Borba, 21. 05. 1994., str. 9
KONACNI"
BORBA SUBOTA-NEDELJA 21-22. MAJ 1994.
!0Š JEDNOM O SKUPŠTINSKOM INCIDENTU
„Moskanije“
Sudeći po tome kako se „okončao“ skupštinski incident, Odbor za muandatno-imunitetska pitanja Veća građana imaće pune ruke posla. Naime, nakon čarke radikala i bezbednjaka iz saveznog parlamenta (u sredu), podignuta je u četvrtak optužnica protiv lidera SRS i četvorice saveznih poslanika njegove stranke. Vojislava Šešelja, Draška Markovića, Filipa Stojanovića, Milorada Jevrića i Slobodana Petričevića javni tužilac tereti za krivično delo ometanja OVlašćenog službenog lica u održavanju javnog reda i mira.
· Po Zakonu o javnom ređu i miru, na koji se pozvao tužilac, zaprećena je kazna od šest meseci do tri godine. I zakonodavac i ustavotvorac su propisali kako se štiti poslanički imunitet koji imaju pomenuti radikali. Tako se u članu 87. Ustava SRJ određuje da savezni poslanik ne može biti pritvoren bez odobrenja Veća Savezne skupštine čiji je član. Izuzet je slučaj ako je poslanik zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana
kazna zatvora u trajanju dužem
od pet godina. Ali, po Poslovniku o radu Veća, koji se poziva na Ustav i u tom slučaju predviđena je procedura. Analogno njoj, procedura se odnosi i na dela za koja je zaprećena kraća kazna zatvora.
U najkraćem postupak po Poslovniku izgleda ovako: nadležni organ od Veća traži odobrenje za određivanje pritvora, za pokretanje krivičnog ili drugog postupka a zahtev podnosi predsedniku Veća. Ovaj ga prosleđuje Odboru za mandatno-imunitetska pitanja, koji svoj izveštaj sa predlogom podnosi Veću. Odbor može predložiti Veću i da primeni imunitet na onog poslanika koji se nije pozvao na imunitet.
Zanimljivo je međutim podsetiti kako je tekao bliski susret između radikala i službenika skupštinskog obezbeđenja, u sredu. Naime, brojni novinari, fotoreporteri i snimatelji koji su gotovo puna tri sata „dežurali” u Velikoj sali pored klupa u kojima je sedelo tridesetak poslanika SRS, mogli su se uveriti da je početak dijaloga između bez-
DRAŠKO MARKOVIĆ, POSLANIK KOJI JE POLIO BOŽOVIĆA
Sefio se
— Nije postojao nikakav plan SRS da se izazove Radoman Božović. Reagovao sam spontano, je već duže vreme spremam raspravu o pokretanju političke i krivične odgovornosti predsednika Skupštine. Bio sam u afektu, ali sam uspeo da se savladam — kaže povodom nedavnog incidenta poslanik i „zvezda“ proteklih dana, Draško Marković.
Prema njegovim rečima, BožŽović je još jednom pribegao ličnorm patentu diskvalifikacije poslanika, što je Markovića podsetilo na ponašanje vojvođanskih autonomaša 1989. u Novom Sadu. Posle ovog. događaja poslanik SRS će, kako kaže, normalno nastaviti da obavlja dužnosti u stranci i-parlamentu, a nada se da „Božoviću više neće pasti na pamet da isključuje struju poslaniku“.
Draško!Marković je rođen 28.
jula 1963. godine, u Beogradu. Završio je, takođe u Beogradu, srednju i višu ekonomsku školu, a do stupanja u poslaničke klupe, februara 1993. bio je vlasnik firme za marketing i propagandu. Pre tri godine pristupio je SRS kada ije i počeo da se bavi politikom. U specijalnim jedinicama MUP Krajine je proveo tri i po meseca na ratištu u istočno) Slavoniji. Kao pripadnik SRS je obišao i ostala ratišta u bivšoj Jugoslaviji.
