Borba, 22. 03. 2005., str. 7
\
BORBA 7
cegovačkom bankom! i dodaje da je reč o novcu koji. menjen kao pomoć |
potvrdila kako je na osnovu
odluke Branka Raića, direk-
tora "Monda”, jedne od firmi
kojom je upravljao HDZ, U oktobru 1999. na račune 258 hrvatskih zvaničnika u –· iznos od mili-
Bukurešt, - Zoe Čauše-. sku, kćerka bivšeg rumun- · skog komunističkog lidera · Nikolae Čaušeskua, podnela je zahtev za ekshumaciju tela roditelja zbog sumnje. da nisu sahranjeni na groblju Genčea u Bukureštu, kako to tvrde vlasti, saopštilo je rumunsko ministarstvo odbrane.
Čaušeskuii njegova suogubljeni su ·
delu Bukur
"Gardijanul", dodavši da to može da učini samo ako sa” sigurnošću zna gde su sa-– hranjenii | ||
mogu
ćilo traćenje sredstava iz- 0
dvojenih za projekte izgradnje i obnove Iraka. Takođe ukazuje na konstantni nedostatak otvorenosti u načinu trošenja novca za obnovu Iraka. |
Tvrdi se da takvo stanje Stvari preti da u Iraku izazove korupciju ogromnih razmera budući da priliv sredstava za obnovu nije podložan institucionalnim merama kontrole niti se vodi uredno knjigovodstvo o troškovima iračkih ministarstava ili državnih kompanija.
Optužbe na račun Rusije
Moskva. - Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč saopštila je juče da je u nemirnoj ruskoj republici Čečeniji praksa kidnapovanja civila, uglavnom u organizaciji Vladinih snaga, već dobila obeležje zločina protiv čovečnosti. |
U izveštaju pripremljenom povodom odluke Saveta Evrope da u Strazburu razgovara o budućnosti Čečenije, ova organizacija, sa sedištem u SAD, pribavila
je dokaze o novim slučaje-
vima "nestanaka", uglavnom iz nekoliko proteklih YE
"Hiljade
ljudi su 'nestali' u Čečeniji od 1999. godine
uz znanje ruskih vlasti”, izjavila je izvršni direktor Hjuman rajts voča za Evropu i Centralnu Aziju, Rejčel Denber,
ldo: u
izala je Zoe (50) listu
Američki državni
PEKING. – AMERIČKI DRŽAVNI SEKRETAR KONDOLIZA RAJS JE UPOZORILA DA PLAN EvROPSKE UNIJE O UKIDANJU EMBARGA NA ISPORUKE ORUŽJA KINI MOŽE DA POREMETI RAVNOTEŽU SNAGA U AZIJI, DOK JE NJEN DOMAĆIH, ŠEF KINESKE „DIPLOMATIJE Li DŽAOSING PONOVIO DA PEKING NE NAMERAVA DA KUPUJE EVROPSKE ORUŽJE I DA TAJVANU NE PRETI OPASNOST ZBOG UKIDANJA EMBARGA.
Vašington se već duže vreme protivi planu EU o ukidanju · embarga na oružje, ali najnoviji ocene Rajsove dolaze u novim okolnostima, samo nedelju dana nakon što je Kina usvojila zakon protiv separatizma, kojim se odobrava upotreba vojne sile protiv Tajvana. lo je pojačalo strahovanja Vašingtona da bi moglo da dođe do zaoštra-
anja napetosti i otvaranja oružanog sukoba preko '"Tajvanskog, moreuza.
Rajs je ranije planirala da razgovore na turneji po Aziji posveti uglavnom rešavanju pitanja nuklearnog potencijala Severne Koreje, ali je posetu Pekingu iskoristila da upozori Evropu.
Odluka EU da skine embargo na oružje Kini “s američke tačke gledišta ... ne bi bila dobar signal”. “To bi moglo da posluži da se poremeti ravnoteža snaga u regiji gde SAD imaju posebne interese u bezbednosti”, rekla je Rajs.
Najnovijim porukama EU, izrečenim tokom dvodnevne posete Kini, šef američke diplomatije je pojačala kampanju pritisaka na Brisel da odustane od planova u vezi embarga.
EU je najavila da će embargo, uveden protiv Kine 1989. godine nakon krvavog razbijanja prodemokratskih demonstracija na trgu '"Tjenanmen, biti stavljen van snage tokom ove godine, ali ne pre nego što Evropa dobije kodeks o strožoj kon'troli izvoza oružja kako ono ne bi bilo korišćeno za domaću represiju ili u rcegionalnim sukobima.
Britanski ministar inostranih poslova Džek Stro
je u nedelju izjavio da je ukidanje embarga sada mnogo teže nakon što je Kina usvojila zakon protiv separatizma kojim se odobrava upotreba sile protiv "Tajvana.
