Borba, 20. 06. 2009., str. 44

44. Dorba B2 TURIZAM

Subota - nedelja, 20 - 21. jun 2009.

Zašto je livada perspektivnija od plaže

Odmor od mora

Syelska turistička organizacija 3rDIJI Je preporucila da razvija potencijale seoskog Iuriz}na |

BDRAN KOJIĆ te neretko - neodmorni. Čak i frustrirani: time što su goreli na suncu, noću slušali preglasnu muziku

~ iz neke diskoteke, ponovo dobili stotavam je najvažnijekadhoće- mačni virus,istrošili se na plaćanje Ulagamje ti Se da se odmorite? Dalisuto ·svegaisvačega,strepelidaim revseoslzi betoniranii asfaltirani putevi nosni lopovi ne obiju kola, apartturigzmi odsmeštajado vodeukojojćetese | man,ilidaih ne opelješe na plaži... a Kore kupati, ilipakočuvana priroda,le- | | Generalnisekretar Svetske turiCOLOR OASl SE ONNNOAR po podšišanatrava,sastazicomko- ~ stičke organizacije (STO) predvidobit celom. japodsećanaonukojomstesejoš deo je da će u svetu 2020. godine diyyaaštvin, kao dete uspinjalina neko brdo ili bitioko 1,6 milijardi turista, što je )rnoGNaĆ za Va planinu? Da lijeto vrućinaodko- više nego duplo u odnosu na 2004. OOU u po gua E je, osim u klimatizovanim prosto- | godinu, na primer. KOSI rima,nigdene možetedapobegne- Ištamislite,gdeće krenuti oni tumladih ma te, pačakneuspevatenidasena- ristikojiviše ne žele sve gore naveselo, m% može: spavate ili, pak, klima koja vam · dene frustracije? sinimo dz prijaidanjuinoću?Dalisuto“mi- | Krenuće,prema predviđanju iste a hašcO kaci risi' prženjaipohovanjasvegaisva- te STO,putevima turizma kojiima OE PC čegaili cvetni mirisilivadeišume? različitaimena, ajednu suštinu i boDalijetorazmišljanjeo-moralibaš · ju. Reč je o turizmu koji se može svaki put - stomačnim tegobama ~ zvatiizeleni,iruralni,ieko, ali mu vasivaše dece ili uživanje u svežoj ponajbolje pristaje pridev - seoski. domaćoj kuhinji? Svajcarci, Nemci, Austrijanci, Spa-

Prva opcija svakako karakteriše nci, Slovenci, Mađari, pa čaki naše sve užarenije morske destinacije,a bliže i dalje komšije Hrvati, Turci, druga - seoski ugođaj. Bugari, uveliko rade ne samo na

Već decenijama, ipak, stotine promocijionogašto u tom pogledu miliona ljudi svoj godišnji odmor mogu dapruže,negoina izgradnji provodenanačindasesanjegavra- preko potrebne infrastrukture.

A šta mi čekamo

Srbija se geografski nalazi naraskršću mnogih koridora i transverzala, sa Severa i Juga, sa istoka i Zapada,na tromeđi tri kontinenta. Srbija je Zapadu bliža nego većina atraktivnih ijoš uvek mirnijih destinacija na moru. Kroz Srbiju protiče Dunav, reka kojom bi prema našoj zemlji mogla poteći još veća reka turista željnih iskonskog mira i istinskog odmora.

“Klima u Srbiji je veoma povoljna, jer nije hladna kao na severu, zapadu i istoku Evrope, ali nije ni suviše topla, kao što je u primorju. Ima četiri godišnja doba i svako je interesantna sa turističkog stanovišta. Za seoski turizam najbolji je period od početka listanja pa do opadanja lišća. Zatim, reljef Srbije je raznolik: ima planina, brda, dolina, ravnica, kanjona, klisura, reka,jezera, poto- da, brda, dolina, preko potočića, raznovrsna i živopisna, naši obi- Obradovići, a Milo Obradović važi

=

ka, izvora... Biljni svetje, takođe, krozšumarke,voćnjakeivinograde. · čaji zanimljivi” kaže Bajagić. zajednog od najaktivnijih članova veoma raznolika dominirajušu- „ŽZatim,tujeimogućnost akti- Valjevci to već rade Udruženja domaćina Valjevo (u me, voćnjaci, vinogradi, pašnjaci, vnog odmaranja kroz učestvo- Tradicionalna manifestacija“Le- pogledu razvoja seoskog turizma)

livade”, kaže Branislav Bajagić, vanje u seoskim poslovima,kao · kovitim stazama valjevskih planina” Onošto je posebno zanimljivo, jeturizmologijedan od najvećihbo- što su onijednostavniji- saku- deloje Udruženja domaćina Valje- · ste simbioza promocije seoskog turaca za brz razvoj ove turističke pljanje šumskih plodova, leko- vo.Ove godine održana je6.juna, ·rizmasanarodnom tradicijom u pr ponude kod nas. vitih trava, branje voća, čuvanje devetiput,ponovouseluPodbuko- ·menilekovitog bilja. Ovde je rečjeo

Nije nevažno ni to štomiimamo · domaćih životinja, gajenje cve- vi,udaljenom svega dvadesetakki- manifestacijikoja nosiime “Lekovišta da ponudimoi u pogledu isto- ća,uređivanje žive ograde, alii lometaraodValjeva,desetakodDi- · tim stazamavaljevskih planina”,akorijskihspomenikaispomenikaku- pripremanje zimnice,raduba- včibara.Podbukovisuu podnožju ~ jaokupljaljubitelje prirode,lekovitog lture: Lepenski vir, Vinču, starorim- šti, pečenje rakije, mlevenje ži- Divčibara. Domaćini su bili opet ijestivog šumskog biljaiplodova.

ske gradove, pa manastire Studeni- ta,pletenje, tkanje, vezenje, he- dti o

cu,Sopoćane, Žiču, ostatkesrednjo- | klanje, pčelarstvo, košenje, saku- | O rad

vekovnih gradova... pljanje sena. Potom,sutuijaha- | Št > = Privlačnost folklora nje i planinarenje. Bi 0 Imo76 Da InoTru • moZe Suština seoskogturizmainjego- | Turistima bi mogle biti zanimlji- i |

vogpotencijala, osim čistogvazdu- · veiposete vašarima, starim zana- l Da SG U

jućih pejzažajesuinekevrlovažne · ma, pposelima, svadbama, folklor- turizma, pored specifičnih, mogu organizovati sve one stvari koje se tiču ljudi kojima je | nim priredbama. aktivnosti kojih ima i na moru: tenis, mali fudbal, košaugroženo zdravlje. Nijedan pro- “Naš folklor izaziva divljenje rka, odbojka, plivanje u bazenima, ali i golf, vožnja sportskim gram ozdravljenja nije dovoljno · kod svih koji ga vide, a naši ansa- avionima, balonima, zmajevima, paraglajderima, obilazak ozbiljan, ako ne preporučuješetnje, | mblise redovno vraćaju sa svet- | istorijskih znamenitosti, poseta sportskim događajima.

Anemazdravijihšetnjinegoonihpo skih turnejaitakmičenjasnajve- |_ čistom vazduhu,ikroz zeleniloliva- | ćim priznanjima. Naša nošnja je

ha,bolje klime,većegmiraiumiru- tliama,slkarimaivajarima naivci- TT urizmolog Branislav Bajagić kaže da se u okviru seoskog