Borba, 02. 09. 1996., str. 3

па

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 2. 9. 1996.

ПРЕМА ПОДАЦИМА ПРИВРЕМЕНЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ ОЕБС

За председника Руковица против „булдожег

седам кандидата

Бањалука, (Танјуг). Према подацима Привремене изборне комисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), за будућег председника Републике Српске (РС) пријављено је седам кандидата. Српска демократска странка (СДС) би желела да то буде садашњи вал. председника РС проф. др Биљана Плавшић рођена у Тузли, некадашњи декан

Природно-математичког факултета у Сарајеву.

Странка српског јединства (ССЈ) кандидује Љиљану-Тину Перић, рођену у Алексинцу, приватну предузетницу из Бијељине.

Кандидат опозиционог блока Савез за мир и прогрес (СМП), који окупља пет странака, је председник Социјалистичке партије (СП) РС Живко Радишић, рођен у Малом Паланчишту код Приједора,

годишњи политичар и борац Војске РС. с

Демократски _ патриотски блок (ДПБ), у чијем саставу је такође пет странака, кандидовао је за тај високи положај бањалучког градоначелника мр Предрага Радића, рођеног у Градишци. -

Др Драгана Ђокановића, рођеног у Сарајеву, кан-

дидује Демократска странка федералиста (ДСФ).

Српска патриотска странка (СПАС) за свог кандидата је одабрала генерала Славка Лисицу, рођеног у Ламинцима код Градишке, војног команданта у минулом грађанско-верском рату на тлу бивше БиХ.

Седми је муслиман мр Абид Ђозић, рођен у Сребреници (сада живи у Тузли), кандидат Странке демократске акције (СДА) и до сада колико је познато, није учествовао на предизборним промоцијама у РС.

Нешто мање (шест) кандидата су носиоци листа за Народну скупштину РС: проф. др Алекса Буха (СДС), проф. др Никола Поплашен (Српска радикална странка), Војо Купрешанин (Странка српског јединства), Антон Милиновић (Грађанска демократска странка БиХ), Љубиша Савић — Мазер (ДПБ) и Сафет Бичо (СДА).

За заједничко Предсједништво БиХ кандидовани су мр Момчило Крајишник (СДС), др Младен Иванић (независни кандидат којег подржавају СМП и ДПБ), Милоје Зарић

(СПАС) и мр Бранко Латиновић Крајине).

(Српска странка

Отворен „Павлевића мест“

Бадовинци. — Министар грађевинарства Србије Бранислав Ивковић и српски бизнисмен и донатор из Чикага Слободан Павловић у Бадовинцима су свечано отворили „Павловића мост“ на Дрини, који спаја Србију и Републику. Српску.

Због неизграђених и недовршених прилазних рампи, саобраћај њиме је приликом већег водостаја Дрине често био обуставља. | |||

Крајишник разговарао са Билтом

Пале, — Председник народне Скупштине Републике Српске Момчило Крајишник на Палама разговарао са високим представником међународне заједнице Карлом Билтом.

„Са Крајишником, као и јуче са Младеном Иванићем, разговарао сам о процедури успостављања заједничких институција након избора“, изјавио је Билт после сусрета и додао да је важно да се због мира и економског развоја

Босне и Херцеговине успоставе заједничке институције. ·

Крајишник је поздравио иницијативу Билта да се реше проблеми везани за процес ексхумације посмртних остатака, посебно погинулих бораца и цивила на Озрену.

Допринос СРЈ изборима извамредан

Београд. — Потпредседник Привремене изборне комисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) за Босну и Херцеговину Сер Кенет Скот изјавио је у интервјуу Дневнику РТС да верује да ће избори у БиХ бити спроведени ефикасно и колико је могућно на демократски начин. ; .

„То ће бити веома компликовани избори, јер скоро половина гласача не живи тамо где је живела пре рата, а тако рећи четвртина живи изван Босне и Херцеговине. Зато смо морали да обезбедимо услове за регистрацију и упис избеглица у СР Југославији, Хрватској и још 53 земље широм света. То је већ урађено и резултат је, посебно захваљујући вама у Југославији, заиста изванредан“.

ЖАК ШИРАК ПОДНЕО ПРЕДЛОГ 0 САЗИВАЊУ НОВЕ МИРОВНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ 0 БиХ

Ујелисејској палати очекују подршку немачког канцелара Кола како би се ојачао европски утицај на рачун америчке „булдожер“ дипломатије

Париз, (Танјуг). — Босанска ратна криза једна је од главних тема разговора француског – председника Жака Ширака и немачког канцелара Хелмута Кола у Бону.

У председничкој Јелисеј-

ДИПЛОМАТКЈА ПРОТИ. ској палати истиче се да постоји подударност основних ставова две земље о даљим мировним напорима у БиХ , што се раније није могло тврдити.