Marković sa ponosom ističe i da Je jedan od osnivača „Zvezdinih delija“, a, što nam on nije rekao, poznat je kao „prljav“ igrač na proteklom тедизтапаскот fudpa!skom turniru, na kome se često služio „đonom“. Do stupanja u redove SRS bio je, po njegovim rečima, čest gost u barovima i noćnim kiubovima. Ali se, kaže, uozbiljio, a nedavno še i oženio: ·* PO. 0.) UZ. lukić
—
bednjaka i radikala, pre svega Šešelja i šefa obezbeđenja NedJeljka Ignića, bio drugarski. ignić je više puta ulazio u salu i prijateljski ubeđivao Šešelja da Draško Marković napusti zasedanje. Šešelj nije popuštao, ali se sa ovim šalio kao sa dobrim poznanikom. Sve dok nije stiglo pojačanje, i nije došlo do „koškanja“. Iako su radikali demantovali tvrdnje o tome da je čitav događaj s njihove strane insceniran, ipak su se slična nagađanja mogla čuti u parlamentu. S druge strane, pričalo se i da su Šešelj i Ignić u veoma dobrim odnosima, te da je šef obezbedenja veliki simpatizer radikala. Ovo se povezuje i sa poznatim skupštinskim nokautom prošlog juna, kada je Mihajla Markovića iz SPO udario radikal Branislav Vakić. Još tada je, tvrde „Borbini” pouzdani skupštinski izvori, Ignić bio na strani radikala, svedočeći kako Marković od udarca nije dobio potres mozga jer ga je Vakić samo „okrznuo“.
У. Vignjević
fReagcvao sponfano: Drasko Marković УУ SREO
,
POVODOM POVREĐIVANJA VOJNIKA JUGOSLAVA MIHAJLOVIĆA U
SURDULICI
O s \ Sumnja u. а
о~ ee zvamnicnu VerzIJU U bolnici u Nišu od jednog lekara sam saznao da nije reč o
ради за gelendera, već sa osmatračiice visoke osam metara i da je bilo više povređenih — kaže otac Novica Mihajlo-
DIĆ Požarevac. — Svc je više sumnji da je vojnik Jugoslav Mihajlović iz sela Batovca kod Požarevca povređen na način kako to objašnjava dežurni lekar iz Niške Neurohirurške klinike.
Zvanična verzija da je Jugoslav Mihajlović, vojnik na odsiuženju vojnog roka u Surdulici teško povređen zato što se pijan vozio niz gelender sa visine od četiri metra pao, na glavu ne nailazi u rodnom selu Mihajlovića na razumevanje. Za Jugoslava Mihajlovića, se u selu Batovcu tvrdi da nije bio sklon alkoholu, niti je pio čak i prilikom ispraćaja na odsluženje vojnog roka.
Ako je ta verzija tačna, DOstavlja se i pitanje, kako to da oca Novicu Mihajlovića, čiii: se sin nalazi u dubokoj komi, niko nije udostojio prilikom putovanja u Niš, niti je u mogućnosti da ostane uz povređenog vojnika. Reč je o slabostojećoj radničkoj porodici, a poruka je u kuću Mihajlovića posredstvom vojne pošte, doneta na parčetu papira koje nije veće od kutije šibica. Konačno, pitaju se u Batovcu, otkud alkohol koji je zabranjen u vojsci i tolika nedisciplina da se pijani vojnici voze niz visoke gelendere. Da li je bilo požarnih i dežurnih vojnika i oficira i ima li i njihovih propusta?
— U bolnici u Nišu od jednog lekara koji mi se nije predstavio saznao sam da nije reč o padu
за рејепдега, уес за озтатасп!ce visoke osam metara i da je bilo više povređenih. Moj sin je stradao na stražarskom mestu, a o svemu se u Nišu ćuti. Do Surdulice nisam uspeo da odem, niti da vidim i čujem bilo kog od neposrednih starešina koji bi možda podrodbnije objasnili ceo događaj — objašnjava otac Jugoslava Mihajlovića, Novica.
