Borba, 07. 05. 1998., str. 6

б 7. мај 1998.

УГОСЛАВИЈА ј

БОРБА

- Превлака је за Југославију од изузстног војног, стратешког, политичког и безбедносног значаја. Ко држи Превлаку тај контролише Бококоторски залив. Имајући у виду чињеницу да се после распада претходнс Југославије, ратна морнарица СРЈ концентрисала највећим делом у Бококоторском заливу, јасно је да се тај део наше војске налази у врло неповољном положају, каже за "Борбу“ др Гавро Перазић, профссор мсђунаролног јавног права на Правном факултету у Подгорици и аутор књиге “Бококоторска Превлака“ међународни проблем“.

Мандат мировних снага УН на Превлаци истиче 15. јула. Остаје да се види да ли ће Савет безбедности продужити мандат за својих 28 војних посматрача, док се не реши спор око овог полуострва, које је већ шест година демилитаризована зона, а њено залеђе ослобођено од тешког наоружања.

ПРЕВЛАКА КРОЗ ИСТОРИЈУ Присуство представника међународне заједнице, који треба да"омо= гуће услове да се преговорима дође ло решења спорног питања Превлаке, није остварило виднији напредак. Ипак изесни напредак представља недавно формирање експертске групе, ангажоване за преговоре са хрватском страном око Превлаке, коју чине истакнути југословенски и црногорски професори и стручњаци из ове области. Предлог да Превлака останс изван територија Југославије и Хрватске је платформа од којс ће

ЖИВОРАД МАКСИМОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ЖТП "БЕОГРАД"

- Путници ће знатно

директно ВОЗОМ до |Загреба

ра на сат, које интензив-

се поћи у преговорима са Хрватском, истичу у експертској групи.

"Зашто Превлаку данас немамо у својим рукама и ко је због тога крив, професор Перазић објашњава кроз два догађаја у нашој новијој историји. Наиме, Дубровачки срез тадашње Зетске бановине простирао се све до Пељешанског канала. Године 1939. Краљевина Југославија, према споразуму Цветковић - Мачек, лаје концесије Хрватској и ствара Бановину Хрватску. Тада је од Зетске бановине Дубровачки срез, који је укључпивао Превлаку, олвојен и припојен Бановини Хрватској. Овај документ, иначе, никада није ратификован од стране Парламента, а што је налагао Устав Краљевине Југославије. Други пут Превлака бива отргнута од своје матице 1945. године приликом цртања административних републичких граница унутар СФРЈ. Тада рт Оштра заједно са Превлаком остаје изван Боке, када се потврђује њихово припадање Хрватској.

Приликом распада друге Југославије, принцип који је важио у процесу деколонизације (утис посидентгис иурис - "шта имаш то ти остаје“), почео је да се примењује на Југославију. Као да је Југославија била колонијално подручје, да би се могла направити аналогија. Границе које су биле административне претвориле су се преко ноћи у државне. Сигурно је да је приликом раздељивања требало поштовати неке друге принципе, истиче професор Перазић.

Превлаку, првенствено, треба посматрати као природни склоп Боко-

которског залива и неодвојив део та-

више су добиле Нишли-

ПОЛИТИЧКЕ ИГРЕ ОКО "НЕВЕСТЕ ЈАДРАНА"

Надвлачење преко Превлаке

на па

кве морске целине који треба да обезбеди, пре свега, слободну и сигурну пловидбу.

УЛОГА ПРЕВЛАКЕ

Како каже историја, рт Оштра у чијем саставу је Превлака, одувек је био под српском круном. У документима стоји да се Оштра налазила увек у границама државе која је имала Бококоторски залив. Због тога је и несхватљиво каже професор Перазић, да Превлака која у геостратешком смислу представља једну врсту спољне заштите целокупног морског базена, који се налази од рта Кобила па све до Котора, и у исто време обезбеђује безбедну пловидбу, припадне Хрватима за које Превлака има чисто политички значај, с обзиром да на Превлаци нема инфраструктурних објеката нити их је икада било, а да је прво насељено место два километра удаљено од Превлаке. Највећем броју еврепских земаља у интересу је да се спор око Превлаке у блиској будућности разреши. Штету због! затворености граница трпе не само стране у спору, него и Европска Унија која има дугорочне планове за изградњу пута дуж јадранске обале, преко Црне Горе до Албаније и даље преко Грчке до Истанбула на Блиски и Средњи исток.

