Borba, 27. 04. 2000., str. 7
нашем животу постоји оа-
за у којој време и простор
не постоје. у којој су могућа сва чула и све бајке - оаза летињства. Понекад јој се враћамо на крилима успомена или снова. Влада Батинић јој се враћа на крилима стихова.
Ке љивице" (1995) и "Страшљивице" (1997), пред читаоцима је "Магареће пролеће". Ово мешовито компонована књига (садржи 14 песама и 10 прича) већ и самим придевом "магареће" асоцира на школско лоба, "магарећу клупу", "магареће љубави" и остале ситуације кад су уши велике и често црвене. "Љубавним црвенилом" највише се обојила прича "Ништа без доказа" у којој једна помало важна и надмена Ана одбија и саму помисао да Никола може да јој изјави љубав, а да при том не поцрвени.
Све песме су љубавне и освежавају нас попут пролећног полетарца нежним осећањима, разгаљују нас топлином, а понекад (шта ћемо, такве су те младалачке љубави) понекад нас жацну непријатним открићем (она је заљубљена у лругог!).
Приче у својој фабуларној равни шире захватају школску свакодневицу: ол љубави (која је овог пута прожета елементима шаљивог трилера - прича "Писмо") ло залате речи. Баш та обећања, часне речи, тврде завети, палају основцима некако најтеже - поготову кала се морају поправљати оцене из предмета кога ученици највише воле - ла избегну. Када се, лакле, укрсте залата (а прекршена) реч, математика и омиљени колачи (у овом случају принцес - крофне) лобије се неки бућкуриш ол кога је тешко у стомаку и на савести.
Тако Влала Батинић из приче у причу, из авантуре у авантуру, неприметно води млалог читаоца кроз своју узбулљиву, помало комичну, помало заљубљену оазу. Успут их топло, очински неприметно припрема за олрастање, јер и тај неупоредиви и чаробни свет у јелном тренутку лодирује границу оног света ван оазе. света олраслих.
Мост између та лва света прелставља прича "Ђорђе бомбонџија" у којој се малишани изнснала сусрећу са нечим што им је потпуно туђе и нспојмљиво у оквирима њиховог свста - са смрћу омиљеног пролавца бомбона. Ово је прича о олрастању и неминовности која сс налази на крају сваког животног пута. Она отвара врата свста олрасих који ни из лалска није тако сјајан као оаза детињства. '
Тако је Влала Батинић, осликавајући своје лстињство пастелним бојама. лотакао и наша летињства. јер се сви ми бар помало можсмо прспознати у овим "магарећим ситуацијама" које су тако јелинствене. непоновљиве и помало наивнс као што је и само детињство.
Оливер Јанковић
ликовна уметност
олатак ла је Зоран Качаре-
вић(1940), писац ове књиге о
уметности, академски сликар а не школовани историчар уметности, носи и олговарајуће консеквенце. Као у неком незаустављивом брзом ходу, Качаревићева мисао путује кроз
уметничке појаве и проблеме овог на-
шег века на измаку. Ове кратке и згуснуте белешке поред привидне лакође имају карактер изразито личног размишљања. Ти мисаони прелети,
" Мисаоне белешке
јелног сликара, даје многим Качаревићевим мисаоно-полемичким исказима дух оригиналности и неконвенционалности. Та њихова обележја често примамо као полемички изазов, али и кад се не слажемо увек и до краја — са његовим размишљањем, ми са интеесовањем пратимо његово излагање. екст ове књиге је жив. динамичан, дијалектичан, и често методом компаративне естетике прати развој и ре-
о.
Пабло Пикасо: Пољубац, уље па илашну, 1969.
