Borba, 15. 01. 2005., str. 2
S
1922-2004
1922-1926 'Kamilo Horvatin, Đuka Cvijić, Vladimir Čolić
1926 'August Cesarec
1926-1928 Đuka Cvijić, Vladimir Čolić
1928-1929 Ognjen Prica
1941 Edvard Kardelj
1942 Milovan Đilas
1944 Vladimir Dedijer
1945-1948 Marijan Stilinović
1948-1950 Ivo Sarajčić
1950 Puniša Perović
1950-1953 Dušan Blagojević
1954 Ivan Šibi
1954-1960 Miroslay Vitorović
1960-1962 Jože Smole
1962-1965 Lazar Mojsov
1965-1968. Moma Marković
1968-1969. Bogdan Pešić
1969-1972 Slobodan Glumac
1972-1978 Nikola Burzan
1978-1982 Marko Lolić
1982-1986. Zdravko Čolić
1986-1989 Stanislav Marinković
| 1989-1993 · Manojlo Vukotić
- 1993-1994 Slavko Ćuruvija
1994
Gordana Logar 1994-1995 Dragutin Brčin
1995-2000 Živorad Đorđević
2002 | Dragana Čabarkapa (BR avaok
Želidrag Nikčević
eee
LM
· Miodrag Vuković
zatrovanoj
konito ne ugužšuje.
Pojedini broi stoji D 1'Pretplata iznaša do |l. maja Din. 10'—, Polugodišnje Din, 24—. Za inozemstvo mesečno Din. F— višv. administracija Kumičićeva ul. 6 prizemno
izlazi svakog četvrtka
Migsto uwodnika
Premdđ:u so potreba jednog list:iu išao što jo »Bortba«s u našoj najvećim dolom žurnalistici odavna, on izilazi tuk danas. nije javio ranije, krivnja nija niv nam, nogo wa reakcionarvnom režimu koji je čak i preko samih svojih realkcionarnil ustanova o štampi onomogućaviao VGG i Bamo naša izlaženje, a pravit će nau
u takvoj situmciji, kada jodan nasilni režim imn puno razlog3 dit 50 boji slo. bodnc i otvorene reči, mi ćemo se b"=riti svima silama da se i pod ovim ružimom, gde vlastodršni hoče đa slobndu čštampo učine zavisnom od svoje milosti, naša reč protuustavno i protuza-
Mi smo uvereni da će »Borba« sa svojom objektivnom, nvpristranom ali i ncumoljivom nnalizom te otvorenou i noustrašivom borbom protiv zala koja našu zomlju gušo i naš život
-— Redakcija i
osećala već Dn soc
Madjarske.
90. docembrau 1920, zacario 5e otvo-
sviju
U novijoj političkoj hištoviji zemlje im: mnogo crnih dana, ali nesumnjivo su NO. đocembar 1090., damn kada je »Obzwanome naša zemlja ba- vo čena u mrak realtcije i 2. august 1921., ı #vakidnevnom kritikom i borbom u dan, kada e zakonom o zaštiti državć legalizovan režim bDeloga torora i dik-: } nog života postala opasnom tature jodnoga wašilnora režima, dva |
zaproka, Verovatno, i nadalje. No baš | najcrnija, dana. Od 80, đecembra, 19980. | počinje emo doba naše novije histori-
je, koje će Wosnijim generacijama slu- | | šiti kao primjer divlje nasrtljivosti i nocsposobnosti jedno vladajuće Klase, Nešto slična moći će naći samo u historiji carističke Iiuwsije i Jlorthy-cvo
reno u našoj zemlji režim, koji ne poBtujc no samo osnovnc priucipe buržoasko demokracije, nogo, kad god mu se to čini potrebno, prelazi i preko svojih vlastitih zakona i propisa. On
BORBA
Nezavisan politički i cdružftvemi list
. Popast zemlj ili pomena npžima
našu uklonjena.