"Ова саобраћајница популарно је на-

звана "Балкон Јадрана“ и треба да повеже Западну и Средњу Европу, преко Јадрана са Блиским истоком. Иза овог пројекта финансијски стоји Европска Унија.

Није свеједно за привреду једне земље да ли је у стечај отишла фирма са малим капацитетима или са великим бројем радника, истиче судија Магда Вујачић у Привредном суду Србије е У току прошле године покренуто је 20.197 стечајних предлога Ф Повериоци приликом наплате дуга од приватних послодаваца најчешће остају “кратких рукава"

Финансијски

берзански по-

Превлака је од изузешног значаја за Југославију: др Г, авро Перазић

Г. “ | Нема места !

| за две флоте |

| Превлака, у географском смислу, предста| вља увалу између полуострва Кобила и | Оштра који представља једну страну улаза | у Бококоторски залив. Предмет спора је, ђ уствари, истичу географи, полуострво Оштра | које на западној обали, према рту Кобила, има | насип широк 150 мета| ра, звани Превлака. Рт Оштра удаљен је око | 2.000 метара од тврђаве Мамула и 2.600 метара | од ртова Деболи, односно Добреч, на полуо| стрву Луштица, који чине другу страну улаза || у Которски залив. Овакав природни склоп | највише подсећа на крила улазних врата у | Боку Которску.

- Ако би се једна | страна улаза поделила | тј. ако би имали наш

део слободан, а њихов | затворен, какав би то био улаз у своју кућу | Боку: “Невеста Јадрана" била би претворена | у специфичан морски базен са две флоте, две | политике и на крају крајева две сукобљене стране, каже Гавро Пе-

разић. _

Пе

Чак 95 одсшо фирми сшечајно сам

о "на папиру"

успешног пословања зависи и рад

ЖИТЕЉИ МИХАЈЛОВА, СЕЛА У ЗРЕЊАНИНСКОЈ ОПШТИНИ, 0 ОСТ.

ВАРИВАЊУ ПРАВА НАЦИОН

АЛНИХ МАЊИНА, ДОБРОСУСЕДСТВУ И |

епота заједничког живљења народа

У готово чисто мађарском селу поверење годинама добијају кандидати пар-

тија леве политичке оријентације Ф Основни проблем како оженити момке

е У основној школи све мање ђака

Михајлово се ових дана ужурбано припрема за достојно обележавање Деветог маја, Дана победе над фашизмом, када ће у ово село, настањено искључиво припадницима мађарске народности, доћи бројни пријатељи из братских месних заједница, суседи из општине Житиште, припадници зрењанинског Гарнизона Војске Југославије, посланици свих скупштинских нивоа и Средњобанатског округа.

Како су вредни Михајловчани предвидели, положиће венце и цвеће на споменик палим борцима у Другом светском рату, организовати културно уметнички програм ученика овдашње основне школе. Посебна атракција биће, сада већ традиционална, фудбалска утакмица између младих бораца Михајлова и тима састављеног од учесника последњих оружаних сукоба на простору претходне Југославије, из више места житиштанске општине. Актив жена, ватрогасци, са члановима ловачке секције (оба друштва бележе преко 80 година постојања) приредиће занимљива такмичења.

Организатор прославе је месни одбор СУБНОР-а у којем су само четири борца из претходног ослободилачког рата док су осталих 32-је чланова браниоци српских крајева у Хрватској и Босни и Херцеговини почетком ове деценије.

НЕМА “РЕЗЕРВНЕ" ЗЕМЉЕ

- Ми резервну земљу, а говорим у име мојих другова и сабораца са ратишта, немамо. На свим изборима јасно смо ставили до знања да Михајловчани подржавају оне политичке опције које су за очување Србије и Југославије. Овде Андраш Агоштон и слични немају шта да траже. На републичким изборима смо лидерима чак седам партија са предзнаком “мађарски" показали шта мислимо о поделама. Па, већина нас “младих бораца" Мађара, провела је на првим борбеним линијама у саставу ЈНА више месеци и на то смо поносни - каже Антман Иштван - Доктор, борац, председник Месног борачког одбора, и наглашава да су махом сви борци, као ж већина чланова њихових породица припадници једине" две „=> организоване у селу - СПС и ЈУЛ.