често и преко тема о којима су написани бројни и обимни текстови, ипак имају смисла јер су усмерени на генералне и битне уметничке проблеме у функцији целовитог ретроспективног прегледа уметности ХХ века. Циљ писца да сажетим језиком и стилом каже што више без празног хода, углавном је остварен. Субјективно и слободно, превасходно размишљање
натижељном читаоцу неће промаћи да се над овим приказивачким текстом упита зашто један песник пише о књизи која се бави економским визијама и техникама феномена прелузетништва. Наравно, да песници не би били песници ако би драгоцену и неналокналиву животну енергију свог емоционално-интелек-
туалног погона трошили олако на спремање одговора за сва питања читалачке ралозналости.Али, ла читалац не би остао разочаран ускраћеношћу која му је нскал важнија ол свих других плолова које му нуди живот књиге, пссник ће олговорити у свом стилу о томе да не постоје околности којс могу ла ограниче и спутају њсгов "приказивачки импресионизам". А, о чему је уствари реч.
Приказивач, или потписник овог текста и лр Марин Гужалић голинама су одлазили на посао у исту зграду слног старог равангралског злања.
ужалић је у то време руководио првим и највећим рачунским центром у граду. а приказивач негде на спрату изнал тог центра обављао правнс и кадровске послове за потребе друге фирме. У међувремену многе промсне у друштвеном и приватном прелдузетништву створиле су јелан сасвим
ализације уметничких појава, како на општем тако и на индивидуалном плану остварења.
Ево само неких, салржински најзначајнијих тема ове књиге: Пролор експресионализма, Пикасова интердисциплинарност, Де Кириков воз, Трансавангарда, Опортунистички лух постмодерне, Метафизичко сликар-
Иван Растегора
Моја музика
Пригушен шум;
мрмор допире с листа. За цвркутом сенице греш. Звук огрезао у дланове“ попут лица
које се склања у мрак.
Моја музика присклушкује звукове из околине:
докона о мелодијском умекшавању звецкање ножева и виљушака. Моја музика испуњава празнине у тешкој тишини
која понекад падне
међу пријатеље
који обедују заједно.
Тишина у мојим брдима напаја зрак.
За црвркутом сенице грем.
Звук сраста с длановима попут лица
које се склања у мрак.
Оно што је остало само је гомилање речи о нечег чега нема.
(Из збирке "Недело", Рад, Београд, 2000)
ство, Гестуалност, Инсталација, Мисао материјала...
У задњем одељку књиге Качаревић претходна. сазнања теоретичара и естетичара примењује и потврђује у
пракси као ликовни критичар: кроз одређен број изабраних текстова о изложбама наших савремених уметника. Прецизним, стручним језиком и тачним судовима и тумачењима, као и у претходном излагању, писац на сажет и језгровит начин усмерава пажњу на битна својства уметникових намера и употребљених изражајних средстава. Таквим приступом до садржајне поруке лолази анализом самог формалног слоја, схваћеног као носиоца а не посредника израза.
Балша Рајчевић
Пословне басне
нови амбијент и атмосферу у којој су, др. Гужалић и приказивач наставили са производњом своје материјалне и интелектуалне егзистенције. Др Гужалић је у међувремену докторирао и постао професор на јелној приватној Вишој-пословној школи.
Међутим, прави изазов ла се песник баци на приказивање књиге економско-пословног салржаја није биографија аутора те књиге, већ опрелељење с којим је тај исти аутор ушао у конституисање њене унутрашње архитектуре. Излагање суштине прелузетничке филозофије Гужалић је понулио у облику збирке пословних басни инсистирајући на афирмацији илеје ла је предузстништво као бизнис у укупности своје савремености
" Ифигенија
Пој заробљене. птице
· на гори си "где год погледаш горе у "доле си · докле год досежеш тамо си. |, __у румен мира заобљен био би -: у сипкој земљи згрушен "без наде си : г Са словеначког: 6 Татјана Цвејин
и њеног оспособљавања кроз функционисање бића економије, пре свега мисаони процес, а не сувопарна техничка манипулација метолама и начинима захватања профита и досезања пословног успеха. Др Гужалић ће "пуним устима" рећи да је такав научни приступ тајни прелузетничке фасцинације превасходно амерички чија је главна карактеристика ла се у слаборацији не иде на строго формалистичко приказивање мстода.
