Bosanska vila
1905. Бослнбка | ВИЛА 1908. _ ______ Бр 15
15 и 16
___Бе Мог о Уб. (Срећковићево је перо нарочито грмјело у руској журнапистици по закључењу Санстефанскога мира, доказујући руској јавности штетност једностране.
бугарофилске политике тадањих руских пи оста на Балкану.
Покојни Панта бавио се и унутарњом политиком _
"Србије, узимајући у њој чешће и активнога учешћа.
Припадао је по својим политичким начелима либе- | "ралпој странци, која је и постала у Србији познатим Скупшлицни, по
догађајем 1859. на Свето Андрејској. _ тада прикупила у своје коло сву младу српоку инте-_ · погенцију, задахнуту народносним идејама и тежњама, _ да са радом на уједињењу (Српства упоредо, посте= "пено раде п на модерном преображају свога унутајр= "њега друштвено-политичкога живота. "Срећковић је бивао више година и народвим послаником. И својим _ говорима и радом у " Скушоитини он је само све јаче документирао свој национализам, свој патриотизам,
којима је био посветио цио свој рад, цио свој живот.
Мрзећи лаж, не знајући за притворство, увијек г искрен _
пи поштен, пок. И |. МИ и ПБ
а напада својих неваспитаних и лукавих -
политичких · противника. | то му ипак | ништа
у
сметало да стекне име најискренијега Србина ти најтоштенијега човјека, које је име преживјело покојног
_ Цанту и остало непаглађено у 1 тенерација, "које су га познавале.
Моторија великих и За од они: мужева српских,
кад буде за српски Шантеон спремала албум својих
слика, без сумње бе у први ред ставити слику покојнога Пантелије, истичући га међу његовим сународницима и савременицима не само као сртског историка, титевншеа, повинара, полилиичара,
_рочито као великог Орбина, меуморног борца, челимног
талариоту сртекога, који је )умио далеко гледати у будућност српску, на њој постојано радшти, и онда ву га као и Милојевића оглашавали неуки и кратковиди српски »вападошколци« за »шовинисту« и
- „утопиету«. Идеје Срећковићеве су најзад побиједиле.
Он је жив дочекао да чује и види како данашњи
_ савременици његови свијећом траже и од блата скоро јер је сву своју политику сводио само на те идеје, ·
лијепе: Милојевиће, Дучиће, НЕ Али њих више у Србији на жалост нема...
»Благо. томе ко довијек живи, имао се рашта
и О | =
Тим, 10) » Ускроу 1904. НЕ _ Рад. Агатоновић.
(том главом, кутећи, корачали. су. једно _ поред дру. тога а и једном и другом крупне.
хоризонта свести. : | : Е
(- обично. Месец се подигао. повисоко и џиновски. корача по недогледној. пучини. Ноћ мека, блага,
ЈЕ =
само тшто се _попод |
чело и отерује 1 мпели. Све тихо; - ује по који пут КНИН оитнога шљунка, ногу ове двојице. ________- : по Е
__ Ми Кемо једном поломити вратове по овим -
о Јаругама. – По онај већи и стаде пред јаругу.
- = - Хоћемо. какви смо слешци! = одврати _ мањи ш стаде до. друга. И јаруту- = = Што ли се _ · Зашто се не. оправља | офлља _________
_______- Гледај посла. . Срби | смо. _
_ _шити. ______ ит - немарност.. –___ - Наша општина. == Пасја; а не наша и : додаде: — Колико је сали 7 | | Већи извуче сат; намести га. на спрам : месечове светлости п 1980. | | ____
лаје то буале мој.
__ > дриа.
_ ДУШЕ А. Марковић, — ___ _ ___ _____
п замашне мисли _котрљале су се Прен) Кад ћемо стићи
Звезде ву света лао на. небу | · као о 5
ЈЕ п светла. Поветарац. парка, те ти расхлађује врело.
== Ама __ срамота ЈЕ почети па не довр-
: заносшти својим заблудама : __ Не знам! == простења већи малодушно.
_____ _ Пи не знаш; "ја не внам; па коће онда знати"!
1 ала. смо бедници.
- — Као што видиш.
— прекиде : мањи. љутито –
—_ Осам и 25] = Осам ш 95 а па то је доцкат куда. бело“ Во и биће | ПОЛНО. – невреме.. — Па да се вратимо — > додаде ни "На ове речи мањи се замисли, дубоко зампели, | а Еби га посматраше. нетревимпце п |
– очекиваше "резултат његових мисли,
__ > се вратимо... а пребродисмо толики пут! .. — Па хајдмо онда, али да не враћамо __рене љећи | па као да олакта у ши. 1 — Можемо! — прошатута : мањи и пође напред. "Уз брдо су. полагано п замишљено корачали..
- Поветарац са виса поче јаче плркати, те- се по који
По сухи ист или хартија, а низ јелачану
путању. ____________ | | Докле. ћемо овако - = после дуго Бутања
| прекинуће мањи — Па зар смо ми баш пајвећи | лу= Папи. овога еветар! — додаде п стаде. -
_ Већи се. трже, вастаде; а дотадање му лепе мисли | летнуше О ц равплинуше се као мехурићи сапунице. - = „Јев. - докле Кемо овако. Доксте Ћемо. се
- бедна створења
већ те