Borba, 20. 07. 1993., str. 6
БОРБА УТОРАК 20. 7. 1993.
„ЊУСВИК“ 0) РИВАЛСТВУ У ИЗЕТБЕГОВИЋЕВОЈ ВОЈСЦИ = Е Па -_________-_-
Код Цаце
Сарајевског челисту Ведрана Смајловића на копање ровова је одвео Мусан (Цацо) Топаловић, жустри командант десете планинске бригаде која броји 2.800 људи и главни заговорник теорије да би се опсада Сарајева могла разбити, само када би Изетбеговић послао све на фронт.
Његови аутобуси, са натписима „покопати до слободе“ круже деловима града у којим се налазе кафане и скупљају физички способне мушкарце за службу у рововима — не заобилазећи ни заменике министара, глумце и певаче. Цацо локалним новинарима каже да је на ову идеју дошао прошле зиме, када је у град довео рањеног војника — и видео да су кафане пуне људи са владиним картицама које их
ослобађају служења на фрон-
Чини се да је функционерима босанске владе непријатно због Цаца, као због подела које у граду владају и које његов крсташки поход разоткрива. „Није нам потребан никакав народни Робин Худ“, каже командант Првог корпуса босанске армије Мустафа Хајрулаховић. „Главни разлог због кога млади мушкарци седе у граду је тај што на фронту немамо довољно оружја“. МИ то је истина, а армија је чак и ухапсила двојицу Цацових људи. Армија, међутим, због његове популарности међу борцима не може, или не жели, да му стане на крај. Цацо је недавно покушао да присилно мобилише 80 водећих припадника војне полиције, изазвавши окршај између двеју фракција
2 2 2 2 Е Е ЕЕЕ =
Стиви жев: ссвејева
ИНТЕРВЈУ ПРЕДРАГА ПАЛАВЕСТРЕ СКОПСКОМ „ПУЛСУ“
, = =”:
КОНТРОЛОРИ ЛЕТЕЊА
· Уместо авиона лете откази
аже картице
босанских оружаних снага, у коме је погинуо један, а рањено неколико људи. То није-било први пут да се ривалске снаге боре за власт у Сарајеву. (Прим. уз. Хајрулаховича_ је, иначе, сменило босанко Председништво и на његово место поставило Вахида Каравелића). Вероватно да неће бити ни последњи. Џорџ Орвел је писао о својим утисцима из Барселоне, након месеци проведених на фронту у Шпанском грађанском рату. Био је запањен променама до којих је у граду дошло. Бескласност и рвапубликански елан заменили су апатија и материјализам, јединство је уступило место интригама, заверама, и коначно отвореним сукобима између левичарских фракција. Семе корупције и унутрашњих борби је можда било присутно још од самога почетка, закључује Орвел.
Сарајево
није Барселона
- 1937. Орвелов град се није на-
лазио под директном опсадом, а политички сукоб у Босни је национални, а не политички. Паралела, међутим, можда ипак постоји. Ни један град изложен дуготрајном војном притиску не може да сачува онај ниво несебичности и апо-
"литичког хероизма коме тежи
и који му други приписују нарочито кад спољни свет толико мало чини да би ојачао наду. Томе што је жртва српских напада, у Сарајеву би се ускоро могла придружити и нова неслога унутар линија
опсаде. Чак и људи из Сараје-
ва су само људи.
Скопље. — У интер'јуу за недељник „Пулс“ под насловом „јарчеви у балканском тору“ истакнути српски критичар и председник српског ПЕН-а Предраг Палавестра је изјавио: — Апсолутно не држи теза да је српска интелигенција одговорна за долазак Слободана Милошевића на власт. Као и председнике неких других бивших југословенских република и њега је донела на власт партија, односно Савез комуниста, у коме је од своје ране младости био један од руководилаца и део партијског естаблишмента. Он је порастао у гнезду партије, она га је однеговала, био је део њеног апарата. Као и словеначки председник Милан Кучан, био је председник СК, све док комунистичку кошуљу није замснио националистичком заставом и није постао председник нове државе. Са његовим напредовањем ни српска интелигенција, ни српски књижевници и академици, немају пикакве везе. Та тврдња је била политичка _ бесмислица | и обични пропагандни трик, да би се кривица с леђа вечно подобних партијских кадрова пребацила на другога. Уосталом српска интелигенција је
била оштро прогоњена док су Милошевић и Кучан владали својим партијама. У периоду Доланца, Микулића, Мојсова, Љубичића и Шувара и свих оних који су ову земљу довели до распада, Милошевић је био део тог истог руководећег тима, а политика тог тима је била веома строга према српској интелигенцији и опозицији. На пример, кад је Одбор за одбрану слободне мисли и изражавања јавно поставио питање историјске одговорности Јосипа Броза Тита, тадашње Председништво СКЈ једнодушно је осудило тај докуменат, кога су писали и потписали многи српски књижевници и академици. Милошевић није стајао по страни ни у нападима на трибину у Француској 7, нити у спречавању прославе стогодишњице САНУ, која је била такорећи забрањена. То су голе чињенице које се намерно заборављају или прећуткују. Милошевић је тек касније, кад је мењао своју политику, придобио за себе неке српске интелектуалце и академике. Но, они нису створили Милошевића. Он је чедо партије.
Палавестра је одбио одговорност српске интелигенције за рат изјавивши да „одговорност за рат који траје на тлу
бивше Југославије и прети новим проширивањем, сносе првенствено они који у својим рукама имају сву власт и који су Југославију довели до распада и пораза“. Према њему, „војну машинерију не покрећу ни поети, ни академици, већ политичари и генерали“.