Таквим приступом фаворизован је онај приказ чијом научном метолом дистонира приказ целине функција прелузетништва којима се'обезбеђује како његова ефикасност, тако и дугорочни и краткорочни ефскти кроз који се остварује успех и ћар чак и у условима тзв. пословног ризика. Део те фаворизације је и научно убеђење ла се анализа феномена прслузстништва најбоље спроводи кроз поруке и поукс басни преузетих из лсла Доситеја Обраловића, а у којима своје улогс имају: Сатир и човск, Стара лисица и курјак, Пас. лав и лисица, Пас и његова сен, Жена и кокош и лр.
Једна ол научних порука ове књиге је ла се успех нс можс аналитички рсцептовати, односно када је у питању успех лр Гужалић тврли ла се успех може само доживети и да се у сложеном ломену анализс и њених симулакрума може објашњавати само успехом. Прелузстничке "ситнице" морају као и "крупнице" да се раде на прави начин, а онс зајслнички чинс граматику прелузетништва чак и својим басноликим свокацијама.
Зоран М. Мандић
САЛОН КЊИГА Нови Сад.
ре него што вам пружим неколико најнужнијих обаве-
штења о садржају овога.
културног триптиха, у самој ствари чак полиптиха, дозволити ми да вам саопштим неколико скромних мисли о књизи из специфичног угла посматрања онако како може да је види један православни епископ, монах и теолог, овог пута заступљен у личности која вам се у овом тренутку обраћа без претензија, патетике и високопарне реторике, скромно и искрено, са свешћу о границама својих могућности.
Човек је словесно, логосно биће јер је жива икона оваплоћеног логоса Божјег Христа, о којем читамо на почетку сваког Јеванђе-
његову". Вечни логос се, дакле, очовечио: постао је историјска личност_Богочовек, и пун благодети и истине, “јер у Њему обита-
Народ се крсти: смркло се
сване.
старом Градићу, подно зидина ! трахота у чвор везала слуђене, нев. це старе и нове, сплавови и и кесе, правни и сасвим празн · ђаци, лекари, шверцери, ког: "бачи и скелеџије, војничке унифорл кним послом, тек тако, да се неку,
+
гура и псује, други одсутно бле "војној скели, која нас. 5 оже се пловити укруг, дословце неповр
од је бесмртан, исти: да му је ишт Дахћу упорни старци и креште упорне
ЈУ једни друге, мешају рајске мирисе.
та ради полиције2 Хоће ли више та лађа! Ево их, стижу бициклом, евоих и мотором још само са косачицом да крену, и тракто, Куд жури овај о за - не раде школе, творниц
Све могу и теле
ном (да раде говорницеу;
огледај оног задриглог што пени у мобилни Дере се, богме, на неког ко да је Душан Силни, Тај срећној ташти, заправо, на детаљ пажњу
скреће:
Нек је и празна софра -
али је битно прасеће
ан развио тезу, ваљда му дуго на уму,
.
је коњ срећан и зато што не зна за реуму,
_Бог је створио коњу кичемни стуб водораван И како несрећни човек да коњу буде раван; _Никога нема, не журим, нисам морао поћи срна У овој стисци, хоће ли кичма измоћ "Док један превози буве а други стидне ваши, Трећи, од два квинтала, углавном слабијег јаши. Ракија, пиво и дуван, парфеми са бувљака Они су душа и тело бескрајних испљувака. "На овом клетом месту колико божјих створења, Колико истог усуда а разних испарења;
"Љуља се божија башта, квадрата једва двесто,
" Хиљаде рајских душа себи је зграбило место;.. _Ако ли дуне ветар и намрешка се Дунаво, | _Злокобан завлада тајац - све ће однети ђаво; У сваком створу језа и сваком Бог на уснама, Да каквог бога има - био би овде, са нама. _
Тек да "прискочи упомоћ, један пригњечен вели: · Чуо сам да ће данас гађати и нас, на скели.
(Из збирке “Општи одар и нове песме", изд. "Ослобођење",
Српско Сарајево, 2000.)
