Borba, 02. 09. 1996., str. 9

ИВ ~

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 2. 9. 1996.

СОМБОРСКА УЉАРА „СУНЦЕ“ ГРАДИ ЈЕДАН ОД ТРЕНУТНО НАЈВЕЋИХ ОБЈЕКАТА у ЗЕМЉИ

(илос на северу Бачке

Овај капитални објекат неће битно повећати капацитете Ууљаре али ће знатно смањити трошкове складиштења, а тиме и трошкове производње уља

На десетак километара од Сомбора, у беспрекорно уређеној индустријској 30ни, на северу Бачке, ниче огроман силос за складиштење сунцокрета.

Овај капитални објекат укупне вредности 11 мили-

она динара и капацитета“

30 хиљада кубних метара, једна је од тренутно највећих инвестиција у земљи.

Граде га заједнички сомборска фабрика уља и биљних масти „Сунце“ и београдска грађевинска организација „Рад“.

— Силос неће битно повећати капацитете уљаре, али ће знатно смањити трошкове _—_ складиштења сунцокрета, а тиме и производњу уља. Ове године откупили смо 80 хиљада тона сунцокрета, са 40 хиљада хектара ораница, што ће бити довољно за производњу 36 хиљада тона сировог уља, каже Сретен Ђурић, генерални директор РО „Сунце“.

На сушари даноноћно ради 220. грађевинаца. Незнају за суботе, недеље, или празнике. Раде у две смене по 12 сати. Изнад земље већ се назире огроман костур пречника 15,5 метара. Кад се заврши сушара ће имати 15 ћелија, укупне висине 33 метра.

— До краја половине септембра надамо се да ће костур бити завршен. Цео објекат на пролеће идуће године већ ће бити спреман за складиштење првих тона житарица, каже Радисав јЈоцовић, помоћник техничког директора РО „Рад“, извођач радова, који се специјализирао за овакве објекте.

Ово је леп пример како се и у отежаним условима

може инвестирати и пронаћи заједнички интерес, истичу челни људи „Сунца“ и „Рада“.

Сомборска уљара са 24 ГОДИШЊОМ традицијом одувек је словила за узоран колектив на овим просторима. У време кад многи овдашњи колективи своје раднике шаљу на одмор, или исплаћују минималац, овај колектив инвестира за

будућност. Радна организација „Сунце“ запошљава око

900 радника. Просечне зараде овде су 1.060 динара.

Имвостиција за будућност: Сомбор

Ово је процесна производња, ради се сваки дан по 24 сата. Иза наших зарада стоји поштен и велики рад, истиче директор Ђурић.

Своје "обавезе према друштву али и кооперантима „Сунце“ је увек савесно испуњавало.

— Свој колач поштено делимо са државом, тако да су поред нас плате увек добијали лекари и просветни радници.

Дугогодишњи однос у омеру литар уља за осам килограма сунцокрета сомборски уљари прошле

ПРЕМА НАЈАВИ ИЗ ЗАВОДА ЗА УЉАНЕ КУЛТУРЕ НОВОСАДСКОГ ИНСТИТУТА

ЗА РАТАРСТВО М ПОВРТАРСТВО

Уља и за извоз

Овогодишњи род сунцокрета, засејаног у целој земљи на 215.000 хектара, биће довољан за подмирење домаћих потреба, а знатне количине претећи ће и за извоз, изјавио је крајем прошле недеље управник Завода за уљане културе новосадског Института за ратарство и повртарство проф. др Дра-

ган Шкорић.

Отварајући традиционалну југословенску манифестацију „Дан поља сунцокрета“ у Римским шанчевима код Новог Сада, др Шкорић је рекао да се, према садашњој ситуацији на њивама, може очекивати добар род сунцокрета од 2,2 тоне по хектару у Војводини, мада има парцела где ће принос бити и

три тоне,

Међутим, забрињава што су, због дуготрајне суше, осетно смањени приноси у атарима јужног Баната, Тимочкој кра-

јини и на југу Србије.

Познати селекционар др Шкорић упутио је препоруку произвођачима сунцокрета да жетву започну 10. септембра са свом расположивом механизацијом да би се овогодишњи род пожњео за двадесетак дана и на време сместио у силосе.

Директор новосадског Института за ратарство и повртарство проф. др Милутин Ћировић истакао је да су стручњаци ове највеће југословенске научно-истраживачке установе у пољопривреди створили на стотине сорти и хибрида главних ратарских усева по чему се наша земља уврстила у сам светски врхалсаке -- 43 везу шоу

године свели су на 1:6, а ове године он ће бити 1:5,5.

— Наше рачунице казују да би за литар уља по цени од 7 динара, килограм сунцокрета произвођачима требало да плаћемо 1,27 динара. Знајући да радимо против властитог интереса, свесно смо одлучили да килограм сунцокрета нашим произвођачима плаћамо 1,47 динара, каже Ђурић. Према његовим речима њихови кооперанти за овогодишњи род као и раније могу да се определе да ли

ће за предати род узети новац, рафинисано уље, семенску робу или други материјал, којим „Сунце“ може да их снабде.