— Неки наши интелектуалци у свим нашим срединама су додавали дрва на ватру, тако да се кривица не може приписати само српској интелигенцији. То је било присутно и у Хрватској, и у Словенији, и у Македонији, међу муслиманским и албанским интелектуалцима. Национализам је 6олест распадања комунистичког царства, која је имала најтежи облик и која је однела највише живота на Балкану —
каже Палавестра.
Према Палавестри, „уски и мржљиви духови више гледају у прошлост, него што настоје да прихвате изазов будућности. Балкан је превише мали да би у њему истовремено постојале Велика Македонија, Велика Бугарска, Велика Грчка, Велика Србија, Велика Албанија, или Уједињено исламско море. Танак је и тесан наш бал«ански тор за толико бесних и тврдоглавих јараца“ — каже Предраг Палавестра. Д.Н.
Београд. — Одлуком Колегијума директора Савезне управе за контролу летења (СКУЛ) 23 радника Обласне контроле летења (ОКЛ) добило је отказ због штрајка који су започели још 15. јула ове године. Додуше, решења о отказима им нису уручена, али они се према овој одлупи више не налазе у радном односу. Свим осталим радницима који су у штрајку (има их још око 300) наложено је да се одмах врате на посао. Јучерашњи одговор штрајкача био је кратак: „У штрајк ступају и све остале аеродромске контроле летења (АКЛ)!“
— Радницима АКЛ придружују се и техничке службе на аеродромима које одржавају наше изузетно компликоване и скупе уређаје. То значи да ће данас штрајк захватити и све службе на аеродромима у Нишу, Подгорици, а од сутра Краљеву, Тивту, Вршцу... каже Данило Срећковић из Штрајкачког одбора, иначе један са листе отпуштених.
— После 29 година рада нашао сам се на списку непотребних или, прецизније, неподесних. Имам жену и троје деце, а како ћу живети — па вероватно од продаје ствари, док
Један од 23 етпуштених: Вла-
динар Бубало ФОТО: А. СТАНХОВИЋ
међународних организација за контролу летења приказују да се чак 65 одсто (колико је по
ви -–—–——=–—.>>Z—. 11, ,..:——
Стпуштени штрајкачи
Колегијум директора СУКЛ донео је, поред осталог, и одлуку да одређеном броју раднике престаје радни однос. На овом списку налазе се: Драгиша Павловић и јосин Дебелић (шефови смена Центра обласне контроле летења-Београд), Љубиша Зрнић и јовица Богосављевић (супервизови КЛ — инструктори), Берислав Остојић, Миливој Шојић, Коран Жагари Момир Марковић (инструктори КЛ), Илија Пуцаревић, Милорад Станковић, Владимир Бубалс, Предраг Чавић, Драгомив Шумоња и Лазар Лазаревић (радиста у ОКЛ), затим Милијана
· Лоридом и Весна Николић (обласни процедурални КЛ), кави
Светозар Кехриман (стр“чни сарадник за анализу угрожавања безбедности ваздушне пловидбе) и Данило Срећковић (стручни сарадник у Центру САЛ — инструктор).
се не снађем — објаттњава нам-свој положај 44-тодпшњи Бранислав Поповић, радариста у ОКЛ. — Шта ћу убудуће радити зависиће од тога ка-
_ ко се снађем јер овај мој посао
је ускопрофилисгна струка за коју сам се школовао готово током читавог живота. У њу сам уложио много времена, а друштво исто тако много новаца. Па коме се онда исплати да добијем отказ О иностранству не размишљам јер, и да сам им потребан, овако старог за овај посао тешко би ме примили. Осећам се мизерно, бедно, јадно. Речју, огорчен сам. Јер сви наши захтеви били су минимални и оправдани.
Ове речи горчине једног од отпуштених имају и одређену материјалну потку, како су нам објаснили у Самосталном синдикату радника у систему контроле летења Југославије. Наиме прелети преко наше земље знатно су скупљи него преко Мађарске, Румуније и Бугарске. Али, без обзира на цене, иностраним компанија-
· ма се то, због краткоће кори- дора, ипак више исплати. Ме-
ђутим, да би се та цена и одржала — наше власти преко
прописима) издваја за стандард контролора. Ако је губитак због штрајка за месец дана већи одтшест милиона долара, онда је контролорима, а има их око 620, требало да припадне 5,9 милиона долара (јасно не само за плате). А они су за мај добили само по око.30 милиона динара! Ето зашто штрајк.
— За прошли месец плате су добили чак и контролори АКЛ-а и техничари, иако су у штрајку. Једино их ми из Центра ОКЛ, нас око 140 нисмо добили. Чак ни они који су на боловањима, што значи да немају везе са штрајком. Да ли је на тај начин „бачена кост међу нас“, како се'то каже — пита се Владимир Бубало из Штрајкачког одбора, такође један од отпуштених. — Можда ће некога и поколебати. Али већину неће. Јер, штрајк не само да се шири по аеродромима већ нам стижу и подршке. На пример од Синдиката бродара, затим рудара Површинског копа рудника „Колубара“. Не само да нам нуде помоћ већ ће и они у штрајк ако нас не врате на посао. А помоћ смо затражили и од Самосталних синдиката Србије. _ M.M.
ан CRO O UL O CU __---_-__ =
JAT кпак лети
Београд. —
Штаб за. нормализацију ваздушног саобраћаја
Владе СРЈ непрекидно предузима мере за нормално одвијање саобраћаја на домаћим линијама и прелета преко југословенског ваздушног простора, саопштило је јуче Савезно минис-
тарство за информисање.
Јуче су сви аеродроми у СРЈ отворени, а Југословенски аеротранспорт обавио је прекјуче више летова него што је планирано. Уместо предвиђена 22 лета, обављена су 24.
o