Bosanska vila

Бр. 12. | |

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 228

развио је међу Србима и Хрватима најупорнију агитацију у прилог народне странке. Највећа општина у Далмацији, сињеска, са преко 40 хиљада душа бјеше у рукама коалиране бирокрације. Народним родољубима у Сињу бјеше тешко без Кулишића. Поручише му: »Дођи, цетаински витеже, да говориш народу«. Кулишић дође, пи поред највеће опасности, стаде пред народ и поче говорити. Успјех бјеше очевидан. Послије неколико дапа сињека крајипа славила је прву изборну побједу.

Босанско-херцеговачки устанак и рат за ослобођење пије затекао Кулиншћа у животу, ма да је вазда за тим чезнуо. Нема сумње, да би и он био у првим редовима усташким и да би његова сабља и тада била свијетла па мегдану.

Поради огромних заслуга Њег. Краљ, Величапство књаз Никола [ одликова Крсту Кулишића орденоме Данила |. за независност Црне Горе. Почасти

ради овај орден бјеше му послан по нарочитом одасланству са Цетиња у Врљику.

Умро је напрасном смрћу од лупања срца године 1874, а у 62. живота. Вршио је част посланичку и началничку све до своје смрти. Саучешће о емрти и спроводу бјеше онако, како га је покојник и заслужио. Породица покојникова, а тако и опитина бјеху почашћене једнодушном народном тугом и жаловањем. У Далмацији, а нарочито у Шибенику и цетинској крајини, још су у живој успомени дјела овога родољуба, којему на вјечиту успомену посвећујемо ове ретке. Док се год међу Србима буде цијенило јунаштво, родољубље и пожртвовање, име Крете Кулшшића, тог цетинског сокола, спомињаће се са највећом захвалношћу и поштовањем. Слава му и дуготрајна успомена у захвалном потомству.

ДЦ.

Младост — лудост. = Слика. = (Свршетак).

ође сутрадан, из сванућа, неиспаван, подбуо пи усплахирен.

— Шта је било — упштах га.

Он ми исприча све.

— Вог, па ти! Помагај господине, у великој невољи. Хуј! — Шта ти ја могу помоћи, кад опа неће

55 1 64) ЈУ ва тебе .)

~ Али он пе да пи поменути да опа. пеће. = Ко Зар опа Она је преварена, обманута, наведена, заведена, на силу отерана. Бићемо се из поштака. она је моја. Само да знаш шта она. вели... = Причао сп ми. Али, сто, она то сад вели и ономе што је за њега одбегла. -

= Није... То не може бити... Што коворђши тако.

Недељу дана доцније, пошто је девојка одвојенл од момка и пошто је пред влашћу изјавила да ипак хоће да пође за оног момка за кога је одбегла, оп дође да им стане на пут да се пе испитају.

— Ми-смо се заречили.. и по закону... пе може за другог отићи — доказује ми он.

== Све се то покварило, мој Којадипе.

= Ти, по закону... господит попо, не треба да их испиташ кад се она једном обећала... то јест мепи. Ти- можеш да кажеш њојзи овако: » Еј, пријо, писмо ми на вашару да трампљавамо момке и девојке ко кљусад.-. Ти си се обећала Којадину Радојичићу и сад за другог не можеш поћи«.

— Богме и да испштам и да венчам, како. она хоће.

— То по закону не може бити.

— Може баш по закону... и с пола венчања може она да окрене за другога.

(Он кипи, зноји се, врпољи се. Па накриви главу.

— Ја бих реко да си и ти мој непријатељ!

— Боже сачувај!

— Јеси и ти. Али, молим те ко Бога... дотера-

ћете ме да памет одскочи од мене.. и да преступим. Она мора бити моја! Ја га саветујем: Смири се. Проћи ће те то, Ти си паметан · човек.

А оп пе да проговорити; | — Ти можеш свему стати на пут. Друга је ствар ако нећеш и ако си мој непријатељ. А ако је то... опда.. знај.. ја ћу ти се осветити. Моја је кућа под плапинпом! = рече оп дрхтавим гласом и здими на врата. Е

Неколико дана доцније, кад се његова Стака венчала са својим избраником, он оде у Београд, у жандарме.

П.

Лани у лето, идући једног дана кроз парохију, седох да се одморим код чесме у Равноме Гају. Вода бије из чунпка јака као рука, пршти о камен и диже се роса у вис. Унаоколо шеворје, а доле ниже врзина и под њом ливаде. Хладовина, мирис, свежипа, тишина, не можеш да се одвојиш одатле.

Док се чу пеко доле у ливади. Ја се падвирих над врзишу, да видим ко је. Ливада покошена и с