Istoriju: Naslovna strana prvog broja “Borbe”, nedelja 19. februar 1922.
niti većinu opozicije — i ona je bila '"Frebalo jo MWomunisučku pavtiju, koja je kao mnajveća i niujodlučnija opoziciji
vinu aktuelnim pitunjima, našog jav-
naročito posle izbora zi konstituantu, rigušiti — i Ona je »Obznanom« bila prigušena. Mad je honstituanti oduzeo suverenost, nametnuo joj jedan rcakcionaran pošlovnik, veliku većinu hrvatskog i slovenskog dvla našeg naroda izgurao iz rada na Ustavu, komunističku partiju prignječio »Obznsnom«, za BSOD miljona dinara, kupio glasove hosanskih begova i tako u jednoj krnjoj konstituanti doneo reakcionaran hegemonističko-centralistički Ustav istina đonekle ublažen i izmenjen pod pritiskom opozicije ali ipak roakćionaran — režim je mislio da i je svršio
svojom |nocsmiljenom
režimu,
stva
Poštanina plaćena u gofguam
Promena
reakcionzrnih mera i iznimnih zakona, izbori i revizija Ustava, — to su pi ve i naipreče po:rehbe, dn se naša zemlja spase od rasula.
najBteliji antidržavni elomcnat,
Nije, medjutim, t msttvnoštb i pagtlzmentaruošt, koje je taj režim u wušoj zemlji porušio. Tu je pro svega, ideja narodnog jedinstva, koju joe on upropasto. Naša je buržoazija uopšte, koja je i ranije bilo iskorišćivala svaku priliku za šoviuistička hušlanji,, bilo zbog momentanih intoresa služila stranom impeijalizmu, hvala, avojoj nesposobnosti, to delo već potpuno uj}ropastila. Medjutim ne samo da naša Wkapitalistička hlasa, nije Sposobna, rošiti. pitanjo već gu, svo višo nego ga režim dovodi i prcd opasnost potpunoga kraha. Hoegemonistički centralistički ustav srpskih Mapitalista i turskih begova, nije sudjelovao lirvatski i većina slovenskog dela našeg naroda, otvorio JE hrvatsko pitanje, za koje je današnji režim savršeno necsposoban, da ga, reši i kojega on nikada ne će rešiti. Režinu je zadao jedan od najtežih udaraca idei narodnov iedinstva. idoii na kojoj
_______-————————__—-—
režima, ukidanje svih
samo zakonitost,
narodnog jcdinupropaštava, u čijem donošenju
Osamoeset i tri uspravne godine
„Borba” nikada nije bila “samo novina”. I ni jedna novina nije takva institucija kakva je “Borba”. To važi i danas.
NOVA SERIJA “BORBE” KOJA POČINJE DANAS PRILIKA JE DA SE PODSETIMO ŠTA JE NAŠA REDAKCIJA SVE OSNOVALA: ATELJE 212, STUDIO B, “VEČERNJE NOVOSTI”, “KEKEC”, “EKONOMSKU POLITIKU”, JEDINU JUGOSLOVENSKU NAGRADU ZA ARHITEKTURU, NAGRADU ZA KNJIGU GODINE “OSKAR Davičo”...
da list “Borba” nije po| krenula tolike druge
novine – od “Večernjih novosti” do “Kekeca” za decu; i da nije – a jeste! – osnivač Ateljea 212, Studija B, jedine jugoslovenske nagrade u arhitekturi, ili nagrade za Knjigu godine “Oskar Davičo”; i da za “Borbu” čuvene 1956. nije izveštavao lično Dobrica Ćosić o događajima u Budimpešti; i da nije bio stalni saradnik Ivo Andrić, u čijim sabranim delima, od svih novina u kojima je pisao, najviše ima tekstova objavljenih u “Borbi”... i koliko toga “da nije” a jeste! već bi bilo dovoljno da se bar naznači centralna uloga Kuće “Borba” u našoj žurnalističkoj kulturi!
Bila je jedno vreme i najveća novinska kuća da bi, u drugo vreme, u vreme raznih čerupanja, čerupanja u ciklusima i talasima, jedva opstajala!
