Borba, 15. 01. 2005., str. 3
Subota-nedelja, 15-16. januar 2005.
tema dona
Zbog Jove Zmaja kolektivna robija
„Borba” ne bi bila „Borba”
KAKO JE NAŠA NOVINA OSNOVANA 1922. U ZAGREBU I KROZ ŠTA JE SVE PROLAZILA U SVOM RATNOM PERIODU POČEV OD
1941.
“Borba” - nezavisni politički i društveni list, kako se tada nazivala (a u stvari bila organ KPJ), pokrenuta je 19. februara 1922. godine u Zagrebu. U uvodniku prvog broja sažeto je bio izražen njen program, a na kraju uvodnika stajale su Ove reči:
“Uostalom, “Borba” nc bi bila Borba, kada bi sc plašila borbe.
Neka bude šta bude, ali doći će sunce i na naša vrata...” Već od samog početka novina je bila dosledna ovoj paroli. Tih prvih godina izlaženja borila se britkim i ubojitim perima Augusta Cesarca, Kamila Horvatina, Đure Cvijića...
Od prvog broja “Borbini” urednici, saradnici i dopisnici nazirali su krupne političke događaje, branili “mladu sovjetsku republiku” i zastupali geslo da je «protiv fašizma jedini 1ек radnička odbrana”.
Čitaocima je bilo jasno
jesti iz Sovjetske Кизје, Nove knjige, a od četvrtog broja uvedena je i rubrika Dobrovoljni prinosi (prilozi) za “Borbu”. Opsežno je pisala o žrtvama “Dburžoaskog bijelog terora”, o procesima protiv Alije Alijagića, protiv tuzlanskih rudara, te o sudskom procesu u vezi sa atentatom Spasoja Stejića na reganta...
Spomenimo još i druge teme: skupoća, položaj seoske sirotinje, invalidsko pitanje, radnička klasa i tuberkuloza, osamsatni radni dan...
Ттеђа istaći da je “Borba” prva novina u našoj zemlji koja je 1923. i 1924. godine iz pera svog, stalnog saradnika i čitaocima jcdnog od najomiljenijih autora, književnika Augusta Cesarca, donosila niz feljtona o prilikama i ljudima u Sovjetskoj Rusiji.
Od svog pokretanja do 13. :·januara „1929.. list je prilično neredovno izlazio. Ostalo je zabeleženo da je u tom periodu izdato 369
RINA NH
Iz užičke „Borbe”
Osim izveštaja sa bojišta i priloga o organizovanju pozadine, “Borba” je za svojih užičkih dana objavljivala i. vesti o\novčanom: kažnjavanju špekulanata, o kazni,koju je platio.kafexija čiji lokal nije bio čist, ali i da Nemci zabranjuju prodaju dečjih igračaka.
Tako se na primer u broju od 25. oktobra 1941. godine moglo pročitati da je “Radosav Jovanović, major, prodao jednoj seljanki dva i po kilograma soli za 80 dinara. Narodnooslobodilački odbor kaznio je ovog špekulanta sa 1500 dinara u korist Narodnooslobodilačkog fronta”.
“Borba” je 25. oktobra iste godine donela vest da je po referatu Odbora za higijenu prekjuče kažnjen u korist Narodnooslobodilačkog fronta Ivo Kurlagić, kafedžija (500 dinara) i Radoje Kojadinović (100 dinara) zato što nisu držali radnje čiste”.
A, 28. oktobra čitaoci su saznali da su “okupatorske vlasti zabranile u svim poljskim gradovima prodaju dečjih igračaka, a naročito dečijih pušaka, aviona, tenkova i drugih, koje liče na ratno oružje.
| • • 41 • kada bi se plašila borbe. Ova parola važila je i u to vreme, važi i od danas...
Godine 1923, 5. aprila, list je dobio podnaslov “Organ Nezavisne radničke partije Jugoslavije”. Nakon zabrane NRPJ, “Borba” je 11. septembra iste godine promenila naslov u Radnička borba.
Od 13. februara 1926. novina opet nosi ime “Bor-
ba” sa podnaslovom Rad-
ničko-seljačke novine.
Taj naslov i podnaslov ostali su nepromenjeni do trenutka kada se šestojanuarska diktatura 1929. svom silinom sručila “na KPJ i demokratske snage”, pa i na “Borbu”. List je 13. januara zabranjen i to zbog pesme za decu čika Jove Zmaja i jednog citata iz Svetog pisma, a cela redakcija osuđena je na robiju.
