Bosanska vila
ПЦ
| А И ма! А и
ЗА МУ а У
ЕЦ
АУ4 ЈА || | | УУ
ОУ ЧАВА а Уни
у МЕ
пи ДЋ СОМА
А
(ВАШЕ
год. ХУШ
сарајевску реалку и свршио два разреда с најљен-=
Број РЕЕ 2!. 43 САРАЈЕВО. 30. новембра 1903. фе Мићо Б. Авдаловић златарски мајстор. х | у 5 вај вриједни и даровити син српске Босне (5
родио се у Сарајеву на Макивије 1. августа
1861. године. Отац му Божо, доселио се из
(0) Загорја најприје у Фочу, гдје је изучио туфек-
~ џински (пушкарски) занат, па онда је прешао у Сарајево, око 1846.
шим успјехом.
Пошто сврши школу, даде га мати на занат кундурџинеки (ципеларски). Занат је учио и изучио код Ристе Косановића, брата покојног митрополита
Саве Косановића. Свршивти
У Сарајеву отвори дућан на пола са кујунџијом Савом Поробићем и радио је као пушкар све до доласка Омерпаше у Сарајево. Уводећи реформе у Босни, Омер-паша одмах је почео купити оружје од народа. Тако пропаде и пушкарска радња Мићина оца, У такој неприлици замоли он једнога. свога пријатеља, Мусломана, да му помогне изићи баш пред самога везпра. Овај учини све што се могло птако Омер-паша допусти му да ради о кујунџилуку, како није имао тестира, па му еснаф није дао отворити дућана. Он се два пута женио. Са другом женом, Јованком Чочићевом,
занат, радио је као калфа седам година и неколико мјесеци, али слабо је. ко-
ристи од тога имао. Видећи да нема среће у ципеларском занату, напусти га, па прионе за кујунџилук, који му је врло лијепо ишао од руке. И нешто од брата, а нешто и сам од себе, као самоук, тако лијепо изучи тај занат, да је брво постао мајстор и отворио радњу сам за се. Мало по мало, нова радња Мићина шшла је све напријед, тако, да је у најновије доба имао два дућана, а још уз то и мјењачницу. У двадесет трећој години оженио се од куће Вучуревића, са честитом дје-
изродио је седмеро дјеце, три сина и четири шћери.
- Мићо је рано остао сироче. Истом је навршио осам година кад му је отац умро. Тада га мати даде у српску основну школу, коју је свршио се одличним успјехом. Послије тога прешао је у српску,
| војком Маром, са којом је
родио само једну кћер. Како је покојни Мићо био вјешт и окретан, а у занату печен, пошао му је рад, да не може бити боље. (О дана на дан он је све више ширио радњу и добијао нових муштерија. А како је чешће путовао