Mogla bi “Borba” da uzima i drugi presek svog nastanka, (recimo “Borbu” Dimitrija Tucovića, pa i ranije) ali je već dugo u našem zaglavlju otisnuta 1922. kao rođendan.
Mogla bi takođe “Borba” i da se hvali da je središnji list južnoslovenskih
Odlikovana Ukazom
OS, 1 ls - nika“ ? UV
0,
Wed OC TEP, Pa UO ia ; dcnom Zaklpga ZA mayo
SA žlath “VGA JA
zlatnim vencem
Uređuje redakcijski kolegijum. Redakcija - telefoni: DESK 3398-121, 3398-068; Unutrašnja:
prostora po realnim demokratskim plusevima u našem žurnalizmu: od afere “liberalizma” ~ Milovana
Direktor
Đilasa, ili afere oko MASPOK-a u Hrvatskoj koja je takođe počela tekstovima u “Borbi” (Miloš Žan-
Osnivač i izdavač: Posloyni klub „Borba” d.o.o., Trg Nikole Pašića broj 7, Poštanski fah 629, Beograd; Generalni direktor: Stamenka Gordanić.
i glavni urednik: Čedomir Šoškić.
3398-129; Dopisno: 3398-068; Kultura: 3398-372; Spoljna: 3398-155; Beogradska: 3398387; Sportska: 3398-289; Tehnička: 3398-282; Stenografi: 3398-137; Daktilobiro: 3398-136;
ko), do naglog tiražnog skoka u događajima oko 9. marta (1991).
Nepregledna Je kolekcija
Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 11407; Centrala: 3398-020; 3398-124; Rukopisi se ne vraćaju. PRETPLATA U ZEMLJI: sečna: 1.560,00 dinara, šestomesečna: 3.120,00 dinara, godiš TA ZA CRNU GORU I REPUBLIKU SRPSKU: Mesečna 1] stomesečna: 78 evra, godišnja: 156 evra, PRETPLATA Z 1.040,00 dinara, tromesečna: 3.120,00 dinara, šestomes 12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas banke: 125-1721 Prelom i štampa GP Kompanija “Štamparija Borba” AD, Kosovska 26, Beograd
te vrste oslobađajućih novinarskih napora redakcija “Borbe”. Uostalom, iz tih redakcija su, svojevremeno, u prošloj deceniji, izašli svi glavni urednici tZV. Opozicione štampe -– od Slavka Ćuruvije i Manojla Vukotića (koji su bili ı glavni i odgovorni “Borbe”) do Grujice Spasovića (prvi čovek “Danas-a”) ı Veselina Simonovića (“Blic”), takođe eks-novinara redakcije “Borbe”.
Tu su kao glavni i odgovorni ı Slobodan Glumac, legenda južnoslovenskog novinarstva, ili Bogdan Tirnanić, godinama autor “Borbe”. Pomenimo još Libera Markonija, (Slobodan Marković!), Branka B. Radičevića, Bobu Selenića, Miću Danojlića, Gordana Mihića, Stevana Stanića... Četiri glavna urednika NIN-a odrasli su u “Borbi” (Dragan Marković, Slavoljub Đukić, Dušan Kira Simić, Milo Gligorijević), a Jedan i danas radi u “Borbi” (Teodor Anđelić).
Nemoguće je u prigodnim tekstićima navesti sve bogatstvo tradicije lista koji sada potpisuju mnogo mlađi ljudi. I, već, kako to biva u našoj profesiji, nisu ni svesni kome i koliko sve duguju - sa kim sve još druguju.'o tome ćemo uostalom imati još prilike da pišemo... Danas imamo ambijent za rad o kome do “juče” nismo ni sanjali. Samo, i u najboljem ambijentu za rad najpre valja, dobro raditi... Pretplata: 3398-111; Marketing: Mesečna: 520,00 dinara, tromenja: 6.240,00 dinara; PRETPLA-
309-64.
