Bosanska vila
Стр. 360
1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.
Бр. 19. и 20.
РАСПИС БАГРАДЕ.
Матица Српска расписује ив вадужбинг Јована Наке В. СМиклушког ва год. 1904. ове награде и тражи да се ва њих напишу :
1. Дела:
1. Роман, драма, шаљива игра, приповетка, новела из српског живота. Награда 100 до 1000 круна. — Рок Петровдан 1904.
ИП. Саставци ва Летопис или књиге Матице Српске;
1. Студија, монографија или расправа из српске историје,
2. Студија или расправа из српске књижевности.
3. Географска или етнографска расправа о српским вемљама.
4. Поучни путописи по српским крајевима и земљама
5. Студија или расправа о музичкој уметности у Срба.
6. Преводи признатих и класичних дела.
Награда је за сваки такав саставак или превод 50—80 круна по штампану табаку, према вредности дела.
Дела на расписану награду не могу писци шиљати под својим именом, него тр: за да их овначе натписом или внаком. Име, превиме, положај . место становања морају писци у засебном и обележити га оним истим
писму написати, писмо запечатити
внаком или натписом, соји је с поља на самом делу.
Само ће се она "исма отворити, на којима је исти натпис или знак, који је и на награђевим делима. Остала ће се писма уништити.
Рукописи се не враћају.
Награда се издаје онда, кад писац поднесе дело наштампано или ако пристане, да му се, ув уговор, дело штампа у издањима Матичиним. У првом случају мора писац дело издати за годину дана и Матици подвети 25 комада.
Саставке ва Летопис могу писци, после публиковања у Летопису, о свом трошку прештампати или одштампати посебице.
Шрема количини преосталог новца наградиће Матица. Српска и већ штампава приповната дела, као год што бе прими = по вредности наградити саставке и дела мимо расписана награде, остављајући писцима на вољу, да могу слободно бирати предмет.
из Шлавне Скупштине Матице Српске у Новом (Саду,
97. августа (9. септембра) 1908.
Председник Матице Српске: А. Хаџић, е. р. Др. Милан Савић с. р.
секретар.
ЈАВНА БЛАХОДАРНОСТ.
Шатписана ошттина, прожмана осјећајем дубоке благодарности, сматра за своју свету и угодну дужност, да св и овим путем одужи блаженој сјени своје племените добротворке, блаженопочивше Маре удове Јована Јовановића, која још ва свога живота тестаментално вавјешта овој општини већину својих непокретности, које репревентирају вриједност до 29.000 круна.
Што се ова жеља покојничина могла „извршити, припада
достојна благодарност и њеним нашљедницима,-који се у корист
наших српских светиња добровољно одрекоше свога наттљедства, ма да су на основу нашљедног закона вољу покојничину у неколико прекратити могли; а то су покојничин брат г. Џавле Отокановић, за тим г. Лаво Р. Јовановић, предсједник ове српске општине као и гђа Госпа удата М. Михајловић, ћерка врле покојнице. Општина, уписујући покојницу као највећу своју добротворку у књигу својих завјештача, кличе јој: „Слава ти врла наша добротворко! Мир и покој твојој племенитој српској душа!“ А њезиним нашљедницима, који се у прилог ове општине и овдашњег српског пјевачког друштва одрекоше баштине, најтоплије захваљује и овијем путем, са жељом, да их превишњи изобилно награди за њихово пожртвовање и племенито српско осјећање. Из Ш!-ће редовне сједнице српске православне црквеношколске општине држане у Д. Тузли 15. септембра 1908. год. Перовођа: | Ристо Мисита,
Нредеједник:
у. 8. Јово Р. Ђукић потпредејеник.
Исправак. У 15. и 16 броју донијели смо читулу попа Миладина Глушца и рекли да је умро у Јајцу, а требало је да стоји у Слатини. У Јајцу има поп Малан Глушац, који је јоп жив и здрав, а онај се звао само Миладин, Тако исто исправљамо биљешку у томв броју, да јег. Јован Рогановић, наставник у Житомиру (Русија) одликован орденом св. Саве Ш. ст. а не ТУ, како тамо стоји.
ЧИТАОЦИМА.
Четврта четврт већ је настала, а ми нијесмо примили ни половину овогодишње претплате. Много их има који нам дугују читаву ову годину, нарочито у Србији. За то смо послали нарочитог повјереника. г. Светозара Васиљевића, трговца из Доње Тузле, да сакупи овогодштињу зересију по Србијњ. та молимо свакога, да му положи претплату. Ко нема свију бројева, нека јави њему или нама картом, па ће му се накнадшти. Сада прештампавамо првих седам бројева, па ћемо моћи подмирити свакога, коме не посласмо све бројеве, а имамо п за оне, који се наново претплате. Ко не буде дао сада нашем повјеренику, може послати поштом на његову адресу: Светозар Васиљевић, Биоград, Светогорска ул. 62. Такође молимо ш све друге претплатнике да похите са. претплатом, јер ми овамо муку мучимо пи мјеницама плаћамо, а штампарија је навикла да јој се сваки број одмах плати, јер тако раде сви други листови, који се код ње штампају, само јадна »Вила« животарећи једино од претплате, не може то да учини. Да су претилатници тачни и уредни, тако би могло бити п код ње, па онда не. оп ни један број задоцнио, него би се радило све на вријеме Поново молимо све претплатнике да намире дугове, ако су ради да »Босанска Вила« и даље постоји. Вересија је убила толике српске листове, па је се и ми бојимо.
НП Ц _____ и
САДРЖАЈ : Пјесме: Одаљен, од Бор. Л. Ценића. — Што ти је, од Чедомиља. — Јериј постеље, од Ст. М Луковића. — „ћељи, од
Јакова Шантића. — Притовијеатнке: Белка, слика из сеоског живота, од Јанка М. Веселино-вића. — На гробљу, од Данице Бандић.
— Споразумјели се, од ЕЛотепсе Мошсотет. ( енгеског превела Митра Морачина. — Сесттра, ол И. И. Митропољског. С руског
превео Јован Л. Срећковић — Џезмија, историјска прича од Намик Кемала. С турскога преводи Алекса Ј. Поповић. — Поука:
Др. Јован Пачу (са сликом). — Доситије Обрадовић, од Нетра Деспотовића — Афоризми, од О. — Срп. нар. умошворине: Сутске народне женске пјесме. — Сиротица постала оарица, забаљ Л И — Листа. –
„Босанска Вила“ излази у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 15. и 30. —- Цијена је за све крајеве на годину 3 круна, на по го-
дине 4 круне. Ђаца и учитељи добивају лист за 6 круна, У краљевини 10 дин сребра, или 8:50 дин у злату. За ђаке и учитеље
6 дин. сребра. Претплату је најбоље слати поштанским упулницама или српске банке у новчаном писму на уредништво. За Америку
цијена 2 долара. — Претплата и рукописи шаљу се на уредништво. — Неплађена се писма не примају. Писма из Србије марвирају се 25 пара дин., а дописнице из Аустро Угарске са 6 пот.
ВЛАНСИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ
си
Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.