Borba, 17. 01. 2001., str. 6
Ф 17. јануар 2001. КУЛТУРА и == БОРБА | НОВИ КУЛТУРНИ МОДЕЛ: __ЈИТТУЧЕ ЗА (• КАЛИ Гост БЕОГРАДА: МАРТИНО ТИРИМО
| Пал | ПИЈАНИСТА НА | ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА Г17 ПЛУС И ДИРЕКТОР "СТУБОВА КУЛТУРЕ"
из ЛОНДО
Композитори се воле као И деца
трам да уметник Мора
британски
Национални идентитет и потреба појединца
Када је у питању потреба појединца нови културни модел, односно нова културна политика, прво се морамо суочити са чињеницом која се односи на тренутно стање у коме се налази наша култура, пре свега на њено материјално стање. Затим је неопходно резултате тих чињеница суочити са оним што код нас тренутно не постоји, а то је јасна де-
финиција ове државе, њеног грађанина, националног _ идентитета. Тек када решимо та питања моћи ћемо да пређемо на питање новог модела културне политике, а он није ништа друго до материјално изражавање заједно са неким основним задацима, акцијама које држава себи постави да би очувала постојећи идентитет институција, а да
ИВО ЕТЕРОВИЋ, ЛИКОВНИ УМЕТНИК ФОТОГРАФИЈЕ
Обновити грађанско васпитање
Какве нове странице да окрећемо кад ни основно грађанско понашање не функционише како би требало, констатује наш познати фотограф Иво Етеровић и помиње своју тек отворену изложбу "Београд у машти" у Новом Саду, организовану поводом рођендана значајне издавачке јуке "Прометеј".
Изложбу је отворио градоначелник Новог Сада, али како објашњава Етеровић на отварању није био градоначелник Београда иако је уредно позван и од стране
. "Прометеја" и новосадског колеге. Није послао ни заменика, никог из секретаријата за културу... Како
“-товорити онда о сарадњи
два наша највећа града у
значајнијим областима и на
вреднијим програмима, пита Етеровић.
Наш познати фотограф још мисли да треба искористити врата одшкринута према иностранству и не губећи време изаћи са квалитетним програмима и изложбама. с.П
Можда би као нови културни модел могло да буде и поштонање већ постојећег Закона о делатностима од општег интереса у култури. Он
предвиђа да се при репу~ бличком министарству за · културу. формира, члаакона, Савет.
·ном три 5 А, (члано
_рања најзнг квалитетни
хх пр ; · откупа, који заправо ви-_ _ ше и не постоје, а некада
ЈОШ ПЕТНАЕСТ ДАНА
су се од њих (откупа) формирале и богатиле зубирке еја и галерија. Битно би, дакле, било _ успоставити — транспа· рентну и стручну процеодуру откупа уметничких · дела. Ако би се то, што је _ ликовним уметницима веома важно - испоштоВало онда би имали јавни · истручни откуп уметничо ких дела. УЛУС, по речима Драгослава Крнајског инсистира и на новоуспоста_ вљеном сегменту а реч је о међународној комуникацији са сродним удру-
жењима, организовању
ДО ФЕСТА 2001.
Долазак потврдили Жан Марк Бар,
јулијан
"Живот поново, ФЕСТ поново" нови је слоган 29. међународног филмског фестивала чији је домаћин Београд од 1. до 20. фебруара ове године.
Осим слогана, на јучерашњој конференцији за новинаре уприличеној у Скупштини града, представљена је видео кампања која ће пратити фестивал. Приказане су различито монтиране варијанте спота који ће гледаоце позвати на ФЕСТ. У продукцији маркетиншке агенције Идеа Плус спот је ре44 о Небојша Поповић.
редседник савета фестивала Динко Туцаковић најавио је госте који су потврдили своје присуство на ФЕСТ-у. Међу великим именима светске кинематографије посебну пажњу завређују Жан Марк Бар који на фестивалу гостује као протагониста филма "Плес у тами" и као коредитељ остварења "Превише меса". ФЕСТ ће посетити и Џулијан Темпл редитељ култног остварења "Велика рок енд рол превара" чије је остварење "Виго" побрало одличне МЕ на ФЕСТ-у 99. Посебну
Темпл...