Svoj drugi život “Borba” je započela u jeku oslobodilačkog rata. Kada se posle prekida od 12 godina -
rom. VI
i
JOU) OVO}
од злогласне диктатуре, До
Она је
побољшање
19. oktobra 1941. godine na ulicama oslobođenog Užica začulo ime “Borbe”, organi KPJ, “ljudi su zastajali iznenađeni i oduševljeni”. Tada se pojavio prvi od 18. brojeva · tzv. užičke “Borbe” sa devizom “Smrt fašizmu, sloboda narodu!”, s tim što je jedan broj izdat 7. novembra bio dvobroj posvećen 24. godišnjici Velike, oktobarske
revolucije. Za izdavanje lista bio je zadužen glavni urednik
Edvard Kardelj, a redakciju su, osim njega, činili i dr Dušan Nedeljković, Marijan Stilinović, Vladimir Dedijer i kasnije Milorad Gajić kao tehnički urednik. Oko izlaženja novine dosta se angažovala i Mitra Mitrović. Prvi saradnik, autor uvodnika “Zašto izlazi “Borba” bio je Tito.
СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!
АРА
Novine koje govore jezikom istine
Kada neko ima 83 godine sasvim je prirodno da je doživljavao uspone i padove. Tako je i sa listom “Borba” koja je od svog nastanka do danas blistala, posrtala i ponovo se dizala. Bila je hvaljena i kritikovana, priznata i osporavana, ali je neoboriva činjenica da je uvek zauzimala značajno mesto u novinarstvu nekadašnjeg područja Jugoslavije, ostavljajući upečatljiv trag tokom svih ovih godina svoga bitisanja, o čemu svedoče i priznanja koja je dobijala. Pomenućemo samo dva najvažnija.
Na dan 40-godišnjice “Borbe” 19. februara 1962. godine naslovna strana lista osvanula je sa vešću «predsednik Tito odlikovao “Borbu” Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom”.
U pismu koje je uputio kolektivu “Borbe”, predsednik je, između ostalog, napisao:
“Pojavom prvog broja “Borbe” nisu samo KPJ i radnička klasa Jugoslavije dobili svoj borbeni organ i moćno oružje u borbi protiv eksploatacije i nenarodnih režima, već su time udareni temelji novoj štampi, koja govori jezikom istine, protiv bijede i eksploatacije, protiv nacionalne neravnopravnosti i bezakonja, protiv šovinizma i mračnjaštva, protiv fa-
„Уверени смо да ће „Борбу“
šizma i ratova, za stvaranje saveza radnika, seljaka i narodne inteligencije, za bratstvo i jedinstvo naših naroda, pozivajući u borbu za bolji život, za socijalističke društvene odnose”. 5
U ime predsednika Tita kolektivu je tada Orden uručio Lazar Koliševski, predsednik Saveznog odbora SSRNJ i između ostalog rekao:
- U oslobođenoj zemlji “Borba” je dobila nov sadržaj rada i nove zadatke. NJene mogućnosti za ostvarenje što šireg društvenog uticaja povećane su od kako je 1954. godine postala organ SSRNJ. Porasle su i njene obaveze da u novim uslovima da sa šireg društvenog stanovišta prilazi pitanjima o kojima piše.
Povodom pola veka izlaženja, maja 1972. godine Veljko Milatović, predsednik SK SSRNJ u ime druga Tita uručio je “Borbi” drugo odlikovanje - Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.
- “Borba” je za sve Ovo vreme, a to je i razlog što je predsednik Republike odlikovao baš ovim odlikovanjem, ostala verna ideji bratstva i jedinstva, zajedničkoj borbi svih naroda i narodnosti na jugoslovenskom tlu, istakao je tom prilikom Milatović.
АВА NINI III NINI IN NINI INJ IN NINI
npu-
После пуних 12 година.почињемо опет излазити са нашом „Борбом“ која је оила.угушена шестојануарске тога периода, „Борба“, као орган Комунистичке Маргије југославије била је глас радног народа југославије, тада указивала пут израбљиваним радним масама за њиховог
Орган Комунистичке Партије Југославије
— Излази: уторником, четвртком и суботом —
——
Зашто излази Борба
претвара својенеуспехе и поразе у победе, покушавајући на тај начин да завара не само немачки народ него и остале по-
настоји да прикрије своје поразе у нашој земљи које му задају јуначки паргизани, он настоји да прикрије своја зверства пред народом или их оправдава разним циничним изговорима. Тај свирепи непријатељ хоће
живота.
