Srba u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini“ predsednik Bulatović je — uz oštre osude „ratnih zločina, etničkog čišćenja, ratnih razaranja i onemogućavanih doturanja humanitarne pomoći“ — pokušao da pažnju cvposlanika skrene na „stvarne neposredne uzroke početka građanskog rata.“

Rat Je, rekao je Bulatović, izbio zato što jc „srpski narod u Hrvatskoj i BiH nasilno ostao bez Jugoslavije... i odjednom sc našao u novim državama kojc su ga svodile na nacionalnu manjinu“, tc Je u strahu za cgzistenciju postavio zahtcv za „sarmoоргеде јепје, одпозпо зесезји od novoformiranih država...“ Da je u pitanju zaista „samoodržanje, a ne realizacija projekta vclike Srbije“, po Bulatoviću sc vidi i po tome što su Srbi u Sloveniji i Makedoniji prihvatili novc države, odnosno, „nijesu insistirali na pravu na samooprcdjeljenje budući da se nijesu osjcćali fizički ugroženim od novih vlasti“.

Posebno opširno predsednik Bulatović je govorio o sankcijama međunarodne zajednice protiv SR Jugoslavije, kojima se njenim građanima „uskraćuje pravo na Život“, mada njima (građanima) „nijc jasno zašto sc tako uporno vrši pritisak na SHJ i zašto sc ne uvažavaju vcoma jasni argumenti i činjenice kojima ona raspolaže...“ A posebno je, rekao je Bulatović, „nemoguće shvatiti i opravdati dvojne kriterijume, po kojima jedni mopu da rade sve, a drugima nije dopušteno ni elementarno pravo na egzistenciju“:

Iz briscIskog sedišta Evrop-

skog parlamenta, predsednik Bulatović je Evropsku i širu međunarodnu zajednicu pozvao da selektivnim ukidanjem embarga otpočnu „pozitivne promjene“ u ponašanju prema SR Jugoslaviji. Da, na primer, u skladu sa tzv. „iračkim modelom... odobri Crnoj Gori izvoz aluminijuma radi kupovine hrane, lijekova i drugih roba koje nijesu pod režimom cmparga“, što bi po Bulatoviću imalo „višestruk značaj“ i ublažile bi se katastrofalne posledice sankcija, počeo bi proces uspostavljanja međusobnog poverenja ı „adekvatnije bi se valorizovala kooperativna politika Crne Gore“.

BULATOVIĆEV DIJALOG SA EVROPSKIM POSLANICIMA

Мико Камп

дортк „Вогђе“ 12 Brisela

„Izgleda да је sudbina, i moja i republike iz koje dolazim, da odgovaramo za ono što nismo učinili..ć” — primetio je, u jednom trenutku, predsednik Crne Gore Momir Bulatović, nakon što mu je peti ili šesti evropski poslanik zaredom, s neskrivenom indignacijom, rekao šta misli o hapšenju, prebijanju i potonjoj sudbini Vuka Draškovića. Ništa nije pomagalo što je Bulatović objašnjavao da se to dogodilo „u drugoj republici“. A da u „njegovoj republici“, tj. Crnoj Gori, „nema ni jednog političkog zatvorenika“. Kao ı da se u istoj, dakle Crnoj Gori, „predsednici opozicionih partija trctiraju kao visoki državni funkcioncri“. Odgovor na to je bio da u federalnom sistemu kakav je uspostavljen u novoj Jugoslaviji, Crna Gora ne može da izbegne „podelu odgovornosti“ sa Веорradom. Još manje su pomogli (zapravo, bili su kontraproduktivni), njegovi pokušaji da čitavu stvar predstavi kao „teško kršenje zakona“ („cepanje zastave“, „pozivi na rušenje parlamenta“...), te da se pozove na „veliki broj gradana koji podržavaju takavpostupak vlasti prema Draškoviću. „Odgovoreno mu jc da ništa od

svega što Je naveo „nc može da opravda postupak koji je primenjen prema opozicionom lideru i mere koje su preduzete protiv njegove partije“, a da „masc nc mogu diktirati kako će sc postupati sa pojedincima“.