To je ocenila i Rajs, ukazavši da bi ukidanje embarga došlo “u pogrešno vrcme” kada, po njenoj oceni, zbog, usvajanja zakona protiv separatizma raste napctost između Kine i Tajvana, koji Peking smatra za svoju otcepljenu provinciju.
SAD priznaju Peking kao jedinu zvaničnu kinesku vladu, ali takođe imaju i obavezu da brane Tajvan u slučaju napada, podsetile su agencije.
Rajs je rekla novinarima da je, povodom novog kineskog zakona, prenela svojim kineskim sagovornicima da bi SAD voleIlc da, nakon što je zakon otežao razgovore preko Tajvanskog morecuza, oni sada
. preduzmu korake da sma-
nje tenzije.
“SAD nisu sretne kada bilo koja strana pokušava da promeni status kvo”, rekla je Rajs, dodavši da Kina treba da učini korake kojima bi “pokazala dobru volju” u odnosima sa Tajvanom.
Kineski ministar inostranih poslova je odnose sa Tajvanom nazvao “najvećim izazovom kinesko-ame-
ričkih odnosa”, prenela je agencija Sinhua. Ministar Li je izrazio nadu da će sc SAD pridržavati politike “jedne Kine” i “izbegavati reči i dela koja mogu da pogoršaju postojeće napctosti preko Tajvanskog moreuza”, Rajs je u Seulu, pred dolazak u Kinu, izjavila da bi se vlade zemalja EU ponašale neodgovorno ukoliko bi, ukidanjem svog embarga, prodale Kini oružje, koje bi jednog, dana moglo biti korišćeno protiv Amcerikanaca na Pacifiku.
“SAD, a ne Evropa, brane Pacifik”, ukazala je ona.
Put heroina preko Balkana
Vašington - Povećanje proizvodnje heroina u Avganistanu ugrožava SVC zemlje koje se nalaze na putu droge od Bliskog istoka ka Zapadnoj Evropi i predstavlja ozbiljan problem za Balkan, ocenio je pomoćnik američkog drŽavnog, sekretara za pitanja ilegalnog prometa narkotika Robert Earls.
Earls je u intervjuu za Glas Amerike rekao da iz Avganistana, gde je povećana proizvodnja opijata i heroina, ide nekoliko puteva droge, među kojima i vrlo značajan put preko Balkana.
Prema njegovim rečima, Albanija ima veoma značajan položaj na putu heroina iz Avganistana. Albanija je osim tranzitne zone za
heroin i manje količine kokaina i proizvođač marihuane i hašiša koji se prodaje u Nemačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, na Kosovu, Makedoniji, Grčkoj i Turskoj.
lerima, balkanske države dovode u pitanje sopstvenu nacionalnu bezbednost”. “Jedan broj država na Balkanu mora ozbiljno da se suoči sa problemom
Albanija je značajna i zbog toga što preko nje vodi južna balkanska ruta kojom se heroin iz Turske prebacuje na Zapad. Prema podacima Stejt dipartmenta, heroin iz Albanije uglavnom preko Crne Gore ide u BiH, koja se tretira kao skladište droge, rekao je Earls.
Severna balkanska ruta ima dva kraka - jedan od "Turske ide preko Bugarske i Rumunije, a drugi od Bugarske preko Makedonije, Kosova i Srbije, dodao je EHarls i upozorio da “neadekvatnim obračunom sa di-
pranja novca, ali ono na šta bih posebno upozorio i na šta mora da se obrati posebna pažnja je to gde novac od prodaje droge odlazi”, rekao je on i dodao da se veliki deo novca “sliva u džepove organizovanih kri-
minalnih grupa, ali i ckstremističkih i terorističkih organizacija”.
Earls je dodao da je u poslednjem izveštaju Stejt departmenta navedeno da promet heroina u Hvropi uglavnom kontrolišu Albanci. “U jednom broju država, poput Slovenije, u tom prlijavom poslu sve. veći deo kolača uzimaju Srbi. Srbi, prema podacima Stejt departmcnta, kontrolišu tržište heroina u Danskoj”, rekao je Earls Glasu Amerike.
BHarls smatra da Balkan može mnogo uspešnije da se Suprotstavi trgovini drogom zajedničkim regionalnim akcijama, borbom protiv korupcije na držidvnim nivoima i kontrolom granica.
Demonstranti traže
ostavku predsednika
Više hiljada opozicionih pristalica upalo u tri državne
zgrade u Kirgiziji
Oš, KIRGIZIJA, – VIŠE HILJADA OPOZICIONIH PRISTALICA UPALO JE JUČE U TRI ZGRADE LOKALNIH VLASTI U MESTU Oš, NA JUGU KIRGIZIJE, U NAJNOVIJEM TALASU PROTESTA OPOZICIJE KOJA TRAŽI DA PREDSEDNIK AŠKAR AKAJEV PODNESE OSTAVKU.