грлити, не само радничка класа као.
свој лист већ и сви родољуби, сви они ..
који су остали верни синови свога народа, који доприносе свој удео ва спас и слободу своје отаџбине“.
Београд; недеља 19 октобра 1941
робљене народе у Европи, „Он.
пљачкају и уништавају наш народ, Недићеве и Љотићеве бан_ це, заједно са Крволочним окупаторским бандама, пале српска села и убијају српско становништво. Ти изроди цинично говоре о томе паљењу и убијању мирнога становништва хао о нужним мерама за увођење реда и поретка. Удружени ::ртивански и савезнички BOj )четнички одреди воде сада 10бедоносну ослободилачку борбу против удружених окупаторских и домаћих зликоваца. За-
Бр. # — Дена 2 дин.
O
омражених окупатора. Тај отпор и страшни ударци које задаје Црвена Армија фашистичким бандитима разбили су фаму о непобедивости ове пљачкашке хорде. Народи Југославије виде у историји „беспри мерни херојизам и спремност на највеће жртве Совјетског |народа, у одбрани своје домовине, у одбрани својих тековина и благостања које је Совјетском народу дала велика руска револуција. Тај пример спремности 3а жртве дао је
Она је окупљала радне масе за
Nemci se nadaju da će na ovaj način uništiti u novom pokoljenju Poljaka njegov ratoborni duh”.
da list zauzima nepomirljiv stav protiv režima i “Borba” iz broja u broj udara po režimu sve oštrije i nemilosrdnije. U prvoj godini izlaženja “Borba” je negovala niz stalnih rubrika: Internacionalni pregled, Socijalnopolitički pregled, Ekonomski pregled, Omladinski život, Bilješke, Akcija za po-
Ni NW WIN
brojeva koji su finansirani, pre svega, od dobrovoljnih priloga.
Novina je često plenjena i stalno proganjana (ostalo je zapisano da je na primer samo 1928. doživela da u 86 izdatih brojeva bude 52 puta zabranjena), a tada je izlazila dva puta nedeljno s tendencijom da preraste u dnevnik, a njeni urednici i saradnici redovno su sedeli
борбу против свирепе .експлоатације. Она је откривала узро-
масе и давала перспективе њиховој "бољој будућности. Она је водила борбу за политичка права радничке класе, итд. Данас „ророа“, као орган Комунистичке Партије Југославије треба да буде не само гласило радних маса, већ n гласило CBMX BOJU јармљених народа Југославије који уанас стењу под окупаторском чизмом омражених фашисти' ких освајача и под терором презрених __ народних издајица,
ке њихове седе. Учила је радне.
да се прикаже као неки пријатељ српског, хрватског, црногорског и др. народа Југославије. (Он је створио марионетске владе у Београду и Загребу само да ои заварао наше народе и лакше их држао у потчињености. Задатак наше „Борбе“ јесте да све те смицалице непријатеља пред народом раскринкава и прикаже у праној светлости. „Борба“ треба да оојашњава народу значај данашње народно. ослооодилачке борбе, да показује перспективе те борбе и улије народу веру у ко-
датак наше „Борбе“ је да наодним масама непрекидно 06јашњава разне подмуклс покушаје окупатора, ,да директно или преко својих плаћеника, помоћу разних петоколонаша на ослобођеној територији онемогуће народно-ослободилачку борбу. „Борба“ ће немилосрдно раскринкати све те издајничке елементс и објашњавати народу њихову прљаву улогу у данашњој, ослободилачкој борби коју народ води за свој опстанак и ва своју слободу. „Бор“ ба“ ће немилосрдно раскринка“
снаге и нашим народима да се дигну на устанак и да воде беспоштедну борбу против окупатора за своју слободу — упркос свих жртава. Наши су народи свесни тога да је боље стојећи борити се, него клечећи умрети,
Може ли данас бити сумње у скору победу над мрским фашистичким освајачем када се удружио читав културни свет, када су се удружиле три највеће силе света —“ Совјетски Савез, Америка и Енглеска да униште једанпут за увек кр-
moć gladnima u Rusiji, Vi- u zatvoru.
U predratnom periodu prvih šest brojeva “Borbe”, od 19. februara do 20. aprila potpisao je kao izdavač i odgovorni urednik Franjo Saletto i tada je ona štampana u oko četiri hiljade primeraka. Krajem aprila došlo je do promene u uredništvu. Izdavač i odgovorni urednik postao je Đuro Cvijić, koji je taj posao obavljao do 6. marta 1924. у
Funkciju je potom preuzeo Vladimir Copić.