част домаћим љубитељима филма својим боравком у Београду учиниће Џафар _Панахи аутор филма "Круг", добитника последњег "Златног лава" Јо овециј као и Раде ербеџија, Мустафа Надаревић, Ратко Полич. рограмске целине фестивала чине: ревија фестивалских лауреата под називом "Гала, гала" у Центру "Сава", затим, "Духовне територије" где ће националне кинемато-
графије представити ПОР аспоређени у ентар "Сава", Таквуд,
Југословенску кинотеку, и Дворану Културног центра. Кинотека ће бити домаћин програмима "Фест година прва", "Немирни" И "Копродукције". Млади едитељи представиће своје филмове у програму "Открића" У Таквуду, док ће провокативни еротски програм назван "Благодети прљавог" публика гледати у Дворани Културног центра и Дому омладине. Дефинитивна _ листа филмова биће позната 20. јануара када ће бити објављен програм Феста.
би оне опет подржале
„постојећи или будући
идентитет државе или појединца.
Ми тренутно немамо ни једно ни друго. Г17 Плус је направио једно истраживање по градовима Србије, а које се односи на стање у институцијама културе. У њима наши експертски тимови презентују нека искуства европских градова и када се ту за не-
колико месеци дође до одређених — резултата моћи ћемо конкретније да кажемо какво је стање на нивоу целе републике и какви су могући модели културне политике. А у међувремену, мора да се предложи и предочи онај сегмент једног условно националног програма како би се дефинисао идентитет ка коме ће та будућа културна политика
стремити. Ни једно ни друго није краткорочно, и не треба их доносити на брзину и под утисцима страсти'већ хладне главе. У међувремену култура не може да нестане и не може да мирује. Њу треба заштитити и покушати да култура не буде кажњена због тога што је најспорије пропадала у овом
периоду. се
Истакнути пијаниста Мартино Тиримо (рођен у Ларкани) ових дана борави у Југославији на мини турнеји, коју организује "Југоконцерт У сарадњи са Лондон Арт-Фестом. Овај уметник јуче је одржао реситал у новосад“
ској Синагоги, а вечерас ће;
премијерно наступити и пред београдском публиком у Галерији Прогрес (18 часова). Оба концерта врсног пијанисту представљају као извођача Бетовенове "Сонате у д-молу и
има широк хоризонт
ло је опасно бити "специ лизован". Јер, често упу ко ми је омиљени КОМПоу тор, одговарам: Акб у десеторо деце, да ли воуу те једно више од Другу)
~
ЈОВАН КОЛУНЏИЈА, ВИОЛИНИСТА
Уметност диктирају празне касе
изложби... У том контексту треба поменути већ одржан скуп удружења ликовних уметника региона југоисточне Европе. Планиране су у "Цвијети Зузорић" изложбе руског уметника Михаела Гробмана, Француза нашег“ порекла, чувеног стрип цртача Енки Била-
ла, а у сарадњи са Гете институтом Гинтера Икера...
Удружење ликовних "уметника Србије такође жели да има утицај на организовање изложби у иностранству, то сматра битним сегментом новог
ЗМАЈЕВА НАГРАДА ЗА ПОЕЗИЈУ
Лауреат Мирослав Максимовић
Угледна Змајева награда за најбољу песничку збирку објављену у протеклој години припала је песнику Мирославу Максимовићу за "Изабране песме" (издање "Народне књиге").
Одлуку о награди која се додељује од 1954. године једногласно је донео жири у саставу: Предраг Палавестра, Славко Гордић, Михајло Пантић, Радивој Микић и Милосав Тешић. Награђене песме чине избор из више збирки једног од најзначајнијих савремених српских песника, континуирано присутног на нашој књижевној сцени више од три деценије. По оцени жирија, ова угледна награда потврда је Максимовићеве песничке вредности, али и знак признања Матици српској, која у години када обележава 175. годишњицу оснивања може да награди једног значајног, оствареног песника.
Награда ће бити уручена на свечаној седници Матице српске, на Дан њеног оснивања, 16. фе-
бруара. СМ.
Биће тешко да се врхунски светски културни пројекти виде и у нашој метрополи јер они много коштају. Ослањати се само на хуманитарну основу, за ово прво време је добар покушај да се дође до оних уметника који су пре десет или петнаест година радо долазили у Београд.