је словесно 87 и логосно биће |.
ља по Јовану: “У почетку беше Логос. И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу
ва ова пуноћа Божанства телесног '. Од тада па занавек, маколико то невероватно звучало, Бог нам у
Христу говори правим нашим, људским језиком, а наш, људски говор, постао је способан - даровано му је - ла богодомично и истинито, може да буле носилац вечне речи Божје и да изражава неизрециву истину божанског Откровења, датог нам од Оца небесног, кроз Христа, Духом Светим. Реч човечја одвајала је човека од бесловесних бића већ од самог његовог постанка, односно од његовог стварања “по лику и обличју Божјем“, али по уласку Логоса Божјег у историју и личности Исуса Христа јер човечја лобија особито лостојанство, лепоту и узвишеност - она се освећује, постаје светиња.
Наставак овога дивног чуда јесте чудо писане речи, а затим и богонадахнуто записане речи Божје, Светога Писма или Библије. Велики човеков проналазак, писмо, била је поллога на којој је изникло Свето Писмо. М овде сусрећемо чудесни триптих: најпрс је Логос Божји као личност постао Логос у тслу, Логос оваплоћени: захваљујући том догађају, реч Божја као порука и обраћање постала је Логос прологикос, _ изговорена
|
Крагујевац.
оград.
ЈУ :: 5 > 5
Четвртак, 27. аи У =
Са књигом, извором знања - фреска у Жичи, почешак ХТУ века
или усмена божанска реч, да би, напослетку, иста та реч постала "укњижевна реч“, реч Божја као књига, а то значи термин Библија. Наравно, и ова чудссна и чудотворна књига дејствује тек тада када исти Дух Божји који је надахњивао библијске писце на писање надахнс и њене читаоце, или слушаоце, на правилно разумевањс и спасоносно тумачење. Треба, лаклс, разумсти и усвојити мудрости древне светостручне максимс. Свсто Писмо се нс састоји у читању него у разумевању, а пре тога и поруку апостола Павла, по којој слово убија, а Дух оживљава. Зато се Библија и не тумачи индивилуално, а поготово не индивидуалистички, па ма-
кар њен самоуверени “истеоковитељ“ и био обавештен, образован и памстан мимо све остале људе, него само саборно и литургијски у Цркви. Ван тога благодатног оквира - биће онолико тумачења Библије колико буде и тумача. То управо и јесте случај када разни сскташи или пак недуховни, сујетни људи тимаче мудрост која превазилази њихову меру. Али, опростите ми, није ми циљ ла овде излажем начела нити икакве ратости богословских лисциплина којс се баве Библијом. (Из беседе на отварању Салона књига у Новом Саду)
Епископ бачки и новосадски др Иринеј
1. Бранко Радичевић: Сабране песме; приредио Душан Иванић, Српска књижевна задруга, Београд
2. Јан Кот: "Шекспир наш савременик", есеји; превео са пољског Петар Вујичић, Удружење издавача и књижара Југославије, Београд.
3. Платон: "О језику и сазнању"; превод са грчког Ксенија Марицки Гађански и Иван Гађански, Рад, Београд.
4. Бранислав Драгојевић: "Побуна тишине", песме, Просвета, Београд, Јефимија, 5. Драган Лакићевић; "Прохујала једна песма"; Избор 1970-2000, Графипроф, Бе-
6. Ацо Доганџић: "Звонко Богдан: песме и коњи", Народно дело, Београд.
7. Проф. др Драгомир М. Кићовић, Радомир ПГ уберинић: "Пуниша Рачић, живот за једну идеју", Одбор САНУ за проучавање села,
8. Радивој Беара: “Заблуде о социјализму", расправа 9. Драгица Ђекић: “Обојено небо", песме за децу, Равера прес, Београд.
КПЗ Србије, Београд. издање аутора, Нови Сад.
10. Анђелко Ередељанин: "Бездушна опасност", афоризми, Стилос, Нови Сад.