Borba, 17. 01. 2001., str. 4

17. јануар 2001.

САША ЂОГОВИЋ САРАДНИК ИЗИТ-а О МОГУЋНОСТИМА УЛАГАЊА У НАШУ ПРИВРЕДУ |

"но капитал уз минимум пословног ризика

- Домаћа предузећа најприсут-

нија су на македонском тржишту, а то је и једина бивша република СФРЈ са којом су успостављени кооперативни. послови - каже Саша Ђоговић, стручни сарадник Института за тржишна истраживања. Анализе урађене недавно, показују да је други значајан трговински партнер Југославије са ових простора - Босна и Херцеговина, на чијем тржишту већина привредника наступа као извозник. Ђоговић истиче да је са обе ·„ земље прошле године остварен су· фицит у спољнотрговинској граз-

мени, а то су и према обиму робне |

размене, најзначајнији југословенски партнери. |

- Разлика је једино у томе што је Босна и Херцеговина, са којом је, за једанаест месеци прошле године, остварен за 27,7 одсто већи обим робне размене, уноснији партнер од Македоније. Најлошије су пословне релације. са Хрватском, са којом више од половине анкетираних привредника нема никакву комуникацију - напомиње Ђоговић,, ле

БРЗ ОБРТ СРЕДСТАВА

Према оцени анкетираних привредника, либерализација привреде и укључење у међународне економске токове, још су у почетној фази. Разговори са ино-партнерима чак у'85 одсто случајева, тек су у припреми а за озбиљнији доток капитала сматра наш саговорник пословни ризик треба свести на најмању могућу меру и тако спречити улазак само шпекулативног капитала, од кога национална економија није имала користи.

Међу иностраним компанијама

НЕБОЈША ЧОВИЋ, ПОТПРЕДСЕДНИК ПРЕЛАЗНЕ

гара сода туда 90

РЕПУБЛИЧКЕ ВЛАДЕ "пат 90

· које желе сарадњу, најбројније су · италијанске и немачке, а то потвр-

ђује и званичне. статистичке, податке, према којима су ове две земље најважнији спољнотрговински партнери СРЈ. Затим следе Ау-

стрија, Грчка, Русија, Република

Српска и Чешка. Страним партне-

рима највише се нуде инвестицио-

ни програми из прехрамбеног сектора и нафтне индустрије.

- То није никакво изненађење

ако се имају у виду мала улагања и

брз обрт средстава у првом случа- | ју, и потребе за отклањањем оште- ·

ћења и реконструкције постројења уништених у НАГО бомбардовању - у другом, објашњава Ђоговић и додаје да са Инвеститорима занимљиви металски комплекс, производња грађевинског материјала, дуванска и текстилна индустрија.

ПОСЛОВНИ АМБИЈЕНТ"

" Говорећи о изворима финансирања Ђоговић уверава да се фирме највећим делому инвестиционим пројектима ослањају на сопствена средства. У томе домаћи произвођачи са доста оптимизма рачунају на докапитализацију путем приватизације. Очекује се и потпора страних улагача али и средства Фонда за развој, што је у односу на гисти период прошле године велики помак. :

- То наговештава захуктавање

СТРУЈЕ

савете 5

ЕПС: КВАРОВИ УЗРОКУЈУ ПОВРЕМЕНА ИСКЉУЧЕЊА

И даље без

% процеса власничке трансформације, али, и улазак домаће Дај

у тржишне привредне токове. би се све то обистинило треба па-

· жљиво креирати пословни амбијент који је за улагаче и даље не- >

стабилан и ризичан. Осим тога но-

· ву економску политику треба ар-

тикулисати према законским про-

писима који стимулишу тржишне,

принципе пословања, · односно штите права повериоца, а не дужника и смањују фискална оптерећења. Гаранција сигурности репатријације уложеног капитала и оствареног профита стимулисаће стране инвеститоре да улажу новац у југословенску индустрију тврди Ђоговић и констатује да је основ за то успостављање стабилног правно-политичког окружења.