Ипак позоришна, балетска или у овом случају концертна сезона не прави се од добротворних наступа уметника. Визију, којој сви тежимо на овај или онај начин, не можемо преко ноћи претворити у неки нови културни модел. Јер, у општој борби за опстанак док не почнемо да живимо здраво, тешко је тражити посебно место уметности. За њу је потребан новац, а остављене су нам празне касе. Оно што нама преостаје и што би можда био неки предуслов за нови културни модел, уопште, је да треба више самостално урадити, уместо
што очекујемо помоћ од других. Чекање се не исплати јер су фондови празни, а и само друштво није увек вољно да улаже у културу.
А, пошто је основни циљ уметника да остави неки траг за собом у том контексту сам и сам пре пар година започео пројекат који би требао да допринесе новом културном моделу Београда, али и да помогне талентованим младим људима како би се остварили у домену музике, балета и позоришне уметности, у једном крајње лепом и инспиративном простору који сам назвао "Гварнериус" Центар. лепих уметности. У раду Центра узеће учешће и познати уметници из целог света. Све ово финансирам из свог џепа, зарадом од концерата, јер спонзори нису тако дарежљиви, али надам се да ће већ с пролећа "Гварнериус" заживети.
" КБ.
Шумановог "Карневала", док ће круна гостовања Мартина Тирима, бити наступ у петак на подијуму Коларчеве задужбине. Уз Београдску филхармонију и госта дирегента Ђули Немета извешће чувени Брамсов Клавирски концерт бр. !.
Као свестрани музичар, Тиримо често наступа и као диригент и извођач, а
Већ пиознаш исшорији пи | 1 зма: Маршино Ти ои Јани | '· (Снимио; · Ђорђевуј
пијанисте Мартина Тирима 3 на два велика пројекта. Први ј'
Клари Шуман. Он ће кроз сериј ! да приближи публици изузета југе, која је прерано престала д ременима која припадају Х ор није била призната, иако , х уметника и међу њима. Тирим Прашким камерним оркестро ве Моцартове концерте. _
Не, већ волите свако 360; онога што јесу. Тако јен) музици - искрено каже пјаниста. И док се свет окреће но
недавно се опробао и у улози композитора - написао је музику за филм "Одисеј", који је приказан у осам епизода на Телевизи-
ДРАГОСЛАВ КРЊАЈСКИ, ВАЈАР И ЧЕЛНИ ЧОВЕК УЛУС
Почетак у поштовању 2
културног модела. По
принципу реципроцитета, изложбе које дођу из иностранства треба да "извезу" наше. Стога је веома важно да Удружење, историчари уметности и представници ликовних критичара имају утицаја на међународну сарадњу. Да би та сарадња била ваљана није довољна Дирекција (савезна) за међународну кул-
турно-просветну и спорт-
ску сарадњу, Републички завод за међународну научно-просветну, културну и техничку сарадњу.
том "фокусу" су и југо-
"не говоримо. |
- Хоћемо, ка
њем уметничких коло
ји "Канал 4". Своју високу репутацију стекао је као интерпретатор Шубертових клавирских соната, јер је први пут у историји пијанизма јавно извео његов комплетан циклус, са властитим завршецима недовршених ставова а познат је и-као врсни интерпретатор Брамсових дела.
Уочи свог дебија у Београду, Тиримо говори о односу према појединим композиторима. - Не желим да се о мени говори да сам "специјалиста" само за једног композитора. Ипак, неизбежно је да одређеног уметника везујете за одређене композиторе. Тако сам и направио већ поменути циклус са Шубертовом музиком и постао познат по томе што сам први издао и комплетну едицију. Неки опет мисле да сам специјалиста за Дебисија... Сма-
вом миленијуму и изазове | ма 21. века, пијаниста Мар | тино Фиримо има опет 1 себно мишљење и о му ци прошлог века.
- Важно је да музичар де у дослуху са времећу Ипак, било ми је тешу; проценим која су тој ХХ века била вредна из; хунског квалитета, да 05 могао да их изводим. ЊЕ равно, мој репертоар пог разумева и савремена дел
Уметник пореклом « Кипра, компоновао је! филмску музику, 4 078 искуству каже:
- Нисам веровао да 11 могу да урадим, али пону:: се не одбија. Уједно је 1 био и велики изазоћ, Ј' сам тако почео да истражу“ јем музику старе Грбе Искористио сам неке за се из Античке Грчке и ув' стио их у музички матер“
јал снимљен за филм. ) Ек. Брковић!
