Bosanska vila

Отр. 14

непосредној близини манастира диже се с југоистока брдо Очитријанско или Ћелије:) а са сјевероисточне стране Очијевско брдо или огледало, Вриједно је

споменути у близини манастира још и планину За-

горје (са траговима калуђерске насеобине), за тим Војводино и Орељево брдо. Те су планине у главном кршевите, али и подоста обрасле ситном, а понегдје и високом шумом.

Манастир је на саставцима ријеке Уне и Унца. Уна протјече крај манастира на 500 корачаја са западне, а Унац на 50 корачаја са источне стране, те се за 1000 корачаја испод манастира салијева Унад у Уну. Протјечући стјеновитим крајем, који је и иначе пун горске романтике, образује ријека Уна у манастирској близини неколико лијепих водопада, а у томе крају имаде и много пећина, од којих је једна особито занимљива, пуна капавадца (сиге) сваковреног облика, да »по изгледу« таке пећине скоро у читавој Босни нема. Ове те пећине гледаоце до крајности развесељавају. За то ову дивну околину »гости са свих страна посјећују, само да се науживају красне лрироде,« гдје су и »калуђери весело дане проводили наслађујући се ове дивне природе.«=) Обје су ријеке, данас преброђене мостом, како би манастиру био отворен саобраћај преко Унца за Петровац, а преко Уне за Куленфакуф и у Хрватску.

Одмах на западној страни преко Уне налази се село Мартин-брод, у коме је данас читава млинарска, насеобина (60 "кућа, скоро све самих млинова), чије име као да значи, да је у првашња времена био овдје превоз преко Уне. На 8300 корачаја од манастара према, југо-вападу налази се једна кула, за коју писци једнодушно веле, да је остатак старог града Рмња, који да је био главно мјесто племена, Лапачког-

Најзгоднији је данас прилав манастиру од Бихаћа, или Петровца, кроз Врточе на Куленвакуф. Туда су лијепе земаљске и поштанске цесте, а стиже се из Бихаћа у Куленвакуф за 8 сати, а из Петровца за 6 сати, и то све колима. Од Куленвакуфа до манастира опћинска је цеста од год. 1892. дугачка 11 км. Недалеко од манастира, на хрватској страни, налази се лијепа цеста што води на југ у варошицу Срб, па даље у Книн у Далмацији, а на сјевер у Лапац Заваље (спрам Бихаћа), па даље у Хрватску до Карловца. На јужни крај од Рмња води тешки јахачки пут преко Очигрија, Пвијетнића и Бобољусака, на Бастаје (Доњи Унац) па даље у Пећи и на Грахово, одакле има једна цеста за Лијевно а друга у Книн, Ма исток иде врлетан јахачки пут на село Стијењане за Бјелај (4 сата), а преко Малог Очијева за Џетровац (6 сати).

#) По овоме брду имаде доста зидина, за које народ вели, да су биле ћелије — станови калуђерски.

2) Из описа проте Билбије.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Из свега тога јасно се види, да је манастир подигнут на доста згодном мјесту, немало на садалшњој тромеђи босанској, далматинској и хрватској. Но биће да су се у римско доба, папи у средњем вијеку негдје у близини тога мастира укрштали важни шутови. Од ових путова један је полазећи од Спљета и Задра на Книн — у Граб и Грахово, гдје бијаху важније римске станице зала 1 5! гопаг) а онда даље (можда) Унцем и Уном везао Поуње и Посавље са Џриморјем, — а други опет полазећи из средње Босне на Кључи Петровац, пресијецао стару модрушку жупанију (Лика и Крбава) и доплрао у сењско приморје. Тако згодан положај тога мјеста и бијаше узроком, да је у онијем тешким и крвавим временима српског помицања испред Турака, манастир

"Рмањ био духовни расадник, одатле се раштрканом

православном свијету намицаху пастири по појединим крајевима Далмације, Хрватске п Славоније.

На ономе мјесту, гдје је споменута кула, стајао је прошлих времена град и варош Рмањ. То као да по Ил. Руварцу доказују мјеста из трију старих исправа о томе граду, које су писане глаголицом »в Рмни.« Прва је од 28. новембра 1448. са уводом: »Ми Драговола грабакњ-) рмашски и кнез стола

'лапачкога.« Друга је из год. 1451. и почиње: >Ми

Иваншнњ пети судац вароша рманскога.« Трећа, је од год. 1478. са уводом: »Ми Иванушњ Рачачевић порколабе) рмански и три судци стола лапачкога.“)

_И у повијести града Рибника и Цетина у Хр-

ватској спомиње се Рмањ неколико пута. Краљ Си-

гисмунд даде у залог кнезу Николи Франкопану градове: Бихаћ, Рипач, Рмањ, Чоку, Лапац, Книн, Врљику, Острвицу и Скрадин/) а то бијаше концем 14. вијека. Кћи пошљедњег кнеза цетинског, Иваниша, Нелипића, Катарина, која је била удата за Иваном Франкопаном, становала је око год 1436. са сином Јурјем »у граду Рмањи, на горњој Уни, по којем се шисалште кнегињом рмањском.« Приликом диобе племенског имања год. 1449. допаде овоме Јурју »трад Цетин, Рмањ са Лапцем, и Башки са Врбником на отоку Кркуз).

На хрватској страни истина нема данас у близини манастира. друго које мјесто са именом Рмањ, а котарска варошица Лапац удаљена је од њега на запад само 8 сата хода. По томе би се онда могло запста вјеровати, да се наведени цитати тичу нашега

5) Гласник музеја 1898. стр. 541. и 542 у чланку прог. Јелића. На Балиговој карти римских путова у западној Боени (Гласник 1891.) види се пруга Грахово — Унац— Петровац и огранак Петровац—Бјелај. Бан све Славоније, Микац, пашав г. 1826. проти Шнину (противу Книна. Ур.) заузе град Унац. (Ротјезћ, стр. 112.) Јамачно га је пут водио на Рмањ.

#) Граћак — сазбејац — управитељ града.

5) Порколаб — заповједник градске страже и тамнице.

6) Годишњица 1, стр. 259.

ђ Лопашић „Око Коре : Котапе“ стр. 284.

5) Лопашић, стр.-110.