Bosanska vila
Стр. 288
Видовдански. темати. дине награђен је Видовдански темат у великој школи биоградекој. Тема је била: о оско властелин= ство до краја 15. вијека«. Прву награду 00 динара добио је Милош Зечевић, награда није дата ни ове, ни прошле године. Тако ће до године бити награда 1000 дин. За то су узете двије теме: »Покушаји српских устаника да ослободе Босну и босанске интервенције у Србији 1804. =1809.« п »Оставе српске властеле | Дубровнику. од | "1889. па на даље 5
Матица Далматинска. Пе Поле одржата је у Задру главна годишња скупштина Матице Дала Превједник Доминис отворио је скупштину. Из извјештаја тајникова види се да је прошлој години шмала прихода 790488 круна, а толико и издатка. Непокретна имовина њена 78.727 41 круна, Па је изјавила жалост за двојицом врлих књижевника: ЈЕвгеном Кумпчаојм и
· Змај Јовановићем.
Друштво св. баве. Друга. скупшешна друштва. св. Саве одржата је у Биограду 20. маја. Била је спабо посијећена. На њој је изабрата нова друштвена. управа. У одбору су: Андра. Ђорђевић, пресједник; Милутин Марковић, подпресједник; Мих. Јовановић, први благајник; Дим. Јанковић, други благајник. Чланови одбора: др. Воја Велековић, | Пера Велимировић, Милутин Марковић и Мића Ивковић. Потоља: тројица нијесу. се примила те почасти.
Српски учитељи у- Сарајеву. Свршени ђаци“ учитељских школа у Алексинцу и Јагодини путују по српским земљама, да проуче школске прилике, пов=. _нају народ п виде лијепе српске крајеве. Са Цетиња - су крепули преко Дубровника пи Мостара, па дошшти у Сарајево 26. јун аједно са својим. професором ш познатим српским књижен _ хомиром Ђорђ ићем. Ту су преноћили и разглед све знаменитости, а отале кренули-пут Брода. Срби
Сарајлије лијепо су лочекали и етра тил ове ме
брпеске госте. Добро. нам "доши !
Студија о Змају, Филолошки одојек. кијевског
_ универаитет пра расписао је награду за најбољу студију 0 Змају. "Тема. је: Јован Јовановић · Змај и његов утицај у српској књижевности «. Награда. је златна медаља и 500 ПИ Рок је стјечају |. септембар о. г: -
Врач Погађач и даље излази. а Зорка Ј Пе "рођена Милетић јавља српскоме свијету, да неће престати »Врач Погађач«. Она бе га даље издавати, послије смрти евога честитога мужа. Ва то моли све“ пријатеље, сараднике и је чомогну и паран и претплатом. »Врач Погађач« _ излавиће као и до сада у истом правцу, облику 1
· садржини, те бе и на даље бити мио и равустован друг (свакога Србина: Ми га од своје. стране НАРОЕ лије препоручујемо!
- _ Србине на испуштај земљу 1 из шака. Седми кон _ грес врпеких вемљорадничких задруга, одржан 12. маја · 190%. године у Топуском, парекао је једнодушно ово: » Србине, не испушта) земље из шака, јер је свака гр уда
свака бразда, сваки тедаљ "сртеке земље, сваке игеуб- =
љена кућица, свако натуштавно Кућилитае ертеко, путо __Срби лакомислено из шака испуштају и етранцима продају — пепамјерни народни губитак, сигурна по непабјежна народна пропаст, највеће српско народно | издајство. (050 и само тако ПИ смо ми Срби
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Као сване, тако и ове го- многа српска села,
филовоф ТУ. год. Друга оставер Свршила се школска
· честити и напредни људи.
· да теку, „Матиша у -
износи ·
вриједним севником Г. Ти-
- Ист
- мјесец дана „пред смрт
претшлатнике » Врачеве« да родољуб и државник г. Света Симић,
_ кови ни. = У
Бр. 18.
српске ошштине, па и читаве српске крајеве, гдје се сада други шире и размећу, а још за коју годину ако се пренемо нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Срба икад и било.
"Шта ћемо и куда ћемо о ђацима кад школу година, па многи родитељи и учитељи мисле: куда ћемо са добрим ђацима, па којима се види да би могли временом бити Хвала Богу и за то нам је сада лакше него прије. Шаљимо их у свијет, гдје | има красних заната, да стеку у свијету шраве овјет= "ске вјештине, мудрости и разума, па да се послије у свој крај као углађени и умијешни људи врате, ша да лијепо живе и да своју породицу што боље помажу. У сваком нашем мјесту има угледних и имућних странаца, који су као шегрти у свијет на ванат отипши, послије као калфе нама дошли, па у нас и остали, па су сад виђене ш чувене газде.
- Зашто не би и наша ваљина, домаћа дјеца из малена
у свијет одлазила, па кад се као изучени људи у свој крај врате, нека онш = мјесто странаца — буду прави, угледни и имућни грађани. Наша »Просвјета « свакоме ће помоћи, ко се јави ва том о своме трошку послати га у Загреб.
СВАШТИВЕ, -
" Бђа Милета. . Миладиновић превела је више Вајевих | пјесама на њемачки. "Скоро је превела. пи предпошљедњу Змајеву песен зБожеје ш штампала је у “|| 5 · Загребачка српска. општина приредила је 18. јуна парастос Змају Јовану Јовановићу. — И лист. А || донио је | живота тљегора). а па је донио његову. ИЕ. ЊЕ: "меншци пи слику погреба Змајева. Друп тво = _ватеких књижевника приредило је 10 јуна поменсроском пјеснику Змају. Ма помену одржао је говор | хрватски књшневник Мирослав Харц. = Маџарски „аватар: Ојвас“доноси у 29. бр четири Зма- јеве пјесме преведене на маџарски. -= Све трошкове · око: Змај ева погреба сносе заједнички » Српска Књишжев= _ на Задруга“, > Матица Српска друштво „Раде. — На |
Змај је средио своју нореСве неважније ствари спалио је, а 300
споденцију. ј писама дао је своме куму, професору Шевићу, да их. лада послије његове смрти. — Српска општина, земрели задруга и сеоска касина у Кленку одјр= -жале су парастос Змају 18: јуна, = Ва српског кон=. "вула у Софији (Бугарска) постављен је. познати српски. - Краљевић Александај положио је испит и Па за каплара | у српској војци. — Краљица Наталија поклонила је _ половину јахте »Драга« бСпоградској општини - Свршени ђаци Алекспначке и "Јагодинеке учитељске _ штколе били су у аудијенцији | краља Петра у Биограду, а отале кренули на Цетиње. — У Паризу се приређује“ изложба дјеце, у којој мајке најљешше по
· нај напредније дјеце. добивају награде. = Руски кружок
у Прагу прославио је скоро- двадесетпетоподитштњицу опставка. — На међународном женском конгрбееу у Берлину држала је предавање | Туркшња Бен Харад у корист слободе турских жена. = Приликом краљева крунисања савваће се у Биопраду народна окуп- аштина, да ои ш она могла бити учасник у овој свет= _ Американском » Србину“, 115. ЕН