Borba, 30. 04. 2009., str. 36
236 Doba
Četvrtak - nedelja, 30. april - 3. maj 2009
B2 TOLERANCIJA
Kako građani čistunci uređuju svoj komšiluk
Meštani Panic Badania. OlerUiU iz sela korisnike nira 7a lečenie 7aVisnosli
Nemoralni cistunci, fašisoidni borci za okolis po meri /ldolja Hitlera, udružuju se i pišu Ppelicijć, {ransparenle i neyešle grafife, lobiraju kod vlasti i vrbuju istomišljenike, reseni da higijenski
0očisle svoje selo, kraj, ulicu, naselje i grad, od drugih ljudi koji im se ne dopadaju
VESNA KNEŽEVIĆ ĆOSIĆ
ko su do juče nemoralni AAbatass političari i vlatodršci krojili mape i raseljavali stanovništvo kako im dune, danas je ova „bolest“ napala obične građane, koji bi isto tako da raseljavaju, izmeštaju, premeštaju, ruše i čiste.
Svako malo, mediji objave da je grupa srpskih građana zatražila da se neki drugi građani isele, izmeste, rasele i uopšte uklone iz njihovog vidokruga, jer im smetaju, jer ih uzmemirava što postoje, Jerim se ne sviđa da dišu isti vazduh, jer naprosto neće da ih vide i čuju u svom okruženju.
Meta može biti svako: Romi, oni s dijagnozom zavisnosti od alkohola i narkotika, deca ulice, HIV inficirani, pekari Albanci, klub homosekualaca, komšije Mađari, izbeglice, žrtve nasilja, seksualne radnice, vlasnici azila za napuštene životinje...
Nemoralni čistunci, fašistoidni borci za okoliš po meri Adolfa Hitlera, udružuju se i pišu peticije, transparente i nevešte gra-
Ksaazası bii ojiteadizami diza rage lisavWaajux, izrmeStzajuu, premmeŠfznajun, Kause š čiste, kao što sw to do juce Cčimili političzari
fite, lobiraju kod vlasti i vrbuju istomišljenike, rešeni da higijenski očiste svoje selo, kraj, ulicu, naselje i grad, od drugih ljudi koji im se ne dopadaju. Ovi, vrlo specijalni „ekolozi“, ne libe se ni pretnji, zastrašivanja, kamenovanja, batinanja, sasvim makijavelistički posvećeni svetom cilju „čišćenja“ rodnog kraja od drugih ljudi koji im nisu po ćefu.
Ine bi to bilo tako neobično, bilo bi samo sramotno, da javne akcije gnevnih građana „čistunaca“ ne prati s tihim odobravanjem pasivna većina, koja ne bi da se eksponira u prljavom poslu, ako ne mora, ali ga ipak podržava. Sto je najgore, ovaj nečist posao podržava i vlast, jer ne sankcioniše udruživanje građana čiji je cilj da se neki drugi ljudi ugroze, proteraju, maltretiraju.
Bruka zbog rušenja romskih udžerica u Beogradu nije se ni
slegla, a besni meštani Banje Badanje, koja se nalazi u severozapadnoj Srbiji, u dolini reke Cernice, od pre nekoliko dana zahtevaju da se Centar za oporavak zavisnika od alkohola i narkotika, koji tu postoji već dve godine iu kome je do sada izlečeno nekoliko desetina zavisnika, izmesti iz njihovog sela. Kao razlog navode da ih slučajevi iz ovog objekta „uznemiravaju“, iako najbliže komšije Centra tvrde da im korisnici pomažui da je u stvari reč o - nerazumevanju.
“Dešava se da dođe neki problematičan momak. Ali takve odstranjujemo“, kaže upravnik Centra.
Nedavno je palo i fizičko obračunavanje sa korisnicima. Meštani su sve odlučniji u zahtevu da svoje selo očiste od onih koji se leče u Centru, iako najbliži susedi kažu da su korisnici dosta učinili na infrastrukuri sela, da brinu ostarim ljudima o kojima nema ko da brine, te da obrađuju zemlju koju niko nije hteo da obrađuje. Druga strana tvrdi da oni samo „traže rakiju“, te da se „boje za bezbednost svojih porodica“. Zato je šabačko udruženje građana „Sveti velikomučenik Pantelejmon“, koje je i osnovalo ovaj centar, na korak od zatvaranja objekta.
“Mi smo bili spremni da pomognemo, trećina je uspela i da se izleči. Međutim, pošto nemamo nikakvu pomoć društvene zajednice, spremni smo da se iselimo iz Banje Badanje“, kaže sveštenik Vojislav Petrović.
Po istoj matrici, pre dve godine, građani novosadskog naselja Podbara pokrenuli su akciju
protiv otvaranja dispanzera za zavisnike u ambulanti „Novi Sad“, u prostorijama gde je nekad radila stomatološka služba. “Nikom nije u interesu da Podbara postane mesto ugroženo od strane narkomana koji su nepredvidljivi u ponašanju“, napisali su građani u tekstu peticiMileta može bis svao: Remi, osi S diijaaogjnozoOBEa ZawRSNOSTH Odi edlzokuolza i pazapdooalgca, deca wilice, HIV inaficisani, pelzaari Bilbanci, Bzienb RomoselztuzalizacCa, Rikomišije WMizacizar'i, izbeglice, žrtve pazasiljea, selzguimae raadimice, vilzasrmici aziz za mzajpuišteme ŽivoOfEKje...
je, nazvavši dispanzer „metadonskim centrom“ i procenjujući da će doći „do porasta kriminala i nasilja u tom starom delu Novog Sada“.
