Borba, 30. 04. 2009., str. 15

janje njihove misije ograničeno je

na kratak vremenski period, a *

upravo Francuzi i Nemci pokazali su najtvrđi stav.

Evropljani, s druge strane, žele veće napore MMF. Centralni evropski bankarski sistem, koji je u većem delu u vlasništvu razvijenijih evropskih država, zapao je u krizu zbog agresivne politike odobravanja pozajmica. Nemci ne žele da otpišu dugove ovim bankama, ali žele da to uradi MMF. To može i drugačije da se kaže. Oni žele da SAD, Kina i Japan pomognu u otpisivanju duga evropskog bankarskog sistema. Obama je pristao da pomogne u tom pokušaju, ali ne u onoj meriukojoj su Evropljani to tražili.

Kada se sve sabere i oduzme, Evropa je dala Americi dva velikane, dok su SAD dale jedno ne baš čvrsto da. Kada se to sumira, dolazi se do zaključka da se relacija između SAD i njenih evropskih saveznika nije uopšte poboljšala u odnosu na vezu koji su Imali za vreme Bušove adminiStracije. Ipak, kada se stvari pogledaju iz drugog ugla, Obamina

administracija napravila je dobar posao jer je pokazala želju da se odnosi sa Evropom u budućnosti poboljšaju.

Ovo dostignuće ne treba trivijalizovati. Postoje predizborna obećanja, postoji realnost, a tu je i javnost. Svi predsednici moraju da se pomere od kampanje ka vlasti, a samo oni najsposobniji to mogu da urade tako da se ne oseti. Obama je, makar u slučaju Evrope, napravio zaokret u politici a da nije napravio štetu. Njegovi najodaniji sledbenici su, kako se čini, spremni da ga podrže u svemu, bez obzira na rezuItate, ato je najvažnije za građenje efektivne vladavine.

Obama nije bitno promenio svoje stavove ni prema Rusiji. U predsedničkoj kampanji pozivao je na napuštanje ideje o raketnom štitu u Poljskoj, što je veliki potez ka obnavljanju odnosa Rusije i SAD. Ipak, kada je preuzeo predsedničku fotelju, Obama je shvatio da je realnost nešto sasvim drugo, a da je cilj Rusije da bude dominantna sila na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Bušova

Dobra spolinopolitička strateSija Obama je izbore dobio s manjom razlikom od one koju su očekivali njegovi sledbenici. Čak 47 odsto građana Amerike je glasalo protiv njega. Baš zbog te male razlike Obama je bio svestan da će morati da se fokusira kako ne bi napravio veliki razdor u

Zemlji zbog potez

je posle izbora na mesto predsednik

a koje će napraviti tokom svog mandata. On

a napravio nekoliko strate-

ških poteza kojima je nastavio kontinuitet američke spoljne po-

litike kako do toga ne bi došlo. . Robert Gejts je ostao minist је u Stejt departmentu doveo je ka u Džordža Mičela. Zasad je t | | pokazuje i poslednja anketa koju je sproveo

ar odbrane, a na ključne poziciHilari Klinton, Ričarda Holbrua strategija funkcionisala. To

„Vašington post“,

јац kojoj ono što radi Barak Obama podržava čak 69 odsto ispi-

tanika,

administracija zauzela je stav da SAD moraju da budu slobodne u održavanju bilateralnih odnosa sa svakom zemljom koja bi mogla jednog dana da bude uključena u NATO savez. Obama je zadržao taj isti čvrst stav.

SADxsu zatražile od Rusije pomoću dve oblasti. Kao prvo, Vašington je tražio liniju za donošenje zaliha u Avganistan. Moskva je pristala na to sve dok se ne prevozi vojna oprema. SAD su zatim ponudile povlačenje svog antiraketnog štita iz Poljske u zamenu za pomoć Moskve u blokiranju razvoja iranskog nuklearnog programa. Rusi su odbili jer smatraju da antiraketni štit u Poljskoj nije vredan koliko sklanjanje tako velikog trna Americi kao što je, na primer, Iran.

Drugim rečima, odnosi između SAD i Rusije skoro su na istom mestu gde su i bili tokom Bušove administracije. Antiraketni štit u Poljskoj ostaje, Amerika ne zavisi od pomoći Rusije u Avganistanu, a Vašington neće odustati od proširenja NATO i na neke bivše Sovjetske republike, pre svega na Ukrajinu i Gruziju.

U Iraku je Obama samo pratio realnost koja je nastala za vreme Bušove administracije. On možda jeste pomerio datume povlačenja snaga, ali je nastavio da prati strategiju generala Petreusa i pokušava da je primeni i u Avganistanu. A tu je uvek i problem Pakistana, koji će bitijedan

od najvećih izazova za američkog predsednika.

Cinjenica je jedna, a to je da je samo jedan koncept dominirao u prvih 100 dana Obamine vladavine - kontinuitet. Kada se u obzir uzmu njegova pozicija u unutrašnjoj politici i strateškoj poziciji SAD, zajedno sa ekonomskom krizom, dolazi se do zaključka daje Obama radio onošto je i trebalo da radi. Fascinantna je činje-

nica daioni koji ga podržavaju, ali i njegovi najveći kritičari, smatraju daje Obama uradio mnogo više od onoga što је stvarno uradio.

Naravno, prošlo je samo prvih 100 dana u Beloj kući. Predsednici uvek traže prostora za manevar kada u kratkom roku urade ono što je moralo da se uradi. Neki predsednici koriste taj prostor da proguraju zakone koji slabe, pa čak i uništavaju njihov man-

dat. Drugi pak pronalaze način da učvrste svoju poziciju. Ali najteža stvar s kojom se jedan predsednik suočava jeste pronalaženje prostora da radi ono što želi radije nego ono što mora. Obama je prvih 100 dana na vlasti proveo prateći stazu koja mu je bila već utabana. Sada će mnogo interesantnije biti praćenje njegovih daljih poteza, kada će skrenuti s tog ucrtanog puta.

Najbolje od starog, najbolje od novog!

Ako slušate NAXI volećete njih

NAXI RADIO·BEOGRAD·96.9 MHz