Пракса је показала да странци не желе да уложе капитал тамо где је власник предузећа непознат. И то је основни услов за будућу сарадњу који ино-партнери постављају нашим предузећима, Повољнија клима преговора очекује се решавањем ове загонетке, ороченом и обавезном приватизацијом. - Од креатора економске политике тражи се стабилно транспарентно и конзистентно законодавство у области страних улагања. То би знатно повећало поверење у нашу земљу - додаје Ђоговић.

ПРИВРЕДА / ДРУШТВО

'Указујући на проблем вишка

"радника који тек треба очекивати | после приватаАзације, он истиче да

су странци спремни да дају свеж капитал и нове технологије, али без услова да се задржи сувишан

. број запослених. По њему, држава

треба да обезбеди социјалне фондове за издржавање армије незапослених. Новац за то наћи ће се

управо продајом фирми и страним“

донацијама. Судећи према осталим показа-

· тељима, од наших фирми захтева - се бољи квалитет производа и

усклађивање пословања према 150 стандардима. То ће утицати на ценовну конкурентност, која је сада прилично ниска. Поједине фирме

| имају јаке-монополске позиције не

само на домаћем тржишту, него и

спољнотрговинском пословању. Ри нелника из ИЗИТ-ове анкете посебно упозоравају .на монополско понашање произвођача сировина и репродукционих материјала, а на другом месту је енергетика. Нису поштеђени ни трговина и саобраћај.

- Оваква правила игре наносе ве- .

лику штету оном делу привреде који није у привилегованој позицији нити може да се ефикасно за-. штити од монополиста. То је по-

„следица недовољно развијених тр-

жишних односа код нас и њиховог вишегодишњег административног ограничавања, али то ће се превазићи јачањем тржишта, већим опорезивањем монополске добити и озбиљним сузбијањем пратећих појава монополског понашања мита и корупције - закључује Ђоговић. И. Б. Јовановић

_ УПРКОС ВЕЛИКОЈ ПОТРАЖЊИ ЧАК ЈЕДНА ПЕТИНА ПОНУЂЕНИХ РАДНИХ МЕСТА "ОСТАНЕ НЕПОПУЊЕНА

Потпредседник прелазне Републичке владе Небојша Човић изјавио је јуче да влада Србије није добила званични захтев од "Телекома" за поскупљењем телефонских импулса, :

Према његовим речима уговор који је својевремено склопљен са Телекомом садржи одредбу да се це-» на усклађује са званичним курсом немачке марке, што значи да би поштујући ту клаузулу требало да дође до поскупљења у телефонском саобраћају.

Ми смо, међутим, јасно дали до знања да нећемо лати сагласност за повећање цена, као и да нећемо дозволити ни промену броја импулса, прецизирао је Човић. :

СНВ

ЖЕНЕВСКИ ПРОТОКОЛ ПРЕТЕЧА ЗАБРАНЕ.

Какаванорд || ||.

_ Да ли је био потребан | светски да би се увидела опасност од хе - оружја, или бомбардовање Југ је уранијумским бомбама 80 па касније, да би свет схвауј

редукција

До краја недеље не би требало да буде рестрикција, кажу у Електропривреди Србије. У овом предузећу верују да ће, и поред раста потрошње, · наредни дани протећи без већих проблема, тим пре што се већ од данас очекује благи раст температуре.

Повремена искључења струје на којом се током јучерашег дана жалили поје-

| дини потрошачи последица

су локалних кварова на преносној мрежи услед преотперећења и пренапрегнутог рада · електроенергетског система, као и редовних интервенција на мрежи. Захваљујући максималној ангажованости термоелектрана и повољној хидролошкој ситуацији прекључе је произведено 118,4 милиона киловат сати електрич-

не енергије. Истовремено

је достигнута рекордна потрошња у овој сезони - 135 милиона киловат сати. Мањак се надокнађује договореним увозом кроз донаци-

У ЕПС-у се и даље жале на лоше стање у -акумулацијама хидроелектрана и уједно апелују на грађане да максимално штеде струју

САН.