Nisu pomogla ubeđivanja da je gradu potreban dispanzer za prevenciju i lečenje bolesti zavisnosti, jer je broj uživala narkotika alarmantan. Građani čistunci ideju su dočekali na nož, najavljujući proteste i blokade ulica. Čak se i uprava obližnje škole usprotivila, preporučujući neku „izolovanu lokaciju“. A pedagog škole proslavio se izjavom da će „biti ugroženi ne samo učenici“, nego i „svi građani
koji prolaze ovim delom grada“. Predsednica školskog saveta je najavila masovno ispisivanje dece u znak protesta ukoliko objekat bude. napravljen. I uzalud su zdravsteni radnici iz Doma zdravlja objašnjavali da niko neće biti ugrožen i da nema razloga da se građani boje za svoju bezbednost, te da problem narkomanije ne može da se rešava po „šumama i gorama“, već tamo gde nastaje, u susedstvu. Tvrdi u nameri i odlučni u
. stavu, građani su ostali pri svo-
me, dok su se malobrojni čudili histeriji i pitali gde se izgubilo milosrđe, zašto je solidarnost mislena imenica, te kako je nestalo saosećanje.
Zaista, otkud ta neverovatna bezdušnost i potreba da se drugiljudi kazne, isteraju, izmeste i proteraju? Zašto ne postoje sankcije za hajkače? Zbog čega se većina sa ovim „moralnim“ gromadama, kao ispalim iz starog SS šinjela, tiho solidariše, umesto da ih osudi i bojkotuje što svaki problem vole da „reše“ diskriminacijom i proterivanjem. Inaravno da nisu oni koji hoće da se leče od bolesti zavisnostijedini na udaru. Srpski građani su udarili i na albanske pekare u Somboru. Jer im valjda ruke nisu etički podobne da mese hleb i kifle. |
Beograđani su proterali iz svog komšiluka i„Svratište“ za decu beskućnike, jer nisu mogli da podnesu da ove ničije mališane viđaju u svom susedstvui ulici.
“Neću da mi plaše goste“, grmeo jejedan besni komšija.
Ljuti sugrađani Ovče po istom principu pokušavaju da najure sa zemljišta koje je njeno vlasništvo i Katarinu Ristić, staricu kojoj stavljaju u greh što se brine za napuštene pse u azilu reditelja Gorana Paskaljevića. Lista ugroženih ljudi koje bi gnevni građani da isele i proteraju je dugačka. Na njoj ima i homoseksualaca, bolesnih od side, žrtvi nasilja, izbeglica, Roma, Albanaca, Mađa-
Ta...
Napitanje otkud tolika bezosećajnost, psiholozi sležu ramenima i kažu daje to zbog siromaštva, izolacije, straha, društva u tranziciji, sveopšte bede. Rečju, moralni sunovrat,u kome mučitelji ispadaju heroji, ažrtve viđene za kažnjavanje.
Dobrodošli bolesni od artrili: ____ OStali stoi S)
Podobni bolesnici do Banje Badanje mom
stignu asfaltnim putem Sabac-Loznica-
žju planine Iverak. Selo zovu „ba-
nja“ zbog dva izvora vode bogate sumporom i gvoždjem. ipak, nikosene | otima za ovo turističko mesto Srbije, a cena nekretnina je niska. Pa tako tvrdo zidana kuća od 84 kvadrata, četiri sobe, sa dve terase, strujom, vodom, na dobroj lokaciji i slepim pogledom prodaje se za 9.000 evra, što je oko 100 evra kvadrat.
Meštani su radi daim dolaze ribolo- vi MRJ vci i banjski gosti koj boluju od artritisa, reume, gim bolesti i post-traumatskih stanja. Za njih hoće i da te do manastira Tronoša i do ŽZvorničkog jezera. Os snici nisu dobrodošli, a one koji su.na rehabilitaciji u za lečenje bolesti zavisnosti na silu bi da proteraju. Ti stanovnici sela Banja Badanja aktivirali podelu na p. i nepodobne bolesnike. ISO. Da NEŽNI
Podobni bolesnici do Banje Badanje mogu da stignu asfalt putem Šabac-Loznica-Valjevo, sa skretanjem kod mesta
Legenda kaže da je selo dobilo ime po Badnju, kako se zva vena cev od šupljeg stabla koja je služila da usmeri vodu k ničnom točku. Od većeg broja vodenica na rečici Cernici da ostalo samo nekoliko. Mesto ima motel, crkvu Svete Tr izgrađenu 1937, osnovnu školu i Dom kulture. U Banji Badan ve 434 punoletna stanovnika, a prosečna starost iznosi 47 na. U.naselju ima 182 domaćinstva. Prema popisu iz 200 98 odsto stanovnika su Srbi. i
Molitve i rad
B anja Badanja se nalazi u podno-
entar za lečenje bolesti (zanos u Banji Badanji, na imanju Momira Petrovića od oko osam hektara, sa kućom i pomoćnim objektima, osnovala je NVO „Sveti velikomučenik Pantelejmon“, sa pravilima strogim kao u vojsci. Jedan od osnivača je protojerej SPC Vojislav Petrović. Svi ukućani imaju dnevna zaduženja. Jedni se brinu o životinjama, drugi rade u dvorištu, u kuhinji O ili na njivi. Dnevno sledovanje cigareta je 10 komada, koje St" kaznu oduzimaju i za najsitniji prestup. „00 OOM Korisnici centra pristižu dobrovoljno iz gradova Srbije, 0 saglasnost. porodice i mišljenje neuropsihijatra. Program!č” litacije počinje u sedam ujutro, molitvom i šetnjom do bn sle čega sleduje doručak i radna terapija. Posle ručka nasta! sa radnom terapijom, nakon čega su individualni i grupn! vori.