“

производом, опскрбљују 70 одсто потреба

Зрењанинаца. Током тренутних, учесталих, :

правних, сукоба - о томе ко је власник пијачног простора - између општинске власти и Трговинског “Банат , који газдује тим површинама, Михајловчани су "стали" на страну трговаца.

- Општинари су нам повећали намете, увели плаћање паркинга на пијаци, (желе. ваљда да то уградимо у цену наше робе). Ми

желимо да радимо са онима у које имамо |

поверења. Од постанка овог села, давне 1723, године, када су овде дошли Мађари предвођени грофом, касније гувернером Баната, Кларијом Флоримундом Мерсијом ми смо “отимали" њиве од бара и мочвара, почели са производњом оних култура које овде нису биле заступљене - дуван, поврће. Ако су се наши преци на тај начин борили за ову земљу и ми ћемо се данас борити такође, али да је и очувамо - каже радник Газо Золтан, млад човек, ожењен супругом Илоном.

«ДОКАЗ УГРОЖЕНОСТИ"

Епитет _ Сожењен“ _ на може се, Михајловчани кажу у шали, “тек тако лако нама приписати“. Више од 70 момака је у селу а “"прегурали" су, самачку, 35-ту годину,

Не разумем шта се то са њима збина.,

Млади момци, здрави, вредни, сваки има сопствену кућу, сву потребну механизацију,

пуне штале и оборе, аутомобиле, а од "ста- .

јања на луди камен“ ни трага. Још чудније је то што.смо и самодоприносом издвојили средства за опремање школске зграде. Само се питам кад они мисле'да ту школу "напуне". После ће неко рећи “гасе се школе на' мађарском“, а нико'не пита из ког разлога - вајка се Фејеш Золтан, отац две девојчице, наводећи у шали да би “требало расписати конкурс за довођење снајки“. Имају “стари“ право, али мало је оних које би желеле да буду праве домаћице - говори Бицок Михаљ - истичући да се момци Михајлова после напорног рада на њивама и

њу повртњацима најчешће нађу (а ту и "заг-

и смо у протеклих шест - седам година »

заиста много учинили на комуналном опремању места, на остваривању наших жеља било када је реч о систему образовања наше деце или у домену здравствене заштите, Сарадња са локалном самоуправом, до недавног доласка Коалиције “Заједно“ и "Војводине" на власт, била је изузетна и из тог разлога и не чуди што се овде моји грађани листом опредељују за кандидате левице - каже Јене Гујаш, одборник села у Скупштини општине Зрењанин, члан Општинског одбора ЈУЛ-а.

Михајловчани су, иначе, надалеко чувени повртлари, који поврћем, као сопственим

НА СТЕЧАЈНОЈ ЛИСТИ ПРИВРЕДНОГ СУДА СРБИЈЕ СВЕ ВЕЋИ БРОЈ ФИРМИ

Мач прети и звучним именима

А МИ

зећа у стечајној мрежи. Тада се

ину;) у куглашком сеоском клубу или уз плех“музику у центру села. |

И то је оно што представља посебан "симбол“ Михајловчана. Свако славље, па сходно томе и резултат на изборима, прослављају се уз - музику трубача. Тако је било и када су обелодањени резултати недавног референдума на који је изашло више ол 85 одсто овдашњих мештана а од тог броја чак 90 одсто рекло “не“.

Довољан доказ душебрижницима из белог света наше “угрожености", шеретски је одговорио Нађ Лајош, угледни становник овог села марљивих повртара.

Божидар Дринић

Завода за обрачун и плаћање да

лакше моћи да стигну из

Београда до Загреба од.

24. маја, када се, после _ шести по година преки= (да, очекује поновно успостављање директног железничког саобраћаја на том правцу. Од тог датума, са новим редом вожње стартоваће директни возови између главног града Југославије и Минхена, преко Филаха, као и до Цириха, преко Загреба и Љубљане - изјавио је “Борби“ Живорад Максимовић, генерални директор ЖТП-а "Београд". Осим ове новине у реду вожње за 1998/99. годину, који је усклађен с међународним, безбеднијем и комфорнијем путовању допринеће и нови путнички вагони за брзине од 200 километа-

но гради домаћа фабрика "Гоша". Реч је о савременим, климатизова-

ним железничким ком-'

позицијама које ће саобраћати између Београда и Беча.