Осим столара, зидара, тесара и армирача ко јих готово да и нема на евиденцији. дефици тарна занимања су и пекар, месар; кувар, по сластичар

Иако је у Србији незапосленост велика, на евиденцији бироа је чак 730.513 особа (подаци су с краја новембра 2000), скоро једна петина, односно чак 20 одсто понуђених радних места остане непопуњено, јер радници немају одговарајуће квалификације. У

Славица Куртовић, руководилац Одељења за посредовање у Републичком заводу за тржиште рада, истиче да је то проблем којим треба озбиљно да се позабави Министарство просвете, пошто се сваке године шаље списак дефицитарних за нимања, уз жељу да се ти кадрови школују, пошто у привреди постоји потреба за тим занимањима, али се предлози и даље не поштују.

- Сваке године велики број средњошколаца завршава одређену школу, без икакве наде да ће ускоро моћи да пронађе запослење. Реч је пре, свега о техничарима разних профила, машинског, електро или рударског смера, као и о свим административним занимања, а има их заиста много. Тиме будуће Министарство просвете треба озбиљно да. се позабави, јер је огроман број незапослених радника са средњом стручном спремом, док са друге страче имамо велики број дефицитарних послова, међу којима предњаче сви грађевински, тих радника нема довољно већ иуних 10 година - истиче Славица Куртовић.

Међу веома траженима су стдлари, зидари, тесари, армирачи, бетонирци, свих њих практично

. и нема на евиденцији, као ни ливаца, заваривача.

Такође, нема довољно ни пекара, месара, кувара, посластичара. Све то инспирисало је стручне службе Завода да често организују преквалификације за нека од ових занимања, али је интере совање готово никакво. 5 Па Је

- Људи се веома тешко одлучују за промену занимања, посебно они који су, рецимо, завршили · неку школу за "канцеларијски посао", типау управне или неке друге, а велики проблем је и новац, односно прилично мале плате које послодавци за такве послове нуде. Тренутно;на евиденцији недостају и рендген техничари, физиотерапеути виши физиотерапеути, затим више. медицинске сестре, Овај кадар је прилично тражен и можда би требало смањити одељења неког другог профила у медицинсим школама ,а занимљиво је да се велики број медицинских сестара запошљава, чак и у Београду, само на одре-

"ђено време, а посебно је проблематично наћи од-

ПР профил рецимо за Ортопедску болницу на Бањици или за болницу "Свети Сава". Просветни радници су такође прилично проблематинни, фале професори практично свих профила, посебно спрког и страног језика, као и математике и информатике. Школе су принуђене да

_ се сналазе па ангажују професоре у пензији или апсолвенте факултета - тврди Куртовић.

· Наравно, основни разлог за дефицит професо„ра свих профила је што су плате изузетно ниске и што рад са децом уопште није лаган, па се многи одлучују за једноставнија занимања. На евиденцији је и велики број лекара и стоматолога, који једноставно не желе да се запошљавају у унутрашњости, иако у појединим местима нуде, заиста примамљиве услове, па чак и стан,

Ри тНнП.

У 5;

Да ли је неопходна домаћа производња ђубрива или фабрике треба угасити, јер су скупе и нерентабилне2 Лане је остало неискоришћено 65.000 тона увезеног ђубрива. Хоћемо ли се и ове године ослонити само на увезено ђубриво; питања су која су се могла чути на састанку Групације произвођача РубВи: ва са потрошачима, одржаном у Привредној комори Југославије. а

Према речима секретара

лана Пространа месец дана пред прихрањивање пшенице не зна се на колико ђубрива пољопривредници могу да рачунају иако је утврђено да је за прихрањивање неопходно 780 до 800 хиљада тона, за пролећну сетву 680.000 тона и за засаде 95.000 тона. Оно што се не зна јесте колико ђубрива данас има на лагеру и где се налази.

