Bosanska vila

Стр. 224 |

1904 БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Бр. (2.

једног краја сено ограбљено и навиљчано. () једном трну виси некакав гуњ, а уз навиљак прислоњене виле пи грабуље. У хладу, под једном крушком, “оде мараше се сељак гологлав, са знојавим леђима, а око _ њега скакуташе мушкарац од три, четири године, у кошуљици до чланака ш кратком вубунићу. Дете трчкара по откосима, саплиће се и грмачи му око врата. ја

— Што ме грлиш Р

— За то што си мој. | | а Шта сам ја теби“. | |

= Мој татица.

— Чик погоди како ми је име"

Ја, вала, знам. = Не знаш. ·

== Теби је, вала, = И још•

име мој татица.. Којадин. — Радојицић. Он се надорене М љупцима. = Снаго моја! Кућо, срећо, очи татине!

стеже га рукама и осу по-

Ја прескочих врвину и банух међу ЊИХ: — Дакле, ево ме после толико година. да се нађемо овде под планином. _ Којадин скочи и збуни се. Откад се нисмо ви-

дели пи проговорили!... мири се.

= Опрости ! Ја сво да се одморим, а. Војко узџагао ко свако дете. Иавопте сести!., |

Руковасмо се. Натера дете да ми приђе руци.

— Зар уме да пољуби у руку = — Уме, но како! Хе, шта он зна! Кад понешто

какав старкеља,. И чисто наб страх што. 'волико зна

проговори, ми се згледамо и вапрепастимо. Прича као ·

у. овим. годинама... = ђ - | | Ја седох, и хоћу да га дарном опет.

- о сеј, делијо, куда такод Е сргОседло си свога, хата, Хајирола, откле џанум У такуму сву од зпата о

Није л' богдо какав хабер: Ћемерлија да се паше; Кубурлије за пас мећу ти ИЛ коња јаше 2!

Запламље се у лицу увне-_

"Хеј, делијо!

Не носшш ли хабер какав Од Отамбола б'јела града, Од падише, од Султана... Како нам се он сад 1 ИЕ

— Дакле, као што видитп, дотпао сам под плада ми се осветиш.. ; Он обори очи, застиде се а промуца:

__ Опрости, оче! || Е

нину,

За тим пита ухвати "ме за руку и прититште устима: |

— _ Опрости. нисам био свој. - Е = То видиш сад, је лиг

знам чита ме велити. Али ја онда

— Видим. Млада човека носи ветар и он не шта чини. Колико сам пута помислио: да пе би шег попа, ја узех оног скитача, ону Стаку.. Бог шта би било од мене! М да сам узео њу, ја не имао... = мрдну главом на дете. — А волем га своју душу... Је л' де да га не бих имао =

Ја се осменух:

— Да богме да је тако. Ово ти је дете од ове

"жене.

(н се загледа у њега, зграби га испод пазуха,

5 Подиие у вис и 1 на сено.

У том дете повика:

— Нана! Ене нане! Нови ужину!

Овдо, покрај ливаде, иђаше млада, пуначка жена, ју плавој сукњи, равбрађена. Пера од белог усрадача

забацила иза врата, зажарила се у лицу, погла главу и корача брзо. У једној руци носи ручку с млеком,

а Арг ома придржава, пуну торбу о рамену.

= Саду здрављу да се видимо! = екочих ја и поздравих се.

= Седи! Одмори се! Имам кисела млека!

— Хвала! Ако останем могу те одати шта си

радио, па шта ће ти- рећи снага. =— налпалих се ја

и ухватих пут, Он оста. смејуби се. — Она она то све! Нема 1 под. Божијом О Мато — лудост, господине

Тадија, Н, Костић.

__Па какб је сва улема, - И све хоџе и хаџије, Редом моји сви ахбаби, | те старе путује Р

Стани мало, тако т' дина, Да с напледам златна рахта;.

_ Да ме жеља малко мине —

Сјећајућ' се“ старог вакта!..

Шаћир- „бег Караб еговић,