Према речима Ж. Максимовића, веома је значајно што су у новом реду вожње очуване све постојеће везе у међународном путничком саобраћају. У теретном превозу број редовних

возова повећан је за пе-_

тину сходно потребама тржишта. Предвиђена организација робног саобраћаја, у којем се остварују највећи приходи, омогућава обим рада дневно од 15 милиона нето тонских километара, У унутрашњем путничком саобраћају нај-

је и Суботичани, који ће моћи из ових места до приморја да путују директним возовима. Иначе, “главни возови су и даље на списку, а до извесног смањења је дошло једино на локалним линијама.

Широка лепеза комерцијалних услуга, која је допринела бржем повратку овог вида саобраћаја у свет, биће примењивана и у новом реду вожње. Корисницима ће бити на располагању повластице за одређене врсте роба од 30 до 50 досто, а за путнике ва-

"жиће разни попусти на

домаћим међународним линијама.

С. Н. Васиљевић

средник, Београдски есконтни центар је само једно у низу предузећа у Србији која су лоспела у стечајне “канџе“. Према писању •Привредног прегледа та фирма, којој је и Савезна комисија за хартије од вредности одузела дозволу за рад, дугује 23 милиона динара. За решење тог предмета заинтересовано је више пословних партнера, с обзиром на врсту посла који центар обавља.

Све већи број стечаја, међу којима су и фирме звучних имена, био је повод да о овој теми разговарамо са судијом Привредног суда Србије, Магдом Вујачић.

- С обзиром да се стечај покреће над предузећем које је дуже време инсолвентно нимало не охрабрује чињеница да је на тој листи све више тзв. великих организација. Није свеједно за привреду једне земље као и самог дужника, а нарочито повериоца, да ли је у стечај отишла фирма са малим капацитетима или са ве-

ликим бројем радника од чијег

пословних партнера, истиче наш саговорник.

Сама вест да нека фирма клизи у стечај је сигнал дужницима да не измирују обавезе, а повериоцима да врше притисак да им се исплате њихова потраживања. Међу радницима тих колектива влада страх, јер се ако се не нађе излаз из кризе, после низа година могу наћи на улици. С друге стране, стечај пружа шансу за оздрављење фирме, а тиме и очување радних места, док свако одлагање води ка њеном гашењу.

Подношење предлога не значи да ће над дужником бити и отворен стечај. У току тзв, претходног поступка дужник се може поравнати (принудно поравнање), што практично значи обуставу стечаја. То је најпожељнији вид прекида стечаја, али је, на жа-

· лост, веома редак - свега три од-

сто од покренутих поступака.

Пре стечаја може се јавити преузиматељ дуга, лице које преузима неизмирене обавезе преду-

обуставља стечајни поступак, што значи да је дошло до оздрављења стечајног дужника, Најједноставнији и најређе коришћен начин спаса од; стечаја је исплата дуга повериоцима. Али данас само мали дужници могу на тај начин да се извуку.

За неке фирме се више пута покреће стечајни поступак. Излаз из стечајне “вртешке“, како каже судија Вујачић не значи да се у њу неће поново доспети уколико предузеће нема средстава да измирује обавезе. Тако ецимо, за “"Атекс" и Промет" који су после стечајног поступка стали на своје ноге нико не може да тврди да их неће опет захватити

„болест, звана инсолвентност. Та предузећа раде на овом тржишту под условима где је изузетно тешко дати било какве прогнозе.

Према речима нашег саговорника тешко је предвидети коме прети стечај, јер је “мало оних којима не прети". Ствар је самог дужника, његових поверилаца и

ли ће искористити своје право покретања тог поступка над дужником. То је у току прошле године учињено за 20.197 фирми. Судећи по пристиглим подацима у Привредним судовима Србије (још нема збирних података за први квартал) до краја ове године биће их ако не више, онда сигур“ но на лањском нивоу.

Подаци говоре да је чак 95 олсто фирми за које се покрене сте“ чајни поступак стечајно само “на папиру . Реч је о фирмама које никад нису ни почеле радну ак“ тивност, или су је обављали Не“ знатно. Судија Вујачић каже да су то предузећа која су регистро“ вана код привредних судова: од 1991. до 1993. године, у време највеће економске кризе,

За разлику од друштвених, код

стечаја приватних фирми пове“.

риоци најчешће остају “кратких

рукава , јер власници осим имо“ ,

винске не сносе никакву другу одговорност. -

Снежана Н. Васиљевић

41 расле