- Да је било пара за увоз гаса, домаћа производња ђубрива била би јефтинија,

ног, а радници би били упослени. Проблем је "крени-

прошле године ова фабри-

Милан _— Самарџија из "Агрохема" Нови Сад и додаје да је излаз у кредитима банака, али са знатно повољнијим каматним стопама. Према његовим речима средства:Народне банке Југославије треба усмерити у набавку сировина за производњу ђубрива. Тренутно

МОДА НОВОГ МИЛЕНИЈУМА

"мирана јакна почне“ да виче "Држите лопова"! |

„То је за сада веро-

ватно незамисливо, али на прагу новог ми-

зајнери у свету.

логије која префињене „тканине. саткане од оптичких влакана и испре-

4 И

· производњи

Одбора за аграр ПКЈ Ми-,

за. 40 до 50 одсто од увезе- .

стани". У једном месецу"

ка је стајала 16 пута тврди.

ленијума то нам са сигурношћу обећавају истраживачи и модни ди-

У својим визијама технички стручњаци такву могућност ви-' де За УЋа развоју техно-

е израдити такве

плетане са специјалним жицама у којој ће бити уграђени микроскопски. компјутери што ће допринети да ће одећа будућно-

сти моћи сама да се чисти и одржава, повећава смањује у зависности која вам величина треба, регулише температуру тела, примењу- |

"САСТАНАК ГРУПАЦИЈЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЂУБРИВА УПКЈ |

На пољима домаћи

од домаћих фабрика ради једино Азотара Суботица, чији је највећи проблем у

гова цена тренутно је 450 марака по тони. Субо-

тичка фабрика производи КАН; има око три до четири хиљаде тона на лагеру, а

за неколико дана стартоваће и производња МПК ђубрива. Представници ПК Војводине изнели су податак да су трговачке фирме увезле 70 одсто потреба УРЕЕ,90 одсто КАН-а и сто одсто потреба за. МПК ђубривом, што довољно сведочи о снази трговачког лобија.

· Одећа која говори и сама се одржава

Да ли можете да поверујете да ће доћи време када ћете превлачењем рукава преко сензора моћи да платите рачун за намирнице, да ће ваша одећа почети наглас да чита електронску _ пошту, чак и на страном језику, а у случају да вам

неко покуша да украде новчаник ваша програ-

ложења.

амонијака.

Индустрија ђубрива има. тржиште, али оно мора би. | ти здраво, што домаћа по- |

љопривреда није. Крајем ове и почетком

" наредне недеље састаће се

група (5+5+5) произвођача | ђубрива и пољопривредни“ ка, која ће покушати да из-

нађе решење за санирање · постојећег стања. њи У закључке скупа. уврштен је и захтев да се:у Азотари Панчево, што је | пре могуће, покрене производња. Општи утисак је, међутим, да је свај разго“ вор закаснио и да је пре договор за сетву 2002. године. |

С. Ковач.

МИ

ауто: матске акупресуре, преве“ ди стране језике, плаћа ра“

чуне, па чак ће садржавати им“ ле ампуле са мирисима за промену распо-

Већ за 10 до 20 година, што је реле“

тивно близу и многи од нас ће то доже“ вети, веровали или не креатори ће се

бавити функционалним моделима 2,

не имиџом појединца. За пет голи“

на таква одећа ће уз још неке пно-

вације бити доступна на Тр“ | жишту. Како ће то изглела“ ти. Полицијске. УН ће светлети, кошуље ће Ме, њати боју са расположе“ њем, пиџаме ће успављива“ ти оне који пате од несави“_ це итд, многе! иновације наг« говештавају аутори "МОЛУ миленијума". - . ВИА А за 20 до 50 година пре

ма предвиђањима научни компјутеризована одећа бити још префињенија, 1" с рочито у погледу спречава. ња продора ултраљуби. стог зрачења и разноврсну“ (бактерија, као и убода #е секта, што ће другим рез ма бити нека врста блока“ за негативне утицаје. равно, постојаће и друге 25 ста „одеће која ће не а штитити, већ и лечити. СУ _ се то базира не само На га љама и визијама поједике истраживача већ на: пос М јећим такозваним "ЗДРаВУ

влакнима" која су пронађена, испитана и ПРУ мењена до сада на свемирској одећи. ) Г.

Стевчић