Bosanska vila

Стр. 18

1903. БОСАНСКА ВИЛА. 1908.

Бр. 1.

тешкоћама око извођења ове лијепе замисли, за коју ће му бити благодарно, не само све српско учитељство, него и цио српски народ.

Бугарски гости у Биограду-- Словенски клуб у Биограду приредио је друго своје забавно вече, на коме су били и гости из кнежевине Бугарске. Прво је дават концерат на коме је пјевало Биоградско пјевачко друштво, а судјеловале су три умјетнице из Бугарске. Декламовала је гђа Р. Попова, чланица бу= гарског народног позоршшта и одиграла је једну монолог сцијену; гђица Каћа Стојанова пјевала је бугарске и српске народне пјесме, а гђица Неда Фти= чева свирала на вијолини. У част гостију држао је јавно предавање др. А. Белић » Поглед на данашње културно политичке прилике у Словена«. Ва тим је у хотел Империјалу приређен банкет. Ту су чланови Слов. клуба заславили заједно са гостима, Здравица је било више пи врло значајних, а све се еводе на српско-бугарско _ браство. Здравио је Ђока Симић, Гига. Гершић, Бопчев, Бран Нушић, Георгијев и др. Семенов. Особито је важна била здравица г. Бопчева, уредника »Бугарске Збирке«. Он је одушевљено прихватио браство, алш истиче да ће само онда бити јако, ако се оба владара: српски и бугарски зоратиме. || то ће бити ако Бог да.

Српске музикалије Од српске књижарнице Браће М. Поповића, из Новог Сада, примили смо с благодарношћу ове српске музвикалије: Сутска. четвоука, кадрил, за гласовир у двије руке, са текстом и пјесмама: Паде листак дрењине, И око ш чело, Сабљо моја димишћијо, Шет'о сам се горе, доле, Ах, престанте невине, Берте цвеће. Девојка се у Дреновцу купа, Опа, цупа драгана, (0, девојко швалерово цвеће, Лепа Маца коло води, Дика плава, Јарко сунце оскочило, Еј, паде иње на воће, на цвеће, Бербери су први људи. У другој свесци има: Шеснаест позо“ ришниг тјесама за пјевање. уз гласовирску пратњу. Ево их: 1. Ајте ћаја врућих, 2. Сав би празан био свет, 8. Сјајна звезда сијала, #. Идем шором, зелени се трава, 5. Гине, вене срце у меншка, 6. Лепо ти је у нашему Срему, 7. Да си хваљен, да си слављен, 8. Еј. паде шње на воће, на цвеће, 9. Хајдемо браћо храбрено, 10. Спавај ми чедо, 11. Игра коло на двадесет ш два, 12. Док је нама Милоша јунака, 18 Велх ајн рајзен, страшно то је, 14. Берберин сам, мајстор прави, 15. Ходи, душо! 16. /Аито носи младо момче Станко. Цијена је првој свесци 2 кр. а другој 8 круне.

Легат Мите Вујковића. Професор Мита Вујковић, чију смо читулу донијели у прошлој години оставио је пза себе легат. Он је послао 2000 круна доњотувланској српској општини, да се уреди фонд Мите Вујковића и сестре му Драге. Из њега да се даје сваке године по 200 круна као мираз једној стромашној дјевојци, која се уда за занатлију, трговца пили земљодјелца, а хоће стално живљети у Тувли. Покојник је оставио то српској општини у Д. Тузли, што је ту први пут постављен за наставника српске школе. Нека му је вјечан спомен међу нама!

Илустрована српска историја. Добили смо шесту свеску ове историје српскога народа, што је пздаје Коста Мандровић у Бечу, Ш./8. Кезапегз аге 41. У њој су слике: Кнежева вечера на Видов дан 1389. краљ Вукашин Мрњачевић, Опасивање кнеза Лазара, Црква Лазарица у Крушевцу, Раваница манастир у Србији, Краљевић Марко, Зидине двора Краљевића Марка код Врање, Косово поље е ријеком Ситницом,

Милош Обилић. 'Текет је по једној старој петоријт, изданој у Србији, па велика штета што није прера= ђен и доћеран по новијим изворима најбољих српских историчара. Иначе је издање лијепо, а слике врло добре. |

Словоливница у Прагу. Наша драга браћа Чеси у свему лијепо напредују. Гдје год виде да ће бити успјеха и да је за чешки народ корисно, они се удруже и оснивају заједничка подузећа. Сад су се тако удружили и основали у Шрагу друштво за словоливницу. Зове се: Чешка акциона сполечност в Празе Слеварна писем«. Тиме хоће да стану на пут разним њемачким словоливницама, Тако раде браћа Чеси, а ми Србиг

Једна руковет из Вукове преписке Овако се зове читав низ разних писама из преписке чувеног оца српске књите Вука Караџића. Та писма приошћује и објашњује у »Срђу« Валтазар Богишић, Ово су врло важна пиема и од важних лица као: Сима Милутиновића, В. Герхарда, П. фон Гетце, Шафарика, Јеврема Обреновића, Копштара, Мушицког, владике Рада, П. П, Дубровскога, Пл. Атанацковића и др. Ту су и ппема Вукова равним великим људима.

Одликовање. Велики и моћни руски цар Никола П. одликовао је српског краља Александра што му је првоме послао свога првога министа грофа Ламсдорфа, да се с њим договори о пословима у Старој Србији и Маћедонији. Том приликом гроф Ламедорф донио је краљу и друго високо одликовање орден св. Андрије 1. степена. Нека је срећна ова. чврста веза словенских држава и лијепа пажња српскога народа на највишем мјесту у Русији.

Нове српске слике, Српска штампарија у Загребу падала је лањске године двије слике за зид п то: Хајдук Вељко и Бирчанин Илија. Сада је пздала још двије таке, историјске слике: »Рајић на свом топу, на Љубићу 1815.« и »Јуначка смрт вој= воде Трипка Симова Џаковића (из херцеговачког устанка). Листови доносе да су све те слике лијепе и препоручују их за српске домове, али ми не добисмо ни једне.

Тражи издавача за српске нар пјесме, Српски гуслар и пјевач Вид Жуњић шма лијепу збирку српских народних пјесама, писппеаних у 190 табака и 24.242 стиха. Највећа је пјесма Бановић Секула (2900 стихова), а веле да је љепша од Бановић Стра= хиње, готово најљешше српске народне пјесме. Скупљач моли да му се јави онај, који би хтио издати те пјесме. Адреса је: Вид Жуњић Биоград, Босанска пуан јој

___Преустројство друштва Друштво Старосрбијанаца и Маћедонаца у Биограду претрпило је неке измјене. Сада је пресједник друштва генерал Јован Драга= шевић, познати српски пјесник п књижевник. Орган друштва биће нов српски лист, који ће се покренути од нове године п звађе се »Сриска Мисао«. Уредник ће му бити Војислав В. Рашић,

Српске приче из народа. Јован Костић, оберкелнер, мајстор зидарски п црквени појац у Биограду, Даничића ул. бр. 2. позива на претплату на своју кеиту српских прича ша народа. Те приче излазиле су за седам година у- >Врачу Џогађачу« пи другим шалљивим листовима, а има их око деведесет. У њима се претресају сви сталежи; од чобана до цара. У књизи ће бити п слика писца. Цијена круна или динар.