Bosanska vila

Бр 1124

1904 БОСАНСКА ВИЛА. 1904.

штампана је пјесма »Једна суза у спомен пјеснику Богдану Милановићу«, од А. М. Радичевића, коју је изазвала Богданова слика и биографија из 5. броја »Виле«. — За српског посланика у Паризу постављен је г. др. Милепко Р. Веснић. — Тривун Пајтић, кројачки помоћник у Пешти одликован је од маџарске владе диштломом ш сребреном медаљом за то што је 20 година поштено служио једнога мајстора. — Штам-

"парија Милана Петка Павловића у Вршцу тражи

способна уредника »Родољубу«. = Из Аустралије дошло је 14 Срба у руску војску, да се ооре противу Јапанаца. — Краљ Петар именован је од бугарског

кнеза Фердинанда за шефа 22. тракијског пука, —

Почетком нове тиколске године отвара се у Шапцу женска нижа гимназија. — Српски мипистар птросвјете г. БЊуба Давидовић позвао је нарочитим пш= смшма за спјев химне ове српске пјеснике: Лазу Костића, Милорада Митровића, Алекеу Шантића, Јосипа Береу, Драг. Ј. Илића, Милету Јакшића, Јову Одавића п Јову Дучића. — Американски »Орбин« у Питебургу јавља да се штампа тамо први енглескосрпеки рјечник. — У Цариграду је умро чувени тур= ски књижевлик, писац француско-турског ујечника Шемсудин Сали-беј. — У биоградеком краљевекосрпском позоришту одиграна су скоро три нова комада: Под облацима, од 5. Нушића: М.М. ШИ. од Мих. Сретеновића и Гуска, од Јов. Шротића. — Српеки нашљедник престола Ђорђе добио је из Париза поручених 20.000 медаља за ђаке основних школа. Великошколска омладина у Прагу покренула је свој орган, који се зове: »Часопис Чешке Великошколске Омладине«. — Српско пјевачко друштво »Вишњић« у Бос. Дубици приредило је забаву на Петров дан. — Крунисање сриског краља Шетра опће на Малу Госпојину у ћичи, а свечаности крунисања биће у Бпограду 1, 12. п 13. септембра. Приликом откривања Косовског споменика у Крушевцу одликовани су: Бока Јовановић, вајар, Драгутин Тодорић, началник округа крушевачког пи Јанко Отојановић, пре= сједник општине у Крушевцу. — На крунисање кра= љево доћи ће и синовац краљев кнез Божидар Карађорђевић, па ће се, као гост краљев, задржати подуже ш путовати по Србији. — На Видов дан свршене су Калимегданске свечаности у корист руских рањеника, које су дале чиста прихода 20.000 динара. — За свечаности приликом крунисања краљева чине се у Биограду велике припреме. Сама

_ општина даће за то 12000 динара. — На конгресу

југословенске омладине у Биограду !).—20. вептембра одржаће се три предавања. — Поново је расписан стјечај за српску народну химпу. Шрва је награда 1000 динара, друга 300, а трећа 200 дипара, Позваће се сви најбољи пјесници да се јаве па овај стјечај. = Српско пјевачко друштво » Србадија« из Бијељине било је о Петрову дне у Биограду, гдје је приредило

концерат. — На крунисање краља Џетра доћи ће један велики руски кнез са овећом свитом. = У

Сарајеву се скоро бавио српски шрвак из Боке Которске г. Шпиро Гојковић, који је одавде отишао за Биоград, па онда у Крушевац на откривање споменика. — Српска влада повратила је помоћ 10.000 дин. занатлијској школи дома сиротне дјеце у Биограду, те Бе се у њој примати ђаци и са стране. — Црна Гора отвара своје посланство у Биограду п за првог

посланика поставља г Андрију Џ. Вукотића. — У.

Параћину, у Србији изгорјела је фабрика чохе, сукна и гајтана (С. Минха и Спинова. Штета- је“ преко

Стр. 289

2.000.000. динара. — Српски композитор Петар Стојановић добио је од аустријског министарства пјосвјете 1000 круна награде за најбољу композицију. = Г. Андра Лукић, редитељ и члан српског повосадеског поворишта одликован је од Црне Горе Даниловим орденом ТУ. степена. — Чувени“ атлета Србин Џетар Зебић одржао је двије јуначке преставе у Сарајеву, па је отале отишао право па Цетшње.

ЧИТУЛА.

Јован "Ковачевић, У Дервенти је умро 20, јуна стари по-_

знати трговац, родољуб и дугогодишњи члан српске општине = Јован Ковачевић у 69 години живота свога. Ојутра дан сахрањен је свечано у српско-православно гробље, ув мпогобројну пратњу тамошњег грађанства (без равлике вјере Оплакује га супруга Мила, кћи Зорка. вет Милоје Здравковић, српски отицар и унук Стеван. Покојни Јован оставио је лијепих успомена, јер је цијелим својим животом ми радом гледао да што виша користи свом народу: Бог да га прости и помилује !

Петар Ђенић, У Бањој Луци умро је лицем на Видов дан тамошњи први члан српско-православне конвасторије прото Петар енић. Покојник се родио у Дервенти, богословске науке свршио је у Биограду. Као свештеник служио је на више мјеста у Босни,

и у тој служби провео је 23 године. У Сарајеву је био као.

учитељ српске школеи катихета државне препарандије неколико година. За врајеме срписко-турског рата био је међу српским добровољцима ваједно с Лавом Пупићем и Николом ЈосиповићемБијељином. Ив Сарајева отишао је у Бању Луку ва члана конзисторије, гдје је и умро у 50. години. Бо: да га прости и помилује! |

Јован Глушчевић. У Ужицу је умро 14. јуна стари српски јунак и борац, Јован Глушчевић, отац покојног Окице. Старина Јован Херцеговац је. Још као младић почео је ратовати у својој тужној отаџбини, Борио се у устанку Луке Вукаловића, а најжешћи и најкрвавији бој преживио је 1868. на Шаранцима. Ту је погинуо Јованов брат Мићо. Послије тога Јован се пресели у

__ Србију и настани у Ужицу. Био је у ратовима за ослобођење и

управљао је баталионом добровољаца. Бог да га прости и помилује

ДОВЕ КЊИГЕ И ДИстОВИ.

Лекарски извјештај за школску годину 1903.—1904, од дра Св. М. Марковића, Београд, штамшарија Д. Димитријевића 1904.

Извјештај о богословији Светога Саве — за школску год 1908.—1904. У Београду, штампарија Доситије Обрадовић 1904. Напријед су говори ректора архимандрита Карила и Стеве Веселиновића. Бака је било на крају године 174 итоу сва 4 разреда.

Сарајке, српске народне жанске пјесме. Ив збирке + Милана Бугариновића. Књига [. Издање Срба типограта града Сарајева. У Мостару, штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића 1904. Циајена 60 потура — 70 цара дин.

Лов на мираз, или како се криво заклео Душан М. Радовић-Коџобашић, уредник „Српског Вјесника“ у Мостару. Написао и овјеконјечио Вукан. Бехо Михић; Прештампавање је свакоме _ доввољено, У Вршцу, штампарија“ Милана Метка Мавловића 1904. Е

Споменица о стогодишњици устанка под Карађорђем. Приредило професорско друштво. Државно издање у 100.000 прамјерака _ Београд, штампано у државној штампарији краљевине Србије 1904. Цијена 50 пара.

Извј штај о српској вишој дјевојачкој школи у Сомбору. да ' школску годину 1908.—1904. Уредио Јован Благојевић, управитељ. У Сомбору, штампарија Владимира П. Бајића -1904.