Posebno Je iritirana Javnost u ovom kraju objašnjenjem lekara koji iz Niša potvrđuje zvaničnu verziju, kao da je i sam bio prisutan tom događaju. Postavlja se i pitanje ako je povreda takva kakvom je opisuje dr Milorad Babić, zašto Jugoslav Mihajlović nije prenet na Vojno medicinsku akademiju u Beograd gde zacelo ima bolje uslove za lečenje.
— Sve ovo navodi me na pomisao da se nešto krije. To je i razlog što sam poslao već dva otvorena pisma, ali ie moja obaveza da pokrenem i raspravu pred Skupštinom Srbije. Iako je vojska nadiežnost Saveznog parlamenta smatram da, i to vanredno, svoju reč o tome treba da kaže i republički parlament, jer smo svedoci da u poslednje vreme stradaju deca iz Republike Srbije. Njihova republika i njihov parlament ne mogu da na to ostanu ravnodušni — ističe poslanik SPO-a iz Požarevca Dragan Ćusrčija. V.P.M.
REAGOVANJE POSLANIKA DRAGANA ĆURČIJE NA IZJAVE. U
JUČERAŠNJOJ „BORBI“
za odgovornost
Uvažena gospodo oficiri i lekari! Nisam želeo, a ne želim to ni sada, dok jedan mladi život visi o koncu, otvaram političku raspravu sa političkim konotacijama o odnosima i stanju unutar Vojske Jugoslavije, o njenom mestu i ulozi danas, o poremećenom sistemu vrednosti u njoj, o sumnjivim kriterijumima kadrovskog napredovanja i komandovanja, o svemu ostalom o čemu bi se moglo, i moralo što pre razgovarati, ne bili se sprečilo ono Što se na žalost svih nas, sve češće i sve redovnije događa u njoj. A događa se da na razne načine pod različitim ili istim okolnostima, sve više i sve češće stradaju mladi ljudi, mladi vojnici, deca Srbije.
Međutim, dok život mladog vojnika Jugoslava Mihajlovića zaista visi o koncu, dok se njegov otac Novica sa ogromnim teškoćama i naporom dovija i snalazi za prevoz do bolnice u Nišu ne bi li bio pored deteta u owim teškim i tragičnim okolnostima, bez ikakve pomoći od strane Vojske Jugoslavije. dežurni lekar Neurohirurške klinike, izvesni dr Milorad Babić, sa nepodnošljivom lakoćom izričc presude i preuzima na sebe ulogu i poziciju svedoka. između ostaloga on kaže: „Nema ničeg misterioznog ·i spornog, nema razlovn za sumrihiii ricnia razlo-
ga za drugu·priču osim ove“!? Otkuda pravo gospodinu Babiću da daje ovakve izjave? Nije li on ovlašćen i dužan da daje izjave koje se odnose isključivo i samo na vrstu povrede, na trenutno stanje i izglede za izlečenje? Da li je imenovani gospodin bio možda svedok događaja, pa čak ni tada bez temeljito sprovedene istrage ne bi smeo da daje ovakve izjave. Da li je istraga uopšte sprovedena? Na osnovu čega tvrdi da je mladi vojnik Jugoslavije bio pijan, kada svi koji ga poznaju, uključujući naravno oca i porodicu, tvrde da je to momak koji nikada i uopšte nije pio?
posvetio više pažnje ocui nesrećnog mladića sasvim dovoljno da se učini „misterioznim i SDpOTrnim“? Ima, gospodo, razloga i povoda i za sumnju i za priču.
Ali, neka mladi Jugoslav Mihajlović uz božju pomoć što pre ozdravi ı oporavi se, biće priče i te kako. Moraćete je podneti u ime života. Makar mnogi od vas smatrali i dalje da ste naša „najsvetlija tekov.na“ i „zenica oka našeg“, pa da tako niste dužni ni obavezni da odgovarate sopstvenim građanima.
Dužni ste. ! odgovorićete na sva pitanja. Što pre, to bolje za SVe nas. ' “ама:
Nije li upravo to što niko nije
%