Mahmut Basarić postao je vlasnikom i odgovornim urednikom 11. septembra 1924.
Od 29. maja 1925. tu je dužnost obavljao Mustafa Begić, a Mihajlo Vraneš od 23. oktobra 1925.
Od 29. januara 1927. urednik je bio Andrija Car. Po drugi put vlasnikom i odgovornim urednikom “Borbe” postao je Đuro Cvijić 1. oktobra 1927.
Blaž Valjin bio je urednik od 16. maja 1928. do zabrane izlaženja lista 13. januara 1929. godine.
Samo dvojica od gore navedenih - Cvijić i Copić
Po zadatku iza rešetke!
bili su ujedno i legalni (nominalni) i stvarni urednici. Oni su zajedno sa ostalim nabrojanim bili tzv. “urednici za zatvor” koji su na sebe preuzimali udarce režima, izlagali se progonima i sankcijama smenjivali jedan drugoga. Time su omogućavali stvarnim urednicima ili uređivačkim odborima da u pozadini i tišini, u ilegalnosti, obavljaju svoj posao i da “Borba” ipak izlazi.
Poznata su nam imena još ovih ovih stvarnih urednika i članova uredništva: Kamilo Horvatin (u više navrata), August Cesarec, Simo Miljuš, Ante Ciliga, Ognjen Prica.
Administratori “Borbe” nisu bili samo tehničko osoblje, nego i važna transmisija od koje je zavisilo hoće li i kako će list dospeti u ruke čitalaca. Poznata su imena ovih administratora: Stjepan Cvijić, Janko Mišić, Andrija Žaja, Lucija Pavić, Josip Kraš.
Raino izdanje: Prva sfrana lista od 19. oktobra 1941.
Za svojih užičkih dana “Borba” je bila ratni list. Izveštavala je o situaciji na raznim frontovima narodnog ustanka u Jugoslaviji, pisala o savezničkim frontovima, pratila život pozadine, bila “moćno oružje u rukama pobunjenog naroda za mobilizaciju svih njegovih dubovnih i materijalnih snaga”. ;
Objavljivala je vesti o odluci prvih organa narodne vlasti, o zbrinjavanju nezaposlenih i ratnih siročadi, ali i o kažnjavanju špcekulanata “kojima nema više mesta”... Na razne načine i u vrlo opasnim i teškim uslovima novina je rasturana u SVC
krajeve zemlje, a onda preštampavana u ilegalnim partizanskim štamparijama, bilo celi brojevi, bilo pojcedini članci.
Novina je tada izlazila tronedeljno u tiražu od 10.000 primeraka sve do 27. novembra 1941. godine i bila jedini antifašistički list koji se slobodno štampao usred porobljene Evrope i otvoreno pozivao na borbu protiv imperijalističkih planova sila osovine. Poslednji, 19. broj užičke “Borbe”, nalazio se još u štampi kada je usled ofanzive nemačkih jedinica izdato naređenje o pokretanju štamparije.
Posle pauze od 10 mesc-
ci - 1. oktobra 1942. kilometrima daleko od Užica, u selu Drinićima u Bosanskoj krajini, “Borba” se ponovo pojavila, odnosno njen 20. broj.
U redakciji su se okupili: Moša Pijade, Milovan Đilas, Ivo Lola Ribar, Veselin Masleša, Mitra Mitrovića, Vladimir Dedijer, Olga Žoga Kovačević i ZoŽujović. Najpre je
Pijade, a zatim i
ran Moša dvoje poslednjih otišlo na druge zadatkc, da bi ih u redakciji zamenili Radovan i Vera Zogović.
U Drinićima jc u tiražu od dve, a kasnije tri hiljade primeraka po nckoj čudnoj podudarnosti slu-
о
čaja takođe štampano 18 brojeva lista, pre nego što je došlo do nove seobe štamparije. }
Na potezu Livno-Priluke štampan je 38, a 39. i 40. broj izdati su u samim Prilukama. Poslednji ratni broj “Borbe” izašao je 27. februara 1943. гофпе.
“Borba” potom nastavlja svoje izlaženje u Beogradu 15. novembra 1944. kao dnevni organ KPJ, a od 23. marta 1948. i u Zagrebu.
Оа 1. јапџага 1988. г0dine naš list se štampa u Beogradu kao jedinstveno izdanje.
Ankica Nenova Borovčanin