Bosanska vila
Бр. 4
1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.
Стр. 17
доста лијепих радова. Од срца му желимо да процвјета и напредује како сам замишља, а то ће моћи ако га својски помогнемо. Срећан му почетак да Бог да! |
Забава за невољнике у Херцеговини. Занатлијска српска омладина у Мостару одржала је 22. децембра забаву за пострадале Херцеговце због сеобе. Добровољне прилоге прима Томо Ј. Капшковић.
Важно за српска пјевачка друштва, Господин Ристо Мисита, ерпеки учитељ у Д. Тувли и хоровођа тамошњег српеког пјевачког друштва штампао је спшсак композиција, које он има. У списку видимо 220 пјесама. Од њих је 109 удешено за мјешовити, а 111 за мушки збор. Свако српско пјевачко друштво може замолшти тај списак п затражити оне пјесме које оно нема. Тако треба свако друштво да има списак својих композиција пи да их шаље у замјену томе хоровођи и осталим српским друштвима. Тако ће еваки лако доћи до оних пјесама, којих нема.
Молба пјевачким друштвима. »Биоградско пјевачко друштво молиш сва остала српска пјевачка друштва по свима српским крајевима, да изволе јавити томе друштву дан и годину свога оснивања. Адреса је: Биоград, Краља Милина улица 45.
Реформе у Црној Гори. На св. оца Николу, црногорски кнез потписао је судске и административне реформе. Тај дан и прогласио је све то, уз подужи свечан говор. На скупу су били, осим јуначких Црногораца, руски, српски п бугарски посланик. Ту је основни државни закон о црногорској влади и државном савјету и основни државни закон о судској
власти. (ве су те новине врло важне за унапређење.
славне и јуначке Црне Горе.
Седамдесетогодишњица. Новембра 24. навршио је наш дични Змај-пјесник 70 година живота. Српски листови препоручиваше да се прослави тај дан. »Орпске Новости« (54. бр.) предлажу да се за успомену тога дана оснује фонд, за вјечни излазак Чика Јовиног »Невена«. Тај лијепи предлог прихватиће ваља да сва српска штампа, а уз њу и сав српски народ. Ми се потпуно слажемо стиме и молимо све имућне Србе да приложе на ту цијељ по коју свотицу, а родитеље молимо да се претплаћују на »Невен« за своју дјецу.
Чешки лист ћирилицом. Велики чешки родољуб, новинар и најватренији поборник словенске мисли у Чешкој, продро је п нашао људи, који ће основати нов чешки лист — који ће излазити на чешком језику, али ћирилицом. Зваће се »двести«, а: почеће излазити у Прагу од нове године. Тај ће лист ширити ћирилицу као словенско писмо и проповиједати св. православље као словенску вјеру. Срећан му почетак п најљешши успјех од срца желимо!
Конгрес словенских новинара. Чешки новинари, на предлог свога друга Јосифа Холечека, закључили су да конгрес словенских новинара у Аустро-Угарској буде ове године у Шлаену 1. и 2. јула по новом календару. |
Српкиња у свенаучишту. У пештанском свенаучишту свршила је филозофски факултет, с одликом, гђица Аница Брашованова, кћи вршачког учитеља Николе Брашованова. То је прва Српкиња у томе свенаучишту, па је освјетљала свој српски образ како ваља. Кивила!
Лаза Костић о Змају. У Сомбору (штампарија Ф. Битермана и сина) изашла је нова књига дра
Лазе Костића. Натпис јој је: » 0 Јовану Јовановићу Змају, његову пјевању, мишљењу, писању и његову добу«. То је Костић написао према свом говору у Матици Српској. Књига је повелика и обликом и обимом, јер има 458 стр. Све писање о Змају подијељено је у 4 одјељка: Цјеванија, Друга пјеванија, (нохватице, Девесиље. (Ово све забиљежисмо по »Колу«, јер књигу не добисмо.
__Стогодишњица музеума. Маџарски народ трославио је 14. новембра значајну културну прославу. Тај дан била је стогодишњица оснивања народног мувеума. Њега је основао Фрањо Сечењи. Маџарски музвеум стоји на врло високом ступњу развитка, тако да Маџарима служи на част и понос.
Пелагићев Народни учитељ. У Биограду се створио одбор за издавање дјела покојног Васе Пелагића. У одбору су: др. Јован Скерлић, Милан Радивојевић п др. Као прву и најглавнију књигу издаће одбор пето прерађено и умножено издање Пелагићева: Ошварног народног учитеља, са преко 200 слика, које је припремио покојни Пелагић. Још се налази његов предговор овоме издању. Одбор, уједно, оштро напада браћу Поповиће у Новом Саду, који су без ичијег знања и одобрења прештампали то дјело по четвртом издању, давши му натпис: Велики ствајтн народни домаћи учишељ Одбор назива то књижевном
крађом и моли народ да не купује те покварене и
накарађене књиге, док не изађе овај нови Домаћи учитељ, који је из основа прерађен, поправљен и два пута умножен.
Скуп слависта у Петрограду. Одјељак за руски језик и словенство царске академије наука у Петрограду ријешио је држање свесловенског скупа научара словенске филологије у септембру 1908. тод. Изабран је пи одбор за израду програма. Сјем измјене мисли 0 многим важним и спорним пштањима из словенске филологије изродиће се читав низ пројеката за издавање систематских радова из Словенства, као што је научна библиографија славистике, енциклопедија словенске филологије, подробна етнографска и лингвинистичка карта словенског племена, правила и програм рада скупљања и записивања народног говора ш т. д: А поврх тога расправљаће се пштања о организацији словенских семинара, библиотека, музеја и т."т.
Важан предлог. У Крагујевцу, у Србији излази врло лијеп педагошки лист »Просвјета«. Око тога листа окупило се неколико способних учитеља, који ће, чини нам се, брзо дитнути свој лист на таку висину, да ће бити орган свега српског учитељства из свију српских земаља и крајева. А да би се то постигло и да би се школска настава изједначила, уредништво је изнијело у првом броју од ове године један врло користан и важан предлог, коме успијех за цјелокупну српску основну школску наставу не можемо догледати. Они предлажу да со ове школске године о распусту закаже у Биограду сзесртски учи: тељски конгрес, на који би се искупили српски учитељи из свију српских крајева, па се братски разговорили 0 српској школи, њеној настави и свему ономе што смета и унапређује ову прву и највећу светињу Србинову. Ту би било говора и претресања и о биједном стању српских учитеља и о свему другом што спада у дјелокруг тога учптељскога конгреса. Ми овај предлог доносимо са особитим задовољством, честитајући уредништву »Просвјете« на иницијативи. Само га молимо да не клоне под