Bosanska vila

Ц | |и“. 1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

| Стр. 368 |

_ ненакнадни губитак, ипак фирма добро ради, ужива

_јући онај лијепи глас и повјерење, које јој је стекао покојни Мићо, те се слободно може препоручити свакоме Србину у Босни и Херцеговини. А покојном

Мићи, чијом је смрћу и народ осјетио знатан губитак,

пожелимо сви рајско насеље, а међу нама вјечно

впомињаље. Бог да га прости и помилује!

~ вод то а Еф

пак · Мибареки Бајрам олсун!

ДМ] ибареки Бајрам олсун! ~=7> А, кувун! а, панум! Девети Бајрам, дертова пуно, Уз један уздах колико сузе.

Азијско сунце, стамболека круно,

К'емет те даде, кемет те узе...

Аман !

Мибареки Бајрам олсун!

А, кузун! а, џанум!

Веселе мале, турски сокаци,

Бубњеви, зурне, зил п дахире,

Ђулзаде игра, вије се звецка,

Кемане болно јечи, премире,.. Аман !

Мибареки Бајрам олсун! А, кузун ! а, џанум! Исто ко онда... Јок, исто није:

Где беше џенет, туна је пако.

Мени је тешко, оф, тешко, тешко ! А теби, ханум > Је ли ти лаког...

Аман !

Јелена.

пса а за Стари нежења.

| Сунце је већ просијавало и кроз завесе, а (005) Милутин Симоновић, капетан у миру, још зе КЕ је спавао. је“ Муве су зујале по соби и слетале му сваки час на лице и руке.

- Он је дисао јако. На лицу му се видела тромост.

На једном се у близини зачу лупа и ош-

где се дере на некога. Он

је)

зловољно диже главу, и једва отвори очне капке. Слушао је неко време, па онда се преврну на другу

страну мрмљајући: »Шроклети ђаволи, увек се сваБају!“ Очи му се саме затворшше.

тар женски глас,

Није хтео ни о чем мислити, само да би опет заспао. Но као за инат баш сада су му долазиле свакојаке мисли на памет. Поче бројити, али ни то не помаже.

„Ето тако ми увек покваре сан, ђаволи једни! У рану вору почну се свађати, па све до мрака. Поред оног јадног мужа, немам ни ја мира од те аспиде.« Једна мува стаде зујати и облетати око њега, па му прекиде мисли. Он притаји дах, па је поче вребати. Кад је ухвати, задовољно је равмеља међ' прстима, па настави мислити: „Шта бих ј% Боже мој, радио, да имам таку женуг Но! Не би могао мирно спавати ни ноћу, а камо ли у јутру.. Алп, ове муве што су досадне, и оне миш не даду

= Скица. —

спавати... да, мораћу купити лепка... На пољу је лепо... лепо... отићи ћу данас мало у парк... да...« Мисли су бивале све ређе, нејасније, док није сасвим заспао. Муве су сада постале још досадније, те га пробудише. Скањујући се, диже покривач, па онда

седе у кревету. Мало после устаде и поче се облачити. _

» Јецо..0.. донесите воду,« викну он.

Уђе старица п донесе му воду.

»А. јесте ли скували кафу, а =«

»Па нису ми господин још дали,

»До ђавола, сасвим сам заборавио!“

Убриса руке, које је већ замочио у воду, па заграби неколико зрна пржене кафе и даде јој. Старица узе, зави у парче артије, метну у џеп, па поче спремати по соби.

(Он се раскорачио код умиваоника, пад којим је висило огледало. У њему је гледао шта баба ради.

Чекао је да стара оде, а она све нешто шуња. по соби. Горња усна му задрхта и он се продера:

»Шта тражите, што не идете кувати кафу, ар“

Говорећи то, није се ни окренуо, него је у огледало

говорио. »0, ја заборавила,« па стресајући се, као псето када се викне на њега, изађе на поље. »Скот женски, ни од ње немам мира. Заборавила кафу скувати... да... заборавила... Та знам ја да све то на мене чека,«

( 4