За сомборске уљаре битно је да држава држи цену уља која је, како кажу овде, на нивоу светске цене. Према њиховој рачуници не би било мудро повећавати цене уља кога ће ове године бити довољно за наше потребе, нити га увозити по нижим ценама, како би се конкурисало домаћим уљарима.

же Л. Алекот

ПРЕМА ПРЕДВИЋАЊИМА ИНСТИТУТА ЗА ТРЖИШНА ИСТРАЖИВАЊА

Раст производње и извози

У овој години би, према аналитичарима | 'ИЗИТ-а раст производње требало да буде шест одсто у односу на прошлу Ф Ујулу 6б0- | љи производни резултати

Е Привредници из 200 југословенских предузећа обухваћених анкетом Института за тржишна истраживања најављују да ће производња бити већа, али и цене на домаћем тржишту. Таква предвиђања „важе“ за наредна три, али и шест месеци, мада се повећава проценат анкетираних који очекују веће цене. Тако, пре-

| ма овој анкети, чак 45 одсто испитаника сматра да ће у следећих шест месеци цене расти. Мањи проценат (21 одсто анкетираних предузећа) сматра да ће цене расти у наредна три месеца, што је такође значајно упозорење.

Ипак, имајући у виду досадашња кретања и околности у којима се послује, раст производње у овој години би, према аналитичарима и истраживачима ИЗИТ-а, требало да буде до шест одсто у односу на

| прошлу годину. На то упућују и подаци које је изнео проф. др Јован Тодоровић, директор ИЗИТ-а.

Предузећа су у јулу, према његовим речима, исказала боље производне резултате захваљујући, пре. свега, подстицајним мерама за повећање извоза и смањење царина и царинских оптерећења на увоз репроматеријала и сировина.

Истраживачи и аналитичари ИЗИТ-а упозоравају и на стални раст унутрашњих, међусобних дуговања између предузећа. Тај дуг је у јулу достигао око четири милијарде динара и може се у наредном периоду неповољно одразити на пословање укупне привреде.

Још једна тешкоћа је стање на тржишту и изражени пад тражње за робом широке потрошње. Уједно, мањи је и промет у трговини на мало, узрокован ниском куповном моћи становништва.

Закључак је да се до краја године, на основу резултата анкете, може очекивати раст и производње и извоза, али и побољшање пословне климе уз непрестану опасност од раста цена и могућих тешкоћа због помањкања обртног капитала, што је већ постао хро-

нични проблем југословенске привреде.

М.Јањић

УДРУЖЕЊЕ ПРАВНИКА У ПРИВРЕДИ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ Да закони заживе

Удружење правника У привреди СР Југославије организоваће у септембру на Златибору, у Будви и Нишу инструктивна саветовања о Закону о предузећима, Законима (СР Југославије, Србије и Црне Горе) о приватизацији, Законима о страним улагањима и Законима о радним односима. Након дуге процедуре доношења и усвајања ових закона, ово је први конкретни корак који ће помоћи да они заживе у

пракси. Метод рада саветовања (практична решења, судска пракса, питања и одговори), али и референти проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Ивица Јанковец, проф. др Влајко Брајић, др Јездимир Митровић, др Зоран Ивошевић, др Боса Ненадић и Богоје Марјановић, допринеће да сви који су на било који начин заинтересовани за поменуте законе не остану у дилеми. ДЛ.

У РУДНИКУ ОЛОВА И ЦИНКА „ВЕЛИКИ МАЈДАН" КОД ЉУБОВИЈЕ

Резултати охрабрују и подстичу

Планирано је, да ове године, буде ископано 40.000 тона оловно-цинкане руде

У руднику олова и цинка „Велики Мајдан“ улажу велике напоре у остваривању овогодишњег плана производње. Овде су планирали да ове године, из утробе земље изваде 40.000 тона оловно-цинкане руде. За седам месеци ове године остварени су веома добри производни резултати. Из ускопа и нископа, тј. рудишта извађено је 18.460 тона оловно-цинкане руде, од које је добијено 1.131 тона концентрата олова и 1.161 тона цинка, тј 2.666 килограма сребра. Постигнути су такође видни ре-

зултати у истражним радовима. Много бољи него лане. Како сазнајемо од Драгана Јаковљевића, директора Рудника олова и цинка „Велики Мајдан“ ДД, притисци из Комбината „Трепча“ да се припојил овај рудник „Трепчи су све чешћи. Пословодство, Тј. управни одбор ДД „Великог Мајдана“ је стрпљиво. Чека се сугестија Владе Србије и Министарства за енергетику и рударство, а огласиће се и ХК „Зорка“ Шабац у чијем саставу сада послују,

У разговору са рударима и флотерима „Великог Мајдана“ сазнали смо да је пословна сарадња са ХК „Зорка“ Шабац имала 060страни интерес, па овде не желе да кидају односе и везе са шабачком „Зорком“. Познато је да је бивша ХИ „Зорка“ Шабац била гарант руднику „Велики Мајдан“ у добијању кредита, јер другачије се није могла градити флотација, а уложена су и значајна средства за набавку извозног постројења и осавремењивање производње у јами. М.Мегевенс==8