_ Ширак је у Бон понео свој предлог о сазивању

ТРИБИНА НОВОСАДСКОГ ОДБОРА

(ПС 0 ИЗБОРИМА У БиХ

Патриотски интерес

Нови Сад. — Излазак на изборе избеглих и прогнаних лица која се налазе на територији СР Југославије је национални интерес, изнад свих партијских, а начин је да се Република Српска очува и потврди као нова држава — изјавио је на јучерашњој трибини Градског одбора Социјалистичке партије Србије за Нови -Сад, на тему „Положај избеглица“ — Душко Бајић, члан Извршног одбора СП РС говорећи испред Савеза за мир и прогрес. По његовим речима циљ Савеза за мир и прогрес је потпуна сарадња РС са СР Југославијом и светом. Председник новосадских социјалиста Драгомир Ђукић говорио је о повољном положају избеглица у овом граду, и уопште у земљи. Општи циљ, по Ђукићевим речима, је њихов скори повратак, а дотле им омогућити, рад и егзистенцију. Хуманитарна помоћ се континуирано, од почетка грађанског рата у Босни, шаље из Новог Сада за Бањалуку, а успостављени су и привредни контакти ради оживљавања РС

На изборе у РС треба изаћи јер је то једини начин да се Дејтонски споразум спроведе до краја рекао је Ђукић.

С: Михајловић

нове међународне конференције о БиХ на високом државничком нивоу, чији би задатак био да утврди заједничко мобилисање ЕУ, „велике седморице“, Русије и земаља исламске конференције, да би се ус-

РУЖЈА: Бојимци НАТО у Беста

пешно остварила завршна етапа мировног процеса. Шираков план предвиђа да се конференција одржи после септембарских избора, што би омогућило да новоизабрано _ федерално руководство вишеетничке

НИМИРОВИЋА

таризована.

ИЗ ИНТЕРВЈУА ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ СРПСКЕ ОБЛАСТИ ВОЈИСЛАВА СТА-

Специјални стату« СБО

Хоћемо да Област буде целина која би била демили-

БиХ, а такође и СР Југославија и Хрватска и учествују у темељном договору о спровођењу завршне фазе спровођења споразума о миру.

Председник Ширак нуди француски краткорочни и средњорочни план за који се у Паризу тврди да је, у ствари, разрада и допуна Дејтонског споразума.

У Јелисејској палати је саопштено да председник Ширак рачуна нап подршку канцелара Кола. У париским дипломатским круговима указује се на спремност двојице државника да снажније покрену ЕУ у мировним напорима у БиХ после септембарских избора, јер је уочено извесно опадање европског утицаја, што се тумачи упорношћу САД да очувају „босански монопол“ америчке „булдожерске дипломатије“, како је називају париски коментатори.

Осовина Париз — Бон требало би да ојача улогу Европске уније у целокупном мировном процесу, а радни састанак Ширак Кол има прворазредни задатак да се свестраније анализира међународна ситуација уочи нове „политичке сезоне“.

Загреб, (Танјуг) — Председник владе Српске области источна Славонија, Барања и западни Срем Војислав Станимировић изјавио је да представници Срба у том | подручју не размишљају о могућности издвајања из Хрватске, али да има предлога о специлајном статусу.

У интервјуу сплитској „Слободној Далмацији“, Станимировић је казао да би „Хрватска требало да прихвати такве предлоге о специјалном статусу, или да се демократизује и да оствари пуно поштовање људских права“.

„Постоји могућност масовног егзодуса ако се то не оствари“, рекао је Станимировић, оцењујући да би то штетило и Хрватској и Србима.

Коментаришући захтеве вуковарске и још неких општина за аутономијом, председник обласне владе је оценио да су они били исхитрени.

„Ми смо“, истакао је Станимировић, „после сагледавања тих појединачних захтева, изнели предлог да се донесе декларација којом би се нудила решења статуса источне Славоније, Барање и западног Срема“.

Он је оценио да је мање важно хоће ли то бити неки специјални статус, посебна регија или нешто друго, | али је истакао захтев да та област буде демилитаризована и „да то буде један тампон између Хрватске и Србије“. „Хоћемо да област буде једна целина и не можемо | да прихватимо да буде разбијена на две жупаније, јер би, у том случају, ми били апсолутна мањина и не бисмо могли да остваримо никаква права“, казао је Станимировић. Говорећи о повратку људи својим кућама, он је нагласио да не могу да постоје два принципа и да сви || морају да имају једнака права.

„Не може се инсистирати да се врати 50 до 60 хиља- | | да Хрвата, а да се не допусти повратак 150 хиљада Срба |