Čedomir Soškić
Ha HOVO
_ ugo, sasvim i previše dugo, čekao se
ovaj trenutak povratka... U sumrak jednog od tri četiri najmaglovitija zimska januarska dana u Beogradu, a svakako posle niza sigurno najmaglovitijjh godina u istoriji Borbe konačno je dušu i srce ogrejalo sunce, posebno one koji su na ovu kuću i redakciju gledali kao na svoj drugi dom, kao na nešto što zapravo ne može da nestane, kao na nešto što prirodno ima svoje uspone i padove, ali je ono uvek tu, nadohvat ruke, spremno da uz
_ dobar vetar i čvrsta jedra ponovo zaplovi i stigne
do pijedestala koje imenom i godinama iza sebe neosporno zaslužuje.
Pomenuti sve one, imena i prezimena iz prethodne 83 godine postojanja Borbe, zbog kojih i živi ovo sećanje pripadnosti, svakako je na mestu, ali bi onda ovaj današnji broj trebalo da poseduje bezbroj strana kako bismo pomenuli sve važne i . manje važne, a priznaćete, u jednoj novini sa ovakvim pedigreom i imenom, nema nevažnih ili manje važnih. |
lako 'maglovit januarski dan;:uz to::hladan; a noć padne fek što se razdani, u staroj, još uvek na. istom mestu zgradi Borbe, na Trgu Nikole Pašida! ranije Marksa i Engelsa (a još ranije se ne sećam, nisam se ni rodio) vrlo živo je bilo na drugom spra· tu gde je oduvek stanovnik redakcija našeg lista i gde je naravno napravljen i ovaj današnji broj, po ko zna koji put prvi put od davne 1922. godine ali, zaista, sa samo jednom željom - da se dopadne vama bar onoliko koliko se i dopao nama, da nekome po prvi put, nekome ponovo, nađe put do vašeg srca, da već danas prepoznate stil, način, opredeljenje, pravac, istinu, stav... i sve ono što su preduslovi da zajedno krenemo ka osnovnim načelima društva i porodice, ka novim sistemima vrednosti koje ćemo zajedno uspostaviti, da se posvelimo svemu onom što je napredno, što širi vidike i uklanja granice među ljudima. p
Pomenuh s početka ono maglovito veče iz za-' pravo samo jednog razloga, jer sa zebnjom u srcu se svi zajedno u redakciji pobojasmo da sav trud oko ovog broja na novom formatu i sa novom koncepcijom neće ugledati svetlost dana i stići do čitaoca. Daleko su krajnja odredišta i kiosci u Vranju, Subotici, Pljevljima, Zlatiboru, Pirotu, Budi i Vršcu, a magla stegla, sve stalo i na Terazijama, a tamo dalje, ko sme i da pomisli...
Roto mašine Štamparije Borba završavale su u punoj brzini poslednje primerke lista Borba, sve se
·slagalo pod konac brzinom svetlosti, da bi odjednom, u pomračini Kosovske ulice, sa druge strane zgrade, zaštektalo kao da se zaratilo. i ı Drugačije se i ne može opisati prepoznatljivi zvuk teških kamiona transportera starih koliko hoćeš godina, jer ti motori odavno nemaju zvuk, već grmljavinu i brundanje, ali za nas u tom trenutku najlepši i najbolji na svetu ikad proizvedeni, a o starim šoferčinama, ne bih da potrošim vaše vreme, a ponajmanje njihovo. Da li sumnjate da sU šoferi Borbe sa kamionima Borbe iz Štamparije Borbe na vreme stigli da dostave do svakog kioska Borbe novine Borba? Pa u vašim je rukama novina, od prve do poslednje strane, dovoljan dokaz uspešno obavljenog posla, zar ne?
P. S. Ne treba da sam se rodio pre 83 godine pa da znam da se Borba, jer se oduvektakol | zvala (a nikada nije menjala ime) a znam još nešto i otkriću i vama - uvek će se zvati Borb#.
Vest je
3 evra, tromesečna: 26 evra, še- svetin ja, A INOSTRANSTVO: Mesežna: S | ečna: 6.240,00 dinara, godišnja: komentar j e:
slobodđan