Snage bezbednosti bile su prinuđene da napuste zgrade, kada je grupa najpre od oko 1.000 demonstranata, noseći palice i “Molotovljeve koktele”, upala u glavnu administrativnu zgradu u Ošu, drugom kirgiskom gradu po veličini.
Opozicione pristalice još ranije su, u petak, bile upale u tu zgradu, ali su ih dan kasnije potisnule snage bezbednosti.
Nakon toga, broj demonstranata je porastao na 2.000 i oni su preuzeli kontrolu i nad stanicom policije i drugim objektom snaga bezbednosti u Ošu, koji se nalazi 300 kilometara južno od prestonice Biškeka. Objekti su već bili evakuisani, pošto su zvaničnici predvideli da će demonstranti pokušati da ih preuzmu. Savetnik Akajeva, Abdil Segizbajev izjavio je da snage bezbednosti neće odgovarati na akcije demonstranata. “Stav vlade je da se izbegnu sukobi i da se sedne za pregovarački sto”, dodao je on.
Segizbajev je naglasio da su pregovori mogući jedino kada se uspostavi red i mir u zemlji. S druge strane, jedan opozicioni prvak naveo je da je uslov za početak preBgovora da Akajev sam sedne za pregovarački sto.
Demonstranti, koji su se kasnije okupili na glavnom trgu u Ošu, zapalili su bilbord sa likom Akajeva.
Opozicija je proteklih nedelja pokrenula slične akcije u bar osam gradova. Nemiri su počeli početkom meseca zbog navodnih necregularnosti na parlamentarnim izborima 27. februara.
U policijsku stanicu u Džalal - Abadu na jugu Kirgistana, u nedelju je upalo najmanje 10.000 demonstranata, što je primoralo policajcee da se popunu na krov zgrade i pucaju u vazduh.
Želja za snažnijim UN
LONDON, - VEĆINA IJUDI U SVETU ŽELI SNAŽNIJE UJEDINJENE NACIJE KOJE ĆE KONTROLISATI PROŠIRENI SAVET BEZBEDNOSTI, POKAZALO JE ISPITIVANJE KOJE JE OBJAVIO Bi-Bi-Si.
Više od dve trećine od 23.500 ispitanih iz 23 zemlje reklo je da želi da Savet bezbednosti bude moćniji i da bude proširen Nemačkom, Indijom, Japanom i Brazilom.
Istraživanje sprovedeno od novembra do januara pokazalo je i da većina ispitanika želi da Savet bezbednosti ima veća ovlašćenja kako bi prešao preko veta jedne od pet stalnih članica - Britanije, SAD, Rusije, Kine i Erancuske. Većina ispitanih želi da UN imaju “značajno veća ovlašćenja u svetskim pitanjima”, navodi Bi-Bi-Si. “Po-
stoji snažna podrška za dcmokratizaciju sistema UN” rekao je Dag Miler iz kompanije GlobSken.
Generalni sekretar UN Kofi Anan predložiće reforme UN. Anan će predložiti proširenje Saveta bezbednosti, radikalan program borbe protiv siromaštva, novo telo za zaštitu ljudskih prava i osudu svih oblika tcrorizma. Buš produžio Život ženi u komi
VAŠINGTON. - AMERIČKI „PREDSEDNIK DŽORDŽ BUš POTPISAO JE ZAKON KOJIM SE NALAŽE ODRŽAVANJE U ŽIVOTU TERI SKJAVO, KOJA JE 15 GODINA U KOMI, ODMAH POŠTO JE ZAKON ODOBREN U OBA DOMA KONGRESA.
U ovakvim slučajevima, kako se navodi u saopštenju Buša, “naše društvo mora da uzme u obzir zaštitu života”.
“IO je izuzetno važno za ljude kao što je Tlcri Skijavo, čiji život zavisi od saosećanja drugih”, dodaje se u saopštenju predsednika, koji je skratio odmor na svom ranču u Krofordu, u "Teksasu, i vratio se u Vašington da bi potpisao zakon.
Cev za hranjenje 41-godišnje žene uklon-
jena je u petak, po naredbi suda u Floridi. Lider senatske većinc Bil EFrist, republikanac iz Ienesija, rekao je da očekuje da će državni sudovi naložiti da se nastavi sa hranjenjem kako bi Skijavo ostala živa, dok federalni sudovi ne donesu odluku.
Skijavin suprug, tvrdi da ona nc bi želela da je veštački održavaju u životu, dok sc ostatak njene porodice nc slaže.
MONI M
Tlcri Skijavo se hrani preko cevi u stomaku još od 1990. kada je posle srčanog napada njen mozak ostao bez kiseonika, ostavivši je da vegetira. Na slici su građani EFloridc koji podržavaju Teri Skijavo i napore da se prestane sa produžetkom njenog Života. ua O ALA 4 7 i