БЕОГРАДСКА "ПРОСВЕТА" ОБЈАВИЛА ТРЕЋУ КЊИГУ О СВЕТОГОРСКОМ НАСЛЕЂУ
Казивања о Светој Гори
5 У "Просветиној" библиотеци "По: себна издања" недавно је објављена књига "Трећа казивања о Светој Гори" групе аутора, која обухвата, на близу четири стотине страница, текстове предавања са трибине Друштва пријатеља Свете Горе Атоске одржана 1998. и 1999. године. : _ Реч је о предавањима (као и у претходне две књиге) која се већ десетак година, сваког последњег четвртка у месецу одржавају у Библиотеци града Београда а у којима учествују наши водећи познаваоци светогорског наслеђа: историчари, теолози, теоретичари књижевности, етнолози, музиколози, архитекте,... који како је рекао др Гојко Суботић на јучерашњем представљању књиге у "Просвети", тумаче стара сазнања, саопштавају нова открића и свако из угла своје струке осветљавају значај Свете Горе и Хиландара.
"Трећа казивања о Светој Гори" чији су уредници Чедомир Мирковић и Мирјана Милосављевић у знаку су обележавања два значајна јубилеја: осам векова од оснивања манастира Хиландара и од смрти Стефана Немање, подсећа др Мирјана Живојино-
вић, научни саветник Византолошког института која у овом издању пише о везама српских монарха и манастира Ватопеда у време оснивања Хиландара. Књига обухвата и текстове о животном путу Стефана Немање који је прешао од престола државотворног владара средњовековне Србије до заодевања монашком ризом и посмртног светитељства, затим о средњовековној историји Хиландара и његових древних веза са Ватопедом, неколико прилога посвећено је, указује рецензент Владета Јанковић, једном занимљивом периоду хиландарске историје а који се односи на крај прошлог и почетак овога века, када је манастир, који је готово у целини био прешао у бугарске руке, низом сложених и повремено драматичних ситуација коначно враћен Србима. . Ова научно-популарна књига, како Казивања..." назива др Смиља Марјановић Душанић, намењена је колико стручњацима из области историје, теологије, књижевности, архитектуре... толико и обичном читаоцу заинтересованом за боље упознавање Свете Горе и Хиландара.
С. К. Стојаковић
У УМЕТНИЧКОМ ПАВИЉОНУ "ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИЋ" ВЕЧЕРАС КОМЕМОРАЦИЈА МИЛИЋУ ОД МАЧВЕ У спомен Сликару Маштовњаку
У Уметничком · павиљону "Цвијета Зузорић", вечерас у 19 часова одржаће се комеморација поводом смрти сликара Милића Станковића од Мачве, који је преминуо 8. децембра прошле гоидне у 67. години живота.
Комеморацију приређује Удружење ликовних уметника Србије, чији је члан Милић од Мачве постао 1960, и од тада је
излагао на свим значајнијим УЛУС-овим изложбама, "Ладе", Октобарским салонима... Поред сликарства бавио се и писањем, добитник је мноштва награда, 0 његовом раду објављен је велики број књига и филмова, а дела му се налазе у Народном и Музеју савремене уметности у Београду, Ватиканском музеју у Риму, Музеју Александрије... Био је члан
"Медиале", те је, као и њени
остали чланови тежио да на
сликарском платну нађе сре" . диште и мистичну тачку "су-
срета супротности".
"Милић од Мачве остаће у нашој историји уметности запамћен као Сликар-Маштовњак, дубоко везан за тло из кога је поникао. Његово инспиративно врело су народна предања, бајке и сновиђење. За ски-
цу његовог портрета важан је био велики рад, огромна радна енергија, Реља Генре и висока вештина материјализације. Чланови УЛУС-а с пијатетом ће се сећати маштовитог уметника и човека који је у медиалном корпусу вредности смело најавио принципе обнове српске духовности", каже се у саопштењу УЛУС-а.
И.Г.
ртоар р