Na kraju su se, ipak, evropski poslanici zadovoljili Bulatovićevim obećanjem da će „vlastima u Srbiji preneti svoje utiske o vašem ogromnm nezadovoljstvu hapšenjem gospodina Draškoviса“. U međuvremcnu, tokom једnočasovne dcbatc nakon BulatovIĆevog, izlaganja, više CvroOpskih poslanika je iskazalo svoje „razočarenje“ što se predsednik Crne Gore „ipak nije jasnije distancirao od politike Beograda, odnosno Srbije„. Odgovarajući na njihova pitanja i primedbe, Bulatović nije odstupao od osnovnih stavova iz prethodnog izlaganja, ali je — bez da kaže i jednu kritičku rcč o Srbiji — uspco da napravi izvesnc „pozitivne distinkcije“ u odnosu na nju.

Prvu smo već opisali: odnos prema opoziciji ı njenim prcdstavnicima. Druga bi bila: odnos prema nacionalnim manjinama u Crnoj Gori. U odgovorima na pitanja koja su mu povodom položaja manjina upućivali cvropski poslanici, Bulatović je ostavio

Uspch sadašnje runde хепсуskih prcgovora u BiH bi, po Bulatoviću, omogućio ulkidanjc sankcija. „Srpsko-hrvatski dogovor o podjeli Bosnc i Hcrcegovinc“, rckao jc crnogorski prcdscdnik „postao jc volja većine, a timc i legitimno sredstvo za rjcšenje konflikta. Ali, dodao je Bulatović, „pored toga što jc Icgitimno, rješenje mora da bude i pravcdno...“, što znači da „nc smije da bude na štctu treće muslimanske strane“.

Poslednji deo Bulatovićevog govora poslanicima Evropskog parlamenta bio je posvećen Crnoj Gori. Podsetio jc da rcpublika koju predstavlja „ima državni suvercnitet više od jednog stoljeća“ kao i da njena državnost nije nastala u „metežu dezintegracije bivšc JugoslaVije“. 5

Za novu Jugoslaviju je rekao da „omogućava ravnopravan i demokratski život“, uprkos činjenici da obuhvata države „izrazito nejednake veličine i različite ekonomske moći“. Primetio je, takođe, da uprkos „najtežim mirnodopskim uslovima u svOjoj dugoj istoriji, Crna Gora danas doživljava najveći demokratski domašaj otkad postoji...“ Posebno je, s tim u vezi, EoVorio o „najvišim standardima individualnih prava i osnovnih sloboda“, kao i o „zaštiti prava i sloboda nacionalnih i etničkih gru-

“

pa...

Na kraju, vraćajući se Jugoslaviji, bivšoj i sadašnjoj, predsednik Bulatović je zaključio da budućnost njenih prostora vidi u „normalizaciji odnosa između pet novih državnih entiteta“. Sve veći stepen saradnje novoformiranih država, veruje Bulatović, „zakonito bi doveo do neke vrste realne i poželjne reintegracije, u tim prostorima“, što je, po njemu, „Jedan od Osnovnih preduslova za normalan život u tom dijelu Balkana i Evro-

uveriljiv utisak da — uz problcme koje nije pokušao da sakrije — albanska i muslimanska manjina u Crnoj Gori ima neuporcdivo višc poverenja u vlast u Podgorici, nego što odgovarajuсе manjine u Srbiji imaju povcrenja u vlast u Bcogradu. Te je, tim povodom, obećao kako će Crna Gora „pokušati da ајејије primjerom...

Treća Bulatovićeva „pozitivna distinkcija” uglavnom je vcć poznata kako međunarodnim posrednicima u mirovnom procesu, tako i cvropskim poslanicima koji već dve godine, barem dva puta mesečno, raspravljaju o krizi u bivšoj Jugoslaviji. Radi se O dosta rasprostranjcenom utisku o crnogorskoj većoj (od srpske) „kooperativnosti“ u mirovnom procesu, па koju su svojevremeno dosta polagali lord Karington i Đani de Mikelis, a zatim i neki od njihovih naslednika. Takav utisak je sinoć u Drisclu ostavio i Bulatović (više, istina, u dircktnom dijalogu, nepo u samom govoru), zbog čega su ncki od prisutnih novinara ocenili da je crnogorski predscdnik „dobro prošao“-u duclu sa uglavnom nepovcrljivim i nenaklonjenim (strani koju je zastupao) сугорозјатета.

Cuvši za takvu ocenu, predsednik Bulatović sc glasno zapitao: „Ako je ovo dobro, kako jc tck losc?“